Ivana M Cvetkovic
Currently working as a senior associate - architect, at the Institute for Cultural Heritage Preservation Nis in Serbia, where she has been working from the year 2009 and where she gained conservator’s and a chief designer’s licenses. She started working in this institution right after graduating from the University of Nis (Faculty of Architecture and Civil Engineering).
She has specialized in:
2011: Integrated Conservation of Archaeological Sites (ISCR – Superior Institute for Conservation and Restoration, CIK - Central Institute for Conservation Belgrade)
2012: Designing Passive Houses (Green Job Course, WiFI Serbia, ADA project "Construction Academy")
2012: Managing Renewable Energy (Green Job Course, WiFI Serbia, ADA project "Construction Academy")
2012-2014: Caričin grad - Justiniana Prima (Regional Programme for Cultural and Natural Heritage in South East Europe, Ljubljanski proces II - Rehabilitating our Common Heritage, Council of Europe);
2013: Managing Renewable Energy and Energy Efficiency on a Heritage (School on Sustainable Energy Governance in World Heritage Sites UNESCO –World Heritage Sites)
2014: 19th Restoration Camp in Gjirokaster, Albania (CHwB – Cultural Heritage without Borders);
2014: Theoretical Analysis: Preserving Architectural and Urban Heritage (CIK– Central Institute for Conservation Belgrade), Belgrade, Serbia
2018: Case Petrovaradin - International Summer Academy, Novi Sad - Serbia (Europa Nostra Serbia, Faculty of Sport and Tourism Novi Sad, Institute of Cultural Heritage Preservation Novi Sad, in cooperation with Edinburgh World Heritage, Europa Nostra and Global Observatory on Historic Urban Landscapes)
Ivana Cvetković is a member of the Conservator Society of Serbia and the Serbian Chamber of Engineers. During her career, she has been involved in conservation works on numerous buildings and sites in Serbia and has conducted the majority of them, as well as the development of numerous studies for the conservation of cultural heritage. She did research in various fields of conservation and restoration.
She was involved in creating educational programs - Masonry Heritage Skills (Building and Construction Engineering), MCast - Malta College for Art, Science and Technology, European Social Fund, Bfi, WiFi & BBRZ, Senior expert, 2013-2014.
She was involved in the preparation of two exhibitions, dealing with heritage preservation, and the preparation of a conference - Heritage Days in Niš 2017, as well as the Local Award Ceremony for The Conservation Study of the Village Gostuša in Pirot District, a Grand Prix winner of the European Union Prize for Cultural Heritage / Europa Nostra Award 2016, Europe’s highest honor in the field. She was also a member of the editorial board of “Pillars of Heritage”- Journal of the Institute for Cultural Heritage Preservation Nis.
She has specialized in:
2011: Integrated Conservation of Archaeological Sites (ISCR – Superior Institute for Conservation and Restoration, CIK - Central Institute for Conservation Belgrade)
2012: Designing Passive Houses (Green Job Course, WiFI Serbia, ADA project "Construction Academy")
2012: Managing Renewable Energy (Green Job Course, WiFI Serbia, ADA project "Construction Academy")
2012-2014: Caričin grad - Justiniana Prima (Regional Programme for Cultural and Natural Heritage in South East Europe, Ljubljanski proces II - Rehabilitating our Common Heritage, Council of Europe);
2013: Managing Renewable Energy and Energy Efficiency on a Heritage (School on Sustainable Energy Governance in World Heritage Sites UNESCO –World Heritage Sites)
2014: 19th Restoration Camp in Gjirokaster, Albania (CHwB – Cultural Heritage without Borders);
2014: Theoretical Analysis: Preserving Architectural and Urban Heritage (CIK– Central Institute for Conservation Belgrade), Belgrade, Serbia
2018: Case Petrovaradin - International Summer Academy, Novi Sad - Serbia (Europa Nostra Serbia, Faculty of Sport and Tourism Novi Sad, Institute of Cultural Heritage Preservation Novi Sad, in cooperation with Edinburgh World Heritage, Europa Nostra and Global Observatory on Historic Urban Landscapes)
Ivana Cvetković is a member of the Conservator Society of Serbia and the Serbian Chamber of Engineers. During her career, she has been involved in conservation works on numerous buildings and sites in Serbia and has conducted the majority of them, as well as the development of numerous studies for the conservation of cultural heritage. She did research in various fields of conservation and restoration.
She was involved in creating educational programs - Masonry Heritage Skills (Building and Construction Engineering), MCast - Malta College for Art, Science and Technology, European Social Fund, Bfi, WiFi & BBRZ, Senior expert, 2013-2014.
She was involved in the preparation of two exhibitions, dealing with heritage preservation, and the preparation of a conference - Heritage Days in Niš 2017, as well as the Local Award Ceremony for The Conservation Study of the Village Gostuša in Pirot District, a Grand Prix winner of the European Union Prize for Cultural Heritage / Europa Nostra Award 2016, Europe’s highest honor in the field. She was also a member of the editorial board of “Pillars of Heritage”- Journal of the Institute for Cultural Heritage Preservation Nis.
less
InterestsView All (7)
Uploads
Papers by Ivana M Cvetkovic
зиданих канала. Низводно, у центру Вучја, у близи ни места на којем се налазила историјски значајна Дилавер-бегова кула, још увек стоји стара Пашина воденица из турског периoда, а нешто ниже и индустријски комплекс Фабрике вунених штофова Лазара Теокаровића, који се састоји од фабричког круга, резиденцијалног и радничког кварта, грађеним у периоду од 1933. до 1936. године. На ширем потезу, према Лесковцу, у селу Стројковцу налази се Музеј текстилне индустрије – прва фабрика гајтана из 1884. године, затим средњовековни манастир у Рудару, и манастирски комплекс, с воденицом из 1786. године у Чукљенику, који представљају додатну вредност простора. Имајући у виду испреплетане и нераскидиве везе природе и људског деловања, ово подручје, са својим природним и културним вредностима, требa посматрати као културни предео и значајан потенцијал за развој региона.
the heart of Vučje, near the historically significant location of Dilaver Beg's Tower, the ancient Pasha's watermill from the Ottoman period still stands. Slightly lower down, the industrial complex of Lazar Teokarović's Woolen Fabric Factory is situated. This complex encompasses factory facilities, residential and worker's quarters, and was constructed between 1933 and 1936. Expanding towards Leskovac, in the village of Strojkovce, the Museum of Textile Industry stands as a testament to the first rope-making factory founded in 1884. There's also a medieval monastery in Rudare, as well as a monastery complex featuring a monastery watermill dating back to 1786 in Čukljenik. All these mentioned heritage contribute to the overall value of the region. Considering the intertwined and inseparable connections between nature and human activity, this region, with its natural and cultural assets, should be regarded as a cultural landscape
and a significant potential for regional development.
This paper analyzes and examines the areas covered by the General Urban Plan of Nis in the context of architectural heritage. Through graphic analysis, significant spatial areas with layers of cultural heritage that need to be treated differently from the rest of the urban territory have been identified in the planning documentation. When planning the future development of the city, it is crucial to bear in mind the values of cultural and historical heritage, as well as the fact that immovable cultural heritage represents an irreplaceable resource, following legal regulations and ratified world and European charters and conventions. In addition to that, further in the paper, the case study of an old city block - Obilicev Venac is given, containing a historical analysis, the current condition, and an architectural proposal for its urban regeneration.
Привредни успон Лесковца започео је у последњим деценијама XIX века, а лесковачка текстилна индустрија је између 1920-1940. године постала једна од водећих индустрија у земљи. Прерада влакнастих сировина и израда тканина почела је да се развија од 1884. године, када је група Лесковчана (Мита Теокаревић, Антоније Тонка Поповић, Глигорије Јовановић, Прока Митић и Стеван Бојаџов) покренула сопствену производњи гајтана. Исте године је у селу Стројковце отворена фабрика за производњу гајтана у воденици, а две године касније основана је фабрике за прераду кудеље и производњу штофа, са називом „Поповић, Илић и компанија“, познатија и по називу Стара штофара у Лесковцу. Текстилна индустрија је наставила да се развија, па према подацима из 1938 године, Лесковац има 8 текстилних фабрика и три трикотаже, при чему је вунена индустрија у Лесковцу (са Вучјем и Грделицом) представљала 40% укупне југословенске текстилне индустрије. Након завршетка Другог светског рата дошло је до структуралних промена у начину управљања, фабрике су национализоване, а делови машина и других потенцијала текстилних фабрика пренесени су у друге градове широм Југославије где су послужили као основа изгредње нових, социјалистичких фабрика. Лесковачка текстилна индустрија је наставила да ради смањеним капацитетима све до краја XX века. Доношењем Закона о приватизацији (2001. године) почела је њихова приватизација и пропадање.
Управо су ове чињенице утицале да Завод за заштиту споменика културе Ниш покрене пројекат израде Студије заштите непокретних културних добара и градитељског наслеђа Књажевца, који је 2019. године подржан од стране Министарства културе и информисања Републике Србије.
У циљу израде Студије спроведено је рекогносцирање и урбано истраживање Књажевца. Савременим методама обрађено је и технички снимљено неколико амбијенталних целина и више десетина појединачних објеката, методом фотограметрије, чиме је уједно започета и дигитализација културног наслеђа на територији која је у надлежности Завода за заштиту споменика културе Ниш. Прикупљена документација ће послужити и за припрему предлога за проглашење одређених просторних културно-историјских целина. Такође, извршена је валоризација и ревалоризација непокретних културних добара и градитељских целина, у циљу бољег разумевања стања наслеђа и обезбеђивања адекватног третмана у савременим процесима планирања.
Представља кратак историјски преглед прилика значајних за развој Књажевца (Гургусовца до 1859. године), и архитектонско урбанистичку анализу настајања градске структуре.
Књажевац чине бројне сачуване појединачне грађевине и амбијенталне целине изразитих културно-историјских, архитектонских и уметничких вредности: црква Св.Ђорђа грађена је током 1833. године, док су школе, касарна, јавна здања, и велики број приватних зграда настајале током друге половине XIX века. Такође, појава романтичарске архитектуре стамбених и стамбено-пословних зграда у градском језгру формира препознатљив градитељски израз који сведочи о архитектонско-урбанистичкој поставци града.
Посебно су обрађене и наглашене две амбијенталне целине са очуваном градитељском структуром: стара чаршија и некадашња Господска улица, данас Његошева. Стара чаршија већ педставља препознатљиву знаменитост града. Настајала је током XIX века са занатско-трговачким кућама у горњој зони чаршије, подигнутим до 1875. године, и групацијом зграда у доњој зони, подигнутим углавном до 1920. године. Некадашња Господска улица развијала се као улица раскошних стамбених грађанских кућа имућнијег становништва, и поседује велике историјске, архитектонске и урбанистичке вредности. Између осталог, вредност амбијенталне целине огледа се у чињеницама да су куће изградиле значајне историјске личности Књажевца према нацртима тадашњих инжењера, уз поштовање урбанистичких параметара дефинисаних регулационим планом. Управо због ових старих очуваних квартова, чија снага и идентитет почивају на градитељском наслеђу, Књажевац и данас представља бисер источне Србије.
****
Little Venice in the East of Serbia - the building heritage of Knjaževac publication is one of the results of the project "Developing a Study on the Protection of the Building Heritage of Knjaževac," supported by the Ministry of Culture and Information of the Republic of Serbia in 2019.
It is a brief overview of historical circumstances significant for the development of Knjaževac (Gurgusovac until 1859), and architectural and urban analysis of the formation of the city structure. The city of Knjaževac consists of numerous preserved buildings and historic areas of cultural, historical, architectural and artistic values. St. George's Church was built during 1833, while schools, barracks, public buildings, and numerous private buildings were erected during the second half of the 19th century. Also, the arrival of romanticism in the architecture of residential and commercial buildings in the city center created a recognizable architectural expression.
Special attention was paid to two historic areas with a preserved building structure: the old bazaar (čaršija) and former Gospodska Street, today Njegoševa. The old bazaar is already a recognizable city landmark. It was built during the 19th century with craft-trading houses in the upper zone of the bazaar, erected before 1875, and a group of buildings in the lower zone, constructed mainly before the 1920s. Former Gospodska Street developed as a street of lavish residential houses of wealthier citizens and features great historical, architectural and urban values. The value of this street is reflected in the fact that the houses were built by significant historical figures of Knjaževac, too. The houses were built according to the designs of the educated engineers, regarded the urban parameters defined by the regulation plan.
Knjaževac still represents the gem of eastern Serbia due to these old preserved neighborhoods, which strength and identity rest upon the building heritage.
- Spatial concept of the settlement is composed of the so-called “core and satellites”, where the residential part is completely divided from the livestock and agricultural buildings;
- Architecture of the building units is always adapted to the terrain and vertical composition varies for dozens of meters at a very short distance;
- Stone dominates as a building material, and it is used widely from the foundation to the top and the roofing, by applying unusual construction techniques and methodologies.
Gostusa is situated in the canyon at the point where the threе mountain rivers join together. The surroundings of the village comprise beautiful landscapes with a large expanse of pastures, plateaus, fields of wild berries, thick forests, but also steep slopes, wondrous waterfalls, pure
mountain rivers and fish-rich lakes
Даље, низводно, налазе се воденице на реци Вучјанки, знаменита вила Теокаревића и индустријски комплекс у Вучју из 1934. године са радничким стамбеним квартом, а у оближњем селу Стројковцу је Музеј текстилне индустрије, прва фабрика гајтана. У непосредној близини су и средњовековни манастир у селу Рударе и манастирски комплекс у селу Чукљеник.
How to balance protection of valuable historic layers with development and change? How to enable multiple uses of this place, such as culture, recreation, commerce, tourism, and living? How can increase in tourism activity be in line with local dynamics of residents? How to govern various aspects of maintenance while involving numerous stakeholders and creating a sense of ownership? How to bring back silenced historic narratives or subaltern voices, while making the visit dynamic and attractive?
зиданих канала. Низводно, у центру Вучја, у близи ни места на којем се налазила историјски значајна Дилавер-бегова кула, још увек стоји стара Пашина воденица из турског периoда, а нешто ниже и индустријски комплекс Фабрике вунених штофова Лазара Теокаровића, који се састоји од фабричког круга, резиденцијалног и радничког кварта, грађеним у периоду од 1933. до 1936. године. На ширем потезу, према Лесковцу, у селу Стројковцу налази се Музеј текстилне индустрије – прва фабрика гајтана из 1884. године, затим средњовековни манастир у Рудару, и манастирски комплекс, с воденицом из 1786. године у Чукљенику, који представљају додатну вредност простора. Имајући у виду испреплетане и нераскидиве везе природе и људског деловања, ово подручје, са својим природним и културним вредностима, требa посматрати као културни предео и значајан потенцијал за развој региона.
the heart of Vučje, near the historically significant location of Dilaver Beg's Tower, the ancient Pasha's watermill from the Ottoman period still stands. Slightly lower down, the industrial complex of Lazar Teokarović's Woolen Fabric Factory is situated. This complex encompasses factory facilities, residential and worker's quarters, and was constructed between 1933 and 1936. Expanding towards Leskovac, in the village of Strojkovce, the Museum of Textile Industry stands as a testament to the first rope-making factory founded in 1884. There's also a medieval monastery in Rudare, as well as a monastery complex featuring a monastery watermill dating back to 1786 in Čukljenik. All these mentioned heritage contribute to the overall value of the region. Considering the intertwined and inseparable connections between nature and human activity, this region, with its natural and cultural assets, should be regarded as a cultural landscape
and a significant potential for regional development.
This paper analyzes and examines the areas covered by the General Urban Plan of Nis in the context of architectural heritage. Through graphic analysis, significant spatial areas with layers of cultural heritage that need to be treated differently from the rest of the urban territory have been identified in the planning documentation. When planning the future development of the city, it is crucial to bear in mind the values of cultural and historical heritage, as well as the fact that immovable cultural heritage represents an irreplaceable resource, following legal regulations and ratified world and European charters and conventions. In addition to that, further in the paper, the case study of an old city block - Obilicev Venac is given, containing a historical analysis, the current condition, and an architectural proposal for its urban regeneration.
Привредни успон Лесковца започео је у последњим деценијама XIX века, а лесковачка текстилна индустрија је између 1920-1940. године постала једна од водећих индустрија у земљи. Прерада влакнастих сировина и израда тканина почела је да се развија од 1884. године, када је група Лесковчана (Мита Теокаревић, Антоније Тонка Поповић, Глигорије Јовановић, Прока Митић и Стеван Бојаџов) покренула сопствену производњи гајтана. Исте године је у селу Стројковце отворена фабрика за производњу гајтана у воденици, а две године касније основана је фабрике за прераду кудеље и производњу штофа, са називом „Поповић, Илић и компанија“, познатија и по називу Стара штофара у Лесковцу. Текстилна индустрија је наставила да се развија, па према подацима из 1938 године, Лесковац има 8 текстилних фабрика и три трикотаже, при чему је вунена индустрија у Лесковцу (са Вучјем и Грделицом) представљала 40% укупне југословенске текстилне индустрије. Након завршетка Другог светског рата дошло је до структуралних промена у начину управљања, фабрике су национализоване, а делови машина и других потенцијала текстилних фабрика пренесени су у друге градове широм Југославије где су послужили као основа изгредње нових, социјалистичких фабрика. Лесковачка текстилна индустрија је наставила да ради смањеним капацитетима све до краја XX века. Доношењем Закона о приватизацији (2001. године) почела је њихова приватизација и пропадање.
Управо су ове чињенице утицале да Завод за заштиту споменика културе Ниш покрене пројекат израде Студије заштите непокретних културних добара и градитељског наслеђа Књажевца, који је 2019. године подржан од стране Министарства културе и информисања Републике Србије.
У циљу израде Студије спроведено је рекогносцирање и урбано истраживање Књажевца. Савременим методама обрађено је и технички снимљено неколико амбијенталних целина и више десетина појединачних објеката, методом фотограметрије, чиме је уједно започета и дигитализација културног наслеђа на територији која је у надлежности Завода за заштиту споменика културе Ниш. Прикупљена документација ће послужити и за припрему предлога за проглашење одређених просторних културно-историјских целина. Такође, извршена је валоризација и ревалоризација непокретних културних добара и градитељских целина, у циљу бољег разумевања стања наслеђа и обезбеђивања адекватног третмана у савременим процесима планирања.
Представља кратак историјски преглед прилика значајних за развој Књажевца (Гургусовца до 1859. године), и архитектонско урбанистичку анализу настајања градске структуре.
Књажевац чине бројне сачуване појединачне грађевине и амбијенталне целине изразитих културно-историјских, архитектонских и уметничких вредности: црква Св.Ђорђа грађена је током 1833. године, док су школе, касарна, јавна здања, и велики број приватних зграда настајале током друге половине XIX века. Такође, појава романтичарске архитектуре стамбених и стамбено-пословних зграда у градском језгру формира препознатљив градитељски израз који сведочи о архитектонско-урбанистичкој поставци града.
Посебно су обрађене и наглашене две амбијенталне целине са очуваном градитељском структуром: стара чаршија и некадашња Господска улица, данас Његошева. Стара чаршија већ педставља препознатљиву знаменитост града. Настајала је током XIX века са занатско-трговачким кућама у горњој зони чаршије, подигнутим до 1875. године, и групацијом зграда у доњој зони, подигнутим углавном до 1920. године. Некадашња Господска улица развијала се као улица раскошних стамбених грађанских кућа имућнијег становништва, и поседује велике историјске, архитектонске и урбанистичке вредности. Између осталог, вредност амбијенталне целине огледа се у чињеницама да су куће изградиле значајне историјске личности Књажевца према нацртима тадашњих инжењера, уз поштовање урбанистичких параметара дефинисаних регулационим планом. Управо због ових старих очуваних квартова, чија снага и идентитет почивају на градитељском наслеђу, Књажевац и данас представља бисер источне Србије.
****
Little Venice in the East of Serbia - the building heritage of Knjaževac publication is one of the results of the project "Developing a Study on the Protection of the Building Heritage of Knjaževac," supported by the Ministry of Culture and Information of the Republic of Serbia in 2019.
It is a brief overview of historical circumstances significant for the development of Knjaževac (Gurgusovac until 1859), and architectural and urban analysis of the formation of the city structure. The city of Knjaževac consists of numerous preserved buildings and historic areas of cultural, historical, architectural and artistic values. St. George's Church was built during 1833, while schools, barracks, public buildings, and numerous private buildings were erected during the second half of the 19th century. Also, the arrival of romanticism in the architecture of residential and commercial buildings in the city center created a recognizable architectural expression.
Special attention was paid to two historic areas with a preserved building structure: the old bazaar (čaršija) and former Gospodska Street, today Njegoševa. The old bazaar is already a recognizable city landmark. It was built during the 19th century with craft-trading houses in the upper zone of the bazaar, erected before 1875, and a group of buildings in the lower zone, constructed mainly before the 1920s. Former Gospodska Street developed as a street of lavish residential houses of wealthier citizens and features great historical, architectural and urban values. The value of this street is reflected in the fact that the houses were built by significant historical figures of Knjaževac, too. The houses were built according to the designs of the educated engineers, regarded the urban parameters defined by the regulation plan.
Knjaževac still represents the gem of eastern Serbia due to these old preserved neighborhoods, which strength and identity rest upon the building heritage.
- Spatial concept of the settlement is composed of the so-called “core and satellites”, where the residential part is completely divided from the livestock and agricultural buildings;
- Architecture of the building units is always adapted to the terrain and vertical composition varies for dozens of meters at a very short distance;
- Stone dominates as a building material, and it is used widely from the foundation to the top and the roofing, by applying unusual construction techniques and methodologies.
Gostusa is situated in the canyon at the point where the threе mountain rivers join together. The surroundings of the village comprise beautiful landscapes with a large expanse of pastures, plateaus, fields of wild berries, thick forests, but also steep slopes, wondrous waterfalls, pure
mountain rivers and fish-rich lakes
Даље, низводно, налазе се воденице на реци Вучјанки, знаменита вила Теокаревића и индустријски комплекс у Вучју из 1934. године са радничким стамбеним квартом, а у оближњем селу Стројковцу је Музеј текстилне индустрије, прва фабрика гајтана. У непосредној близини су и средњовековни манастир у селу Рударе и манастирски комплекс у селу Чукљеник.
How to balance protection of valuable historic layers with development and change? How to enable multiple uses of this place, such as culture, recreation, commerce, tourism, and living? How can increase in tourism activity be in line with local dynamics of residents? How to govern various aspects of maintenance while involving numerous stakeholders and creating a sense of ownership? How to bring back silenced historic narratives or subaltern voices, while making the visit dynamic and attractive?