Nikola Tasii, Beograd

BUBANJ -SALCUTA.KRIVODOL KOMPLE,KS

U vreme kada se u istodnim i jugoistoinim delovima Karpatskog basena razviiaju Tiszapolgdr i Bodrogkeresztrir-kultura, juino od njih, dobrim delom paralelno, razviiaju se kulture Bubanj-Salcuta-Krivodol-kompleksa. I dok je genetska i relativnohronoloika situacija kod severnog suseda iasniia, na jugu, narodito u centralnom balkanskom prostoru, potrebno je izvr5iti ioi mnoga isuaLivanja, da bi se pri5lo sigurnom reiavanju sloienih kulturno-istorifskih i hronoloSkih problema. U sada5niems tanju neujednadenosti istraiivanjz moguie fe dati samo iednu opltu skicu odnosa, analizu materijalne kulture malog broja sistematski ispitivanih naselja i odrediti njen okvirni poloZai u razvoiu eneolita karpatsko-podunavsko-balkanskog podruija. Neravnomerna istraZenospt ojedinih regionaB ubanj-Salcuqa-Krivodolkompieksa reflektuje se u pojavi pnznih prostora izmedu pojedinih oblasti, Sto je stvaralo teSkoie u povezivanju, ponekad i vdo udaljenih, naIaziita sa istom materijalnom kulturom (nalazi u Pelagoniji ili Albaniji sa onima u jugoslovensko-rumunskom Podunavlju, trp;.). IstnLivania' poslednjih godina u istodnoj Srbiji, na Kosovu, u Pelagoniji, uiinila su, ipak da se poiave od Oltenije na severu do Pelagoniie na iugu posmatraju u sklopu jednog jedinstvenog kulturnog kompleksa u kome je moguie utvrditi lokalne karakteristike, obojene autohtonim osnovama i elementima koji su na njih delovali iz neposrednog susedstva. Poseban problem u obradi Bubanj-Salcuga-Krivodol-kompleksa predstavlia sam naziv kultura, z pr^vo izbor najprikladniieg i najadekvatnijeg termina koii bi mogao da obuhvati sve regionalne poiave. Ovakvu potrebu nameie, pre svega, ogromno podrudje na kome se pojavljuje u 87 priliinoi meri jedinstven stil. u Rumuniji ie izvrsenas isrematizaciiam aterliala, niegova tipoloika anahza i zadrtan naziv prema nalazlltu Piscul Cornisorului kod Salcutae,S alcuta-kul tura; l grupa nalazi l tas a sl i inom materijalnom kulturom u severozapadnoi Bugarskoj i Sofijskom poliu (Okol -Glava,P ekl iuka,D evetaikap ei ina) svrstanafe u okvi re I { r i r .odol -kul ture,2 dok ie na jugoslovenskomt l u M. GaraSanin a osnol ' l ri st rai i vaniau Bubnju i na Humskoi duki predloZion azi ' , 'bubanjsko-humska grupa.3 Ovakva situacifa, diktirana vi3e savremenom administrativnom podelom, a ne stvarnim stanjem u okviru kulturnog kompleksa > znatno otei,ava stvaranje tadnih kulturnih i relativnohronolo5kih odnosa, koji nas ovde u prvom redu interesuiu. U obradi nalazlita u Jugoslaviii mi smo se opredelili za opiti termin Bubanj-Salcuja-Krivodol-kompleks, koji je predloZio D. Berciu, istituii na tai naiin njegovo kulturno fedinstvo.a Medutim, ako bi se dosledno sledio metod stilske diferenciiaciie materijalne kulture, onda bi se u okviru ovog kompleksa mogli prihvatiti drugi predloieni termini, vi5e u smislu njihovog regionalnog znaienia. Tako,

rrpr., z nalazlita i kulturu u Rumuniji moie se zadrl.att termin Salcula-lrupai li kultura, pod kojim bi mogla biti svrstanai neka nalazlitau severoistoinoi Srbiii, Podunavlju i Banatu. Za nalazlita u juZnol Srbiji i Itosovu upotrebljava se termin bubanjska kultura,s za nalazlStau Pelagoniji jedan zbirni naziv-eneolit Pelagonije ili Crnobuki-Supljevac-grupa. Za nalaziita u Bugarskoj mogao bi se zadrLati naziv l{rivodol-grupa. Ova diferencijacija se primenjuie vi5e radi lakSeg snalaL,enjau obimnoj materiji, mada lokalni nazivi ne znate i posebne kulture ili kulturne grupe. PODRUEJE PROSTIRANJA KULTURA BUBAN J_SALCUTA-KRIVODOL-KOI\{PLEKSA Vei sama dinienica da su nalazi5taB ubani-Salcuta-l(rivodol-kompleksao tkr ivenan a vel ikom podrucju od Transi lvani lei Ol teni ;en a severu, pa do Pelagonije i Albanife na f ugu, nameie potrebu za izdvaianjem pojedinih regionalnih grupa, kao teritoriialnih, geografskih celina, tiia materiialnak ul tura ne mora u toi mer i da ser azl ikujed a bjsmc>ih kul turno st r ( )g( ) diferencirali. Na ovom velikom prostoru, ostavljafuii po strani nalazllta u Rumunifi koia je P. Roman takode geografski izdvoiio (Oltenska grupa
r.D.Ilerciu,196r,r15id. z.V.N{ikov,r948,6oid. ; . NI . ( iaraianin, r973, r (>4i ci t . l i t . 4. D. Berciu, r96ta. rz7; D. Berciu j e zaprat'o prcdlo2ro zbog srodnosti kultura naziv Salcuga-Bubanj-Krivodol. Mo2da b i ovde u nazivu kompleksa trebalo u k l j u i i t i i juine oblasti, Kosovo i Pclagoniju, i r o i e se svakakcr morati da uradi poslc publikovanja nalaz,iita iz ovih oblasri. 5. Ne upotrebljava se naziv >Bubani-Hum< j c r ovaj drugi deo nije pritkrcpljen pub)ikovanim materijalom sa ovog nalaziita a i dokumcntacija nedostaje.

88 nalzziita, transilvanska, banatska itd.),6 za jugoslovensko podrudje karakteristiine su sledeie kulturno-geografske celine: a) istoina Srbiia sa nalaziStima u dolini Timoka, u Homoljskim planinama i na desnoi obali Dunava, b) juina Srbiia sa nalazi5tima oko Ni5a, prema Leskovcu i Prokupliu, c) I(osovo, d) Skopska kotlina, e) Pelagoniia (koioi se prikljuiuje i nalazi5ta u susednoj Albaniji). U novije vreme izdvaja se i grupa nalazi5ta u juZnom Banatu, koja zaiedno sa nalazima u okolini Zemuna formira jednu regionalnu { I rupu, usko povczr lnus a nalazi i t in' ra, , r 'z-apadn<li Rumuniii. (karta z) NalaziSta u i s t o i n o j S r b i i i Veii interes za proutavanje ranog rudarstva na podruiju timoikog eruptivnog bazena, koii ie potenciran naroiito posle formirania specijalistidkog Nluzeja rudarsn,a i metalurgiie u Boru, utinio je da se u istotnoi Srbiii otkrifu i istraZe brojna nalazilta Bubani-Salcula-Iirivodol-kulture, izmedu kojih najznatajntie podatke prui.aiu Zlotska peiina i Krivelj kod Bora.7 Pored njih, u dolini Timoka, bliie niegovom uiiu u Dunav, istraLivana su joS neka nalazllta ovog kompleksa, kao Sto je to sluiaj sa I(ovilovom, Smedovcemi nalazistemk od Prahova.8O vde sep ominiu samon alazilta na koiima su vr5ena mania ili veia istraLivania i sa kojih je materijal pouzdano stratificiran ili izdvoien u okviru zatvorenih celina. U toku velikih sistematskih istraZivanja na Derdapu otkriven je, t za sadaf e dini, grob Salcu(a-grupei, to na poznatom nalaziStuk od Lepen-

. iko! t i ra.s Sa nj im se granica raspr ( )st i raniaB ubanj -Salcr . r ta- l {or idr ol -kompleksa proSirila na zapad, )uZno od Dunava, do podrui)a koje ie pripadalo drugom kulturnom krugu, mlacloj vintanskoj kulturi. Sa grobom kod Lepenskogri ra brol nalazrita sa materijalom Buban j-Salcuqa-l(rivodol-stilau istoinof Srbiji iznosi ro sigurno utvrdenih lokaliteta. To su u dolini Timoka: Crahar-.\'urdt'a/r. t.\'medoucuC,e tafeu Koui/olu, Ideie kod Pralnt'a, Kapu Da/u/a1 kod Veljkora; na iirem podrutju Bora poznanata su nalazi5ta u Zlotskol peiini, kod IJreslr.,taikBe rtryt, (,orn1el Jele Rekt, Kriue/ja i nesto severnije na .\'niljkouol glauici kod Stubika. Pored nlih postoje poiedinadni povr5inski nalazi,n arodito u okolini lVegotina,kaot nalazi bakarnih sekira koje bi mogle da pripadaiu ovom kulturnom kompleksu. NaiaziSta u j u Z n o i S r b i i i Zahvaliujuii sistematskim istraZivanjima na Bubnju kod Ni5a, bubanjska kultura Bubanf-Salcula-I{rivodol-kompleksa uila ie u literaturu
6 . P . Roman, t < ) 7 r . 1 2 : 4 1 ; 9 4 i d . r . N T a s i i , r 9 l r , r 5 1 7i l i t c r a t u r ak o ] a s c c i r i r an a s t r . , , rr , l iA 8.V.TrbuhovicLj.Vukovic,t961,91td. 9. Z. I . e t i c z , r97o, r t7.

89
kao jedna od naiznatajniiih eneolitskih poiava iui.no od Dunava.l0 Stratigrafija ovog nalzzlita, sigurno utvrdena i kontrolisana naknadnim radovima, sluZi kao moguinost uklapanja gotovo svih nalazi5ta ovog kulturnog kompleksa u jedan jedinstven sistem. O tome ie biti govora op5irnije u sledeiim delovima ovog poglavlja knjige. Ovde bi svakako moglo da se istakned a su nalaziStau okolini NiSap osluZilaM . Gara5antnuz odredivanie jezgra bubanjske kulture, neke vrste matiine oblasti kulture, odakle se ona Siri prema severu i iugu.ll Od sigurno utvrdenih nalaziita bubanf ske kulture na ovom podrudju pominju se io! Velika bumskn iuks kod Huma (termin bubanisko-humska grupa koji upotrebliava M. Gara5ann dolzzi od ova dva nalazlita), zatim gornji slojevi Ploinikai Gradca kod Zlokuiaaa. Pominiu se u literaturi ioi neka nedovoljno pouzdzna nalazlita, koja se ovde ne bi uzinnala u obzir (Varuarin, Poljna, Maskar i dr.)12 NalaziSta na Kosovu Preko nalazlita u dolini NiSave, Gradca kod Zlokucana i Plodnika kod Prokuplja dolazi se do Kosova, gde su u noviie vreme registrovana nalazlitz Bubanj-Salcuta-Krivodol-kompleksa. Najrpre je bilo otkriveno i istraZenov iSeslojn o nalaziite Hisar kod Sa ueR eke,z od r971. godine je uilo u literaturu i nalazi5te Gadimlje kod Lipljana, na kome je J. Glisii izvriio obimnija sistematska istraLivania.rs Zahvaliuiuii ovim vi5eslojnim nalazi5tima, kosovska oblast se predstavlja kao v/ro znztajn z proutavanje kretanja nosilaca Bubani-Salcula-stila i za hronoloiki poloZaj ove kulture u odnosu na ostale eneolitske pof ave na Kosovu i u susednim oblastima, uklfutufuii i postneolitske kulture jadranske obale. Na Hisaru, kako ie to pozn to iz preliminarnog izve(taja, Salcuga-Bubanj-materijal se nalazi u sloju Ia, u najniZem delu kulturnog sloia, sa moguinoiiu praienja do Hisara Ib.la Bogat naseobinski materljal i ostaci broinih gradevina otkriveni su i kod Gadimlfa, fednog naselfa gradinskog tipa sa izvesnim fortifikacionim elementima.ls Na ovom nalazi5tu konstatovana su dva gradevinska

horizonta koja pripadaiu Bubani-Salcuga-I(rivodol-kompleksu i, kada materiial bude publikovan, na{a znanja o ovoi kulturi na Kosovu ie biti daleko potpunija. Pored Hisara i Gadimlfa, poznata, su ioS neka nalazl5ta na Kosovu na kojima su otkriveni ostaci Bubanf -Salcuta-Krivodol-kompleksa, odnosro.
PrvaistrazrvanlavrSiojeOrSii-SlavetiianastavioihjeposlellsvetskogrataN{.GaraSanin(Up.M.Garaianin, r971, 164 i c i t . l i t . ) . r r . M . GaraSanin, 1 9 7 1 , t 6 1 ; G a r a i a n i n , D . , r 9 4 g , 7 8 - 8 5 ; i s t a , I 9 5 o , r o 6 , s l . r ; J . T o d o r o v r { t 9 5 6 , 4 9 r z ' isti,1964,rr-rz,T.I. rz.Ibid..r6a. r 3. J. Todorovic, r963, z1 i d; Rezultau sa Gli5iievih iskopavania nisu objavlieni, ali mu se mi na ovom mestu zahvaljujemo na podacima koje nm je pruZio za ovaj rad. r4. J . Todorovit, 1961, z4 i d; T. I - I l l ; P. Roman, r g 1 ' t , r z ( r . r5. I z dokumentaciie u Muzeju u P r i i t i n i s t i i c se utisak da j e postojalo stariie utvrdenje i z eneolitskog perioda koie je kasnije u gvozdenom clobu dobilo sadainji izglcd.

9o

. ^ - - . t \ 11
\ -\ \(\

I ''t
L.)

l)

.\

t'
/\- .r:

I I

( ) \
z. - Kulture Bubanj-Salcuta-Krivodol i Va js ka-H tinvadihalom . Bubanj-Salcuta-Krivodol o Vajska-Hunyadihalom

no bubaniske kulture. Na valaiu i Predionici postoje samo pojedinaini elementi u okvirima mlade vindanske kulture, dok na nalazlltu Gladnice kod Craianice postofe sigurni osraci materiialne kulture ovog kompleksa.rG Za proudavanje eneolita ovih oblasti oni su znatain zbog moguinosti stvarania odredenih relativnohronolo5kih odnosa ove kulture, sa jedne, i mlacle vinianske, sa druge stfane. I(ontakti izmedu ovih dveiu kultura su morali, s obzirom na danasnia znanja o njihovovoj geografskoj rasprostranienosti i hronologiji, da se ostvare ba5 u ovim oblastima. NalaziSta u Skopskoi k o t l i n i i P e l a g o n i j i Hisar i Gadimlfe na I(osovu u izvesnojm eri obeleZavajud alji pr^y^c prostiranja nalazlitz Bubanj-Salcula-kulture. Gadimlje se nalazi na pravcu Sirenfa stila prema Skopskoj kotlini, a Hisar preko Drima komunicira sa nalazi5tima u Albaniji. U Skopskoj kotlini je za sada pozn^to samo iedno nalaziSteo vog kulturnog kompleksa - to ie J'kopskok ale. Stratigraflja ovog nalazlita ie, medutim do te mere o5teiena ukopavanjima mladih objekata, narodito iz vremena srednjeg veka i turskog perioda, da se eneolitski nalazi mogu samo t ipoloSki da iskor iste. r?U svakom slutaju, zna(a1noje da u ovim oblastima postoje naseliaB ubani-Salcuqa-kulturei da ona mogu da

sluie kao veza tzmedu nalazlStau Pelagoniji sa onima na severu: na Kosovu, u dolini Ni5ave i dalje u istoinoj Srbiii. Na jugu, u Pelagoniii, sa kojom je Skopska kotlina povezana Yardarom, Crnom rekom i prevoiima Babune, otkriveno je, naroiito poslednjih godina, zahvaljujuii intenzivnim radovima muzeja u Prilepu i Bitolju, tttav niz novih nalazlita, veiinom tumbi, na kojima se nalaze naseobinski horizonti sa materifalom slitnim i l i bliskim Bubanj-salcuta-l{ri'n'odol-stilu. Pored Crnobukija, koie ie od ranije poznato, tu su novoistraLivana nalazi5ta kod .iup/eucaB, akarnog gunlna)K aramana, e zapadnlje od niih, kod Struge, soienidko naselje> Ustien a Drim>>.r8R ezultati ovih istraZivanjas u samo delimidno poznati, te ie i detalinija analiza, narotito sa pozicija relativnohronolo5kih odnosa, ovde izostati. U svakom sluiaju, z^ provdavanie eneolita naSe zemlje zna(ajno ie da Pelagonlja sa novim nalaziitima i bogatim ostacima materijalne kulture ulazi kao vrlo znataian tinllac za tumadenie geneze ditavog kompleksa i za stvaranie Sirih kulturnih i hronolo5kih odnosa sa susednim oblastima: Albaniiom, sa ledne, i severnom Grdkom, sa druge strane.
J.GliSii,r96t,t11id. P. Gockova-Slavska, r915, r i d. I1,Gataianin,r918,rr8i<1;M.Garasanin,v.Sanev,D.Simoska,B.Kitanoski,rgTr,Srid;Najnovijerezultate sa istraiivania u Suplievcu objavio j e M. Garaianin (Up. M. Garaianin, t97G, .u Stampi Nlacedoniae Acta.Archaeologica z, r976.) a rezultate sa istraiivanja Karamanske tumbe objaviie D. Simoska, B. Kitanoski i J. Todorovii u Macedoniae Acta Archaeologica 3, 1976 u itampi)

r6. r7. r8.

92

Dal ie praienie Si renia Bubanj -Salcuta-Kr ivodol -kompleksam oguie ie preko nalazlita u Albaniji. Na vi5esloinom nalazi5tu, sojenitarskog tipa u Maliqu (Malid), eneolitski materlial se nalazi u sloievima IIa-b, iznad slof a I sa nalzzima pozno neolitske kulture, a ispod slof a IIIa koji pripada vei ranom bronzanom dobu. F. Prendi ie ove nalaze pravilno povezivao sa poiavama u Gumelnila, Salcugai I{rivodol kulturi, ali u nedostarku posrednih stanica, ovo se svodilo samo na analogiie.le Medutim, sada, posle otkrivanja iitavog niza novlh nalazlita od l{arpata do Pelagonije, jasno je da slojevi IIa-b naselja u Maliqu pripadaju iedinstvenom karpatsko-balkanskom kompleksu tipa Bubani-Salcuta-Krivodol. Pojava grafitirane ornamentike, zdela sa unutra povijenim obodom, poklopaca, dvodelnih tegova, specifidne plastike, Zrtvenika itd. iasno odreduie stilsku kulturnu i hronoloiku pripadnost eneolitskog sloja nalazllta u Maliqu. Ostali stilski elementi: pozna Larissa, Rakhmani, Dikili Tash, Servia, dragoceni su kao podaci relativnohronolo5ke pozicije dva razlitita stilska i kulturna podruija. Pored ovih pomenutih geografskih oblasti, u kojima su registrovana nalazl5taB ubanj-Salcuga-Krivodol-kompleksam, ora se raiunati i sa Sirenjem Salcuga IV-kulture prema zapadu. U fuZnom Banatu i istodnom Sremu sigurno je utvrdeno prisustvo ove keramike na Trnouaia gredi kod Barande, reklo bi se jednog dosta bogatog nalazi5ta ove kulture,20 zatim pojedinaini nalazi u okolini Zemuna (Prigreaica, Gardoi) i Beograda ( Rospi-Cuprla, Karaburma.2r Ova grupa nalzziSta, prema stiiskim karakteristikama

keramike (dr5ke sa plodastim donfim delom), pripada vei samom krafu Salculak ulture, nienom pomeranju iz Oltenije prema zapadui severozapadu kako je to vei u literaturi utvrdeno.22 Na osnovu kartirania nalazi|ta poiedinih regionalnih oblasti moguie je dosta precizno utvrditi podrutfe rasprostirania kultura Bubani-Salcuqa-Krivodol kompleksa. Na severu se ona favlja oko Mori5a, u Transilvaniii (Cheile Turzli, Petregti),23u rumunskom i jugoslavenskom Podunavlfu (Baile Herculane,p eiina Veterani, SalcuqaO, strovul Corbului - Korbovo, l,epenski vir - grob, Prahovo, Kovilovo i dt.),^ zahvataiuii juZni deo Banata, Olteniju i istodnu Srbiju. Na istoku, kao Krivodolkultura, prostire se u severozapadnoBi ugarskoj i Sofijskoj kotlini; na zapzdu gtanica bi bila Homoljske planine, N{orava i dalfe planinski prevof izmedu Kosova i Metohiie; na jugu granica ovog velikog kulturnog kompleksa bi bila Pelagoniia, a prema nekim podacima, njegovi uticaji se oser
9.F.Prendi,t966,z6o:d. zo. B. Brukncr u Praistorija Voivodine, r 4 r ; B. Jovanovic, r97r.29. z r . D. GaraSanin, rg49. z z . P . Roman, r 9 1 r , 9 r r d . ; N . T a s i i , r 9 7 1 , r o i d . z r . P . Roman. g o i d . A h b . r . u4. D. Berciu, t961, r9a i d . ; P. Romarr, 197r. 8 j i d. posebnop. qo;'Z.Letica, t97o, t t 7 r:3 1 ' . I i I I ; \ ' . Trbu hovii - L j . Vukovii, 1966, <11 rot.

9)
iaju i u severnoj Grdkoj, sve do Pinda. Ovako utvrdena teritorija indicira na >stoiarsko-nomadski put<, poznat iz mladlh hronoloikih perioda I(arpati - Pind, Sto bi, bez sumnie, bilo od znataja za proutavanje materifalne kulture i ekonomske osnove nosilaca ovog kompleksa.

STRATIGRAFSKI POLOZAJ I RELATIVNA HRONOLOGTJA BUBANJ-SALCUTA-KRTVODOL-KOMPLEKSA

Na veiini nzlazlita u Jugoslaviji kulture Bubanf -Salcuta-I(rivodol-kompleksa otkrivene su u veftikalnoj stratigraftji. Na nekima postoji vi5e horizonat^ - faza, dok su na drugim one u vertikalnom odnosu sa drugim kulturama. Sve ovo utinilo je da se niihov poloL.aj u razvoju eneolitskih kultura karpatsko-balkanskih zemalja jasno odredi, pa iak i utvrde pojedine nzvojne iaze,u iemu se ponekad odlazilo u krajnost. Zahvaljujuci istraiivanfirrra n eponimnom naselju, Salcuqi, D. Berciu je izdvojio vi5e fazai potfaz^ o-vek ulture (I, IIa, IIb, IIc, III i IV), uz pokuiai da ih stilski i hronolo5ki iasno odredi.s Medutim, iz materijala koji ilustruje ovu podelu ne vide se iasne granice i iini se da bi prihvatljivija bila ona koia bi imala dve faze: stariiu (I i IIa-c) i mladu (III i IV). Na ovo upuiuje i stratigrafija drugih nalazlita u Rumuniji i Jugoslaviii. Za stratigrafskip oloZai i internu periodizaciju Salcuqa-kulturep oseban znatai imaju rezukati istraLivanla u peiini Hotilor kod Baie Herculane. Interpretacija koiu je dao P. Roman pokazuje da Herculana I odgovara Salcuta III; Herculana II - Salcula IV; Herculana III predstavlja hijatus, vreme koje bi odgovaralo Celei grupi; Herculana IV Cotofeni, a u Herculani V se nalaze elementi kostoladke i vudedolske kulture.% Na ovaj nadin smo dobili priliino jasnu sliku stratigrafskog odnosa Salcuta I I I / IV, odnosnom ladeS alcuta-kul turper emaC otofenia indi rektnoi prema

Cernavoda III i Celei-grupi. Potpuniia stratigrafiia razvctia Salcuga-kulture nalazi se fedino na nalazi5tu Piscul Cornisorului kod Salcuge, na kome ie D. Berciu utvrdio ranije pomenutu detvorodelnu podelu cele kulture.2T Debliina sloja, tipologif a materiiala i situaclia na drugim nalazi5tima nisu dovoljno ubedljir.i za ovakvu podelu. Jedini izrazrt stambeni horizont u fazi Salcuga IIc mogao bi da bude cezura izmedu dva perioda u razvoju ove kulture. Takode bi bilo za diskusiju i izdvajanie faze lYb u kojoi se sporaditno nalazt Cotofent-keramlka. Prema miSljenju P. Romana, stratigraz
5 . D. Berciu, r9&, 2 , , z \ d. 26.P.Roman,r97r,8r83. zl.D.Berciu,196r,r59id.

94 flie u Herculani, dodir Salcuta IV i Colof-eni kulture ne br mogao da se ostvari u ovim oblastima.2s U istoinoi Srbiji stratigrafskas ituacijai e pribliZno isra, mada ostafe otvoreno pitanfe odnosa nalazlSta sa materiialom Salcuta i l(rivodol stila. Taj honzontalni odnos naibolje ilustruie Zlotska peiina i Kriveli kod Bora, dva nalaziita meclusobno udaljena ne vi5e od zo km. U Zlotskof peiini, u nafniiem sloju se nalazt tipitan materijal pozne Salcuga-kulture,c rno ugladana keramika slikana belom ili crvenom posnom boiom, posude sa >SalcutaI V dr ikama< (Scheibenhenckeilt)d . , dok se na nalazistuC oku lu Bala$ kod Krivelja nalazi preteZno gruba keramika, pehari sa dve drSke, amfore sa pseudobarbotiniranom povriinom ili ukraiavane noktima.ze Nesumniivo da postoji stilska razllka izmedu matertiala ovih dvaju nalaziSta, Sto bi moralo da se odrazi i u njihovom hronolo5kom vrednovanju. NalaziSte kod I(riveliaieblile po topografiji i materijalu nalazi5tu kod Kovilova, ili onom na ostrvu Korbovo. Sa druge strane, nalaziizZlotske peiine tipoloiki su bliZi Herculani II, odnosno SalcuqalY -fazi.Iz ovih, mada ne ba$n aisigurnijih podataka,m oglo bi da sez aklfu ii da je nalazl5teu Zlotskoj peiini mlade od l{rivelja, na kome joS uvek nema drSki sa ploiastim proSireniem, kole su u izvesnom smislu jedno od osnovnih stilskih obeleZja mlade Salcuta-kulture. U reSavanjug orn)eg relativnohronoloSkogp roblema r.i5ep odataka moglo bi da pru2i nalazi5te kod I{ovilova, na kome se nalazi materijal i jednog i drugog tipa, mada prema onome ito je objavlieno sa ovog nalaziSta preovladuju nalazi kofi karakteriSu naselje kod l{rivelja.30 Pri kori5ieniu dokumentacijom sa ovog nalazi|ta i uvidom u materiial u Muzeju u Negotinu moglo je da se konstatuje da ie debljina sloja oko z m, od iega na praistoriiski deo dolazi oko r m. Cogofeni-keramikas en alaziu V otkopnom sloju, osnova kuie sa celim sudovima u VII i VIIi sloju, a stena na dubini X-XIII otkupnog sloja dinr osnovu. Svakako da u ovakvoj stratigrafiji, gde je r,.rlo kompaktan naseobinski horizont sa kuiama u sredini praistor i jskog sloja, .morad a se raiuna na dve odvojenef aze,k oje bi dal iet rebalo razgrani(.\tt i u materiialu. U Zlotskoj peiini, Kovilovu, Krivelju, kao i na rumunskim nalaziitima iznad Bubanj-Salcuta-Krivodol-horizonta nalazi se sloj sa Cotofenikeramikom ili sloi izmeian sa cotofenskom i kostoladkom keramikom. Na iugoslavenskim nalazi!;tirnan ije utvrden hijatus izmedu ovih dveju

kultura, kao Sto ie to slutaj, npr. u peiini Hotilor kod Herculane. Da li se radi o kontinuitetu, kako to smatra D. Berciu (Salcuta IV-b) ili zbog spec f i inih naseobinskihu slova,h i jatusn i ie mogar>d a se ut r : rdi , i l i , kao t reia
2 8 . P . Roman, r 9 ' 7 1 , 8 2 . 29.N. 'fasii, L.)7\,tlrt, 1o.\r.TrbuhoviiI-i.Vukovic,r966,99id.T.l\

9t
moguinost se pominie pretpostavkad a, dok ie razvoj Salcuta-kul tureu Olteniji bio prekinut prodorom nosilaca Cernavoda Ill-stila, u istodnoi Srbiji ona nastavlia nzvoi sve do pojave Cotofeni-stila u ovim krajevima. Cini se da ie ova poslednia pretpostavka najverovatnija ier u isto vreme objaSnjava okolnost da se na gotovo svim nalazi5tima u istodnoj Srbiji cotofenska, ili colofensko-kostolatka keramlka nalazi odmah iznad Ruban j-Salcula-Krivodol sloja. Bubanj u dolini NiSave i Hisar na l{osovu pnLaju pribliZno istu sliku stratigrafskih odnosa i razvoja kulture. Na osnovu novih revizionih istraZivania i precizno utvrdene stratigrafiie nalaza kroz zatvorene celine, M. Gara5aninj e izvr5io podelu >bubanjsko-humskeg rupe( na: Bubanj -Hum Ia (nivoi V-III na Bubnju); Bubanf-Hum Ib (nivo I I i IIa); Bubanj-Hum II (nivo I i sloi r) i Bubanj-Hum III (konstatovan na cenrralnom platou).31 Za proutavanfe Bubani-Salcuta-Krivodol-kompleksa znataini su sloievi Ia i Ib, aiii fe materijal u svemu slidan sa nalazima na severu i jugu, i dini deo iedne iedinstvene kulture. M..Garaianin, prihvatajuii podelu D. Berciua, sinhronizuie Bubanj-Hum Ia sa Salcuta II, Bubani-Hum Ib sa SalcutaI II, a Bubani-Hum II sa SalcutaI V lCoqofeni).3zN ova istraLivanjau istoinoj Srbiii i rczultari do kojih je doSao P. Roman u Herculani u izvesnoj meri koriguju predloiene odnose, s tim Sto bi Bubani Ia odgovarao Salcuta I I I , a Bubanj Ib Salcuta IV u koioj se takodc javljaju, prema D. Berciu, u mladoj fazi Cot<>feni-elementiis,t o onak<i kao iro se u Bubanj-Hum Ib nalazee lementi >badensko-kostoladkeg rupe<.i]:] Stratigrafsku podelu Bubnja J. Todorovii ie aplicirao na Hisar, konstatujuii dve faze Ia i Ib, koii pripada Bubanj-Salcuga-I{rivodol-kompleksu, m adas ai zvesnomh ronoloSkomr azl ikom.saO na je nastalau z pret postavku da se kultura Sirila od severa prema jugu, od NiSave prema Kosovu. Pojava karakteristidnih Salcula IV-driki, zatim nekih oblika koji mogu da se protumate uticajima iz Bodrogkeresztir kulturnog podrudja i5la bi u prilog pretpostavci da je sloi Ia na Hisaru mladi od Bubnja Ia i da bi on mogao vremenski da se paraleli5e sa Salcula IY-fazonr.. Pored ovog relativnohronoloikog aspekta, materiial iz najniieg sloja na Hisaru znatajan 1e zbog prisustva >iadranskih elemenata( u njemu, Sto otvara dalie moguinosti kulturnog i hronolo5kog vezivanja dva udaljena i genetski potpuno razliiita kulturna kruga: karpatsko ' pc>dunar.skoig jadranskog. Stratigrafija nalaziSta na i.,gr velikog Bubanj-Salcula-l{rivodol-kompleksa,u Pelagonifi u prvom redu, vrlo ie sloZenai u ovom trenutku mogle bi samo da se iznesu preliminarne postavke na osnovu materijala sa veieg broja novih nalazi5ta (Suplevec, Crnobuki, Karamanska tumba
1 r . trL GaraSanin, r9t3, 164 i d. t:.D.Rcrciu.r96ra.rz8icl.'

:i.D.Berciu,196r,1381t9;P.Roman,t9'7r,tjz. 14. . J . Todorovic, r968, z ; z8l Kritiiku analizu ove podele dao j c P. Roman (up. P. Roman, r91r. tz6).

96
i dr.)as Izvesno je jedino, na osnovu uvida u materiial i na osnovu maniih izveitaia, da u Pelagoniji postoie dve izdvojene faze ovog, Sire shvaienog, kulturnog kompleksa. Jednu dine naselia tipa tumbi sa crnogladanom keramikom, slikanom crvenom ili belom pastoznom bojom, odnosno grafitom, zdelama sa unutra poviienim obodom, peharima sa dve drike itd. Ovoj grupi pripadaju Bakarno gumno kod Prilepa (mladi slojevi), Crnobuki, Karamanska tumba, dok bi dlrg., ilustrovalo za sada jedino naselie koje se i po topograflii tzdvaja - Suplevec. Na tumbi u Crnobukiu. D. Simoska, B. Kitanovski i J. Todorovii rtvrdili su tri eneolitska stratuma, i to: najstarlji 4,29-2,99 m; sledeii izmedu 2,99-r,8o i najmladi r,8o -o,89 m.s U ovako impozantnom kulturnom sloju sigurno ie se, kada grada bude u celini obiavljena, moii da izdvoje poiedine razvojne etape eneolita ovih oblasti, koie prema tipologiji materifala pripadaju sigurno jedinstvenom Bubani-Salcula-Krivodol-kompleksu. Sa relativnohronolo5kih poziciia, prvi je M. Gara5anin poku5ao da nalaze u Pelagoniii uklopi u opsti sistem Bubanf-Salcuta-kompleksa. Prema njegovom miSljenju, koje bi se uz napred iznete kulture moglo ovde usvoj i t i , SuplevecI i I I odgovaral ib i kraiu Bubanf- Hum Ia i potetku Ib,Sto bi dal je odgovaralo SalcutaI Ic do poietka SalcuqaI I I .37 Autor i tstnLivanja u Crnobukiu daju lokalni odnos prema kome prva dva sloia ovog nalazi5ta odgovaraiu Suplevcu, odnosno najstarijim slojevima Bakarnog gumna.38 Ovi se odnosi mogu.dalje upotpuniti sa stratigrafiiom Maliqa u Albaniii, gde bi Maliq IIa odgovano pojavzma u Pelagoniji, koje karakteri5u Crnobuki I (sloi sa terakotama, crvenoslikanom keramikom), dok bi Maliq IIb pripadao vremenu Crnobuki I I - Suplevec.3e Iz ovako sloZene stratigrafske situacije na broinim vi5eslojnim nalazi5tima od Oltenije do Pelagonije mogu da se istaknu neke dinfenice. Prvo, to je okolnost da se gotovo redovno Bubanf-Salcuta-Krivodol-kultura juZno od Dunava nalazi na naseliima u dva naseobinska horizonta (Kovilovo, Bubanj, Hisar, nalazllta u Pelagoniji, Maliq); drugo, juZno od Dunava ioS nije otkrivena keramika ovog kompleksa koia bi pripadala naistarijim fazama - Salcuta I, II; treie, u severnim i centralnim oblastima kulturnog kompleksa iznad sloja Bubani-Salcuta-Krivodol-kulture forp-riraju se naselfac ogofenskei li cogofensko-kostolaikeg rupe. Najzad, ostaju otvorena neka pitanja o odnosu nekih naselja, teritorijalno vrlo bliskih, a koja se stavljaju u isti hronoloiki okvir, uprkos nzhci u materijalnof kulturi (Kr ivel j i Zlotska pei ina, i l i Supleveci Crnobuki , npr . ) .
31.UitampisuizveitajiM.GaraianinazaSupljevac,D.simoske,B.KitanoskogiJ.Todorovi6azaCrnobukii Karamansku tumbu. C)vde su iskori5teni podaci iz rukopisa koje sm ljubaznoSiu autora dobio na uvid (prva dva izve5taja biie Stampana u Macedoniae Acta Archaeologica z, r916 a treii u broju f. istog iasopisa). 16. I z pomenutog izveitaja u N{ac. AA z , 1976. 1 t . Izveitaj o istra2ivanjima u Suplevcu u N{ac. AA z , 1976 u itampi. 18. D. Simoska, B. Kitanoski, J . Todorovii, r976. 39.F.Prendi,t966,z7tid.T.III,c.f:T.IV,ro,zr:V,1,r6,r8:X,

97
TIP NASELJA I NASEOBINSKI OBJEI{TI Retko u koioj eneolitskoj kulturi postoii rako nzlitit afinitet u

izboru mesta za podizanje naselja, kao u Bubanj-Salcuta-l{rivodol-kompleksu. Razlike postoie i na podrutju jedne uie regije, Sto nesumljivo predstavlia teikoiu i u odreclivaniu ekonomske osnove kulture u celini. Pored peiina, koje su r,rlo rado iskori5tavanek ao staniStan, arodito u severnim oblastima kulturnog kompleksa, postoje naselja na uzdignutim platoima ili terasama tznad reka, koja imaju prirodan ili delom veitadki utvrden poloiaj, zatrm naseljat lpa >tumbk (neka vrsta telova) i najzadn aselaf sojenitarskog tipa. U prvu kategoriju spadaiu Pestera Hotilor, Pestera Romanestii druge pecineu Rumunifi , DevetaSkap e5terau Bugarskoj , a na iugoslavenskoj strani tipiian predstavnik ove vrste naselja je Zlotska pe(ina3o Istom kompleksu verovatno pripada i Bogovinska peiina, u kojoj ie u sekundarnom poloZaju naclena keramika kostoladke, Cotofeni i Salcu, tak ulture. U Zlotskoj peiini naseljes en alazilou prvoi dvorani, dok su u unutra5njosti peiine nalazi bili redi. C)d stalnih naseobinskih elemenata, pored nekoliko ognfi5ta, konstatovani su ostaci kuie, ili kolibe na samom ulazu u prednju veliku dvoranu. Sudeii po debliini kulturnog slofa i intenzitetu nalaza, peiina fe duZe bila u upotrebi za stanovanje. Naselja na uzdignutim, teZe pristupatnim poloZajima, podiednako su destan a celom podrudju Bubani-Salcula-I(rivodol-kompleksa.U Jrrgoslaviji tipidni predstavnici ove vrste naselja su nalazi5ta u istodnoi Srbiii - I(ovilovo, I(riveli, u iuZnoj Srbiii - Bubani, Humska duka, Gradac kod ZIoku(zna, na I{osovu oba poznata nalaziita pripadaju ovom tipu - Gadimlje i Hisar, u Skopskoi kotlini slitan poloi.ai ima Skopsko kale, a u Pelagonjii Suplevec. Topografska karakter ist ikao vih nasel ia je cla se nalazeiznadreka ili potoka, da su teiko pristupaina sa tri strane a sa ietvrte se vezuju biagim prevojem sa zaledem. Mogufe je da su ova nalaziitz blla utvrclivana na jedino pristupadnof strani nekom kamenom ogradom (Iirivelf), rovom ili palisadom (Bubani, Gadimlje).41 Na jugu u Pelagoniji i Albaniii su- zastuplfena poslednia dva tipa nasei ja:t umbe l sojenice.S a izuzetkclmS uplevca,s va ostalan alaziSt .trr Pelagoniji pripadaju tipu >tumbi<,t el-naseljimau ravnidarskom,v odoplavnom terenu, koia su se nalazila na nekoj manjof prirodnoi gredi: Crnobuki, Karamanska tumba, Bakarno gumno i dr. Jedino sojenidarsko naselie u Makedoniji, koje pripada Bubanj-Salcula-Krivodol-kompleksu su >Ustie na Drim< kod Struge. S. SarZovski, kofi je na isteku Drima iz Ohridskog jezerz vr5io istraZivania, otkrio ie viSeslojno naselie nakolfnidkog tipa,
4 o . P . Roman, t r i t . 4 7 , 8 1 ; N . T a s i i , r 9 6 8 , p a s s . ; I s t i , r 9 7 3 , r 4 i d . ; 4r.UtokuistraLivanltnaCokuluBala3kodKriveljakonstatovanisuostacikamenogzidakojijeititionaseljesa jedino prlstupaine strane (N. Tasii, r97t, r 1 ) ; M. Garaianin, r97i, r68 i c l .

98
sa dosta dobro oiuvanim stubovima kuia - palafitima.azI skopavanje je bilo za3titnog karaktera, te nije bilo prilike, usled specifidne terenske situaciie, da se istrali veia povr5ina ovog izuzetno znaiajnog naselja. Prema podacima koji su se mogli iskoristiti iz dokumentacije sa iskopavanja, naselje ie bilo veoma slidno sojeniiarskom vi5eslojnom nalazi5tu kod Maliqa u Albaniji.a3 U osnovi opredeljenja nosilaca Bubani-Salcuqa-Krivodol-kompleksa prema iednom, drugom, treiem ili tetvrtom tipu naselja stoii nesumnjivo

ekonomska orijentacija njihove privrede. Detaljnijim analizama bi moglo da se utvrdi, npr., da su petinska naselja u rudno bogatim oblastima istodne Srbije i iugozapadne Rumunije bila viSe okrenuta ka dobijanfu i preradi bakarne rude - da su bili neka vrsta rudarsko-metalur5kih cent^ra u ovom najranijem periodu metalnog doba. Izuzetno veliki broj bakarnih predmeta u Zlotskoj peiini, kao i u peiini kod banje Herculane,e pored objektivnih prirodnih uslova, idu u prilog ovakvom tumadenju. Sa druge strane, naselia krai reka na uzdignutim terasama, desto >gradinskog tipa(, na valnim magistralnim putevima u praistoriii (Kor.ilovo u dolini Timoka, Bubanf, Gadimlje, Skopsko kale), mogla su da budu znatajne stodarske stanice na istoriiski utvrdenom putu l(arpati-Pind. Nalazi5ta u Pelagoniji, sa izuzctkomS uplevca,\ 'erovatnop r ipadajuz eml jor r rclnidkrnrna sel ! ima, dok bi sojeniiarska naselja kod Struge i Maliq u Albaniii imala u osnovi svoje ekonomike ribarstvo. Pored tipa naselja, prirodnih uslova. tu je i veliki broi nadenih harpuna, udica i drugog alata. Sa izuzetkom Bubnja, veia iskopavania nisu vriena na iugoslavenskim nalaziStimaB ubani-Salcuqa-I(rivodol-kompleksat,e ie razumliivo 5to su podaci o naseobinskimu slovima kojima raspolaZemod osta skromni. Na osnovu povr5ine koju su zahvatala ima se utisak da naselja nisu bila velika. Prema proceni, desetak kuia u fednom horizontu, nekoliko zemunica i viSe drugih, maniih prateiih objekata, dinili su iedno naselie ove kulture. Najveii broj kuia Bubani-Salcuqa-l(rivodoi kompieksa ju2no od Dunava, otkopan )e u Bubnju (tri kuie). N{edutim, i to nife dovolino da bi se sagledala organizacija naselja, odnos zgrada i drugih obiekata (otvorenih ognjiSta). S obzirom na ograniden prostor za podizanje zgtada i razvoi naselja,t rebalo bi oiekrvati ivrstu organiz.acriui odreclenap ravlla koja su tom prilikom poStovana. Dimenzlle kuca nisu bile velike kao kod ravniiarskih naselja zemljoradniikih kultura u Podunavlju ili u dolini Morave, tzuzev kuia na naseljima u Pelagoniii, ilia duLina prelazi 14 m.45 Tamo gde
Rezultat sa ovog iskopavanja, kojc i c vrieno r96o. godine, na Zalost nije obiavljcn. Podacima smo se k r > r i s t i l i na osn()vu dela dokumentacrje u Nluzeju u Srrugi i kratkog pomena u liatalogu "Praistorijskc kulturc trlake donjie( s t r . t 4 . i 47 -q9. F. Prendi, r<166, 217. P . Roman, r 9 7 r , 6 o A b b . r 7 ; N . ' I a s i i , r 9 6 8 , 6 ; i s t i , r 9 7 1 , r 8 z a . Prcma podacima istra2ivata, na nalazi5tu liaramanska tumba dco zgrade koji je istra2en ima duZinu oko t4 m. PretpostavJja sc da je ostalo joi dva nrctra.

4t +4 4t

99
su one u celini istraiivane njihova osnova iznosi oko 4-4,;xr-4 m. Manje ili viSe, imale su kvadratnu osnovu i ostale elemente koii karakteriSu nadin zidania mladeneolitskih i eneolitskih kuia ovih oblasti: pod od nabiiene zemlie, zidovi od pruia, rov u koji su se ukopavali noseii stubovi (Fundamentgrdbchen), ognfi5ta. Pored Bubnja, nadzemne zgrade otkrivene su u Kovilovu, Krivelju, Gradcu kod Zloku(ana, Gzdimlf u, Hisaru, na naseljima u Pelagoniji, Bugarskoj (Okol glava,Pekliuka)S Kod gradnje kuia vdo desto se iskoti5tavaju prirodni uslovi i konfiguracliz tJ'a.U Krivelfu je iedna kuia bila postavljena na samof steni, tako da se koristila

jednom njenom stranom kao zidom i prirodnim zaklonom. Slidna je situacliai u Suplievcu, a kako se iini, moglo bi se oiekivati da jei na Velikoj humskoj duki iskori5iavan isti nadin podizznia kuia. I na ostalim nalaziStima, konfiguracija terena se maksimalno iskori5tava kod gradnje. U Krivelju, pored iskori5iavanja stene, pojedine kuie su se nalazile na padini i podizanes u na tai natin, Sto su formirane manje teraseu secaneu strminu. Isti princip se sreie i na Krivodolu, gde se za osnovu kuca najpre prave >Skarpe<, formirajuii terase, na kojima se onda podiZu manie kuie, dije dimenzije zbog ovakvih uslova nisu mogle da prelaze u osnovi t-4 m.47 MATERIJALNA KULTURA NalaziStaB ubanj -Salcuga-Kr ivodol -komplekbsar> gatas u i po kvalitetu i po kvantitetu u ostacima materijalne kulture, Sto znatno olak5ava stvaranie fasnife slike o tipologiji nalaza i drugim odlikama stila. Sa druge stfane, pogodni uslovi nalaza, z tvorene celine u prvom redu (grobovi, nalzzi sa podova kuia ili iz jamz), pruZaiu moguinost jasnijeg hronoloikog diferenciranja pojedinih kulturnih i hronolo5klh faza ovog kompleksa. Na rumunskim nalaziSt imau, Salcut ii Herculani ,o vo jc do maksimumai skori5ieno, te ie u ovoi fazi istraLivanja i narodito na ovom stepenu objavljene grade kod nas biti dovoljno da se nalazi juino od Dunava ukiope u vei postoieie sisteme. Keramika Na velikom prostoru Bubani-Salcuta-Krivodol-kompleksa, sa viSe izdvoienih regionalnih celina, te5ko je dati opitu i jedinstvenu karakteristiku materijalne kulture, posebno niene keramike i plastike. MoZda bi jedna od zajednidkih odlika bila dosta desta, kvalitetna keramika, koja se po svojoj fakturi oslanja n^ poznoneolitsku tradiciiu, na viniansku keramiku u prvom redu. Crnougladana keramika, vrlo viM . G a r a i a n i n , r 9 j t , t 1 o - t : z , s l . 3 ; N . P e t k o v , r 9 1 o r 1 9 - r 6 o ; I s t i , t 9 6 1 , r 7 8 ; J . T o d o r o v i ( , t 9 6 8 , z6 V.Trbuhovidl-j.Vukovii,r966,9899. IOO

.+o

sokog kvaliteta izrade, uglaiane sjajne, gotovo polirane povriine, podseia na najve(a dostignuia u vindanskoj kulturi (u periodu nf enog punog procvata), ili na kulturno i hronolo5ki blisku keramiku Gumelniqa-kulture u istoinom susedstvu. Uticaji, sa iedne strane autohtone, poznoneolitske osnove, a, sa druge, istotnog, pa i zapadnog suseda prisutni su u stilu Buban j -Salcula-Krivodol-kulture. Op5ti pregled keramike, njenih oblika i ornamenrike dali su za rumunska nalaziita D. Berciu i P. Roman, a za jugoslavenska &{. Gara5anin.ag Stoga nije potrebno na ovom mestu iii u detaljnu analizu ogromnog bogatstva keramidkog materiialz na podruiju od Olteniie do Pelagonife. Umesto toga, bilo bi dovoljno ukazati samo na one pojave koje bi mogle da se oznade kao nosioci stila na celom podruiju kulture, a posebno na neke lokalne specifidnosti u pojedinim, zatvorenim geografskim regif ama (vidi s l . z). U natinu izrzde i fakturi posuda, pored napred pomenute crnougladane, sreie se i druga vrsta, manie kvalitetna od prve, dosta povrino uradena keramika. Postoji iedna grupa nzlaziita u istoinoi Srbiji na kojima ona preovladufe,p a se iak nalaziu procentuv eiem od 8o" , , .N a t im naseijima

nema, ili je veoma retka, gra{rtkane keramike, pa i keramike slikane crvenom posnom bofom, a nedostaju i dr5ke sa ploiastim proSireniem pri dnu, Sto bi sve ukazivalo da u razvoju stila Bubani-Salcuqa-Krivodol-kompleksa postoji iedna ovakva faza koju bi trebalo stratigrafski utvrditi u odnosu na ostalu keramiku. Ovoi grupi nalazllta u Jugoslaviii pripadaju Kovilovo i Krivelj, u Rumuniii Ostrovul Corbului, a u Bugarskoj DevetaSka peiina.ae Nosioci kulture Bubanj-Salcuqa-Krivodol-kompleksaim ali su poseban afinitet prema nekim oblicima, posebno prema peharima sa dve drSke, zdelama sa unutra povijenim obodom, plitkim tanfirima i amfonma (up. sl. z). Nloglo bi se reii da nema nalazlita ove kulture od Karpata do Peiagonije na kome nisu ovi oblici zastupljeni. To je i razlog da se oni, pored drugih elemenata iz oblasti ornamentike, smatraju nosiocima stila, iedno! od karakteristika u kulturnom opredeljeniu nzlaztsta - naselia ili nekropole. Pored niih, postoie i drugi, manje desti, ili sasvim retki, oblici, ali ba5 zbog svoie specifidnosti mogu da budu znatajni za determinaciju nalazlita. Ovde se u prvom redu misli na karakteristiian oblik driki. tzv. SalcutaI V-tipa (Scheibenhenckel)d, vodelnih preklada,n ekih oblika poklopaca, terakota itd. Peharis ad ve dr5kes e nalazen a celom podrudju kulturnog kompleksa. NajteSie su maniih dimenziia sa dve naspramne drSle koie idu od oboda,
4 8 . f ) . R c r c r u , r 9 6 r , 2 4 9 i d . ; P . Roman, r 9 1 r , 6 o 1 6 ; N I . G a r a i a n i n , r 9 7 1 . r 7 6 - r 8 5 . 4 9 . V . T r b u h o v i i L y . V u k o v i c , r 9 6 6 , 9 9 . T . I V ; M . G a r a i a n i n , t g j t , r T j i i s t i , r 9 7 6 , D . Simoska, B . K i t a noski, J . Todorovii, r97(r - u itampi. IOI

ali ga ne nadvisuju. Brojni su na nasim nalaziltimau istodnoj Srbiji, naroiito u Krivelju i Kovilovu. (T. IX, a-8) Na ovom posledniem, na podu jedne kuie, nadeno je sedam celih i viSe fragmentovanih pehzra ovog tipa. M. Gara5anin ih naziva kantarosima i oni se pored pomenutih nalazllta nalazeb roino zastupl jeninaB ubniu, zat imn^k osovskimn alazist ima(T . IX, r o ; T. XI , 8 ) , i u Pe l a g o n i j ip, o s e b n ou Cr n o b u k i i ui Su p l c v c u . \ l e i i n a pehara ie bez ukrasa, ali se na nekoliko primeraka nalazi vrlo kvalitetno izvedena dekoracifa: na jednom peharu iz Krivelja se nalazi motiv plitkih luinih kanelura sa taikastim ubodima, sliino peharu izBubnia, na kome se nalaze ista tadkasta udubljenia u kombinaciji sa kosim kanelurama ili jednom drugom peharu na kome se nalaze samo kose kanelure razliiitog smefa.50 Na nalazi5tima van Jugoslavije, posebno u Rumuniji, pehari sa dve dr5ke se nalaze u nesto manjem obimu. Uglavnom su zastupljeni na nalazi5timau z Dunav (Ostrovul Corbului, SalcuqaH, erculana),d ok ih na severu gotovo nema. Posebno 1e znataina nfihova poiava u Salcuqa,g de su oni deiii u starijim slojevima (I i II po Berciu), dok su u mladim sporadidni.sl Ovo bi moLda bio jedan od elemenata za hronoloSku diferenciiaciiu jugoslovenskih nalazi{ta u dolini Timoka, posebno odnosa Zlotske peiine, sa jedne strane, u kojoj nema pehara, i I{rivelia i Kovilova, sa druge, na kojima se oni u izuzetno velikom broju nalaze. zdele su takode u velikom broju zastupljene na nalaz1ltinraB ubanj-salcuta-Krivodol-kompleksa. Javljaju se u vi5e varlianti, podev od zdela

sa unutra povijenim obodom, blagobikoniinih zdela sa vratom, do jednog dosta neobidnog oblika koji je na granici zdelai pehara, sa vratom visokim i cilindritnim, sa horizontalnim kanelurama, dok ie donji deo konidan (T. IX, r--). Na zdelama sa unutra povijenim obodom obiino se nalazi manja trakasta ili tunelasta drika, dosta nisko postavljena na donji konidni deo posude. Ludni deo ovih zdelaie ponekad ukrasavan paralelnim, kosim kanelurama, najiesie u grupama od po nekoliko kanelura (T. IX, r ; T. X, y). zdele sa unutra povijenim obodom pretezno pripadaju grupi dobro iztadedenih posuda, crne ugladane povriine. Nalaze se na svim pozn tim nal^zi5tima ovog kompleksa u Jugoslaviji (Zlotska peiina, Kovilovo, Bubanl, sloj Ia, Hisar, Skopsko kale, narotito desto u Crnobukiju, Suplcvcu itd.). Drugi oblik zdela, sa cilindridnim vratom i horizontalnim kanelurama, desii ie na nalzziStima u dolini NiSave i Timoka, nego fla iugu, u Pelagonij!. Poznatt su primerci iz Zlorske peiine i Bubnja, koii pripadaju grupi crnougladane keramike sa vrlo precizno izvedenom ornamentikom od panlelnih plitkih kanelura.sz
1 o . M. ( i a r a 5 a n i n , r g 1 ' t , r l j T . 3 r , r ; P r a i s t o r i j s k e k u l t u r e P omo r a v l j a , b r r. o 5 - r o 6 . 5 r . D . B e r c i u , r 9 6 r , F i g . t z r ; t 1 t P . Roman, 4 o i d . AbbS, 4 ; A b b . 2 8 , r z r i . 1 2 . N. T a s i i , r g 7 l , s t r . r 1 ; Pr a i s t o r i j s k ek u l t u r e Pomo r a v l j a , 1 6 s l . r 3 1 .

r02

)lj jD Llst'1P.:p)

,:"ll,;'f,4'\''
,''(j
."o
l1 //

:l

i(tr

S1. I - I{eramiiki oblici Bubanj-Salcuta-Krivodol kompleksa

Plitki tanf iri pripadaju, kao i zdele, grupi visoko kvalitetnog posuda Bubanj-Salcuga-Krivodol-kompleksaD. osta su iesti i lavljajus eu nekoliko vaijanata, zavisno od oboda, koji ie vi5e ili manje zadebliao. eesto se na njihovof unutarnjoj povrSini nalaze ukrasi izvedeni u tehnici plitkih kanelura ili slikani crvenom, belom ili Zutom posnom bojom koia se otire. Kod ovih, kao i kod nekih zdela sa cilindridnim vratom, nalazi se ukraiavanie u tehnici grafita. Plitki tanjiri sa zadebljalim obodom su desta poiava u centralno i istodnobalkanskim kulturam^ poznog neolita i ranog eneolita, te se i ova pojava u Bubanj-Salcuga-Krivodol-kompleksu moZe povez ti sa rradicif om i uticaiima iz susedstva. Slitni oblici pozn ti su u mladoj vinianskof kulturi, tzv. >>gradaiktii p tanjira<i u Gumelnitai. U vinianskoj kulturi na

unutraSnjof strani taniira se nalazi obidno kanelura, dok se u Gumelnilai ukraSavanie vrSi slikaniem ili grafitiranjem. Najbrojnifi tanjiri ovog ripa na nalazi5timaB ubanf- Salcuqa-Krivodol-kompleksau Jugoslaviji se nalazeu Zlotskoj peiini, Bubnju, Gadimliu, zatim nv nalazi(tima na jugu, u Supler'cu, Crnobukiju i Strugi.53 Od ostalih karakteristidnih oblika posucla treba pomenuri amfore, maniih i veiih dimenzija sa cilindr.iinim vratom i doniim kruSkastim ili bikoniinim delom (T. XI, r-z). Po nadinu ukra5avanfa rzdvaiaiu se amfore iz Kovilova, Krivelfa i Bubnja (la), na dijem se gornjem delu nalazi ukras od otisaka noktiju (Bubanj), plastidnih nalepaka (Kovilovo) ili pseudobarbotina (Krivelj).54 lzuzetan i karakteristidan oblik dine ietvrtasti i cilindridni sudovi (T. XI, 3) kojima se obod zavriava u obliku voluta. U Zlotskoi peiini je narlen jedan ceo i nekoliko fragmentovanih posuda ove vrste.55 Poznati su ioi iz Herkulane, Pecicae, peiine Romanesti, Rospi-Cupriie, (T. XI, 3) Prigrevice kod Zemuna (T. XI, 4) i sa jo5 nekih nalailita, ffi Javljaju se dve vatliante, od kojih se kod iedne nalazi vertikalna plastiina traka na uglovima (Prigrevica, Romanegti, Herculana,Zlotska peiina), a na nekimatrake nema, ali se na sredini nzlaze dr5ke sa plotastim zavrsecima (Rospi-Cupriia, Herculana). Poiava ovih oblika ima hronoloSki znadal, naroiito kada se imaju u vidu pojave dr5ki sa plotastim zavr5etkom (Scheibenchenckelt ipa). Nalazi iz Pecica-SantuMl are (donii slof) pripadaju onom horizontu iz koga se razvlia Hunyadi-Vajska-grupa, odnosno vremenu naimlade faze Salcuta lV-kulture. Znaiajno ie da se posude ovog tipa, kao i drike sa plodastim delom nalaze samo u severnim oblastima Bubanj-Salcuta-Krivodol-komple[<sai , to u naimlarlof fazi, lto bi svakako moglo da bude iedna hronoloika i teritoriialna specifiinost nalaziStaS alcutal V-gruPe.
13.M.Garasanin,t91t,rjjT.lz,r;N.Tasii,tgTl,t6.NalaziizGadimljanisuobjavljeniaoniizCrnobukiia i Supljevca bide obiavljeni u pomenutoj svesci N{acedoniae Acta Archaeologict z, t916. 54. N{. Gara5anin, r971, r18 SI. 3o; V. Trbuhovii L j . Vukovii, r966, 99 T. lV, r . ;1.N.Tasii,1968,6sl.1;isti,1971,16:sl.nastr.t3. 56.P.Roman,r97r,Abb.24,4:Abb.11,8iro:Abb.36,3:Abb.19,7.

ro4 Repertoaru keramiikih oblika n nalaziStima Bubani-Salcuta-Krivodol-kompleksa pripadaju foS neki oblici, koje bi trebalo pomenuti. To su pehari na jednoj nozi (Bubanj, Hisar - T. XI, 6), poklopci sa rar.no zaseienim temenom (Hisar, Krivelj, Maliq), Zrtvenici na ietiri noge sa apliciranom glavom goveteta (Kovilovo, Krivelj - T. XII, z, a) itd. Svi oni skupa formirafu stil kulturnog kompleksa sa pojedinim speciflinostima ovog ili onog geografskog podrudfa. Plastika HronoloSka i teritorijalnablizina vinianske i Gumelnitakulture oseia se i u plastici Bubanj-Salcula-l(rivodol-kompleksa. Iako niie tako brojna kao u susednim kultur^m , on ie znataina pojava na nalazlitima i po svom specifidnom stilu, naroiito u juZnim oblastima, gde pokazuie da se, bez obzira na sigurne uticaje sa strane, formirao poseban stil u plastici. Ako izuzmemo nekoliko vrlo stilizovanih zoomorfnih terakota (Zlotska pei ina, Kr ivel j , Smedor -acS, uplevec) ,o stalep r ipadajua nt ropomorfnoi plastici. Geografski i tipoloiki se izdvajaju dve oblasti: iedna kojoj pripadaiu

nalazritz na severu, oblastima gde su i uticaii iz vintanske kulture iaieizra2ent, r druga u juinim oblastima u kojima se formirao jedan specifiian tip terakota u polusedeiem stavu. Rumunski nalazi se, sa jedne strane, vezuju za nalazlita u istoinoj Srbiii (terakote iz Herculane), a, sa druge, za Gumelnitakulturu, posebno nienu plastiku od kosti (terakote iz Salcuta).t? Grupu terakota u istoinoj Srbiji iine nalazi tz Kovilova, I(rivelja, Zlota i Bubnia.58U Kovi lovu su nadened ve f ragmentovanes t ( ) ieict crxkote sa faie naglaienom steatopigijom. (T. XIII, 7-8). Vrlo su slidne iednoi potpuno oduvanoj terakoti iz Krivelia, koja f e u isto vreme jedan od najlepSih nalaza ove vrste u Jugoslaviii (T. XIII r). U nyoj su siedinleni uticaji, sa iedne strane, iz vindanskog kulturnog kruga, a, sa druge, iz susedne Gumelnita-kulture. Ukra5avanje zadnjeg steatopignog dela Sirokom spiralom sliino ie motivima koji se nalzzen a Gumelniga-terakotamasr tom razlikom Sto se na ovim drugim on naf ie5ie izvodi slikanjem. Ostali nalazi terakota iz istotne Srbiie pripadaju uobidaienim formama ranoeneolitskih figurina sredniei istoinobalkanskih kultura, kod kojih su nagla5enein gvinalne linije, steatopigija, a ruke su skraieno modelovane. Pored naSih nalaza, ovom krugu pripada i fragmentovana terakota iz Herculane, koja potite iz naistarlieg horizont^ na ovom nalazi5tu. Prema naznaienin-r polnim karakteristikama sve terakote pripadafu Zenskim figurama.
17.P.Roman,Abb.r9,ro(Herculana);D.Berciu,196r,1zgid-Fig.r1z,rt4,rt7. 18. V. Trbuhovit - L i . Vukovit, 1966, too T. V I l t (Smedovac); N. Tasi(, r911, zr ( K r i v e i j ) ; N{. Garaianin, r 7 ; ; Praistoriiske kulture Pomoravlja, 38 (Velika humska iuka).

rot Juinu grupu terakota tine nalazi iz Gadimlja, Crnobukif a, Bakarnog gumna, Suplevca, Struge, (T. XIII, z-+) ^ ()vom krugu bi pripadali i nalazi iz Albaniie (Maliqa iz sloia Ila).se Tipolo5ki se izdvaiaju tri tipa: prvi po obliku odgovara nalazimau, severnom krugu (Suplevec,N laliq)60, drugi i ine terakotes a rupom za usadivanjeg lave( Bakarnog umno, Supl icvec, Crnobuki)Gl i treii iine polusedeie terakote sa glavom kola se Spicasto zavr lava,b ez naglaiavanjad etal ian a njol (Gadiml ie,C rnobuki , Suplevec, Maliq).62 Stilski je naroiito znataina ova poslednja grupa terakota, za sada poznata samo na nalazlitima na Kosovu, u Pelagoniji i u Albaniji. U Gadimlju kod Lipljana J. Gli5ii je prilikom sistematskih istraZivanja ovog nalazlita na podu kuie naSao pet ovakvih, potpuno oduvanih, terakota. Nf ihova slidnost sz nalaz\ma tzMaliqa ie toliko naglaiena da ide gotovo do identidnosti. Poiedini, doduie fragmentovani, primerci iz Supljevca u potpunosti odgovaraiu ovom tipu terakota. Izvesne stilske izmene oseiaju se na terakoti sa nalazlita kod Struge, koja pripada takode ovom krugu nalaza.63 Pored ovih pomenutih terakota,d iji su uslovi nalazai kulturna pripadnost izvesni, treba pomenuti jedan sluiajan nalaz iz Prilepa koii 1e pogreSno opredeliivan u >porodinsku grupu<. To ie iedna sedeia Zenska figurina sa glavom koja se zavrSava.u Spic, sa nagla5enim karakteristikama pola i skraienim nogama.64 Tipoloiki ie ona identidna nalazima iz Gadimlja i Maliqa a sliina nalazima iz Suplevca, te otigledno ne pripada porodinskof grupi, vei iuZnom krugu Bubanj-Salcuqa-Krivodol-kompleksa. Alatke od bakra, k o s t i i kamena Pregled materiialne kulture nosilacaB ubanj-Salcuga-I{rivodol-kompleksnae bi bio potpun ako

se ne bi izvriila analiza ostalog, iesto manje atraktivno;, materliala, ali znatajnog, z^ shvatanje kulture u celini, posebno niene ekonomike. Bakar je nesumljivo t^i koji daie osnovni pedat kulturi, naroiit<r u severnim oblastima, u podrudju gde su S, danas se to sa dosta sigurnosti moie konstatovati, nzvth najraniie rudarstvo i metalurgiia. Dva nalazllta to naf bolje pokazuju: Zlotska peiina u bakrom bogatom Homoliskom masivu i peiina Hotilor kod Herculane.lzuzetno veliki broi bakarnih nalaza, ko1i, za ovo vreme, dini se da premaSuju potrebe f ednog nalazlita, kao i ostaci bakarne zgure u Zlotskoj peiini, pokazuju da suova nalaztitz bila u izvesnom smislu napanlla rudarska naselja na koiima su
l v l GaraSanin, V. Sanev, D. Simoska, B. Kitanoski, r97r, br. t29, t14, 169 i r7o F. Prendi, r966, T. X: Nalazi iz Gadimlja nisu pubiikovanr. Nl. Gara5anrn, V. Sanev, D. Simoska, B. Kitanoski r97r, br. r69; F. Prcndi, r966, T. X, clrugi red s l . z i 4 . lbid,br.r54,r68. Ibid. sbr. r7o (Supljevec); F. Prendi, r9(,6, T. X. a I red (Maliq Ila);D. Simoska, B. Kitanoski,..f . 'fodorovri, r9t6,4.id. Prerstorijski kulturi vo Makedoniia, br. rz9. NL GaraSanin, r9;8, rr6 Abb. z4 (Gara5anin prenosi podatak J . Koroieca i z Glasnika N{uzesko-konzcnatorskog druitva NRN{ r, r91.q, sl. r i datuje terakotu u neolit isto onako kao i Koro5cc).

ro6
r9.
6o. 6r. 62. bl. 6a.

istovremeno tzradivane - bakarne sekire, Sila, igle i sl. (T. XIV, 4-7). Kulturno opredeljivanje pojedinih sludajnih bakarnih nalaza na podrudiu Bubanj-Salcuga-kulture olakiano je dinf enicom da su na nekim nalaziitima, u sigurno utvrdenim stratigrafskim i kulturnim horizontima, nalaieni isti takvi predmeti. U samof Salcuqani adena je jedna sekira-dletou sloju koii pripada fazt lII, podele D. Berciua. Na istom ovom nalazi5tu nadena su bakarna 5ila, dleta i igle kvadratnog preseka u svim fazama nzvoja Salcula-kulture, Sto pokazuje da se upotreba bakra moZe pratiti od njenih najranijih podetaka.6Ps eiina Hotilor kod Herculane je takode bogata bakarnim nalazima: pored Silak vadratnog presekad osta su destei gle saj ednim zaSiljenim a drugim u volutu savijenim krajem. Pored njih, karakteristiina ie poiava neke vrste bakarnih bodeLa, zatim udica i bakarnih perli.0sa Zlotska peiina je io5 bogatija u bakarnim nalazima. Broi od 5o celih i fragmentovanih predmeta od bakra, otkrivenih na relativno malom prostoru, zaiedno sa ostacima bakarne zgure, potvrduie pretpostavku da su oni izradivani na samom mestu i da je naselje u jednoj fazi svog nzvojabllo znaiaian rudarski i metalur5ki centar ranog eneolira.66P ored Sila,k ofa su bila naibrojnifa, u toku iskopavanja se nai5lo na bakarne igle, manje dleto, listoliki bodeZ i jednu bakarnu sekiru koja pripada tipu pljosnatih eneolitskih sekira (Flachbeile - T. XIV, 4). Od ostalih nalazi{ta u istoinof Srbiji vaZan je pomena Grabar-Svraiar u Smedovu, gde ie u sloju >bubanjsko-humske kulturne grupe( nalai,enabakarna zgura i bakarne igle kvadratnog preseka. v. Trbuhovii i Lj. vukovii smatraju da i sludajni nalaz sa ovog nalazl*a (krstasta bakarna sekira) pripada istom kulturnom horizontu.6T Pored stratigrafski sigurno utvrdenih bakarnih predmera, iesti su, narotito u istoinoi Srbiii, pojedinadni nalazi, preteino sekire, koje bi mogle

da pripadaju kraju Bubanf- Salcuqa-kultureA. ko bi nalazi z Grabar-Svratara pripadao >bubanjsko-humskoi grupi<, onda bi i mnogi nalazi slitnih sekira iz okoline Negotina, Bora, zaietan takorle pripadali ovom kulturnom horizontu. U prvom redu to je ostava (?) krstastih sekira iz Sarkamena kod Negotina, a zatim i drugi sluiajni nalazi: Valakonje, Bor, Mirot, Volufa itd..68 Dalje na jugu, na nalaziitima Bubanf -Salcuga-Krivodol-kompleksa, bakarni nalazi su ne5to redi. Na Bubniu M. Gara5anin pominie fedno fragmentovano bakarno Silo i nekoliko fragmenata igala;6en a Hisaru u slofu I Ia nadenoi e iedno Si los a kostanomd r ikom i nekol iko amr>r fnihk omada bakra.? 0S l i ina ie si tuaci jai san alaziSt imua Pelagoni j i ,g de su bakarni nalaz. i
6 5 . D. Be r c i u , 1 9 6 r , 2 1 1 - - 2 1 7 ,F - i g .7 o i 7 2 . 6 J a . P . Roman, r 9 7 r , 6 o A b b , r 7 . (16.N.'fasii,r911,18. 67. V. Trbuhorii L i . Vukovii, r9(16, roo T. V l l l dole (r8.B.Jovanovii,r97r,Prilog4;T.Vll. 6 9 . NI . Ga r aSa n i n ,r 9 j ) , t 7 t i n a p . 8 o . 7o. 'I'odorovii, r9(r3, T. IV f i g . 7.

ro7 dosta retki. U sloiu IIa u Maliqu naclene su dve sekire-dleta, vrlo slidne na.lazimai z ostave u Ploiniku, Zlotskoj peiini ili Salcugaez. o" U analizt bakarnih nal.azan a podruiiu Bubanf-Salcula-l{rivodol-kompleksa poseban problem predstavlja kulturna determinaciia nalaza iz Ploinika. Pored dve ranije poznate ostave bakarnih sekira-dleta i sekireiekiia, pominju se f oS dve ostave sa ovog znatajnog nalazrita, koje ie u Iiteraturi bilo poznato kao vindansko. U toku novih istraLivania, koja je vriila B. Stalio, naiSlo se na mlade naselje >bubanjsko-humske grupe(, sa nalazima bakarnih predmeta.Tl To je bio nzlog da M. Garaianin postavi pitanje tatnog kulturnog opredelienla pomenutih bakarnih ostava: da li one pripadaju vintanskof ili bubanisko-humskoj grupi.72 Bez obzira koje od ova dva mi5ljenja prihvatili, sigurno ie da su ostave iz Plodnika u vremenskom pogledu savremene horizontu Bubanf-Salcuqa-Krivodol-kompleksa, naseliima tipa Zlotska peiina, Bubanj, Salcuga-mlacla faza ttd. Alatke od kosti i kamena nisu toliko znatajne za kulturno i hronolo5ko vrednovanje nalzzlita Bubani-Salcuqa-Krivodol-kompleksa. One nam vi5e sluie kao oriientacrja kod tumatenja privrede i ekonomike nienih nosilaca. Kod koitanih alatki trebz lkazati na dosta ieste sekire od korena ielenjegr oga koie se nalazeg otovo na celom podrudiu kulturnog kompleksa. Naibrofnije su na nalazi|tima u Rumuniii i istoinoi Srbiii, posebno u Zlotskoj peiini. Na ovom poslednjem nalaziitu naden je veii broj, oko 45 celih i dosta fragmentovanih,a li one ne pripadaju samo najstarief m naselju. Veiina ih ie nadena u slojevima mladeg naselia koie pripada Coqofeni-I{ostolac-kulturi. 73 Pored sekira, vrio su iesta Sila i igle od kosti ili od vrhova - paroLaka jelenskih rogova. Na nalazi5tu kod Struge, pored iila, nalaze se vrlo dobro uradeni dugaiki harpuni, udice (?) i druge alatke za ribolov. Ovo nalazl!;tes e izdvaia (kao posledica nzliiite ekonomike) od ostalih i po ko5tanim >amuletima< ili alatkama tlja ie namena nejasna.?aN f egova ribolovna

komponenta u ekonomici prisutna je i u alatkama od kamena - mlatovima ili malievima koji su sluZili da se o5amuti uhvaiena r1ba. Zbog neutvrdene stratigtafiie teiko je, medutim, odrediti 5to od ovih oruda pripada neolitskom a 5ta eneolitskom dobu. Repertoar kamenog oruda je vrlo veliki i raznovrstan. Na nalazlitima u severnim oblastima, u istoinoi Srbiii i rumunskom Podunavliu, nalaze se uobidaienef otme sileksnih noLi(a, ponekad od opsidiiana,s trugadai dr.,
;oa.SckircizN{aliqaF.PrendiopredeljujeutipA4aiA4bpodeleJ.Deshavesa(up.F.Prendi,1966,41T.llld). 7r. B. Stalio t96+. )S- 4o; Iste, r971, r17 i d. s l . r -14. Prema podacima, prva ostava 1e bila ukopana u b l i z i n i jame IV a imala 1c r 1 bakarnih i 1 kamenih sekira; dnlga ostava ie manja, od sedam predmeta, treia je imala r r objekata a naj interesantni iaj e ietvr ta ostava iz r968. gt>d.s a 6 bakrenih, 8 kamcnih predmeta I jcdnim sudom za livenjc. 72.M.Garaianin,r973,r81. 71. N. Tasid, 1911.22- z5 i s l . na s t r . r9, dole. 74. Jcdini p()men ( ) ovom soieniiarskom nalaziitu nalazi se u Praistoriiski kulturi vo N{akedonila, 4 ' t - q9br. rJr,llg.

ro8 ali i takve koje su dosta retke i obradene finim retu5om sa sviju strana. To su trougaone alatke ili vrhovi od strela kakvi su nadeni u Zlotskoj peiini, Kovi lovu, Herculani , Pecici i drugim nalazi5t imaz.s Ovoi kategorjii pripadaju i dugadki kremeni noievi kofi se pominiu u istoinoj Srbiji, mada bi, kako se dini, oni isto mogli da pripadaju i ne5to mladoj, Cogofeni-kulturi ovih oblasti. (T. XIV, r -1) Kao posebnu kategoriju kamenih alatki treba izdvojiti Zrvnjeve i glatala. Prema nameni, ova prva kategorija bi mogla da sluii i za mrvljenje bakarne rude, kako to pokazu)u nalaziizZlotske peiine, sa nalazlita u dolini Timoka, ili iz Herculane. Sliinu funkciju imale su i kamene ploie, udubljene u sredini, od sitnozrnog kamena, koje su bile idealna podloga za obradt bakarnih i kodtanih predmeta. Istom inventaru svakako pripadaju i kameni tudkovi, Sto sve skupa ukazuje na specifitnu orijentaciju ekonomike, posebno u Zlotskoj peiini, gde su prerada rude i iznda predmeta od bakra bili pouzdano utvrdeni. EKONOMSKI ASPEKTI U GRUPAMA

BUBANJ - SAL CUT A-KRIVODOL-KOMPLEKSA

Podaci o tipu naselfa, o materiialnoj kulturi i o alatkama dali su izvesnu orijentacilu u pravcu odredivanja ekonomike na pojedinim naseljima Bubanj-Salcula-Krivodol-kompleksa. Ono Sto je na podetku iasno i Sto bi trebalo odmah istaii, to je heterogenost ekonomike u pojedinim oblastima, ili na pofedinim naseljima kulturnog kompleksa. Polazeii od ovog zakliudka, mogli bismo da izdvojimo tetiri osnovne komponente, detiri grupe naselia, kod kojih jedna od njih pteovladuie. To su: stodarsko-nomadska, rudarska ili rudarsko-metalur5ka (u smislu primarne metalurgije), zemlioradnidka i ribolovna komponenta. Zivot nosilaca ove kulturne grupe ne zavisi isklfudivo od samo jedne od ovih komponenata u ekonomici. Meiana privreda ie osnovna karakteristika celog kompleksa i perioda u celini; medutim, moguie ie na pojedinim nalazi5tima odrediti onu granu kofa dominira i daje osnovni pedat Zivotu na naselju, niegovoj materiialnoj i duhovnoj kulturi. Orijentacija zz iedan od pomenutih izvora egzistencije nosilaca kulture predodredena je, u prvom redu, potrebama ioveka, a posebno geografsko-

topografskim i klimatskim uslovima. Stodarsko-nomadska komponenta u ekonomici Bubanf-Salcula-Krivodol-kompleksa ie, dini se, dominiraiu(a, bar kada se radi o naseljima u severnomp odruiju. Tip naseljai okolnosti da su ona vezanaz a blagev iso71 \ ' Trbuhovid L i . Vukovii, r966, ror i T. V I I I u desnom donjem uglu. iAutori ne pominju precizno da l i s c r r d i o n a l a z u i zK o v i l o v a i l i Sv r i a r a o p . c i t . r o r ) . P. Roma n , r 9 r r , 1 9 Ab b . , ; , - t r . (H, r t r l , r t ;g r , Ab b . J+, I (Pecica-Santul N{are). Strelice iz Zlotske peiine nisu objavljenc.

r09 ravni i niZe planine, na podrutju od juZnih obronaka Karpata, preko Homoljskih planina, sve do Pelagonije i Albanije, zatim tinjenica da se ona nalaze u blizini reka, potoka ili veiih izvora jesu iedan od elemenata za ovakav zakljutak. Postoje i druge, pre svega, analize osteolo5kog materijala, koje ukazuiu na visok stepen domestifikacije iivotinia i na postojanje razliditih vrsta domaiih Zivotinia, koje je dovek ovog vremena uzgaiao. Karakter dosadainjih isuaiivania (obiino su se zanemarir.ali osteolo5ki ostaci) prui.a jedino moguinost da se utvrdi postoianje poiedinih vrsta, a ne i njihova procentualna zastupljenost, Podaci sa kojima raspolai.emo iz Salculae, sanalzzlita u dolini Timoka, a delimidno i sa Bubnja, ukazuju na prisustvo goveieta (bos taurus), koze (capra), ovce (ovis), domestificirane svinje (sus scrofh dom), psa (canis fam.), meclu kojima su, svakako, u naiveiem broju goveie i ovca.76 Pored domaiih, na nalazlittma (Zlotska peiina) testi su ostacil ovnih Liv<>tin1aje: lena,d ivlje svinje, srnei dr. Rudarska komponenta u ekonomici naselja Bubanj-Salcula-kulture narodito je prisutna na nalazlitima u istotnoj Srbi ji i u jugozapadnoj Rumuniji, Sto je i razumljivo kada se ima u vidu potencijalno bogatstvo ovih oblasti u bakarnoj rudi, pa i samorodnom bakru. Zlotska peiina, nalazrita u dolini Timoka, posebno Smedovac i l{ovilovo, a u Rumuniji Herculana, posebno se izdvajaju kao naselja ovog tipa. Brojni bakarni nalazi, alatke od kamena za mrvljenje rude, pojava zgure i amorfnih komada bakra,kako je napred istaknuto, potvrduju postoianie lokalne proizvodnie i njen znataj za ekonomiku dru5tva ove kulture. Sa druge strane, najstariii rudokop u neposrednom susedstvu - Rudna g,lava kod N{aidanpeka, koii pripada vinianskoi kulturi, pokazuje da je u o\ro vreme rzzviyenos istematskov adenje bakarne rude i niena prerada u korisne alztke.?1 Nalazi5ta na iugu velikog kulturnog kompleksa, u Pelagoniji, posebno se razlikuiu u svof oj privrednoi orijentacili. Mada podaci niiu tako brojni, dini sed a su sen osioci kulture pelagonifs kih tumbi orijentisalin a zemlioradnju kao na izvor svoje egzistencije.P ored pojedinadnlh nalaza zemlioradniikih alatki, zrnevlia cereahla na zemlloradniiki karakter ukazuje poloLaln aseljak oia se nalazeu ravnici, na malim uzvi5enjimaiznadp lavnog terena. I{ada se proleine vode povuku, uz mali trud mogla ie da se uzgaia pienica ili neka druga otporna 2itarica. Od nalazi5ta"u juinim oblastima kulturnog kompleksa. ledino Suplevec-i Ustie na Drim kod Stnrgc imali bi drugi karakteru odnosun a tumbe. Suplevecj e, dini se,i ednas tocarska stanica na ovom prostoru, dok su se stanovnici nalaziita kod Struge, kako je to napred isticano, bavili u prvom redu ribolovom, slidno kao i na nalaziStu Maliq u Albaniji.

11 D . B e r c i u , r 9 6 r 345 i d . I r i g . r 6 o - r 6 1 ; M . G a t a i a n i n , t 9 j 1 , z a \ ( ( ) v d c N { . ( i a r a i a n i n c i t i r a i p o d a t k e sa drugih nalaziSta Krivodol, Pekljuka, Salcuta i dr. Pored toga, ovde se ponriniu i druge lovne Zivotinje iiji su ()steoloiki nalazi konstatovani: ielcn srndac, d i v l j i lepar i c l r . ) . B. Jovanor.ii, r97r, 18 i d. Pr. r , z T. I i l l . Up, takode poglavlje o mctalurgiji u ovoj k n j i z i .

PROBLEMI GENE,ZE KULTURE I NJENOG ODNOSA PREMA SUSE,DNIM KULTURAMA U literaturi ie uglavnom prihvaieno rniSljenied a fe Bubani-SalcuEa-I{rivodol-kultura stranz poiava iuino od Dunava i da je ona formirana doila u iugoslavenskek ra)eve.?8O vo miSlienies e zasnivan a dinienici da na nalazi5timau istoinoj Srbiji, u dolini Ni5ave ili na I{osovu nije registrovana najstadja faza kulturnog kompleksa, ona koja bi u Rumuniji odgovarala ranoj Salcuqa-kulturi. Ovakvo tumadenje geneze je samo delimiino tatno. Medutim, ne bi moglo da sep rihvati ono miSljenjep o kome je Salcula-kul tura izvt i i la ekspanzi iup rema jugu u fzzi IY i da su sva nalaziStau Jugoslaviji savremena ili mlacla od nie.7e ()dnosi na relaciji jugozapadna Rumuniia-Balkan su vrio sloZeni i svako uproiiavanje dovodi do iednostranog tumadenja problema geneze i odnosa grupa u ok'n'iru celog kulturnog kompleksa.N esumnf ivo da postoj i kretanjeS alcuqalV -kul ture prema jugu, isto kao Sto je to konstatovano i u odnosu na Bodrogkeresztirr-podrutjc, ali ono nije bilo i jedino pomeranjc iz matiinih oblasti Salcutae. NalazjSta tipa l{rivel1, I{ovilovo i druga, na kojima potpuno nedostaiu >SalcuqaIV -drSke<,t rebaio bi da budu starijao d finalne faze Salcula-kulture. Postojanie ovih starijih naselja u okviru Bubanj-Salcuga-iirivodoi-kompleksa ne tedar.a problem geneze same kulture. Niega bi trebalo posmatrati 5ire,o dnosno kroz prizmu nastaianjai itavog niza ranlh eneolitskih kul tura cent ralnogi istoinobalkanskogp rostorak oie bi smo mogl i da oznaiimo kao >kompleks grafitirane karpatsko-istotno-balkanskek eramike<, koiem, pored Bubani-Salcuga-l{rivodol-kulture, pripada i Gumelniqa-kultura. U osnovi formiranja ovog kompleksa leZi, sa jedne strane, pojava i naraslep otrebe za bakrom t izraclevinamao d r,legaa , sad ruge, iaki impulsi koj i sei z halkol i taA nadol i jep renosen a Balkanskop oluost rvoi dal jep rema Iiarpatskom basenu. Geografski pol&.aj Bubani-Salcuga-Iirivodol-kulture )uino od Dunava vrlo je karakteristidan.O na se poput klina probija prema I{osovu i dalje na jug, razdvajajuci nataj nadin dva kulturna podruija: vindansko na zapadu i gumelniiko na istoku. ()vakav poloLai uslovio ie njenr-r usku povezanost sa susednim kulturama, 5to dalje omoguiuie stvaranje dosta pouzdanih relativnohronoloSkih odnosa. Oni su u literaturi utvrdeni i uz manja neslagania izmedu pojedinih ^utora uglavnom su prihvatljiva sa poziclla sadainieg stania istraienosti eneolita. U ovom smisiu biie spomenuta samo osnovna mi5ljenia, u prvom redu D. Berciua, M. Gara5anina i P. Romana, iz kojih bi mogao da se izdvoii iedan uopiten zakliudak o
( ) p i i r n i j c o ovom problemu U p . N . ' I a s i i , r 9 7 5 , 9 i d . Ibidem. ( ) Sirenju Salcurac u l i t e r a t u r i se obiino pisalo kao o njenoj ekspanzili pod pritiskom (lernavoda -Bolcrz Srrenja u nienoj lV fazi (up. N. Tasii, r97;a, 1r).
16. 7<).

III

hronoloSkom odnosu, saj edne strane,B ubnja i Salcugaea,, sad ruge, ostalih kultura ovog podrudja: vindanske, Gumelnitae, Tiszapolgdr i Bodrogkeresztfr.

U internoi sinhronizacrji na relaciji Bubanj-Salcuqa,D . Berciu ie predloiio sledeii relativnohronoloSki odnos; Salcuta IIc-Bubani I; Salcuta III-Bubanj II i Salcugal V-Bubani III.80 U ovom odnosu on je Bubanj Ia-b i Bubanj II podele M. Gara5anina oznatio kao faze I, II i III. Mi5ljenje M. Garaianina se bitno ne razlikuie od ovog koje fe izneo D. Berciu (na osnovu GaraSaninovih raniiih radova) sem u nadinu obeleiavanfa poiedinih f aza:B ul:ani Ia : SalcutaI Ib-c; Bubanj Ib : SalcutaI II i Bubanj II - Salcuta IV.81 Ovim mi5ljenjima bi jedino mogla da se stavi primedba da se vei u fazi Bubani Ib javljaiu kostoladki elementi, koii su sa druge strane savremeni sa Cotofeni-kulturom, koja se dalie iavlja pod kraf ili tadnije, kako misli P. Roman, posle SalcuqalV -kulture.82 Posle svega ovoga predloZili bismo sledeii relativnohronolo5ki odnos izmedu Salcplae i nalazllta u istodnoji iuZnoiS rbi i i :S alcutaI I a-c:Kr ivel i , Kovi lovo; SalcutaI I I / IV a-Zlotska peiina, Bubanj Ia, Hisar Ia; Salcuta IV b-Bubani Ib, Hisar Ib-poietak cotofenske i kostolaike kulture. Za eneolttske kulture u Jugoslaviji posebno je znaiajan odnos Bubanj-Salcula prema vindanskoj kulturi. Geografski, a kako se iini delom i hronoloiki, ove dve kulture se dodiruiu u istodnoj Srbiii (dele ih Homoljske planine - Rudna glava), u dolini Morave i na Kosovu. Direktnih stratigrafskih podataka o odnosu ovih dveju kultura nema, sa izuzetkom rezultata sa novih istraLivania na Plodniku, gde se da naslutiti da se u najmladem, sub-humusnom sloju nalazeo staci >bubanjsko-humskeg rupe( neposredno iznad sloia Vinia-Plotnik I. lz ove konstatacije M. Gara5anina rezultira iinienica o savremenosti Vinda-Ploinik II i Bubanj-Hum I faze.8 Ovai odnos moZe da se prihvati, bar kada se to radi o ovom geografskom podrudiu. Postoje i drugi brojni elementi u materijalnoj kulturi jednog i drugog stila koii potvrcluju ovakav paralelan razvoi. Kako je napred pomenuro, to su u keramici plitki tanjiri sa zadebljalim obodom, posude ukraSene na unutarnfoi strani kanelovanom spiralom, gla(ane ili ukraiavane slikanjem posnom crvenom bojom (crusted), zatim oblici pehara sa dve dr5ke a u plastici pojedini tipovi idola koji su nesumnfivo na nalazlitima BubanjSalcula-Krivodol-kompleksa do5li sa podrudia vindanske kulture (terakote iz Herculane, Krivelja, Smedovca, nalazlita na Kosovu, u Pelagoniii pa i terakota iz Maliqa). Svi ovi elementi pokazuju da je jedna faza Bubanj-Salcula-kultureo na koja prethodi naimladoilY fazi, da je bila savremenas a krajem vindanske kulture, odnosno dapozna Vinda pripada vremenu kada
l l o . D. Bepciu, r96ra, rz8 i d . l s t i , r96r,93 i d 8 r . t r { . Cl a r a s a n i nr, 9 1 t , 1 9 t - r 9 t . l l z . P . Roman, r 9 ? r j r 2 l i d . ; S . N f o r i n t z - P . 8 1. t s . Stalio, t96o, , , 4 i d. ; NI. GaraSanin, r,113. tt2 Roman, r 9 r 1 , 264 266. r8t.

seu dolini Timoka, u okolini Niia i u Rumuniji razvtiaiun aseljat ipa Krivelj, Kovilovo, Salcuqas lojevi IIc i IIl. Rumunski i bugarski praistoriiari prilidno tatno su odredili kulturni i hronoloSki odnos izmedu Salcugai Gumelniqak ulture. Njihova srodnost u materiialnoj kulturi ie oiigledna pa nife iudo Sto se one smatraju >sestrinskim kultur^m^<<. D. Berciu, koji se posebno bavio ovim problemom, ukazujen a potpun paralelizamr azvoia izniecluS alcuta,K rivodola i Gumelnilae

sa tetrr. faze (I-IV) t tri potfaze Salcuqa-kulrure( IIa, b i c).M Ovo miilienfe nije i . f edino u literaturi. Postoje i druga koja daju vremenski prioritet pojavi Gumelnita-kulture u odnosu na z,apadnog i severozapadnog suseda.85 Na severozapaduB, ubani-Salcula-kulturag raniti se sak ompleksom Tiszapolg6r-Bodrogkeresztriri relativnohronoloski odnos sa nlima le napred obraden. ()vde bi trebalo samo istaii da su kulturni dodiri prisutniji u mladim fazama,n aroiito poslep omeranjaS alcugaIV -kulture prema Potisiu. Nalazi iz nainiirg sloja u Pecici obeleLavaju jednu fazu ovih pome nnia i svedode o direktnim kontaktima nosilaca dva razlitita stila: Bodrogkeresztfr i SalcutraIV . P. Roman smatra da bi ovi dodiri bili ostvarernu faz.i HerculanaI I, odnosno SalcugaIV , sad ime seu glavnom slazev eiina maclarskih istrazivada.s6Iz ovakvog stava bi se mogao da izvude zakljuiak da Salcuga-kultura, njena naimlada fazz, traie sve do sredine Bodrogkereszrrir, odnosno do pojave Hunyadi-Vajska-grupe. Stariia kultura ovog kompleksa, tiszapolg6rska, trebalo bi da bude savremena sa Salcula lrlrrr-fazom. Ako bi se i5lo na iedan Siri relativnohronolo5ki odnos na relaciii Bubani-Salcuga-Krivodol-kompleks- vindanskak ultura - Gumelniga-Tiszapolg6rBodrogkereszttr, onda bi on trebalo da izgleda ovako; I . Salcuga I-Gumelniga A mlada v i n i a n s k a k u l t u r a (Vinda C) - Herpalv -Csciszhalom; I I . Salcuta I I / I I I - G u m e l n i g a B-C - k r a i v i n i a n s k e k u l t u r e ( V i n i a D ) , - Tiszapolg6r; I I I . Salcuta IV-Gumelnipa D-Bubani l a l b - B o d r o g k e r e s z t r i r I . Kraj Bubanj-salcugak ulture u severnimo blastimak ompleksau slovljen je prodorom novih grupa, moguie i novih etniikih jedinica (indoevropski talas). Razvoi dugotrajne eneolitske kulture prekinut je pomeranjem nosilaca Cernavoda III-kulture, tije je praienje omoguieno od istoka prema zapadu otkrivanjem novih nalazilta u Rumuniji i jugoslavenskom Banttu. 8? Medutim, ima se utisak da se cernavoda Ill-kultura ne zzdri,zva dugo
D.Berciu,r96ra,rz8. l l . \'ajsova, t966,4r i d. i Sinhronisriika tabela na s t r . 4 ; . Prema E. Komii u ius()ist()ku Olteniie Gumelniga, -kul tura t raje duie od Salcugae(. Up. E. Comga, r962, rz) . P . Roman, r 9 7 r , 8 2 i r z 3 ; l . B o g n 6 r - K u t z i a n , r 9 1 1 , 1 1 . Za nove nalaze Cernavoda-Boleraz-k ulture up. N. Tasii, r 915, 9 id. a Sire z problem up. l. Bognir-Kutzi6,n, r971, 38 t d. ; V. Nemeicova-Pavukova, r9'l 3, zg7 i d. L Torma, r 91 1, 481 i d.

84 81 86 87

rrt
u ovom delu Podunavlja, njeno dalfe kretanje uz Dunav uslovilo je formiranie Boleraz-gr\pe, kao rane faze badenske kulture. U nastaloj praznini posle ovih pomerania javlia se u severnim oblastima Bubanj-Salcuga-kulture, Coqofeni, a odmah z^tim i kostoladka kultura. U iuZnim oblastima, na Kosovu i u Pelagoniii, ove promene nisu ostavile dublje tragove. Ima se utisak da se delom nastavlja razvol kulture (Bubanj-Hum II po M. Gara5aninu u dolini iuZne Morave), a sasvim na iugu dolazi do jadeg prodora ranih bronzanodobnih kultura tipa Armenohori, Kritzana.88
88. \ { . Garaianin, r971, rc16i r99 zoo. Nova ist ra2ivanjan a eneol i tskim nalaziSt imau Pelagoni j i potvrduiu oYakav razvol.

rr4