Демографске тенденције у земљи и свету указују на прогресиван раст популације старих људи. Поред тога, литературни подаци говоре о упадљивој корелацији између старења и инвалидитета. То су неки од разлога због чега се старе особе и... more
Демографске тенденције у земљи и свету указују на прогресиван раст популације старих људи. Поред тога, литературни подаци говоре о упадљивој корелацији између старења и инвалидитета. То су неки од разлога због чега се старе особе и проблематика старења и старости све више налазе у истраживачком фокусу дефектологије. Овај рад има за циљ да направи дистинкцију између медицинске и социјалне димензије рехабилитације старих лица, са посебним освртом на соматопедски, односно дефектолошки аспект рехабилитације, као и на истраживања која наглашавају значај очувања функционалних способности и социјалне компетентности за најостваривију социјалну партиципацију и интеграцију старих лица. Demographic trends in our country and worldwide indicate the progressive growth of the elderly population. In addition, literature data shows the conspicuous correlation between the aging and disability. These are some of the reasons why are elderly people and the issues of aging and old age more often in the research focus of defectology. The aim of this paper is to make a distinction between medical and social dimension of rehabilitation of the elderly people with a special consideration of somatopedic or defectological aspect of rehabilitation, as well as of studies that emphasized the importance of preserving functional abilities and social competences in order to accomplish social participation and integration of elderly people in society.