Location via proxy:   [ UP ]  
[Report a bug]   [Manage cookies]                
Skip to main content
Miroslav P Lazić
  • Petrijevska 208
    11300 Smederevo
    Republic of Serbia
  • +381(0)638050770
„Рукопис Мирослава П. Лазића о разорној експлозији сакупљених убојних средстава у Смедеревској тврђави 5. јуна 1941. године настао је у склопу припрема изложбе о том догађају, а поводом осамдесетогодишњи­це вероватно највеће трагедије у... more
„Рукопис Мирослава П. Лазића о разорној експлозији сакупљених убојних средстава у Смедеревској тврђави 5. јуна 1941. године настао је у склопу припрема изложбе о том догађају, а поводом осамдесетогодишњи­це вероватно највеће трагедије у историји Смедерева. Као такав, он не само што задовољава потребе пропратне публикације, већ их вишестру­ко надмашује. Реч је о изворном научном раду за који смо сигурни да ће деценијама остати релевантно, а можда и најрелевантније штиво о самом догађају и свему што је пре и после било везано за њега. Реч је о изузет­но добро истраженом раду у коме је аутор не само сакупио сва до сада доступна знања о експлозији у Смедеревској тврђави, него их и критички размотрио, по потреби међусобно сучелио, упоредио и очистио од наслага идеологија, политичких интереса и погрешних перцепција…
…Рукопис који је пред нама целовито приказује смедеревску експлозију 5. јуна 1941. године – узроке, ток, последице и одјеке. Кроз цео рад про­вејава ауторов критички приступ минуциозно прикупљеним изворима и литератури, што је донело уравнотежен, деидеологизован и демистифи­кован приказ с утемељеним и уверљивим закључцима који нас – колико је то могуће – приближавају објективним сазнањима о трагедији. Даљи историографски искорак би евентуално било могуће направити ако би се у истраживање укључили стручњаци за експлозиве, физичари и грађе­вински стручњаци, који би на основу својих специјалистичких знања можда могли да повећају фонд чињеница које би историчари морали да узму у обзир. Сазнања до којих се могло доћи само изучавањем до­ступних историјских извора Мирослав П. Лазић је овим радом практично исцрпео. Због тога се треба радовати његовом изласку из штампе и надати се да ће упркос дужини и студиозности и у овом нашем брзом и површном времену наћи број читалаца који својим квалитетом заслужује“. (Исечак из рецензије др Зорана Јањетовића, научног саветника Института за новију историју Србије, Београд)
Прва историографска синтеза о Смедереву и смедеревском крају у Првом светском рату. Књига је заснована на вишегодишњим научним истраживањима архивске, музеолошке и друге изворне грађе, као и до сада непознате стране и домаће старије... more
Прва историографска синтеза о Смедереву и смедеревском крају у Првом светском рату. Књига је заснована на вишегодишњим научним истраживањима архивске, музеолошке и друге изворне грађе, као и до сада непознате стране и домаће старије мемоаристике. У креирању књиге, у великој мери коришћени су новији историографски резултати савремене  домаће, али и стране науке. Узимајући све у обзир, ова књига, по количини обрађене грађе, темама које су у њој обухваћене, као и методолошким приступом, представља значајан искорак у досадашњем проучавању Првог светског рата Смедерева и околине. Књига коју представљамо јесте прегледна, на научним основама заснована монографија у којој ће како стручна, тако и шира јавност наћи одговоре на многа питања из домена завичајне историје Првог светског рата.
The article explores the different names used for the city of Smederevo in the writings of Johannes Leunclavius ​​(ger. Johannes Löwenklau), a prominent German humanist and historian from the 16th century. Leunclavius, known for his... more
The article explores the different names used for the city of Smederevo in the writings of Johannes Leunclavius ​​(ger. Johannes Löwenklau), a prominent German humanist and historian from the 16th century. Leunclavius, known for his voluminous works on Ottoman history, frequently mentions Smederevo in his chronicles, using various names for the town, including Semender, Semendre, and Semendria. The article analyzes these variations and their possible origins, highlighting the complex toponymic history of the city that implies the political and cultural influences that shaped it. The article also discusses Leunclavi's descriptions of the strategic importance of Smederevo during the Ottoman-Hungarian conflicts, emphasizing the city's role as the last Serbian medieval capital and its significance in European-Ottoman relations.
Оснивањем Дунавског парно-бродског друштва у Бечу 1829. године створили су се предуслови за активирање паробродске пловидбе Дунавом. Ново средство пловидбе револуционисало је не само начине већ и мотиве путовања. Од како је 1834. године... more
Оснивањем Дунавског парно-бродског друштва у Бечу 1829. године створили су се предуслови за активирање паробродске пловидбе Дунавом. Ново средство пловидбе револуционисало је не само начине већ и мотиве путовања. Од како је 1834. године успостављена редовна паробродска линија од Беча до Цариграда Дунавом и Црним морем из године у годину расте број путника. Међу њима је било путника из различитих земаља, а њихови мотиви пловидбе били су разнолики. У овом раду бавили смо се посебном групом путника из Велике Британије, који су у периоду од 1834. до 1842. године путовали паробродом низ и уз Дунав. Њихов заједнички именитељ је путопис, схваћен у најширем смислу. Ови путописи засновани су како на белешкама које су записивали током својих путовања, тако и уређивања рукописа на основу тада доступне литературе. Сви овде обрађени путописи објављивани су у Лондону у Енглеској након повратка са пропутовања. Нарочити фокус нашег рада јесу белешке које се односе на описивање српског Подунавља, нарочито оних предела између Београда и ушћа Велике Мораве у Дунав. У раду смо приказали белешке укупно деветоро путописаца. Због бољег разумевања, за сваког њих дате су краће биографске и библиографске напоменe, које су контекстуализоване оновременим друштвено-политичким тренутком. Иако се рад номинално фокусирао на Смедерево, смедеревски крај и српско Подунавље, има и шири значај у смислу доприноса изучавању британске путописне литературе и британско-српских односа прве половине 19. века.
The article analyzes the distinctive artistic style of the Italian artist Alberto Martini in the context of the First World War. A particular focus is placed on the contents of the lithographs entitled "La danza macabre europea", which he... more
The article analyzes the distinctive artistic style of the Italian artist Alberto Martini in the context of the First World War. A particular focus is placed on the contents of the lithographs entitled "La danza macabre europea", which he produced in five series between 1914 and the first half of 1916. The emphasis is placed on the problematization of the unusual artistic expression inspired by the late medieval motif of the Danse macabre. The relationship between Martini’s unequivocal propagandist motives of the Italian Irredente and the authentic critique of the world war as an unbridled Dance of Death is discussed.
The re-actualization of Martini’s drawings during the previous decade, especially on the occasion of the anniversaries related to the First World War, finds its justification in the fact that his work La danza Macabre Europea, although difficult to understand without knowing the context of the Great War, achieved a permanent, timeless value, going beyond simple
propaganda for clients. Martini wants to alarm the entire European public with a message that appeals to humanity and calls for an end to the spiral of catastrophic suffering. Some of his lithographs incredibly boldly attack all of humanity with sharp, obscene, disgusting, and witty satire. All five series are a critique of belligerence, greed, cruelty, hypocrisy, rapacity,
exploitation, and imagined and real power. At the same time, Martini left his most poisonous satire for the holders of political power. He paints them in a variety of ways, but almost always with a touch of “macabrocomic”, depending on the context and the message he wants
to send to the recipient.
All 54 lithographs reproduced as postcards in the mentioned series were thoroughly analyzed. Topics, personalities, or events concerning the Balkans are especially covered
Значај Смедерева, као некадашње средњовековне престонице Србије са дугом историјском традицијом, допирао је до енглеских ерудита 19. века који су Смедерево, углавном као Semendria, помињали у различитим публикацијама попут енциклопедија,... more
Значај Смедерева, као некадашње средњовековне престонице Србије са дугом историјском традицијом, допирао је до енглеских ерудита 19. века који су Смедерево, углавном као Semendria, помињали у различитим публикацијама попут енциклопедија,
речника, географских речника, компендијума, историјских прегледа,
историјских монографија и сличне литературе која је објављивана у
Великој Британији током прве половине 19. века. Иако многи од помена Смедерева нису ништа друго до понављање магловитих или понекад погрешних знања о овом делу Србије, свакако су значајан допринос слагању коцкица мозаика о значају и значењу Смедерева у ширем контексту европске или, у овом случају, британске учености.
Попут читавог
полуострва и Смедерево је у првој половини 19. века задржало мар-
гиналан положај. Како смо показали овим радом, Смедерево се од почетка 19. века тек потврђивало код британских издавача, уредника, аутора и читалаца.
Предмет овог рада јесте обиман опус „капетана Едмунда Спенсера”, нарочито онај који се тиче путописне литературе, објављиван од четрдесетих до почетака седамдесетих година 19. века. Едмунд Спенсер био је подстакнут другим путописцима пре... more
Предмет овог рада јесте обиман опус „капетана Едмунда Спенсера”, нарочито онај који се тиче путописне литературе, објављиван од четрдесетих до почетака седамдесетих година 19. века. Едмунд Спенсер био је подстакнут другим путописцима пре њега, чијим описима неких крајева које је походио дугује не само инспирацију, већ и понекад конкретан садржај. Међутим, Спенсерови описи имају и много тога новог и вредног пажње.
Па, ипак, остаје утисак да су путописи били резултат како његовог ангажмана за интерес Британског Царства, можда у смислу шпијуна или чиновника британске администрације, тако и опортунистички одговор на увећано интересовање британске јавности за Источно питање.
Његове опсервације и даље су предмет проучавања, како због упитног ауторства, тако и због неуједначеног квалитета и квантитета поменутих путописа. Наш рад, иако превасходно усмерен на уже географске оквире локалне историје смедеревског Подунавља и обронака Шумадије, биће, надамо се, од значаја и за склапање шире слике о Србима и Кнежевини Србији средином 19. века у очима европских путописаца, нарочито оних из Велике Британије.
У раду су разматрана два писма која се чувају у архиви Музеја у Смедереву. Ради се о писму Светозара Спасојевића, првог управника Народног музеја Смедерево, упућеном тадашњем управнику смедеревског музеја др Леонтију Павловићу у јулу... more
У раду су разматрана два писма која се чувају у архиви Музеја у Смедереву. Ради се о писму Светозара Спасојевића, првог управника Народног музеја Смедерево, упућеном тадашњем управнику смедеревског музеја др Леонтију Павловићу у јулу 1970. године и писму Владимира Д. Марковића, дугогодишњег службеника смедеревске општине, упућеном управи Музеја у Смедереву 1991. године. Оба писма баве се питањима која и данас побуђују највише контроверзи у вези са експлозијом муниције и другог запаљивог материјала у Смедереву 5. јуна 1941. године – питањима о броју страдалих у овој трагедији, као и о узроцима експлозије. Писма се први пут објављују у целости, а у раду су контекстуализована и критички ишчитана.
Рад се бави анализом писања и одсуства писања првог послератног смедеревског листа "Наш глас" о једној од најважнијих тема у новијој историји Смедерева - експлозији у Смедереву 5. јуна 1941. године. Упадљиво је маргинализовање ове важне... more
Рад се бави анализом писања и одсуства писања првог послератног смедеревског листа "Наш глас" о једној од најважнијих тема у новијој историји Смедерева - експлозији у Смедереву 5. јуна 1941. године. Упадљиво је маргинализовање ове важне теме или чак њено потпуно прећуткивање, али и политичко и идеолошко инструментализовање питања и проблема који су проистекли као последица експлозије, тако и из обнове Смедерева током окупације у периоду од 1941. до 1944. године.
Обележавање 500 година од зидања тзв. Малог града или Дворца деспота Ђурђа Бранковића представљало је, свакако, један од великих догађаја чији је значај превазилазио уске локалне или регио- налне оквире, и имало је шири, тј. национални... more
Обележавање 500 година од зидања тзв. Малог града или Дворца деспота Ђурђа Бранковића представљало је, свакако, један од великих догађаја чији је значај превазилазио уске локалне или регио- налне оквире, и имало је шири, тј. национални значај. Потврда у прилог оваквом закључку долази из оновремене штампе („Политика“, „Прав- да“, „Време“...) у којој се интензивно писало о овом догађају не само уочи или након овог догађаја већ и много пре самог догађаја који се одиграо у Смедереву 5. октобра 1930. године. Сам догађај имао је више димензија – био је то културни, привредни, верски, спортски, па и ва- жан политички догађај. Списак највиших званица које су учествовале у обележавању пет векова од зидања последње српске средњовековне престонице (Њ. Св. патријарх српски г. Варнава; изасланик Њ. В. краља пуковник Константин Костић; епископ битољски г. Јосиф; министар грађевина г. Трифуновић...) такође говори о значају овог догађаја.
Ово је прегледан рад, који сажима досадашњу стручну литературу, као и оновремене изворе (штампа, мемоаристика...) који се односе на значајан период у историји стварања модерне српске државе - предају најзначајнијих турских утврђених... more
Ово је прегледан рад, који сажима досадашњу стручну литературу, као и оновремене изворе (штампа, мемоаристика...) који се односе на значајан период у историји стварања модерне српске државе - предају најзначајнијих турских утврђених градова кнезу Михаилу Обреновићу 1867. године. Конкретно, рад први пут на једном месту доноси све релевантне информације о овом не само за Смедерево важном догађају, тачније читавом низу догађаја који су претходили предаји града. Осим тога, нуди и нове информације и закључке, као и проблематизовање значаја очувања културно-историјске баштине везане за догађај који се у Смедереву десио 24. априла 1867. године
Рад представља превод са енглеског једног дела тринаестог поглавља раније књиге Френсиса Д. Милета, које је аутор првобитно објавио у Харперс њу мантли Магазину (Harper`s New Monthly Magazine) у јуну 1892. године. Осим тога, у уводном... more
Рад представља превод са енглеског једног дела тринаестог поглавља раније књиге Френсиса Д. Милета, које је аутор првобитно објавио у Харперс њу мантли Магазину (Harper`s New  Monthly Magazine) у јуну 1892. године. Осим тога, у уводном делу рад нуди критички осврт на једно занимљиво путовање тројице авантуриста који су прошли Дунавом од његовог извора до ушћа у кајацима једноседима 1891. године. Рад проблематизује и начине на који су путописци са краја 19. века приказивали Србију и њене становнике, као и стереотипе који проистичу из недовољног познавања ових крајева или из политичких мотива
У раду су разматрани текстови о Смедереву у америчкој штампи током Првог светског рата (1914–1918) који су доступни на веб-сајту Конгресне библио- теке САД (Library of Congress), прецизније – изабрана дигитализована грађа која је... more
У раду су разматрани текстови о Смедереву у америчкој штампи током Првог светског рата (1914–1918) који су доступни на веб-сајту Конгресне библио-
теке САД (Library of Congress), прецизније – изабрана дигитализована грађа која је доступна у оквиру секције Chronicling America (Historical Newspapers) на веб-адре-
си: http://chroniclingamerica.loc.gov/. Конкретније, рад представља покушај критичког ишчитавања оновремене америчке штампе и нуди квантитативну и квалитативну анализу новинских текстова, као и контекста њиховог
објављивања. Преглед ових текстова заснован је хронолошки и представља допринос како историји Првог светског рата у Смедереву и делимично у Србији, тако и историји новинарства, друштвеној историји медија, али и разумевању значаја пропаганде у контексту првог „тоталног рата“ у историји човечанства.
Приређен оригинални текст „Pisma iz Sàrbie priatelju G. u Zagreb.” хрватског путописца који је потписан само са „I.”, a који је штампан на страницама часописа „Даница хорватска, славонска и далматинска”, часописа који је излазио као... more
Приређен оригинални текст „Pisma iz Sàrbie priatelju G. u Zagreb.” хрватског путописца који је потписан само са „I.”, a који је штампан на страницама часописа „Даница хорватска, славонска и далматинска”, часописа који је излазио као недељни додатак „Народних новина”. Текст је писан у лето 1847. године, а публикован у поменутом листу наредне, 1848. године и представља значајан извор како за истраживање завичајне историје Смедерева и смедеревског краја, тако и за студије путописа, журналистике 19. века  или студије друштвене историје.
Рад представља прилог историји Смедерева и Србије у Првом светском рату. У раду је дат кратак осврт на учешће малог одреда чланова Британске војно-поморске мисије у Србији у одбрани Смедерева приликом велике офанзиве Централних сила на... more
Рад представља прилог историји Смедерева и Србије у Првом светском рату. У раду је дат кратак осврт на учешће малог одреда чланова Британске војно-поморске мисије у Србији у одбрани Смедерева приликом велике офанзиве Централних сила на Србију у октобру 1915. Већи део рада јесте превод чланка британског официра Е. Хилтон Јанга (E. Hilton Young) са енглеског језика оригинално објављеног под називом "The Serbian Soldier in Action" у часопису "Ninetеenth century and after"  у јануару 1916. након слома Србије у офанзиви Централних сила 1915.
This article is about how the city of Smederevo (Semendria), important Serbian commercial town on the Danube river, was represented in daily newspapers in Australia and New Zealand during the first year (1914) of the First World War.... more
This article is about how the city of Smederevo (Semendria), important Serbian commercial town on the Danube river, was represented in daily newspapers in Australia and New Zealand during the first year (1914) of the First World War. Smederevo (Semendria) suffered greatly during the First World War. The article especially deals with how great victory of the Serbian army on 9th of November 1914 against Austro-Hungarian army was celebrated and represented in foreign newspapers.
Živimo u vremenu digitalne tranzicije u kojem goleme količine informacija iz analognih formi poprimaju svoje digitalne oblike. Jedna od najuočljivijih posledica ovog višegodišnjeg kontinuiranog procesa jeste fenomen informacionog... more
Živimo u vremenu digitalne tranzicije u kojem goleme količine informacija
iz analognih formi poprimaju svoje digitalne oblike. Jedna od najuočljivijih posledica
ovog višegodišnjeg kontinuiranog procesa jeste fenomen informacionog potopa, fenomena
iz kojeg proističu najrazličitiji informacioni izazovi. Druga posledica jeste tranzicija
kulturnih formi u najširem smislu reči ka onlajn (on line) sferi, tačnije vebu (Web-u),
kao najpoznatijem vidu interneta. Suočeni sa nesagledivom količinom informacija
korisnici veba radije se opredeljuju za korišćenje mašina za pretraživanje veba (search
engines) ili veb sajtova (web site) za socijalno umrežavanje, nego za usluge tradicionalnih
javnih entiteta poput biblioteka ili „tradicionalnih“ medija.
Ubrzani uspon kompanija zasnovanih na pretraživanju veba i pozicioniranje
jedne od njih, poput kompanije Gugl (Google), kao dominantnog i neospornog lidera
na veb tržištu, dovodi u pitanje preovlađujuću ideološku matricu o vebu kao javnom
komunikacionom dobru. Razmatranja rada mašina za pretraživanje veba prevazilaze
tehnološki aspekt njihovih savršenih algoritama za pretraživanje veba, jer je ulog
ovde mnogo veći. Zbog toga se temeljnije analize mašina za pretraživanje, njihovog
dominantnog položaja na vebu i njihovog neverovatnog uticaja na svkodnevni život
milijarde korisnika veba, sve češće pokreću kako u popularno-žurnalističkom tako i u
akademskom diskursu najrazličitije provenijencije.
Ovaj rad ima za cilj da zainteresuje ovdašnju javnost za teme koje prevazilaze uske
nacionalne okvire. Dalji rasplet ovih i njima sličnih pitanja od esencijalne su važnosti,
jer će ona oblikovati veb u budućnosti. Sve toće, svakako, imati implikacije po korisnike
i u našoj zemlji.
"In this text we considered some of the most important and intriguing aspects of contemporary internet, like Web`s influences on cognitive and intelectual capabilities of Net`s users. Finding a starting point in Nicholas Carr`s essay Is... more
"In this text we considered some of the most important and intriguing
aspects of contemporary internet, like Web`s influences on cognitive and intelectual
capabilities of Net`s users. Finding a starting point in Nicholas Carr`s essay Is Google
Making Us Stupid?, with this text we also take into considerations actual and very lively
debate which is taking place both within scientific circles (scientific magazines and
blogs) and public domain (popular magazines and blogosphere).Current debate was
initiated by previously mentioned Nicholas Carr`s essay as well as with his latest books
on issues from domain of societal consequences of digital technologies usage. Making parallels
between two intelecuatlly confronted arguments of the actors of debate, we tested
Nicholas Carr`s arguments that present Web with its form, content and given societal
context in which its development has negative effects on further development of user`s
cognition. At the same time, Carr is emphasizing that Web is seriously changing cultural
framework of learning based on “deep reading”, something that was creating for generations
in past centuries. Thanks to that framework science and cognition was possible to
develop. Carr argues that Web not only shatters our focus, deep and creative thinking but
permanently rewires our brains. This conclusion is further discussed along the arguments
that big IT companies, such as Google, are the ones who are playing dominant role not
only in shaping contemporary Web but users behaviour on the Net."
Рад покушава да реконструише политички живот у Подунавском срезу у време парламентарних избора за народне посланике Народне скупштине Краљевине Југославије 1938. године. Специфичност политичког живота манифестује се постојањем доминантне... more
Рад покушава да реконструише политички живот у Подунавском срезу у време парламентарних избора за народне посланике Народне скупштине Краљевине Југославије 1938. године. Специфичност политичког живота манифестује се постојањем доминантне политичке снаге у Подунавском срезу оличене у Димитрију Љотићу, вођи Југословенског народног покрета „Збор“ и носиоцу истоимене листе. Убедљива победа његовог кандидата Животе Тодоровића у Смедереву, и занемарљиво низак проценат освојених гласова листе ЈНП „Збор“ на нивоу државе, издваја Смедерево од осталих срезова. У раду су  приказани начини вођења политичке кампање, у оквиру које су нарочито занимљиви партијска инструментализација државних инстутуција, политички дискурс и заоштрена реторика, као и злоупотреба медија. Све ово условило је чак физичке сукобе и политичко насиље. Осим поменуте листе ЈНП „Збор“, у политичкој учествовали су представници следећих листа: владајуће Југословенске радикалне заједнице - ЈРЗ, у Смедереву предвођене утицајном јавном и политичком фигуром какав је Милан Јовановић Стоимировић био, као и Удружене опозиције - листа др Владимира Мачека.
Кључне речи: Смедерево, Подунавски срез, Скупштински избори за народне посланике Краљевине Југославије 1938. године, Милан Јовановић Стоимировић, Димитрије Љотић, Југословенска радикална заједница - ЈРЗ, Југословенски народни покрет „Збор“, Удружена опозиција...
Rezime: Rad se bavi analizom zastupljenosti i kvaliteta upotrebe veb 2.0 tehnologija u kreiranju onlajn izdanja najznačajnijih dnevnih novina u Srbiji. S obzirom na činjenicu da internet predstavlja medij koji konstantno evoluira, pre... more
Rezime: Rad se bavi analizom zastupljenosti i kvaliteta upotrebe veb 2.0 tehnologija
u kreiranju onlajn izdanja najznačajnijih dnevnih novina u Srbiji. S obzirom na
činjenicu da internet predstavlja medij koji konstantno evoluira, pre svega zahvaljujući
kako novim aplikacijama i tehnologijama, tako i samoj arhitekturi interneta, analizirali
smo stanje onlajn izdanja vodećih srpskih dnevnih novina (Press Online, Večernje
novosti, Blic Online, Politika Online i Danas) u svetlu novih internet tehnologija,
koje se u savremenom IT vokabularu nazivaju zajedničkim imeniteljem veb 2.0. Na
osnovu analize trenutnog stanja, ukazujemo na nedovoljnu iskorišćenost najrazličitijih
mogućnosti koje nove internet tehnologije pružaju. Te mogućnosti unapređenja kvaliteta
onlajn sadržaja dnevnih novina brojne su, i na sajtovima vodećih svetskih dnevnih
listova uveliko se koriste mogu voditi uvećanju broja onlajn korisnika, što može biti
sredstvo za generisanje profita kroz onlajn marketing. Na ovaj način može se na duži
period računati na opstanak dnevnih listova u sve oštrijoj konkurenciji informativnih
portala i veb sajtova.
Ključne reči: dnevne novine, onlajn izdanja dnevnih novina, internet, veb 2.0,
internet marketing, veb žurnalistika, sajtovi za socijalno umrežavanje
Краћи текст који прати истоимену изложбу аутора Мирослава П. Лазића и Марка Стефановића, која је приређена у селима на територији Града Смедерева. Изложба је део истоименог пројекта Музеја у Смедереву који је реализован крајем... more
Краћи текст који прати истоимену изложбу аутора Мирослава П. Лазића и Марка Стефановића, која је приређена у селима на територији Града Смедерева. Изложба је део истоименог пројекта Музеја у Смедереву који је реализован крајем 2018/почетком 2019. у склопу обележавања стогодишњице завршетка Првог светског рата. Текст представља краћи сумарни преглед најважнијих догађаја и процеса који су се дешавали у Смедереву и смедеревском крају током трајања Првог светског рата. Писан је популарним језиком, јер је намењен најширој публици, нарочито ученицима основних школа где је изложба гостовала (села Лугавчина и Колари).
Изложба је део "Пројекта реконструкције сталне поставке Музеја у Смедереву", који је започет 2012. године и још увек је у току. Новом поставком у другој сали смедеревског музеја у фокус смо поставили најважнији локалитет у Смедереву и... more
Изложба је део "Пројекта реконструкције сталне поставке Музеја у Смедереву", који је започет 2012. године и још увек је у току. Новом поставком у другој сали смедеревског музеја у фокус смо поставили најважнији локалитет у Смедереву и незаобилазан топоним у историји града - Смедеревску тврђаву. Уредници каталога изложбе су Мирослав П. Лазић и Милан Марковић, кустоси смедеревског музеја.
Прва историографска студија која синтетизује дешавања у Смедереву и околини за време Првог светског рата 1914-1918. У форми студијског каталога за истоимену изложбу, ова студија доноси много нових информација, али и закључака о Смедереву... more
Прва историографска студија која синтетизује дешавања у Смедереву и околини за време Првог светског рата 1914-1918. У форми студијског каталога за истоимену изложбу, ова студија доноси много нових информација, али и закључака о Смедереву и околини током трајања рата. Студија је резултат истраживања заснованих на богатој архивској, музеолошкој, библиотечкој и другој грађи како из установа, тако и из приватних збирки. Нарочито су вредна помена поглавља која се односе на време окупације Смедерева (1915-1918), јер доносе много нове, до сада непубликоване грађе.
Research Interests:
У склопу овогодишњег комеморисања експлозије 5. јуна 1941. године Музеј у Смедереву реализује пројекат који подразумева представљање најновије историографске студије "Експлозија у Смедереву 5. јуна 1941. године – 80 година после" и... more
У склопу овогодишњег комеморисања експлозије 5. јуна 1941. године Музеј у Смедереву реализује пројекат који подразумева представљање најновије историографске студије "Експлозија у Смедереву 5. јуна 1941. године – 80 година после" и истоимене изложбе. Аутор изложбе и публикације је Мирослав П. Лазић, виши кустос историчар нашег музеја. Изложба коју приређујемо нуди иновативнији, модернији и храбрији поглед на петојунску трагедију. Представили смо и најновије резултате вишегодишњих научних истраживања архивске грађе. Жеља нам је да пробудимо емоције, освежимо памћење и укажемо грађанима на неопходност чувања сећања. На изложби се први пут приказују фотографије које до сада нису излагане, као и архивски документи и музеалије из историјске збирке Музеја у Смедереву.
Плакат за изложбу "Смедерево и смедеревски крај у Првом светском рату 1914-1918" која је приређене у оквиру истоименог пројекта Музеја у Смедереву. Изложба је приређена у склопу обележавања стогодишњице завршетка Првог светског рата у... more
Плакат за изложбу "Смедерево и смедеревски крај у Првом светском рату 1914-1918" која је приређене у оквиру истоименог пројекта Музеја у Смедереву. Изложба је приређена у склопу обележавања стогодишњице завршетка Првог светског рата  у два села на територији Града Смедерева - у Лугавчини, у ОШ "Бранко Радичевић" и у Коларима у ОШ "Илија Милосављевић Коларац".
Плакат за свечано отварање нове поставке Музеја у Смедереву под називом "Смедеревска тврђава - од престонице до споменика културе". Нова поставка је реализована у оквиру пројекта смедеревског музеја "Пројекат реконструкције сталне... more
Плакат за свечано отварање нове поставке Музеја у Смедереву под називом "Смедеревска тврђава - од престонице до споменика културе". Нова поставка је реализована у оквиру пројекта смедеревског музеја "Пројекат реконструкције сталне изложбене поставке Музеја у Смедереву", који је започео 2012. године и још увек је у току.
У поводу Међународног дана музеја и у оквиру манифестације Ноћ музеја, Музеј у Смедереву отворио је вечерњу изложбу са концертом "Деспот Ђурађ Бранковић у делу браће Настасијевић: сусрет Рудника и Смедерева" аутора мр Снежане Цветковић и... more
У поводу Међународног дана музеја и у оквиру манифестације Ноћ музеја, Музеј у Смедереву отворио је вечерњу изложбу са концертом "Деспот Ђурађ Бранковић у делу браће Настасијевић: сусрет Рудника и Смедерева" аутора мр Снежане Цветковић и Мирослава П. Лазића

У суботу 20. маја 2017. у 18 часова у смедеревском Музеју

Пратећи програм: концерт камерног састава оркестра „Светлост“ из Смедерева.
Учесници: Јелена Угринић (виола), Сташа Тимотијевић (чело) и Немања Петковић (кларинет). Руководилац и диригент Марко Ђорђевић.

Улаз бесплатан.
Почетак програма тачно у 18 часова, свршетак око 20 часова
Почетак концерта у 19 часова.

Трајање изложбе од 20. маја до 20. септембра текуће године

Историјске и културне споне између Рудничког краја и Смедерева бројне су и дубоке, најинтензивније у позном средњем веку, у време деспота Ђурђа Бранковића. Дух деспотске породице Бранковић био је изузетно жив у Горњем Милановцу и Рудничком крају и током првих деценија 20. века, проналазећи уметнички ехо у талентованој грађанској породици Настасијевић из Горњег Милановца. Тражење инспирације у средњовековној прошлости и њено преображавање у духу савремене уметности, уједињавало је браћу Настасијевић у заједничком уметничком деловању.
Транспоновање личне драме и историјске трагичности деспота Ђурђа Бранковића кроз уметнички израз браће Настасијевић: књижевни, музички и ликовни, били су нам инспирација и повод за организацију изложбе. Њихово заједничко делање на овом пољу представља феномен у српској културној историји.
Музичка драма „Ђурађ Бранковић“, изведена пред публиком у Народном позоришту у Београду 12. јуна 1940. године, била је уметнички тријумф браће Настасијевић. Према Момчиловом драмском тексту „Ђурађ Бранковић“, Светомир је компоновао музику,  док су нацрте за сценографију радили и Светомир и Живорад. Коначно, реализована је сценографија сликара Станислава Сташе Беложанског.
Надахнут стваралаштвом старије браће, лик деспота Ђурђа Бранковића и његово време оживео је и Славомир Настасијевић у историјском роману „Тешко побеђенима“ (Београд, 1976).
Изложбена поставка је реализована захваљујући позајмици предмета из Легата браће Настасијевић из Музеја Рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу, Музеја позоришне уметности у Београду, Музеја савремене уметности у Београду, Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ у Београду и Народној библиотеци у Смедереву.
Покровитељ изложбе је Град Смедерево.
Фото-документарна изложба у Музеју у Смедереву "Смедерево у албуму дворског фотографа Милана Јовановића: 120 година касније" Новом изложбеном поставком у првој сали смедеревског музеја покушали смо да дочарамо изглед Смедерева са краја... more
Фото-документарна изложба у Музеју у Смедереву "Смедерево у албуму дворског фотографа Милана Јовановића: 120 година касније"

Новом изложбеном поставком у првој сали смедеревског музеја покушали смо да дочарамо изглед Смедерева са краја 19. века. Изложбом Смедерево у албуму дворског фотографа Милана Јовановића, аутора мр Снежане Цветковић, вишег кустоса и Мирослава Лазића, вишег кустоса, представили смо албум чувеног српског фотографа Милана Јовановића са фотографијама Смедерева, који се чува у Народној библиотеци Србије у Београду, у Одељењу посебних фондова.
Изложбе је отворена у четвртак 10. марта 2016. у 18 часова. Покровитељ изложбе је град Смедерево.
Албум са фотографијама Смедерева представљен је у целини, на дизајнираним принтовима 120 х 120 цм, оживљавајући  „слику“ речима, односно цитатима из домаћих и страних путописа и новинских записа с краја 19. века, као и „присутним“ савременицима који су међусобно били блиско повезани, кумови Милан Јовановић и Бранислав Нушић, и последњи Обреновићи на престолу, краљевски пар Александар и Драга. Ова изложба била је и више од приказа Смедерева на старим фотографијама. Она је уједно мали осврт на историју фотографије у Србији. Наиме, повезали смо историју и књижевност, скренувши пажњу на приповетку Бранислава Нушића „Фотографија“ посвећену управо фотографу Милану Јовановићу.
Јединствен у стваралачком опусу Милана Јовановића фото-албум Смедерева представља драгоцен извор у проучавању развоја српске фотографије. У дужем временском периоду готово непознат, овом изложбом се први пут представља најширој јавности.
Овај албум представља драгоцено визуелно сведочанство за познавање тадашњих визура Смедерева, његових историјских пејзажа, улица и јавних грађевина профаног и световног карактера. Албум садржи укупно петнаест фотографија. На основу низа чињеница утврдили смо да је албум могао да настане око 1895/96. године.  Фотографски снимци панорама и ведута су у ово време били реткост, чиме „смедеревски албум“ још више добија на значају.
Контекст настанка албума није у потпуности разјашњен, претпостављамо да је повезан са династијом Обреновић, чији су владари са својом дворском пратњом били чести гости Смедерева у овом временском периоду. Такође, не можемо бити сигурни да је албум настао из комерцијалних побуда, као предложак за израду разгледница,  с обзиром да је само једна од фотографија из албума употребљена у ту сврху.
Све фотографије снимљене су једнаким композиционим и стилским решењима и представљају изузетно значајан визуелни материјал у познавању физичке структуре Смедерева у прошлости. Такође, албум представља значајну коцкицу у мозаику фотографске праксе једног од најбољих српских фотографа, Милана Јовановића.
Поводом обележавања стогодишњице од почетка Првог светског рата Музеј у Смедереву представио је пројекат: "Смедерево у Великом рату" аутора Мирослава Лазића и Марка Стефановића, кустоса смедеревског музеја Свечано отварање истоимене... more
Поводом обележавања стогодишњице од почетка Првог светског рата Музеј у Смедереву представио је пројекат: "Смедерево у Великом рату" аутора Мирослава Лазића и Марка Стефановића, кустоса смедеревског музеја

Свечано отварање истоимене изложбе приређено је у склопу обележавања Дана града Смедерева 21. новембра у 11 часова у Градској галерији савремене уметности Смедерево, Трг Републике 5 у часова.

Бројни историчари 1914. годину виде као завршетак једног раздобља. Много је оправданих разлога на страни оваквог размишљања. Први светски рат је у колективној меморији остао упамћен као Велики рат, како због више десетина држава учесница у овом сукобу, тако и због интензитета и нових начина борби, те броја мобилисаних, погинулих, рањених, несталих, избеглих и расељених, свакако до тада невиђених у повести човечанства. Први светски рат заслужује неславни епитет велики, чак и иако је само две деценије након његовог окончања дошао још већи велики рат.
И на локалном нивоу, 1914. представља велику прекретницу, која је из основа променила Смедерево. У неколико наврата бомбардовано (1914, 1915. и делимично 1918), до крајности исцрпљено тескобом окупације и безобзирношћу окупационог режима, десетковано људским жртвама, како војним, тако и цивилним, Смедерево је и захваљујући политичким одлукама са краја Првог светског рата измењено. Од важног вибрантног пољопривредног и трговачког пограничног града, Смедерево након 1918. постаје протоиндустријализовано провинцијско место велике државе, и губи на значају које је некад имало.
Пројекат Смедерево у Великом рату има два сегмента: истоимену изложбу и студијски каталог. Кроз шест тематских целина (У освит рата; У бој! У бој!; Пораз и последице; (Су)живот по декрету; Васкрс Србије и победа и Култура сећања) покушали смо да разоткријемо шта је све испод једновековног талога. Све до почетка 21. века није било комплекснијих анализа круцијалних догађаја који су у великој мери обликовали живот нашег града у 20. веку. Идеолошка предубеђења, лимитирани ресурси за истраживање, небрига или нешто друго, довели су до тога да догађаји и процеси којима се овај пројекат бави буду читав низ деценија потискивани на маргине историографских истраживања, а каткад и потпуно свесно прикривани.
Пројекат представља покушај да понуди нове историографске анализе које кореспондирају са савременом историјском науком. Нарочито се бави проучавањем домена тешког свакодневног живота под окупацијом, уводећи у анализу нова открића и сазнања ослоњена на архивске документе, оновремену страну и домаћу штампу, фотографије, музеалије и др., али и рецентну литературу. Осим тога, овај пројекат указује и на могућности даљих истраживања.
На доносиоцима одлука је да истраживаче подрже у овом процесу. Заокружена синтеза о Смедереву и Смедеревцима у Првом светском рату је историографији и нашем граду неопходна. Штавише, она је најмање што наши преци заслужују за оно што су дали у тешкој и често неравноправној борби, а то је оно највредније – свој живот.

Изложба је била отворена до 21. децембра 2014. године и била је једна од најбоље посећених изложби током 2014. године. Улаз слободан.
Research Interests:
Популарни штампани водич кроз Смедеревску тврђаву.
Tekst o Smederevskoj tvrđavi, tačnije o Smederevskom gradu despota Đurđa Brankovića objavljen u inflight magazinu Air Serbia. Pisan je popularnim stilom, ali utemeljen na istorijskim činjenicama. Ima i uporednu verziju na engleskom... more
Tekst o Smederevskoj tvrđavi, tačnije o Smederevskom gradu despota Đurđa Brankovića objavljen u inflight magazinu Air Serbia. Pisan je popularnim stilom, ali utemeljen na istorijskim činjenicama. Ima i uporednu verziju na engleskom jeziku. Bogato je ilustrovan lepim fotografijama koje dočaravaju monumentalnost tvrđave.
Research Interests:
Novi mediji će nastaviti da se menjaju donoseći dobrobit i ne tako dobre stvari i pojave. Da li ćemo imati ličnu odgovornost i smelost da usmeravamo njihovo korišćenje za nas i naše potrebe kako bi nam donosili dobro? To je ultimativni... more
Novi mediji će nastaviti da se menjaju donoseći dobrobit i ne tako dobre stvari i pojave. Da li ćemo imati ličnu odgovornost i smelost da usmeravamo njihovo korišćenje za nas i naše potrebe kako bi nam donosili dobro? To je ultimativni izazov, a ne samo naša sposobnost da sa ponosom prikažemo listu novih medija i tehnologija kojima smo ovladali ili koje smo u mogućnosti da posedujemo i koristimo.
Краћи текст о томе како је новозеландска штампа обавештавала о Смедеревском боју 9. новембра 1914. у коме је српска малобројна и слабије опремљена војска, махом састављена од трећепозиваца поразила аустроугарску војску и одбранила град... more
Краћи текст о томе како је новозеландска штампа обавештавала о Смедеревском боју 9. новембра 1914.  у коме је српска малобројна и слабије опремљена војска, махом састављена од трећепозиваца поразила аустроугарску војску и одбранила град Смедерево.