OLI Metod

Kada se radi o slučaju otvorenog incesta, mnogi od nas spremno osuđuju, traže najstrože kazne za takve napasnike, ali prikriveni incest koga ima mnogo u najbližem okruženju često ne primećuju.
Zavođenje deteta od strane roditelja suprotnog pola prolazi neprimetno, tumači se kao vezanost i ljubav i ostavlja velike posledice na život tog deteta, na njegovu sposobnost za ljubav, partnerske veze i potomke.
Da li odnosi roditelja i deteta u koje se preliva seksualna energija namenjena partneru, mogu da budu zdravi? Kakve posledice na dete ostavlja život u disfunkcionalnoj porodici ili porodici alkoholičara? Kroz objašnja o tome šta je prikriveni incest i žrtve koje sa sobom nosi, doći ćemo do koraka za izlazak iz začaranog kruga i početak zdravog života u novim partnerskim vezama.

Zabrane detetu u toku vaspitanja nalaze svoje opravdanje u formiranju moralnih okvira deteta, zaštitu od opasnosti, socijalizaciju u većim grupama. Problem nastaje kada roditeljski preterani strahovi ili porodične zabrane, koje se prenose sa generacije na generaciju, naprave konflikt u detetu između njegovih autenitičnih potreba i ideala kojem bi trebalo da se približava.
Kako izgleda odrastanje devojčica koje su trpele zabrane na ženstvenost i život  žena, koje žele da ostvare svoje potencijale, odnosno kako izgleda zakočenost i razvoj sposobnosti za inicijativu u slučajevima otežanog prihvatanja svog pola.

Nerazvijena inicijativa može se ispoljavati kroz “premalo” ili “previše” nečega, ili je nema ili je pak nametljiva i intruzivna.

Danas smo svedoci da su mnoge osobe suočene sa problemima življenja. Malo je onih koji se dobro osećaju u svojoj koži. Vrlo često ljudi nesvesno manipulišu sobom i drugima koristeći druge kao opravdanje za to što se ne razvijaju, što ne rade na sebi ili nemaju u sebi životne energije. Izlaze teško na kraj sa problemima življenja, jer su umesto veština življenja razvili „kontraveštine“.
Kontraveštine su manipulativni obrasci ponašanja koji prividno deluju tako kao da olakšavaju život, ali je njihov ishod samoporažavajući. LJudi ostaju nesamostalni u borbi sa životom. Potrebni su im drugi koji će raditi umesto njih, drugi na koje mogu svaljivati svu krivicu.

Među uzrocima, kako duhovnih, tako i duševnih nemira, psiholozi i psihoterapeuti kod svojih klijenata, kao i sveštenici prilikom  ispovedanja ljudi, uočavaju krivicu kao često prisutan sadržaj. Zbog zabrana nastalih prilikom vaspitavanja u detinjstvu  ili zabrana usvojenih u toku obrazovanja, krivica kao osećanje koje je u nekom trenutku imalo razvojni značaj, u slučaju da je formirana kao preterana ili potisnuta, počinje da ometa svakodnevno  funkcionisanje, pojačava iracionalne strahove i kroz gubljenje osećaja za realnost, troši psihičku energiju neophodnu za rast, razvoj i uživanje u životu.
Videćemo do čega dovodi preterano osećanje krivice, ali i zašto je poznavanje ovog osećanja bitno  za uklapanje u socijalne norme i razvijanje empatije za stanja drugih ljudi.

Svaki vaspiitač bi morao da bude spreman da stalno radi na sebi ,kako bi znao da pomogne mladim ljudima u procesu odrastanja.
Ne možemo dati ono što ni sami ne znamo .
Aktivno slušanje je  odličan metod da našu komukaciju sa mladom osobom , adolescentom, učinimo boljom. Koliko se uopšte čujemo u svakodnevnoj komunikaciji? Najčešće vrlo,vrlo malo …Naučna istraživanja su pokazala da se najčešće ne slušamo, kao i da  metod aktivnog slušanja pomaže da se međusobno ne samo čujemo, već i da saosećamo, razumemo, prihvatamo  osobu i onda kada nam se mišljenja i stavovi razlikuju.
Sokrat je razvio jednu veštinu podučavanja koju je nazvao Majautika-babička veština, “veština porađanja znanja”. Njena osnova je u tome da se učeniku postavljaju pitanja koja će ga voditi ka tome da sam što jasnije izrazi ono što misli, da objasni ono što je nejasno u njegovom izlaganju, da dovrši nejasnu ili nedovršenu misao. Praktikovanjem majautike učitelj pažljivo, aktivno sluša, primećuje nejasnoće, nelogičnosti, nedostatke u mišljenju učenika, potom postavlja pitanja I traži odgovore. Odgovarajući na pitanja učitelja učenik krustliše svoje misli, traži odgovore na nejasnoće, nedostatke, nelogičnosti…I tako porađa znanje koje je već u njemu. Da bismo pomogli adolescentima da nauče da zrelije misle potrebno je imamo strpljenje u asistiranju u njihovom porađanju sopstvenog znanja. Aktivno slušanje je, zato, bitna veština kojom treba da ovlada svaki vaspitač .

Da bi opstao u konkretnim uslovima, čovek često stegne sebe, potisne sve svoje potrebe, osim potrebe za preživljavanjem, težeći da ispuni uslove koje mu život i okolnosti nameću. Zbog načina vaspitanja, nedostatka podrške, loše materijalne situacije, ugrožavajućih osoba iz bliže okoline, razvija adaptivno ponašanje, ono koje mu u datim okolnostima omogućuje da preživi.
Dešava se da celoga života manipuliše sobom i drugima bez svesti o tome da ne živi svoju autentičnu ličnost već predstavlja reakciju na spoljašnje uslove iz detinjstva.
Upoznavanjem sebe, osevešćivanjem ličnih potreba, snaga, vrlina, talenata ali i mana, osoba može krenuti putem individuacije, rasta i razvoja.

Савремено друштво препознаје неопходност развијања предузетничких компетенција код ученика у оквиру основношколског и средњешколског образовања, као и укључивање у свет рада као припрему за рад. Покретање самосталних пројеката,  сарадња у тиму, вештине комуникација, истрајност у процесу долажења до циља, само су неке од вештина и способности које би требало развијати у склопу овог задатка. У  свакодневном раду у школама могу се покретати тематске, пројектне активности које ученицима пружају прилику да испоље иницијативу, вежбају и развијају предузимљивост и предузетништво. Уколико је способност за иницијативу блокирана или није довољно развијена, потребно је на часовима одељењског старешине или у овиру пројектних, индивидуалних или групних задатака из појединачних предмета, обезбедити посебну подршку,  како би се ова способност деблокирала и развила. У процесу развоја личности ученика наставник је директан модел на који се ученик угледа. Пратећи напредак детета наставник улаже енергију у налажење нових техника и метода рада и тиме развија своје компетенције предузимљивости и способност за иницијативу. На овај начин развој ученика и наставника су нераскидиво повезани и  у сталном садејству обећавају напредак друштва као целине.

Odbrana od anksioznosti kroz težnju ka moć, prestižu i sticanju svojine U napadu anksioznosti čovek se suočava sa osećanjem bespomoćnosti i nesigurnosti. Kao jednoj od sigurnih odbrana od anksioznosti, ljudi pribegavaju težnji za ljubavlju. Time dobijaju sticanje sigurnosti kroz intenzivni kontakt sa drugima. Ako sticanje ljubavi ne uspe, ljudi se ponekad okreću ka sticanju moći, prestiža ili svojine. Ova težnja, za razliku od težnje ka ljubavi, predstavlja sticanje sigurnosti kroz gubljenje kontakta sa drugima i kroz učvršćivanje sopstvenih pozicija. Težnja za sticanjem moći, prestiža i svojine U našoj kulturi moć, prestiž i svojina mogu stvoriti osećaj velike sigurnosti, te se tako često i podržavaju od strane okoline. Težnja ka moći može da se rađa iz shvatanja sopstvene superiorne snage, bilo fizičke, bilo duhovne sposobnosti, zrelosti ili mudrosti. Međutim, kada je neurotična, ona se rađa iz slabosti: anksioznosti, mržnje i osećaja inferiornosti. Razvija se u obliku ambicije, kada se pokaže nemoguće da se kroz ljubav nađe osiguranje od postojeće anksioznosti. Ova težnja se javlja kada dete od početka oseća nesigurnost, jer oseća da nije voljeno. Stvara se jak antagonizam koji ne sme da se izrazi zbog dominirajuće roditeljske figure, koja zahteva slepu privrženost. Potisnuta mržnja razvija anksioznost. Tako samopoštovanje nema prilike da se razvije. Ako se još u pokušaju da se stekne ljubav od bližnjih desi ponižavanje ili osramoćivanje i postiđivanje deteta, potisnuto neprijateljstvo oslobađaće se kroz težnju ka moći.

Ova edukacija predstavlja primenjeni program proistekao iz O.L.I. Psihodinamskog Integrativnog Koučinga. Fokusirana je na razvoj praktičnih veština i bazičnih sposobnosti za obradu emocija kao stvaranja baze podešavanja osobe za uspeh. Uključuje veliki broj praktičnih tehnika, vežbi i efikasnih postupaka za ovladavanje veštinama. Osnovni cilj edukacije je razvijanje sopstvenih veština i sposobnosti, a onda i sticanje praktično primenljivih znanja u radu sa ljudima. Polaznici mogu naučiti veštine asertivne komunikacije, menadžment besa, tehnike za razvijanje pojedinih sposobnosti, prevazilaženja anksioznosti, stida, krivice, depresivnosti, zavisti, ljubomore, povređenosti, prihvatanje odgovornosti, kao i veštine podešavanja osobe na uspeh, oslobađanje od " igrača neuspeha " , postavljanje ciljeva, sprovođenje plana i na kraju uživanje u životu uz uspeh. TRAJANJE: Ukupno trajanje edukacije je 96 časova. Ukupan broj susreta je 16. Edukacija je podeljena u 4 modula. Svaki modul traje 24 časa, raspoređen u 4 dana po 6 časova. Edukacija se odvija u vikend susretima, zavisno od dogovora sa članovima grupe.

Septembar 2009-te godine, školska trpezarija jedne osnovne škole prepuna nastavnika, učitelja i stručnih saradnika, seminar stručnog usavršavanja je u toku, a graja nakon pauze za kafu toliko velika kao da su u prostoriji deca, a ne odrasli ljudi. Kao pravo hiper-adaptirano dete ili odrasli štreber, ljutim se na predavača i pitam se zašto ne podvikne nastavnicima, zašto ne prekine galamu, mislim: „On je tu da vodi seminar, a mi smo valjda došli da slušamo?!“, pitam se: „Kako to da se on ne nervira, već strpljivo čeka da se slušaoci smire i pripreme za rad?!“.