Јелена Ђ. Марићевић Балаћ – рођена је 1988. године у Кладову. Радила је као лектор српског језика на Јагелонском универзитету у Кракову. Тренутно је доцент на Одсеку за српску књижевност и језик Филозофског факултета у Новом Саду. Докторирала је 2016. године са радом на тему „Барок у белетристичком опусу Милорада Павића“. Добитник је награда: Боривоје Маринковић за 2014. годину и Доситејево златно перо 2018. године. У уредништву је Летописа Матице српске. Објавила је књиге Легитимација за сигнализам: пулсирање сигнализма (Београд 2016) и Трагом бисерних минђуша српске књижевности: ренесансност и барокност српске књижевности (Нови Сад 2018). Области интересовања су: српска књижевност 20. века, српска књижевност у компаративном кључу, интердисциплинарно контекстуализовање српске књижевности (сликарство, музика, филм). Address: Belgrade, Central Serbia, Serbia
Zbornik Matice srpske za književnost i jezik, 2023
Рад „Трагедија као подтекст драме Кнез Павле Слободана Селенића” истражује подтекст жанра трагеди... more Рад „Трагедија као подтекст драме Кнез Павле Слободана Селенића” истражује подтекст жанра трагедије у Селенићевој драми. Анализирана је функција поетичких одлика трагедије и епилога драме, који представља цитат из Софоклове трагедије Трахињанке. Уз то, Селенићева драма је контекстуализована са Софокловом, а личност кнеза Павла доведена у корелацију са Хамлетом, Креонтом и Хилом. Основна теза комада је да народ и држава немају будућност, уколико нису изграђени на темељима сопствених вредности и уколико су принуђени да живе у заједници са непријатељима.
Рад "Митолошки аспекти у поезији Лазе Костића" на основу грађе сабраних песама даје типологију ми... more Рад "Митолошки аспекти у поезији Лазе Костића" на основу грађе сабраних песама даје типологију митолошких аспеката. Они се, на име, примарно групишу око митова о Танталу и Прометеју, али је пажња посвећена и музама, Орфеју и Одисеју. Продубљени су досадашњи резултати истраживања (Мирона Флашара и Миодрага Радовића). Лази Костићу су укрштаји митова служили у покушају досезања истине. Отуда је код њега сваки детаљ важан и има своје специфично значење. Не комбинује произвољно грчки и римски пантеон богова, а митолошки елементи неретко долазе колико из античке трагедије и Еурипида, толико и Гетеових обрада.
Majka u srpskom jeziku, književnosti i kulturi, 2023
Рад "Деметрино завештање у савременом српском песништву" четвороделно је замишљен. Најпре је иста... more Рад "Деметрино завештање у савременом српском песништву" четвороделно је замишљен. Најпре је истакнут значај Орфичког завештања, затим је дефинисано шта би се подразумевало под Деметриним завештањем. Издвојени су примери из српске књижевности средњег века (Јефимија), барока и просветитељства (Доситеј, српско грађанско песништво) и романтизма (Кодер) и анализирани примери из српске, хрватске и пољске савремене поезије (Весна Крмпотић, Даринка Јеврић, Бојана Стојановић Пантовић, Роман Хонет, Милуника Митровић и Драган Јовановић Данилов). Претежно женски песнички гласови указују на другачију и деликатнију песничку осећајност, али издвојени примери песника показатељ су сублимације (херметичког) орфичког и деметринског модела певања. Деметрино завештање у синронијском и дијахронијском смислу потврђује се као кључна поетичка линија певања, коју би требало значајније истражити.
Рад "Митолошки аспекти у поезији Саше Радојчића" мапира песников однос према античком и хришћанс... more Рад "Митолошки аспекти у поезији Саше Радојчића" мапира песников однос према античком и хришћанском миту. Грађа обухвата његових осам књига поезије: Узалуд снови, Камерна музика, Америка и друге песме, Елегије, ноктурна, етиде, Четири годишња доба, Cyber zen, Дуге и кратке песме и То мора да сам такође ја. Аспекти су препознати на експлицитном и имплицитном нивоу. Присутни су кроз имена или алузије на богове и хероје, космогонијске елементе и метаморфозе. Титаномахија је лајтмотивски функционализована у свим књигама. Повлашћено место имају Дионис и Орфеј, али се рачуна са симболичким потенцијалом Ареса, Афродите, Ероса, Актеона, Прометеја, Дафнида, Пана, Херкула, Ахила, Одисеја, Зевса, Деукалиона и Пире, Лаокоона, муза, Медузе, Каироса и Тиресије, као и асоцијацијама на Христа, Мојсија и Ноја и зазивањем анђела. Чини се да Радојчићев однос према миту има основну сврху да одбрани не само поезију и обнови свет, већ укаже на важност божанског у њему.
Рад представља истраживање барокних одлика у Селенићевој драми Кнез Павле. Анализом лика кнеза, и... more Рад представља истраживање барокних одлика у Селенићевој драми Кнез Павле. Анализом лика кнеза, идејног и језичко-стилског концепта драме указано је на аспекте барокности. У фокусу рада су противречја и сукоби који одређују главног јунака. Декор и предметна стварност Селенићеве драме су тумачени и кроз осврт на њену позоришну адаптацију. Циљ је да се тумачењем у барокном кључу допринесе подробнијем читању ове Селенићеве драме.
Мотив птице и птичји свет чине важан део песничког имагинаријума Слободана Ракитића. Градећи орни... more Мотив птице и птичји свет чине важан део песничког имагинаријума Слободана Ракитића. Градећи орнитолошки свет кроз своју поезију, песник је посредством мотива птица и њихове универзалне и иманентне симболике естетизовао своје аутопоетичке мисли и лично поимање поезије. Такође, анализирањем птица и птичјих врста у његовим песмама, можемо констатовати да се птице неретко изједначавају са словима песме, песником, лирским субјектом, земљом / Србијом, али су доведене у везу и са могућношћу спасења и присутношћу духовности у свету. Пажња је посвећена и атрибуту крилатости, који карактерише тридесет мотива Ракитићевог песништва, што се објашњава потребом да се на овај начин, кроз поезију, очувају духовне вредности. Коначно, може се истаћи мотив лабуда као најупечатљивије птице не само збирке поезије Рашки напеви (1968), већ и целокупне Ракитићеве поетике, будући да сублимише најважније слојеве значења, задате истраживањем птичјег света. Лабуд је и лепота стварања и „певање и умирање“, отелотворење небеске и плотске Љубави, поистовећен је са Србијом, али и храмом, па тако и спасењем.
Zbornik Matice srpske za književnost i jezik, 2022
In Polish literary studies, ecopoetry represents a stimulative interpretative theory which furthe... more In Polish literary studies, ecopoetry represents a stimulative interpretative theory which further adds to the defense of hu manities in an era when mainly exact sciences are promulgated. Although the youngest poets’ poetry is mostly interpreted in this key, serious research carried out by institutions encompasses a wider context of Polish literature. In this sense, the poetry of Wisława Szymborska is an indicative example, with which we compare in this paper the poetry of the Serbian poet Miroljub Todorović. It would appear that his scientific and signalist work is useful for the application of an ecopoetic model of interpretation. The analytical segment of this paper is divided into four parts that reflect the common poetic points of both Szymborska and Todorović: 1) Darwin; 2) Newton; 3) Microbiology; 4) Paleontology and herpetology. The ecopoetic approachshifts the conventional perspective, enables a new view point, reveals the world, createsmiracles, critical optics, and it fuels imagination.
U radu je prezentovan kako prijateljski odnos između Vaska Pope i Tadeuša Ruževiča, posredovan pr... more U radu je prezentovan kako prijateljski odnos između Vaska Pope i Tadeuša Ruževiča, posredovan prepiskom između srpskog poloniste i prevodioca Petra Vujičića i klasika poljskog pesništva, ali i poetički i polemički dijalog između srpskog i poljskog pesnika. U središtu interpretativne pažnje bile su Popina "Svinja" i Ruževičeva "Zabijačka", ali je obraćena pažnja i na RUževičevu pesmu "Vršačka elegija" koju je posvetio Popi.
Циљ рада је да представи Летопис Матице српске у панорамској двогодишњој перспективи 2021-2022, а... more Циљ рада је да представи Летопис Матице српске у панорамској двогодишњој перспективи 2021-2022, а под Уредништвом чији су чланови Ђорђо Сладоје, Селимир Радуловић, Зоран Ђерић, Ненад Шапоња и Јелена Марићевић Балаћ. Кроз двогодишњи пресек рубрика и видљиву организацију прилога, примећује се уређивачка концепција, смисаоно повезивање текстова и брига око припремања бројева. Летопис је најстарији живи књижевни часопис у Европи и свету који у континуитету излази од 1824. године, што подразумева изразиту одговорност свих који учествују у његовој припреми. Отуда је ова периодична публикација пример часописа који се не склапа стихијски, већ мозаично, промишљено и са неопходном ширином визије, свешћу о целини и самим циљевима како Уредништва, тако и Матице српске.
Mit, tradicija i simbol u poeziji Miloša Crnjanskog, 2023
У раду „Митолошки аспекти у по-
езији Милоша Црњанског“ дата је анализа мито-
лошких елемената кр... more У раду „Митолошки аспекти у по- езији Милоша Црњанског“ дата је анализа мито- лошких елемената кроз Дионисов култ. Сабраним песмама приступљено је компаратистички. Грађа обухвата 79 песама у издању Лирика Итаке и све друге песме, које је 2002. приредио Миливој Не- нин. Милош Црњански сублимише авангардни и модернистички однос према миту са циљем да обнови колектив. Суматраизам извире из диони- зијског начела мира, радости, среће и боље судби- не у оностраном. Дионис се декларише као најви- ши тип уметника. Осветљен је његов однос према Пентеју, Орфеју, Тристану и Дон Хуану, Аполону, Ахилу, Богородици и Христу. „Нова“ песма произ- лази из његове мистерије и репрезентује спој апо- лонијског и дионизијског. Неопходан предуслов за улазак у Дионисов култ је катарзична туга. Обнова Косовског мита могућа је једино интегрисањем Принципа у „Видовдански храм“, и тек на тај на- чин долази се до мира, благостања и слободе, које доносе Дионисове мистерије. Безнађе и лудило историјских збивања преображавају се у природу, што је, поред осталог, у темељу митског мишљења.
KULTURA SŁOWIAN. ROCZNIK KOMISJI KULTURY SŁOWIAN PAU, 2022
Pored autora koji su svoju poeziju objavljivali pod svojim imenom, u okviru štampanih publikacija... more Pored autora koji su svoju poeziju objavljivali pod svojim imenom, u okviru štampanih publikacija ili u rukopisima, sačuvan je obiman korpus pesama koje su beležene i objavljene adespotno. Većina pesama spada u korpus takozvanog građanskog pesništva, koji čine posebnu tipološku celinu. Postoje pesnički zapisi za koje se pouzdano ne može tvrditi ko im je autor, već se navode pretpostavke (stihovi u Stematografiji (1741) Hristifora Žefarovića) i, najposle, emblematski zbornik Itika Jeropolitika (1774) u kome embleme prate anonimni stihovi. Temi zaborava pristupljeno je kroz problem nepoznatog autorstva u srpskoj književnosti 18. veka. Cilj je da se kroz predlog tipologije anonimne poezije definiše problem i odrede njene moguće poetičke karakteristike.
Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, 2022
У овом раду представљени су резултати упоредне анализе изабраних песничких остварења дуб... more У овом раду представљени су резултати упоредне анализе изабраних песничких остварења дубровачких ренесансних и барокних песника и аутора који су стварали српску грађанску поезију током 18. и с почетка 19. века. Указано је на одређене поетичке кореспонденције које су уочљиве између српског грађанског песништва и дубровачке књижевности. У иницијалној фази овог истраживачког задатка, посебна пажња била је посвећена тумачењу интертекстуалних веза између популарне ренесансне и барокнепоезије различитих врста:карневалског иљубавног песништва, петраркистичке лирике и сатиричних стихова, те поезије записиване у различитим српским грађанским песмарицама,које до сада нису биле предмет компаративног ишчитавања. Овакав приступ књижевноисторијској грађи, омогућио је прецизније идентификовање недовољно проучених жанровских, поетичких и тематских линија додира између репрезентативних сегмената стваралачког опуса песника од 16. до почетка 19. столећа.
The aim of this paper is a semiotic illumination of the Japanese film Zatoichi (2003) by Takeshi ... more The aim of this paper is a semiotic illumination of the Japanese film Zatoichi (2003) by Takeshi Kitano in a comparative context. First, it is important pointing it out as the most artistic regarding the previous 26 film and television achievements. Representative Japanese symbols and customs also stand out, whose function is important for the film’s understanding. We have found and interpreted common features with Serbian ritual and customary practice. In that context, the most important are the songs of Jeremiah and the rite of expelling the serpents which correspond to Zatoichi’s fight against the Ginzo clan whose members have snake tattooed bodies. Hence, we compare the Japanese hero (or God) to Saint Jeremiah. The motif of blinding the snake is also important, since it corresponds to Zatoichi’s punishment of the head of the criminal clan. For the film’s understanding, this paper does not emphasize the intercultural dialogue between Japanese and Serbian culture as much as the need for universal archaic awareness.
The concept of the paper “Zbigniew Herbert and Serbian Poetry” has two segments. The first segmen... more The concept of the paper “Zbigniew Herbert and Serbian Poetry” has two segments. The first segment presents the reception of the Polish poet in the Serbian language. Petar Vujičić and Biserka Rajčić have translated and edited ten books in total (one in prose, three books of essays, and six poetry collections). Serbian poets and translations wrote most extensively on the Polish poet (Magarašević, Radović, Đerić, Vujičić, Rajčić), while there were two papers in periodical literature, one in Polish (Bobryk) and one in Slovak (Juhásová). The second segment of the paper is interpretative in character. We have approached Zbigniew Herbert’s poetry and essays in a comparative manner. His work was contextualized with the work of contemporary Serbian writers (Miodrag Pavlović, Jovan Hristić, and Branko Miljković).
Настанак есеја инициран је читањем српског издања књиге изабраних песама савремене пољске песники... more Настанак есеја инициран је читањем српског издања књиге изабраних песама савремене пољске песникиње Мажане Богумиле Кјелар (рођ. 1963). Рецепција једним делом зависи од тога како се преведена поезија уклапа у токове, у овом случају српске књижевности, и са чим може да се самери. Поезија пољске песникиње умногоме кореспондира са поезијом Анице Савић Ребац (1892–1953). Линија поређења успостављена је примерима из Сапфине лирике.
У раду „Поезија Томислава Маринковића у контексту савременог чешког и пољског песништва“ поезији ... more У раду „Поезија Томислава Маринковића у контексту савременог чешког и пољског песништва“ поезији српског песника приступа се компаратистички. Циљ је да се осветли његов песнички дијалог са поезијом Јана Скацела, Адама Загајевског и Виславе Шимборске. То би, дакако, требало да допринесе осветљавању његове поетике и значењском потенцијалу који има његова поезија. Фокус интерпретације био је на песмама „Сањао сам Јана Скацела“ из збирке Свет на кожи, „Обичан живот“ из Обичног живота и „Писмо Вислави Шимборској“ из песничке књиге Вечито сада. Преко анализе песама дошло се до проширивања фокуса на поетичке кореспонденције. Утврђено је да је читање чешког и пољских песника мисаоно и песнички обликовало Томислава Маринковића. Скацел, Загајевски и Шимборска представљају интертекстуалну целину и њихова поетика се преплиће у Маринковићевим стиховима, те ју је неретко тешко јасно издиференцирати. Трагови читања њихове поезије препознају се у готово истим песмама. Песме српског песника које су такође биле предмет анализе су: „Песма повратка“, „Узми или остави“, „После сна“, „Тренутак среће“, „Срндаћ на појилу“, „Повест гледања у једну тачку“, „Тамо крај стазе“.
Zbornik Matice srpske za književnost i jezik, 2023
Рад „Трагедија као подтекст драме Кнез Павле Слободана Селенића” истражује подтекст жанра трагеди... more Рад „Трагедија као подтекст драме Кнез Павле Слободана Селенића” истражује подтекст жанра трагедије у Селенићевој драми. Анализирана је функција поетичких одлика трагедије и епилога драме, који представља цитат из Софоклове трагедије Трахињанке. Уз то, Селенићева драма је контекстуализована са Софокловом, а личност кнеза Павла доведена у корелацију са Хамлетом, Креонтом и Хилом. Основна теза комада је да народ и држава немају будућност, уколико нису изграђени на темељима сопствених вредности и уколико су принуђени да живе у заједници са непријатељима.
Рад "Митолошки аспекти у поезији Лазе Костића" на основу грађе сабраних песама даје типологију ми... more Рад "Митолошки аспекти у поезији Лазе Костића" на основу грађе сабраних песама даје типологију митолошких аспеката. Они се, на име, примарно групишу око митова о Танталу и Прометеју, али је пажња посвећена и музама, Орфеју и Одисеју. Продубљени су досадашњи резултати истраживања (Мирона Флашара и Миодрага Радовића). Лази Костићу су укрштаји митова служили у покушају досезања истине. Отуда је код њега сваки детаљ важан и има своје специфично значење. Не комбинује произвољно грчки и римски пантеон богова, а митолошки елементи неретко долазе колико из античке трагедије и Еурипида, толико и Гетеових обрада.
Majka u srpskom jeziku, književnosti i kulturi, 2023
Рад "Деметрино завештање у савременом српском песништву" четвороделно је замишљен. Најпре је иста... more Рад "Деметрино завештање у савременом српском песништву" четвороделно је замишљен. Најпре је истакнут значај Орфичког завештања, затим је дефинисано шта би се подразумевало под Деметриним завештањем. Издвојени су примери из српске књижевности средњег века (Јефимија), барока и просветитељства (Доситеј, српско грађанско песништво) и романтизма (Кодер) и анализирани примери из српске, хрватске и пољске савремене поезије (Весна Крмпотић, Даринка Јеврић, Бојана Стојановић Пантовић, Роман Хонет, Милуника Митровић и Драган Јовановић Данилов). Претежно женски песнички гласови указују на другачију и деликатнију песничку осећајност, али издвојени примери песника показатељ су сублимације (херметичког) орфичког и деметринског модела певања. Деметрино завештање у синронијском и дијахронијском смислу потврђује се као кључна поетичка линија певања, коју би требало значајније истражити.
Рад "Митолошки аспекти у поезији Саше Радојчића" мапира песников однос према античком и хришћанс... more Рад "Митолошки аспекти у поезији Саше Радојчића" мапира песников однос према античком и хришћанском миту. Грађа обухвата његових осам књига поезије: Узалуд снови, Камерна музика, Америка и друге песме, Елегије, ноктурна, етиде, Четири годишња доба, Cyber zen, Дуге и кратке песме и То мора да сам такође ја. Аспекти су препознати на експлицитном и имплицитном нивоу. Присутни су кроз имена или алузије на богове и хероје, космогонијске елементе и метаморфозе. Титаномахија је лајтмотивски функционализована у свим књигама. Повлашћено место имају Дионис и Орфеј, али се рачуна са симболичким потенцијалом Ареса, Афродите, Ероса, Актеона, Прометеја, Дафнида, Пана, Херкула, Ахила, Одисеја, Зевса, Деукалиона и Пире, Лаокоона, муза, Медузе, Каироса и Тиресије, као и асоцијацијама на Христа, Мојсија и Ноја и зазивањем анђела. Чини се да Радојчићев однос према миту има основну сврху да одбрани не само поезију и обнови свет, већ укаже на важност божанског у њему.
Рад представља истраживање барокних одлика у Селенићевој драми Кнез Павле. Анализом лика кнеза, и... more Рад представља истраживање барокних одлика у Селенићевој драми Кнез Павле. Анализом лика кнеза, идејног и језичко-стилског концепта драме указано је на аспекте барокности. У фокусу рада су противречја и сукоби који одређују главног јунака. Декор и предметна стварност Селенићеве драме су тумачени и кроз осврт на њену позоришну адаптацију. Циљ је да се тумачењем у барокном кључу допринесе подробнијем читању ове Селенићеве драме.
Мотив птице и птичји свет чине важан део песничког имагинаријума Слободана Ракитића. Градећи орни... more Мотив птице и птичји свет чине важан део песничког имагинаријума Слободана Ракитића. Градећи орнитолошки свет кроз своју поезију, песник је посредством мотива птица и њихове универзалне и иманентне симболике естетизовао своје аутопоетичке мисли и лично поимање поезије. Такође, анализирањем птица и птичјих врста у његовим песмама, можемо констатовати да се птице неретко изједначавају са словима песме, песником, лирским субјектом, земљом / Србијом, али су доведене у везу и са могућношћу спасења и присутношћу духовности у свету. Пажња је посвећена и атрибуту крилатости, који карактерише тридесет мотива Ракитићевог песништва, што се објашњава потребом да се на овај начин, кроз поезију, очувају духовне вредности. Коначно, може се истаћи мотив лабуда као најупечатљивије птице не само збирке поезије Рашки напеви (1968), већ и целокупне Ракитићеве поетике, будући да сублимише најважније слојеве значења, задате истраживањем птичјег света. Лабуд је и лепота стварања и „певање и умирање“, отелотворење небеске и плотске Љубави, поистовећен је са Србијом, али и храмом, па тако и спасењем.
Zbornik Matice srpske za književnost i jezik, 2022
In Polish literary studies, ecopoetry represents a stimulative interpretative theory which furthe... more In Polish literary studies, ecopoetry represents a stimulative interpretative theory which further adds to the defense of hu manities in an era when mainly exact sciences are promulgated. Although the youngest poets’ poetry is mostly interpreted in this key, serious research carried out by institutions encompasses a wider context of Polish literature. In this sense, the poetry of Wisława Szymborska is an indicative example, with which we compare in this paper the poetry of the Serbian poet Miroljub Todorović. It would appear that his scientific and signalist work is useful for the application of an ecopoetic model of interpretation. The analytical segment of this paper is divided into four parts that reflect the common poetic points of both Szymborska and Todorović: 1) Darwin; 2) Newton; 3) Microbiology; 4) Paleontology and herpetology. The ecopoetic approachshifts the conventional perspective, enables a new view point, reveals the world, createsmiracles, critical optics, and it fuels imagination.
U radu je prezentovan kako prijateljski odnos između Vaska Pope i Tadeuša Ruževiča, posredovan pr... more U radu je prezentovan kako prijateljski odnos između Vaska Pope i Tadeuša Ruževiča, posredovan prepiskom između srpskog poloniste i prevodioca Petra Vujičića i klasika poljskog pesništva, ali i poetički i polemički dijalog između srpskog i poljskog pesnika. U središtu interpretativne pažnje bile su Popina "Svinja" i Ruževičeva "Zabijačka", ali je obraćena pažnja i na RUževičevu pesmu "Vršačka elegija" koju je posvetio Popi.
Циљ рада је да представи Летопис Матице српске у панорамској двогодишњој перспективи 2021-2022, а... more Циљ рада је да представи Летопис Матице српске у панорамској двогодишњој перспективи 2021-2022, а под Уредништвом чији су чланови Ђорђо Сладоје, Селимир Радуловић, Зоран Ђерић, Ненад Шапоња и Јелена Марићевић Балаћ. Кроз двогодишњи пресек рубрика и видљиву организацију прилога, примећује се уређивачка концепција, смисаоно повезивање текстова и брига око припремања бројева. Летопис је најстарији живи књижевни часопис у Европи и свету који у континуитету излази од 1824. године, што подразумева изразиту одговорност свих који учествују у његовој припреми. Отуда је ова периодична публикација пример часописа који се не склапа стихијски, већ мозаично, промишљено и са неопходном ширином визије, свешћу о целини и самим циљевима како Уредништва, тако и Матице српске.
Mit, tradicija i simbol u poeziji Miloša Crnjanskog, 2023
У раду „Митолошки аспекти у по-
езији Милоша Црњанског“ дата је анализа мито-
лошких елемената кр... more У раду „Митолошки аспекти у по- езији Милоша Црњанског“ дата је анализа мито- лошких елемената кроз Дионисов култ. Сабраним песмама приступљено је компаратистички. Грађа обухвата 79 песама у издању Лирика Итаке и све друге песме, које је 2002. приредио Миливој Не- нин. Милош Црњански сублимише авангардни и модернистички однос према миту са циљем да обнови колектив. Суматраизам извире из диони- зијског начела мира, радости, среће и боље судби- не у оностраном. Дионис се декларише као најви- ши тип уметника. Осветљен је његов однос према Пентеју, Орфеју, Тристану и Дон Хуану, Аполону, Ахилу, Богородици и Христу. „Нова“ песма произ- лази из његове мистерије и репрезентује спој апо- лонијског и дионизијског. Неопходан предуслов за улазак у Дионисов култ је катарзична туга. Обнова Косовског мита могућа је једино интегрисањем Принципа у „Видовдански храм“, и тек на тај на- чин долази се до мира, благостања и слободе, које доносе Дионисове мистерије. Безнађе и лудило историјских збивања преображавају се у природу, што је, поред осталог, у темељу митског мишљења.
KULTURA SŁOWIAN. ROCZNIK KOMISJI KULTURY SŁOWIAN PAU, 2022
Pored autora koji su svoju poeziju objavljivali pod svojim imenom, u okviru štampanih publikacija... more Pored autora koji su svoju poeziju objavljivali pod svojim imenom, u okviru štampanih publikacija ili u rukopisima, sačuvan je obiman korpus pesama koje su beležene i objavljene adespotno. Većina pesama spada u korpus takozvanog građanskog pesništva, koji čine posebnu tipološku celinu. Postoje pesnički zapisi za koje se pouzdano ne može tvrditi ko im je autor, već se navode pretpostavke (stihovi u Stematografiji (1741) Hristifora Žefarovića) i, najposle, emblematski zbornik Itika Jeropolitika (1774) u kome embleme prate anonimni stihovi. Temi zaborava pristupljeno je kroz problem nepoznatog autorstva u srpskoj književnosti 18. veka. Cilj je da se kroz predlog tipologije anonimne poezije definiše problem i odrede njene moguće poetičke karakteristike.
Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, 2022
У овом раду представљени су резултати упоредне анализе изабраних песничких остварења дуб... more У овом раду представљени су резултати упоредне анализе изабраних песничких остварења дубровачких ренесансних и барокних песника и аутора који су стварали српску грађанску поезију током 18. и с почетка 19. века. Указано је на одређене поетичке кореспонденције које су уочљиве између српског грађанског песништва и дубровачке књижевности. У иницијалној фази овог истраживачког задатка, посебна пажња била је посвећена тумачењу интертекстуалних веза између популарне ренесансне и барокнепоезије различитих врста:карневалског иљубавног песништва, петраркистичке лирике и сатиричних стихова, те поезије записиване у различитим српским грађанским песмарицама,које до сада нису биле предмет компаративног ишчитавања. Овакав приступ књижевноисторијској грађи, омогућио је прецизније идентификовање недовољно проучених жанровских, поетичких и тематских линија додира између репрезентативних сегмената стваралачког опуса песника од 16. до почетка 19. столећа.
The aim of this paper is a semiotic illumination of the Japanese film Zatoichi (2003) by Takeshi ... more The aim of this paper is a semiotic illumination of the Japanese film Zatoichi (2003) by Takeshi Kitano in a comparative context. First, it is important pointing it out as the most artistic regarding the previous 26 film and television achievements. Representative Japanese symbols and customs also stand out, whose function is important for the film’s understanding. We have found and interpreted common features with Serbian ritual and customary practice. In that context, the most important are the songs of Jeremiah and the rite of expelling the serpents which correspond to Zatoichi’s fight against the Ginzo clan whose members have snake tattooed bodies. Hence, we compare the Japanese hero (or God) to Saint Jeremiah. The motif of blinding the snake is also important, since it corresponds to Zatoichi’s punishment of the head of the criminal clan. For the film’s understanding, this paper does not emphasize the intercultural dialogue between Japanese and Serbian culture as much as the need for universal archaic awareness.
The concept of the paper “Zbigniew Herbert and Serbian Poetry” has two segments. The first segmen... more The concept of the paper “Zbigniew Herbert and Serbian Poetry” has two segments. The first segment presents the reception of the Polish poet in the Serbian language. Petar Vujičić and Biserka Rajčić have translated and edited ten books in total (one in prose, three books of essays, and six poetry collections). Serbian poets and translations wrote most extensively on the Polish poet (Magarašević, Radović, Đerić, Vujičić, Rajčić), while there were two papers in periodical literature, one in Polish (Bobryk) and one in Slovak (Juhásová). The second segment of the paper is interpretative in character. We have approached Zbigniew Herbert’s poetry and essays in a comparative manner. His work was contextualized with the work of contemporary Serbian writers (Miodrag Pavlović, Jovan Hristić, and Branko Miljković).
Настанак есеја инициран је читањем српског издања књиге изабраних песама савремене пољске песники... more Настанак есеја инициран је читањем српског издања књиге изабраних песама савремене пољске песникиње Мажане Богумиле Кјелар (рођ. 1963). Рецепција једним делом зависи од тога како се преведена поезија уклапа у токове, у овом случају српске књижевности, и са чим може да се самери. Поезија пољске песникиње умногоме кореспондира са поезијом Анице Савић Ребац (1892–1953). Линија поређења успостављена је примерима из Сапфине лирике.
У раду „Поезија Томислава Маринковића у контексту савременог чешког и пољског песништва“ поезији ... more У раду „Поезија Томислава Маринковића у контексту савременог чешког и пољског песништва“ поезији српског песника приступа се компаратистички. Циљ је да се осветли његов песнички дијалог са поезијом Јана Скацела, Адама Загајевског и Виславе Шимборске. То би, дакако, требало да допринесе осветљавању његове поетике и значењском потенцијалу који има његова поезија. Фокус интерпретације био је на песмама „Сањао сам Јана Скацела“ из збирке Свет на кожи, „Обичан живот“ из Обичног живота и „Писмо Вислави Шимборској“ из песничке књиге Вечито сада. Преко анализе песама дошло се до проширивања фокуса на поетичке кореспонденције. Утврђено је да је читање чешког и пољских песника мисаоно и песнички обликовало Томислава Маринковића. Скацел, Загајевски и Шимборска представљају интертекстуалну целину и њихова поетика се преплиће у Маринковићевим стиховима, те ју је неретко тешко јасно издиференцирати. Трагови читања њихове поезије препознају се у готово истим песмама. Песме српског песника које су такође биле предмет анализе су: „Песма повратка“, „Узми или остави“, „После сна“, „Тренутак среће“, „Срндаћ на појилу“, „Повест гледања у једну тачку“, „Тамо крај стазе“.
Када је реч о сегментирању времена у прози Милорада Павића, може се поделити на: доба године и до... more Када је реч о сегментирању времена у прози Милорада Павића, може се поделити на: доба године и доба дана. Запажа се да су годишња доба у блиској вези са пролазношћу времена и превладавањем времена, Павићевим односом према миту, традиционалној култури, декору и музици, али и књижевно-историјским категоријама, те са љубављу жене. Како је за свако годишње доба карактеристично одређено воће (духовне очи), Павић сугерише да у складу са добима треба неговати одређен аспект духовности, а да је најсавршенији облик духовности сажет у хазарској воћки Ку принцезе Атех, воћки која се куша без обзира на годишња доба. Павић се што се тиче сегментирања дана, послужио одредницама које одређују време оброка: доручак, ручак и вечера, с тим да је вечера најучесталија. Оваквим временским одредбама, писац се послужио не би ли успоставио једно од сагласја између збирки приповедака: Гвоздена завеса („Вечера у Дубровнику“), Коњи светога Марка („Тајна вечера“), Руски хрт („Вечера у крчми 'Код знака питања'“), Изврнута рукавица („Доручак“), Дамаскин („Ручак“) . Интересантно је запазити да одређену сублимацију свих временских ознака за доба дана или дан у недељи, а понегде и за годишње доба носи избор приповедака Нове београдске приче. Милорад Павић сугерисао је својом књижевношћу одговор на питање како се супротставити једењу времена и простора, једним делом илустрованим синоптичком картом као представом простора у времену, уз подвлачење улоге престонице (Београда) у окупљању, колективном и индивидуалном памћењу, те духовности.
НИТИ У ОДРАЗУ: интерпретативни и поетички погледи на романе Младена Јаковљевића, 2022
Chapter 1. ON HEROES AND TOMBS: CHARACTERIZATION AND EMANCIPATION IN THE NOVELS OF MLADEN JAKOVLJ... more Chapter 1. ON HEROES AND TOMBS: CHARACTERIZATION AND EMANCIPATION IN THE NOVELS OF MLADEN JAKOVLJEVIĆ The novels written by Mladen Jakovljević serve as examples of a fully grown artistic need to contrast the past and the present on the one hand, and the dream and the immense power of oblivion, on the other. The world this novelist constructs and explains depends on the trust the reader invests into the narrative structure and the narrator who serves as a guide through it. This chapter attempts at explaining the ways Jakovljević's characters act within a certain setting and a strictly defined cultural frame. Characterization serves the purpose of depicting the clear images of a person and the actions and manners of thought and life connected to these images, as well as the portrayal of one's habits, emotions, desires, and instincts. Seymour Chatman argues that characters are narrative constructs which are not alive, but rather lifelike, more than agents, yet less than real people, describable with the terms from the whole range of human experience which articulate a paradigm of traits with an unlimited number of terms which are not hierarchically ordered. Chapter 2. BETWEEN THIS WORLD AND THE AFTERWORLD (REPRESENTATIONS OF THE AFTERLIFE IN FADED SOULS BY MLADEN JAKOVLJEVIĆ) The chapter examines the elements of traditional funeral rites, customs, and beliefs about the afterlife as described in the novel Faded Souls (Izbledele duše) by Mladen Jakovljević. These elements are compared to the relevant ethnographic sources and ethnological literature. A number of essential elements constituting the complex combination of funeral rites (the selection of a burial place, importance of graveyard as sacralised space, and the symbolic importance of candles, ritual food, and drinks, commemorative feast (daća), and All Souls’ Day, to name a few) are creatively (re)interpreted and skilfully used in this novel, with the aim of expressing a distinct view about the meaning of human existence. Chapter 3. BETWEEN PAGAN MAGICIANS AND CHRISTIAN SPIRITUALISTS: THE PRIESTS IN MLADEN JAKOVLJEVIC'S FADED SOULS The priest in the novel Faded Souls (Izbledele duše) is a character who treads the border between magic and Christian spirituality. The links between magic and religion are often sought in the pagan foundations, which are credited for the presence of the magical-religious practices in traditional culture. The priest Branko, hegumen Teodosije, and their aide Simeon, who fits the profile of a brigand, more than once walk on and cross over the thin line separating the forbidden from the permitted. These characters, with a broad experience in contacts with the world of demonic forces, perform a ritual for the soul of a deceased witch involving verbal formulas and activities that can be associated with magical forces. Chapter 4. LIFE, DEATH, AND LITERATURE: METEMPSYCHOSIS IN FADED SOULS BY MLADEN JAKOVLJEVIĆ The motifs of life, death, and transmigration of souls are methodologically illuminated through the chronotope of the cemetery, an unusual archetypal world existing within the confines of an imaginary afterlife settlement, where a living soul finds himself by chance, a hero who wonders what awaits him —metempsychosis or fading. Based on Foucault’s theory of other spaces, we conclude that in Mladen Jakovljevic’s novel Faded Souls (Izbledele duše) the traditional view of the cemetery, as the space of the other, is reshaped with the narrative line about metempsychosis into the unifier of the worlds of the living and of the dead. The state of the visible-invisible, in which a sense of life is equally felt by both the living and the deceased that inhabit the autochthonous and archetypal world created in the novel, is elucidated in the anthropological triangle, with the mythical markers such as the world axis and its spheric borders. Jakovljević’s novels add to the contemporary and postmodern Serbian fiction a refined sense of deep archetypal images that communicates with Serbian traditional culture and Slavic mythology and embodies stylistically dexterous and polished literary passages about real-life and the world. Faded Souls have established an authentic four-pointed coordination system of the structural organisation of a prose work of fiction, in which the three axes: life, death, and literature create the entire world of the book, to which metempsychosis adds a uniquely relocated life and its duration. Chapter 5. WHAT WE TALK ABOUT WHEN WE TALK ABOUT DEATH: TYPOLOGY OF DEATH IN MLADEN JAKOVLJEVIĆ’S FADED SOULS IN THE CONTEXT OF CHILDREN’S AND YOUNG ADULT LITERATURE Representation of death in Mladen Jakovljević’s novel Faded Souls (Izbledele duše) bears striking resemblance to specific death-related ideas found in children’s and YA literature. The first part of this chapter offers a narratological justification for reading this novel as a work of children’s / YA literature. The second part examines cultural and narratological elements of children literature’s specific representation of death as a vivid portal into the afterlife, where equally vivid communication with the world of the dead is actively practiced. Chapter 6. IS THERE A WAY BACK? This chapter explores possible strategies of reading the novel Upon My Return (Kad se vratim) by Mladen Jakovljević and its composition organized into three narrative lines. The line about the present and the one about facing death have autodiegetic narrators, brothers Gane and Filip, whereas the line about the past has a heterodiegetic narrator who uses literary ekavian dialect. The unnumbered chapters, dialogues and monologues are presented in ijekavian dialect, revealing the character of Gvozden as the dominant focalizer, although parts of this narrative line are externally focalized, particularly when describing healing rituals and magic. Time in the two main narrative lines flows chronologically, forward, but also retrospectively, in reverse, towards Filip’s death and towards Gvozden’s illness and healing. The narrative line about Filip, while he is dying, is organized chronologically; however, the drawings of the burning candle suggest departure into a domain out of time. The creek is singled out as the central chronotope and the narrative axis of the novel. In Jakovljević’s novel the elements of the fantastic are rooted in magic, beliefs, and myths, and above all, in the aesthetically and semantically distinct process of coping with the mysteries of life and death. Chapter 7. A BORROWED LIFE: FATALISM IN TRADITIONAL CULTURE AND CHANGING OF FATE IN THE NOVEL UPON MY RETURN BY MLADEN JAKOVLJEVIĆ The demons of fate in Serbian folklore are represented by female entities — the enforcers of fate, who decide how long a person will live and how they will die. The fate (what is “written” as preordained), in accordance with the tradition, usually cannot be changed. However, by tapping into rare examples of “borrowing” the years of life in the novel Upon My Return (Kad se vratim) Jakovljević plays creatively with the concept of the assigned destiny by connecting two time plains, two realities, and two fates entwined through blood ties. The fantastic, grounded in the magic of strengthening the thread of life, provides an opportunity to make relatively easy shifts between two narrative lines (the ones about Gvozden and Filip). Chapter 8. GVOZDEN’S LADDER: DIALOGUE BETWEEN MLADEN JAKOVLJEVIĆ AND MILORAD PAVIĆ This chapter offers a comparative analysis of the novel Upon My Return (Kad se vratim, 2021) by Mladen Jakovljević. The analysis relies on the parallelisms with the fiction of Milorad Pavić — his collection of stories The Iron Curtain (Gvozdena zavesa, 1971) and his novels Dictionary of the Khazars (Hazarski rečnik, 1984), Landscape Painted with Tea (Predeo slikan čajem, 1988), and The Inner Side of the Wind (Unutrašnja strana vetra, 1991). The key parallelisms are found in the non-linear narrative, concept of time, characterisation, and questions of fate, remembrance, death, and solace. Mladen Jakovljević creatively suggests that the demons of today reside in plastics and technology and, as a counterbalance to them, he subtly offers family love and the world of literature. Chapter 9. THE LANGUAGE IN THE NOVELS BY MLADEN JAKOVLJEVIĆ The chapter is focused on the linguistic mechanisms employed by Mladen Jakovljević to authorise, through the characters in his novels, the speech used in and around the village of Tršić. The selection of the marked dialectal features relative to the earlier dialectal surveys of Tršić speech registered in the dialectal landscape of north-western Serbia confirms the accuracy of Jakovljević’s use of the local dialect. The writer skilfully shifts between ijekavian and ekavian dialects, between the authentic dialect and the standard language, as well as between the rural and the urban. Mladen Jakovljević has boldly addressed the linguistic aspects in his novels with the characters who use the local speech, which is very similar to the standard language. To make it recognisable, the author has had to select and use some of its most prominent features. His decision to use the local speech and a considerable number of dialectalisms demonstrates the writer’s linguistic potentials and his keen awareness of the language and its capacities to depict and convey the sociocultural spirit of the time, place, and personalities—the writer’s ancestors who spoke that language.
Зборник радова Тумачења сигнализма представља својеврсну „мапу сигнализма“, кроз коју се читалац ... more Зборник радова Тумачења сигнализма представља својеврсну „мапу сигнализма“, кроз коју се читалац креће по областима, а притом између тих области постоје линије кореспонденције. Прилози су груписани у шест целина: 1) Сигнализам: теорија, поетика, историја; 2) Сигнализам у свету. Сигнализам као призма српско-пољских веза; 3) Токови рецепције сигнализма; 4) О сигналистичкој прози; 5) О сигналистичкој поезији; 6) Интердисциплинарни и интермедијални хоризонти сигнализма.
Прву групу текстова отварају три прилога теоријске природе. Теоријски увод у зборник уједно је пролегомена докторске дисертације у настајању, Естетике сигнализма Ивана Штерлемана. Након уводног триптиха, целина се наставља Штерлемановим чланком о поетици сигналистичких манифеста, који је првобитно публикован у Летопису Матице српске (април 2020), а завршава опсежном књижевноисторијском студијом о прожимањима и размимоилажењима историјске авангарде (надреализам) и неоавангарде (сигнализам) Душана Стојковића.
Други одељак наставља се прегледним текстом Душана Стојковића, који транспарентно указује на гледишта страних авангардиста о сигнализму и креативном учешћу странаца у сигналистичким „гласилима“. Након општег уводног резимирања, дакле, следе прилози Јелене Марићевић Балаћ, Јоане Орске и Јакуба Корнхаузера, који репрезентују сведочанство српско-пољских веза на примеру значајне песничке књиге Мирољуба Тодоровића Свиња је одличан пливач (1971), публиковане у београдској Просвети. Књига представља својеврсну прекретницу, како у стваралаштву Мирољуба Тодоровића, тако и у погледу конституисања сигналистичке поетике. Значај збирке, њен иновативни, креативни, естетски и критички потенцијал препознао је и један од рецензената, Миодраг Павловић, без обзира на то што је његово „певање и мишљење“ било другачије од сигналистичког. Нешто измењену књигу под овим насловом Мирољуб Тодоровић је објавио 2009. године у београдском Тардису. Репрезентативан ауторски избор допринео je новом таласу рецепције ове врсте поезије код нас. Међутим, прави догађај за српску културу представља својеврсно признање Мирољубу Тодоровићу, исказано штампањем књиге Świnia jest najlepszym pływakiem (2020) у угледној пољској издавачкој кући из Кракова, Biuro Literackie / Књижевни биро. Песме су превели и приредили Кинга Сјевјор и Јакуб Корнхаузер, син Јулијана Корнхаузера, који је године 1981. хабилитирао на теми о сигнализму као српској неоавангарди. Стога је поговор Јакуба Корнхаузера „У духу дадаистичке дрскости“ дат заједно са критичким освртом на издање из 2020. Јоане Орске „Шта сигнализује змија?“, које је превела Бисерка Рајчић са пољског језика. Текстови пољских слависта, уз Штерлеманов Увод и студију Душана Стојковића о надреализму и сигнализму објављени су у виду тематског блока у часопису Траг (мај 2021). Чланак Јелене Марићевић Балаћ о издањима књиге Свиња је одличан пливач, мотиву свиње и поређењу поезије пољске песникиње Еве Липске са поезијом Мирољуба Тодоровића објављен је у Зборнику радова Филозофског факултета у Приштини (2/2021).
Копча са трећом целином остварена је тако што се на поговор Јакуба Корнхаузера којим се завршава друга целина наставља текст Душана Стојковића о хабилитацији његовог оца, Јулијана Корнхаузера. Токови рецепције прате надаље осветљавање значајног доприноса и дисертације Миливоја Павловића, затим претходног зборника Токови сигнализма (2018) и Дневника сигнализма (1984–1989). За прегледност рецепцијских токова сигнализма у најширем смислу заслужан је Душан Стојковић.
„Рубрике“ о сигналистичкој прози и поезији доносе нова тумачења сигнализма. На Стојковићев приказ Дневника наставља се одломак из опсежније студије Николе Цветковића о сигналистичким дневницима као роману. У наредна три прилога – Мирјане Бојанић Ћирковић (објављен у: Опсцена и друга колоквијална лексика у српском и македонском језику, зборник радова, Филозофски факултет, Ниш, 2019), Милоша Михаиловића и Владимира Папића – интерпретирана је шатро проза Мирољуба Тодоровића, чиме се допринело њеној актуелизацији међу млађим читаоцима и проучаваоцима књижевности. У сегменту о поезији могу се прочитати разноврсни есејистички и критички текстови: појмовник о Киборгу Мирољуба Тодоровића Мирјане Бојанић Ћирковић, поговор Милене Кулић из Антологијске едиције Десет векова српске књижевности који је посвећен Љубиши Јоцићу, критике песничке књиге Без длаке на срцу о којој су писали Владимир Перић и Стефан Пајовић, те приказ Тодоровићевих изабраних песама Из ока сновидећег, који је саставила Љиљана Лукић.
Најпосле, зборник поентирају научни текстови Зорана Стефановића о стриповима Дејана Богојевића и „перформативним чиновима Мирољуба Тодоровића, Богданке Познановић, Марине Абрамовић, Славка Матковића, Андреја Тишме, Вујице Решиног Туцића“, уз указивање „на теоријско–истраживачки допринос о сигналистичком перформансу М. Тодоровића, Јоцића, Јулијана Корнхаузера, Миливоја Павловића и Живана Живковића.“ Епилошки текст, који даје печат зборнику, јесте есеј Слободана Шкеровића о томе шта је мисао машина.
Структура зборника и идејно уланчавање прилога требало би да допринесу не само кохерентности публикације, већ и као практични путокази за сваког потенцијалног изучаваоца сигнализма.
Savremeno srpsko pesništvo i novo srednjovekovlje: Vizantijske teme i motivi, 2020
Knjiga apstrakata sa okruglog stola ,,Savremeno srpsko pesništvo i novo srednjovekovlje: Vizantij... more Knjiga apstrakata sa okruglog stola ,,Savremeno srpsko pesništvo i novo srednjovekovlje: Vizantijske teme i motivi" održanog 26. septembra 2020. godine na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.
Uploads
Papers by Jelena Đ . Marićević Balać
appear that his scientific and signalist work is useful for the application of an ecopoetic model of interpretation. The analytical segment of this paper is divided into four parts that reflect the common poetic points of both Szymborska and Todorović: 1) Darwin; 2) Newton; 3) Microbiology; 4) Paleontology and herpetology. The ecopoetic approachshifts the conventional perspective, enables a new view point, reveals the world, createsmiracles, critical optics, and it fuels imagination.
езији Милоша Црњанског“ дата је анализа мито-
лошких елемената кроз Дионисов култ. Сабраним
песмама приступљено је компаратистички. Грађа
обухвата 79 песама у издању Лирика Итаке и све
друге песме, које је 2002. приредио Миливој Не-
нин. Милош Црњански сублимише авангардни
и модернистички однос према миту са циљем да
обнови колектив. Суматраизам извире из диони-
зијског начела мира, радости, среће и боље судби-
не у оностраном. Дионис се декларише као најви-
ши тип уметника. Осветљен је његов однос према
Пентеју, Орфеју, Тристану и Дон Хуану, Аполону,
Ахилу, Богородици и Христу. „Нова“ песма произ-
лази из његове мистерије и репрезентује спој апо-
лонијског и дионизијског. Неопходан предуслов за
улазак у Дионисов култ је катарзична туга. Обнова
Косовског мита могућа је једино интегрисањем
Принципа у „Видовдански храм“, и тек на тај на-
чин долази се до мира, благостања и слободе, које
доносе Дионисове мистерије. Безнађе и лудило
историјских збивања преображавају се у природу,
што је, поред осталог, у темељу митског мишљења.
appear that his scientific and signalist work is useful for the application of an ecopoetic model of interpretation. The analytical segment of this paper is divided into four parts that reflect the common poetic points of both Szymborska and Todorović: 1) Darwin; 2) Newton; 3) Microbiology; 4) Paleontology and herpetology. The ecopoetic approachshifts the conventional perspective, enables a new view point, reveals the world, createsmiracles, critical optics, and it fuels imagination.
езији Милоша Црњанског“ дата је анализа мито-
лошких елемената кроз Дионисов култ. Сабраним
песмама приступљено је компаратистички. Грађа
обухвата 79 песама у издању Лирика Итаке и све
друге песме, које је 2002. приредио Миливој Не-
нин. Милош Црњански сублимише авангардни
и модернистички однос према миту са циљем да
обнови колектив. Суматраизам извире из диони-
зијског начела мира, радости, среће и боље судби-
не у оностраном. Дионис се декларише као најви-
ши тип уметника. Осветљен је његов однос према
Пентеју, Орфеју, Тристану и Дон Хуану, Аполону,
Ахилу, Богородици и Христу. „Нова“ песма произ-
лази из његове мистерије и репрезентује спој апо-
лонијског и дионизијског. Неопходан предуслов за
улазак у Дионисов култ је катарзична туга. Обнова
Косовског мита могућа је једино интегрисањем
Принципа у „Видовдански храм“, и тек на тај на-
чин долази се до мира, благостања и слободе, које
доносе Дионисове мистерије. Безнађе и лудило
историјских збивања преображавају се у природу,
што је, поред осталог, у темељу митског мишљења.
The novels written by Mladen Jakovljević serve as examples of a fully grown artistic need to contrast the past and the present on the one hand, and the dream and the immense power of oblivion, on the other. The world this novelist constructs and explains depends on the trust the reader invests into the narrative structure and the narrator who serves as a guide through it. This chapter attempts at explaining the ways Jakovljević's characters act within a certain setting and a strictly defined cultural frame. Characterization serves the purpose of depicting the clear images of a person and the actions and manners of thought and life connected to these images, as well as the portrayal of one's habits, emotions, desires, and instincts. Seymour Chatman argues that characters are narrative constructs which are not alive, but rather lifelike, more than agents, yet less than real people, describable with the terms from the whole range of human experience which articulate a paradigm of traits with an unlimited number of terms which are not hierarchically ordered.
Chapter 2. BETWEEN THIS WORLD AND THE AFTERWORLD (REPRESENTATIONS OF THE AFTERLIFE IN FADED SOULS BY MLADEN JAKOVLJEVIĆ)
The chapter examines the elements of traditional funeral rites, customs, and beliefs about the afterlife as described in the novel Faded Souls (Izbledele duše) by Mladen Jakovljević. These elements are compared to the relevant ethnographic sources and ethnological literature. A number of essential elements constituting the complex combination of funeral rites (the selection of a burial place, importance of graveyard as sacralised space, and the symbolic importance of candles, ritual food, and drinks, commemorative feast (daća), and All Souls’ Day, to name a few) are creatively (re)interpreted and skilfully used in this novel, with the aim of expressing a distinct view about the meaning of human existence.
Chapter 3. BETWEEN PAGAN MAGICIANS AND CHRISTIAN SPIRITUALISTS: THE PRIESTS IN MLADEN JAKOVLJEVIC'S FADED SOULS
The priest in the novel Faded Souls (Izbledele duše) is a character who treads the border between magic and Christian spirituality. The links between magic and religion are often sought in the pagan foundations, which are credited for the presence of the magical-religious practices in traditional culture. The priest Branko, hegumen Teodosije, and their aide Simeon, who fits the profile of a brigand, more than once walk on and cross over the thin line separating the forbidden from the permitted. These characters, with a broad experience in contacts with the world of demonic forces, perform a ritual for the soul of a deceased witch involving verbal formulas and activities that can be associated with magical forces.
Chapter 4. LIFE, DEATH, AND LITERATURE: METEMPSYCHOSIS IN FADED SOULS BY MLADEN JAKOVLJEVIĆ
The motifs of life, death, and transmigration of souls are methodologically illuminated through the chronotope of the cemetery, an unusual archetypal world existing within the confines of an imaginary afterlife settlement, where a living soul finds himself by chance, a hero who wonders what awaits him —metempsychosis or fading. Based on Foucault’s theory of other spaces, we conclude that in Mladen Jakovljevic’s novel Faded Souls (Izbledele duše) the traditional view of the cemetery, as the space of the other, is reshaped with the narrative line about metempsychosis into the unifier of the worlds of the living and of the dead. The state of the visible-invisible, in which a sense of life is equally felt by both the living and the deceased that inhabit the autochthonous and archetypal world created in the novel, is elucidated in the anthropological triangle, with the mythical markers such as the world axis and its spheric borders. Jakovljević’s novels add to the contemporary and postmodern Serbian fiction a refined sense of deep archetypal images that communicates with Serbian traditional culture and Slavic mythology and embodies stylistically dexterous and polished literary passages about real-life and the world. Faded Souls have established an authentic four-pointed coordination system of the structural organisation of a prose work of fiction, in which the three axes: life, death, and literature create the entire world of the book, to which metempsychosis adds a uniquely relocated life and its duration.
Chapter 5. WHAT WE TALK ABOUT WHEN WE TALK ABOUT DEATH: TYPOLOGY OF DEATH IN MLADEN JAKOVLJEVIĆ’S FADED SOULS IN THE CONTEXT OF CHILDREN’S AND YOUNG ADULT LITERATURE
Representation of death in Mladen Jakovljević’s novel Faded Souls (Izbledele duše) bears striking resemblance to specific death-related ideas found in children’s and YA literature. The first part of this chapter offers a narratological justification for reading this novel as a work of children’s / YA literature. The second part examines cultural and narratological elements of children literature’s specific representation of death as a vivid portal into the afterlife, where equally vivid communication with the world of the dead is actively practiced.
Chapter 6. IS THERE A WAY BACK?
This chapter explores possible strategies of reading the novel Upon My Return (Kad se vratim) by Mladen Jakovljević and its composition organized into three narrative lines. The line about the present and the one about facing death have autodiegetic narrators, brothers Gane and Filip, whereas the line about the past has a heterodiegetic narrator who uses literary ekavian dialect. The unnumbered chapters, dialogues and monologues are presented in ijekavian dialect, revealing the character of Gvozden as the dominant focalizer, although parts of this narrative line are externally focalized, particularly when describing healing rituals and magic. Time in the two main narrative lines flows chronologically, forward, but also retrospectively, in reverse, towards Filip’s death and towards Gvozden’s illness and healing. The narrative line about Filip, while he is dying, is organized chronologically; however, the drawings of the burning candle suggest departure into a domain out of time. The creek is singled out as the central chronotope and the narrative axis of the novel. In Jakovljević’s novel the elements of the fantastic are rooted in magic, beliefs, and myths, and above all, in the aesthetically and semantically distinct process of coping with the mysteries of life and death.
Chapter 7. A BORROWED LIFE: FATALISM IN TRADITIONAL CULTURE AND CHANGING OF FATE IN THE NOVEL UPON MY RETURN BY MLADEN JAKOVLJEVIĆ
The demons of fate in Serbian folklore are represented by female entities — the enforcers of fate, who decide how long a person will live and how they will die. The fate (what is “written” as preordained), in accordance with the tradition, usually cannot be changed. However, by tapping into rare examples of “borrowing” the years of life in the novel Upon My Return (Kad se vratim) Jakovljević plays creatively with the concept of the assigned destiny by connecting two time plains, two realities, and two fates entwined through blood ties. The fantastic, grounded in the magic of strengthening the thread of life, provides an opportunity to make relatively easy shifts between two narrative lines (the ones about Gvozden and Filip).
Chapter 8. GVOZDEN’S LADDER: DIALOGUE BETWEEN MLADEN JAKOVLJEVIĆ AND MILORAD PAVIĆ
This chapter offers a comparative analysis of the novel Upon My Return (Kad se vratim, 2021) by Mladen Jakovljević. The analysis relies on the parallelisms with the fiction of Milorad Pavić — his collection of stories The Iron Curtain (Gvozdena zavesa, 1971) and his novels Dictionary of the Khazars (Hazarski rečnik, 1984), Landscape Painted with Tea (Predeo slikan čajem, 1988), and The Inner Side of the Wind (Unutrašnja strana vetra, 1991). The key parallelisms are found in the non-linear narrative, concept of time, characterisation, and questions of fate, remembrance, death, and solace. Mladen Jakovljević creatively suggests that the demons of today reside in plastics and technology and, as a counterbalance to them, he subtly offers family love and the world of literature.
Chapter 9. THE LANGUAGE IN THE NOVELS BY MLADEN JAKOVLJEVIĆ
The chapter is focused on the linguistic mechanisms employed by Mladen Jakovljević to authorise, through the characters in his novels, the speech used in and around the village of Tršić. The selection of the marked dialectal features relative to the earlier dialectal surveys of Tršić speech registered in the dialectal landscape of north-western Serbia confirms the accuracy of Jakovljević’s use of the local dialect. The writer skilfully shifts between ijekavian and ekavian dialects, between the authentic dialect and the standard language, as well as between the rural and the urban. Mladen Jakovljević has boldly addressed the linguistic aspects in his novels with the characters who use the local speech, which is very similar to the standard language. To make it recognisable, the author has had to select and use some of its most prominent features. His decision to use the local speech and a considerable number of dialectalisms demonstrates the writer’s linguistic potentials and his keen awareness of the language and its capacities to depict and convey the sociocultural spirit of the time, place, and personalities—the writer’s ancestors who spoke that language.
Прву групу текстова отварају три прилога теоријске природе. Теоријски увод у зборник уједно је пролегомена докторске дисертације у настајању, Естетике сигнализма Ивана Штерлемана. Након уводног триптиха, целина се наставља Штерлемановим чланком о поетици сигналистичких манифеста, који је првобитно публикован у Летопису Матице српске (април 2020), а завршава опсежном књижевноисторијском студијом о прожимањима и размимоилажењима историјске авангарде (надреализам) и неоавангарде (сигнализам) Душана Стојковића.
Други одељак наставља се прегледним текстом Душана Стојковића, који транспарентно указује на гледишта страних авангардиста о сигнализму и креативном учешћу странаца у сигналистичким „гласилима“. Након општег уводног резимирања, дакле, следе прилози Јелене Марићевић Балаћ, Јоане Орске и Јакуба Корнхаузера, који репрезентују сведочанство српско-пољских веза на примеру значајне песничке књиге Мирољуба Тодоровића Свиња је одличан пливач (1971), публиковане у београдској Просвети. Књига представља својеврсну прекретницу, како у стваралаштву Мирољуба Тодоровића, тако и у погледу конституисања сигналистичке поетике. Значај збирке, њен иновативни, креативни, естетски и критички потенцијал препознао је и један од рецензената, Миодраг Павловић, без обзира на то што је његово „певање и мишљење“ било другачије од сигналистичког. Нешто измењену књигу под овим насловом Мирољуб Тодоровић је објавио 2009. године у београдском Тардису. Репрезентативан ауторски избор допринео je новом таласу рецепције ове врсте поезије код нас. Међутим, прави догађај за српску културу представља својеврсно признање Мирољубу Тодоровићу, исказано штампањем књиге Świnia jest najlepszym pływakiem (2020) у угледној пољској издавачкој кући из Кракова, Biuro Literackie / Књижевни биро. Песме су превели и приредили Кинга Сјевјор и Јакуб Корнхаузер, син Јулијана Корнхаузера, који је године 1981. хабилитирао на теми о сигнализму као српској неоавангарди. Стога је поговор Јакуба Корнхаузера „У духу дадаистичке дрскости“ дат заједно са критичким освртом на издање из 2020. Јоане Орске „Шта сигнализује змија?“, које је превела Бисерка Рајчић са пољског језика. Текстови пољских слависта, уз Штерлеманов Увод и студију Душана Стојковића о надреализму и сигнализму објављени су у виду тематског блока у часопису Траг (мај 2021). Чланак Јелене Марићевић Балаћ о издањима књиге Свиња је одличан пливач, мотиву свиње и поређењу поезије пољске песникиње Еве Липске са поезијом Мирољуба Тодоровића објављен је у Зборнику радова Филозофског факултета у Приштини (2/2021).
Копча са трећом целином остварена је тако што се на поговор Јакуба Корнхаузера којим се завршава друга целина наставља текст Душана Стојковића о хабилитацији његовог оца, Јулијана Корнхаузера. Токови рецепције прате надаље осветљавање значајног доприноса и дисертације Миливоја Павловића, затим претходног зборника Токови сигнализма (2018) и Дневника сигнализма (1984–1989). За прегледност рецепцијских токова сигнализма у најширем смислу заслужан је Душан Стојковић.
„Рубрике“ о сигналистичкој прози и поезији доносе нова тумачења сигнализма. На Стојковићев приказ Дневника наставља се одломак из опсежније студије Николе Цветковића о сигналистичким дневницима као роману. У наредна три прилога – Мирјане Бојанић Ћирковић (објављен у: Опсцена и друга колоквијална лексика у српском и македонском језику, зборник радова, Филозофски факултет, Ниш, 2019), Милоша Михаиловића и Владимира Папића – интерпретирана је шатро проза Мирољуба Тодоровића, чиме се допринело њеној актуелизацији међу млађим читаоцима и проучаваоцима књижевности. У сегменту о поезији могу се прочитати разноврсни есејистички и критички текстови: појмовник о Киборгу Мирољуба Тодоровића Мирјане Бојанић Ћирковић, поговор Милене Кулић из Антологијске едиције Десет векова српске књижевности који је посвећен Љубиши Јоцићу, критике песничке књиге Без длаке на срцу о којој су писали Владимир Перић и Стефан Пајовић, те приказ Тодоровићевих изабраних песама Из ока сновидећег, који је саставила Љиљана Лукић.
Најпосле, зборник поентирају научни текстови Зорана Стефановића о стриповима Дејана Богојевића и „перформативним чиновима Мирољуба Тодоровића, Богданке Познановић, Марине Абрамовић, Славка Матковића, Андреја Тишме, Вујице Решиног Туцића“, уз указивање „на теоријско–истраживачки допринос о сигналистичком перформансу М. Тодоровића, Јоцића, Јулијана Корнхаузера, Миливоја Павловића и Живана Живковића.“ Епилошки текст, који даје печат зборнику, јесте есеј Слободана Шкеровића о томе шта је мисао машина.
Структура зборника и идејно уланчавање прилога требало би да допринесу не само кохерентности публикације, већ и као практични путокази за сваког потенцијалног изучаваоца сигнализма.