The increasing interest in understanding and quantifying the effects of postdepositional processes in the formation of lithic assemblages promoted the application of taphonomic approaches that allowed discussing the genesis of patterns... more
The increasing interest in understanding and quantifying the effects of postdepositional processes in the formation of lithic assemblages promoted the application of taphonomic approaches that allowed discussing the genesis of patterns considered of behavioral origin (technological, functional). Indeed, those taphonomic approaches showed that different environmental contexts within a region (with their specific combination of agent and processes) possess variable effects on lithic assemblages. Thus, a taphonomic approach to the settings of the archaeological record and to their local and regional dynamic make us aware of morphological and distributional characteristics of the taphonomic background noise (pseudoartifacts). In other words, the systematic incorporation of actualistic taphonomy-including both naturalistic and experimental components-to the archaeological research contributes to building frames of reference that allow refining our interpretations of the archaeological record. This paper presents and compares actualistic and archaeological data obtained from the application of this approach to the study of Casa de Piedra de Roselló site (Chubut, Argentina). I conclude that taphonomic background noise may inflate the representation of the local raw material in the lithic artifact assemblages recovered at the site.
RESUMEN El creciente interés por comprender y cuantificar los efectos de los procesos posdepositacionales en la formación de los conjuntos líticos ha promovido la aplicación de abordajes tafonómicos que permitieron discutir el origen de patrones que a priori son considerados conductuales (tecnológicos, funcionales). Asimismo, esas aproximaciones tafonómicas mostraron que los diferentes contextos ambientales de una región (con su particular combinación de agentes y procesos) poseen efectos variables sobre los conjuntos líticos. Una aproximación tafonómica al entorno y su dinámica a escala local y regional permite estimar las características morfológicas y distribucionales del ruido tafonómico de fondo lítico (pseudoartefactos). En otras palabras, la incorporación sistemática de la tafonomía actualística-con sus componentes naturalista y experimental-a la investigación arqueológica contribuye a la generación de marcos de referencia que permiten refinar nuestras interpretaciones del registro lítico. Aquí se sintetizan algunos de los resultados obtenidos de la aplicación de este abordaje al estudio del sitio Casa de Piedra de Roselló (Chubut, Argentina). Se analizan y comparan los atributos morfométricos de una muestra experimental y un conjunto lítico procedente de la superficie del talud del sitio. Se concluye que el ruido tafonómico de fondo puede sobredimensionar el aporte de la materia prima local al conjunto lítico del sitio.
Palabras clave: tecnología lítica; tafonomía lítica; arqueología experimental; Casa de Piedra de Roselló, Patagonia.
This paper focuses on the contributions of taphonomic approaches to the study of lithic assemblages. Based on actualistic and archaeological case studies from Fuego-Patagonia (South America), here I summarize some of the main taphonomic... more
This paper focuses on the contributions of taphonomic approaches to the study of lithic assemblages. Based on actualistic and archaeological case studies from Fuego-Patagonia (South America), here I summarize some of the main taphonomic issues identified for the regional lithic record which are of relevance for the archaeological research in other desert environments. Specifically, distributional patterns in lithic assemblages produced by wind are highlighted and main guidelines for pseudoartifact study are presented and discussed. Actualistic data show lithic artifacts up to 50 mm in size e or weighting ~13 g e can be moved by winds blowing at 90 km/h. Finally, a methodological exercise (Banyai's zoom) is proposed for lithic mimic recognition.
Рекогносцирање палеолитских локалитета на отвореном простору у последњих десетак година спроведено је на више локација на територији Србије. На већини локација антропогени карактер прикупљених налаза, које највећим делом чине окресани... more
Рекогносцирање палеолитских локалитета на отвореном простору у последњих десетак година спроведено је на више локација на територији Србије. На већини локација антропогени карактер прикупљених налаза, које највећим делом чине окресани камени артефакти, није се доводио у питање. Међутим, у близини лежишта минералних сировина јавила се сумња да су камени артефакти помешани са геофактима-природно насталим одломцима стена који могу наликовати на ар-тефакте. Да бисмо испитали ову претпоставку, употребили смо Пикоков тест за анализу генералних карактеристика одбитака. Овај метод прилагодили смо нашем истраживачком контексту и могућностима, и применили на три проблематичне колекције из околине Врњачке Бање: Дубље-Нишан, Руђинци-Црнобарац и Штулац-Слатински поток. Статистичка анализа добијених резултата показала је да у свим истраживаним колекцијама преовлађују геофакти. Резултати указују на опрез који је потребан при интерпретацији површинских колекција, нарочито оних прикупље-них у близини лежишта сировина погодних за окресивање.