„Рукопис Мирослава П. Лазића о разорној експлозији сакупљених убојних средстава у Смедеревској тврђави 5. јуна 1941. године настао је у склопу припрема изложбе о том догађају, а поводом осамдесетогодишњице вероватно највеће трагедије у... more
„Рукопис Мирослава П. Лазића о разорној експлозији сакупљених убојних средстава у Смедеревској тврђави 5. јуна 1941. године настао је у склопу припрема изложбе о том догађају, а поводом осамдесетогодишњице вероватно највеће трагедије у историји Смедерева. Као такав, он не само што задовољава потребе пропратне публикације, већ их вишеструко надмашује. Реч је о изворном научном раду за који смо сигурни да ће деценијама остати релевантно, а можда и најрелевантније штиво о самом догађају и свему што је пре и после било везано за њега. Реч је о изузетно добро истраженом раду у коме је аутор не само сакупио сва до сада доступна знања о експлозији у Смедеревској тврђави, него их и критички размотрио, по потреби међусобно сучелио, упоредио и очистио од наслага идеологија, политичких интереса и погрешних перцепција… …Рукопис који је пред нама целовито приказује смедеревску експлозију 5. јуна 1941. године – узроке, ток, последице и одјеке. Кроз цео рад провејава ауторов критички приступ минуциозно прикупљеним изворима и литератури, што је донело уравнотежен, деидеологизован и демистификован приказ с утемељеним и уверљивим закључцима који нас – колико је то могуће – приближавају објективним сазнањима о трагедији. Даљи историографски искорак би евентуално било могуће направити ако би се у истраживање укључили стручњаци за експлозиве, физичари и грађевински стручњаци, који би на основу својих специјалистичких знања можда могли да повећају фонд чињеница које би историчари морали да узму у обзир. Сазнања до којих се могло доћи само изучавањем доступних историјских извора Мирослав П. Лазић је овим радом практично исцрпео. Због тога се треба радовати његовом изласку из штампе и надати се да ће упркос дужини и студиозности и у овом нашем брзом и површном времену наћи број читалаца који својим квалитетом заслужује“. (Исечак из рецензије др Зорана Јањетовића, научног саветника Института за новију историју Србије, Београд)