1790
godina
- Ово је чланак о години 1790.
Година 1790 (MDCCXC) била је редовна година која почиње у петак по грегоријанском календару одн. редовна година која почиње у недјељу по јулијанском календару.
Миленијум: | 2. миленијум |
---|---|
Вјекови: | 17. вијек – 18. вијек – 19. вијек |
Деценија: | 1760-е 1770-е 1780-е – 1790-е – 1800-е 1810-е 1820-е |
Године: | 1787 1788 1789 – 1790 – 1791 1792 1793 |
Грегоријански | 1790. (MDCCXC) |
Аб урбе цондита | 2543. |
Исламски | 1204–1205. |
Ирански | 1168–1169. |
Хебрејски | 5550–5551. |
Бизантски | 7298–7299. |
Коптски | 1506–1507. |
Хинду календари | |
• Викрам Самват | 1845–1846. |
• Схака Самват | 1712–1713. |
• Кали Yуга | 4891–4892. |
Кинески | |
• Континуално | 4426–4427. |
• 60 година | Yанг Метал Пас (од кинеске Нг.) |
Холоценски календар | 11790. |
Подробније: Календарска ера |
Догађаји
уредиЈануар/Сијечањ
уреди- 1. 1. - У Енглеској отворен Оxфордски канал, 126 км између Оxфорда и Цовентрyја.
- 4. 1. (24. 12. по ј.к.) - Аустријско-турски рат: дан након што је поразио Турке, фрајкор M. Михаљевића ослобађа Крушевац, у очишћеној Лазаревој цркви, раније коњушници, држи се благодарење - освајање града изазива "нове покрете... све до Софије"[1][2].
- 5. 1. (Божић) - Капетан Симић отерао Турке из Студенице, у његовој војсци се налази и Карађорђе - морају се повући после две недеље пред јачим новопазарским снагама и понети са собом мошти Стефана Првовенчаног (средином фебруара стижу у Београд).
- 7. 1. - Након Брзе Паланке, пук. Липтај повратио и Неготин[3].
- 8. 1. - Амерички предсједник Георге Wасхингтон у Неw Yорку изговара прву Посланицу о стању нације.
- 11. 1. - Белгијски устанак: 11 држава Аустријске Низоземске склапа Споразум о Унији којим су створене Сједињене Белгијске Државе.
- 15. 1. - Побуна на Боунтyју: Флетцхер Цхристиан је успео пронаћи острво Питцаирн на коме ће са делом побуњеника и групом Тахићана провести остатак живота (један амерички брод ће наићи на острво тек 1808).
- 20. 1. - Умро цар Јосип II, мало пре тога је вратио устав Угарској и Хрватској, од важнијих реформи је задржао само патенте о толеранцији и о укидању особне зависности[4]. Насљеђује га брат Леополд II (до 1792), тренутно велики војвода Тоскане.
- 22. 1. - Састанак духовних лица и оборкнезова западне Србије у Троноши: представка митрополиту Путнику да упозна цара с невољама ако Србија буде препуштена Турцима.
- 26. 1. - Праизведба Мозартове комичне опере Цосì фан тутте ("Све тако чине") у Бечу.
- 27. 1. - Хеинрицх Харриес објавио у новинама песму Хеил дир им Сиегеркранз ("Слава теби у победничкој круни") у част данског краља Кристијана VII - касније химна Пруске одн. Немачког царства, с мелодијом Год саве тхе Кинг.
- јануар - Турско-пруски савез, француска револуција и јачање опозиције Јосифу II отежавају положај Аустрије[7].
Фебруар/Вељача
уреди- 1. 2. - У Неw Yорку се први пут састаје Врховни суд САД.
- 13. 2. - Укинути редовнички завјети и редови у Француској.
- фебруар - Босански Турци већ заузели Лозницу и Лешницу (фрајкор је слаб а Аустријанци се повлаче)[8].
- фебруар-март - Турска концентрација и притисак на Сталаћ, Параћин, Крушевац и Карановац.
Март/Ожујак
уреди- 1. 3. - Одлучено да се током године одржи први попис становништва у САД, који ће се отада редовно одржавати сваких десет година.
- март, почетком - Почиње избеглиштво из западне Србије.
- 4. 3. - Француска револуција: Француска подијељена у 83 департмана којим је укинута дотадашња територијална организација темељена на феудалним ленима.
- 5. 3. - Тзв. Феудални комитет подноси извештај француској скупштини - одлаже се укидање феудализма.
- 6. 3. - Њујоршка скупштина гласала за пријем Вермонта у унију, под неким условима.
- март - Француска Конституанта уводи колонијалне скупштине отворене за поседнике; ропство је задржано, проглашена је правна једнакост слободних људи.
- март - Угарска је на ивици побуне, антинемачког и антифискалног карактера - племство је уништило пореске документе[9].
- 18. 3. - Брабантска револуција: руља присталица конзервативних етатиста протерала либералне вонкисте из Брисела - терор.
- 22. 3. - Тхомас Јефферсон је први државни секретар САД (до 1793, потпредседник 1797-1801, председник 1801-1809).
- 26. 3. - Први Закон о натурализацији у САД: држављанство могу добити слободни белци доброг карактера.
- 29. 3. - Одбрамбени савез Пруске и Пољске - Пољска жели заклон док пише Устав од 3. свибња 1791., који ће Пруска узети као изговор за непоштовање када Русија нападне Пољску 1792.
Април/Травањ
уреди- 6. 4. - Михаљевић изненада напао Алексинац, поразио Али-пашу Вучитрнског[10].
- 11. 4. - Yазид је нови султан Марока (до 1792); прогања Јевреје из Тетуана који му нису желели помоћи у борби против оца Мохаммеда.
- 16. 4. - Предали се Турци на Ада Калеу.
- 27. 4. - Основан клуб Кордељера (Дантон, Десмоулинс, Хéберт, Марат...).
- пролеће - Почиње сукоб између Али-паше Јањинског и Сулиота у Епиру: ови су разбили снаге које је Али-паша послао на њих, не може им се осветити јер је позван на Дунав, где остаје до јесени, наводно се вратио са неколико стотина српских и бугарских заробљеника[11].
- пролеће-лето - Фрајкори се повлаче из долина Западне и Велике Мораве - вуку народ са собом, а Турци пале и пустоше.
Мај/Свибањ
уреди- 12. 5. - Сабор у Загребу: донесен закључак да ће шест хрватских и славонских жупанија примати наредбе од Угарскога намјесничког вијећа док год се не освоје дијелови Хрватске који су под Турском и Венецијом (племство се само подвргнуло Угарској ради слоге у борби против Јосипових реформи). Посланицима на угарски сабор дата инструкција да се, уз остало, тражи поништење урбаријалних реформи Марије Терезије и Јосипа II. и патента о укидању кметске зависности[12].
- Ипак, нови хрватски бан Иван Ердőдy (1790-1806) рећи ће на Угарском сабору Регнум регно нон праесцрибит легес ("Краљевство краљевству не прописује законе").
- 13. 5. - Руско-шведски рат: поморска битка код Ревала, поражени шведски нападачи.
- мај - Врхунац кризе око Ноотке, шпанско-британског спора око залива на острву Ванкувер на западној обали Северне Америке.
- 17 - 18. 5. - Руско-турски рат: османско-алжирска флота поразила грчког гусара Ламброса Кацониса код Андроса.
- 22. 5. - Поводом претње рата између Британије и француске савезнице Шпаније, француска Конституанта доноси декрет о Декларацији мира свету, у којој се француска нација одриче од освајачких ратова (Шпанија принуђена на преговоре).
- 26. 5. - Митрополит Мојсије Путник са још двојицом епископа примљен код цара - овај обећава да ће и Срби бити позвани да пошаљу представнике на угарски сабор, касније то повлачи[13].
- 29. 5. - Рходе Исланд, као посљедња од оригиналних Тринаест колонија, ратифицира Устав САД.
Јун/Јуни/Липањ
уреди- 2. 6. - Емануел Јанковић отворио прву књижару у Новом Саду.
- 13. 6. - Ухапшен наводни Лондонски монструм који је нападао жене.
- јун - Генерал Де Винс предузима опсаду тврђаве Цетин у Бихаћкој крајини, осваја је после дуге и тешке борбе; фрајкорци за то време упадају у Босну, Брдска милиција запалила предграђе Приједора, лички фрајкорци четују према Вакуфу а банијски према Језерском[14].
- јун - У Будиму се састао Угарски сабор, први од 1764. - хрватски посланици се противе наметању мађарског језика, залажу се за латински, или чак и хрватски[15]. "Несједињени грчког обреда" добијају право грађанства, чиме престају царске привилегије[16]. Сабор ће изабрати царевог/краљевог сина Александра Леополда за палатина (до 1795), чиме се након 25 година обнавља тај положај.
- јун - У Аустралију стиже пет бродова из Друге флоте: од 1038 укрцаних осуђеника, 273 је умрло на путу и још 124 убрзо по доласку.
- 19. 6. - Укинуте наследне племићке титуле у Француској.
- 20. 6. - Компромис из 1790.: Алеxандру Хамилтону удовољено да савезна влада преузме дугове држава а Тхомасу Јефферсону и Јамесу Мадисону да престоница САД буде на југу.
- 20. 6. - Битка код Патана у Индији: маратске снаге на челу са француским официром Беноîт де Боигнеом поразиле џајпурске Раџпуте - уз још успеха током године, Марате доминирају северном и северозападном Индијом.
Јул/Јули/Српањ
уреди- 4. 7. - Битка у Виборшком заливу: шведска флота успела да се извуче из руске блокаде по цену великих губитака.
- 7. 7. - Одлучено да се на Велику Госпојину 26. августа отвори српски црквено-народни сабор у Темишвару, само десет дана након што је митрополит Путник затражио дозволу за то (Срби нису примљени у Угарски сабор).
- 9. 7. - Умро митрополит Путник.
- 9 - 10. 7. - Руско-шведски рат: Битка код Свенскунда у којој шведска флота уништава руску флоту, позната као највећа поморска битка у хисторији Балтика.
- 12. 7. - Француска револуција: Донесена Грађанска конституција клера, којом је Римокатоличка црква подређена држави, те забрањен рад католичких редова.
- 14. 7. - Фестивал федерације у Паризу.
- 16. 7. - Законом о резиденцији успостављен престонички дистрикт САД на ријеци Потомац - будући Wасхингтон, D.C..
- 19. 7. - Битка у Керчком мореузу је руска поморска победа над Османлијама.
- 22. 7. - Фердинанд III нови велики војвода Тоскане (1790-1801. и 1814-24).
- 26. 7. - Законом о преузимању, Конгрес САД омогућава савезној влади да преузме дугове држава. Овај успех Хамилтонових федералиста ће догодине довести до оснивања Демократско-републиканске странке.
- 27. 7. - Аустро-пруска Рајхенбашка конвенција: Аустрија пристаје да склопи мир с Турском уз статус кво - постојала је могућност да Аустрија задржи Србију ако препусти Пруској Гдањск и Торуњ, али то нису желеле ни једна ни друга[17] - убрзава се повлачење Аустријанаца из Србије.
- 28. 7. - Завршен канал Фортх - Цлyде у Шкотској.
Август/Аугуст/Коловоз
уреди- 2. 8. - Дан првог пописа у САД: 3.929.214 становника, од чега 694.280 робова.
- 14. 8. - Верелски мировни споразум у коме Шведска и Русија обустављају непријатељства по начелу статус qуо анте беллум.
- август - Сељачка буна у Саксонији, угушена следећег месеца.
- 24. 8. - Обустава непријатељстава у аустријско-турском рату (мир потписан у Свиштову следећег августа).
- 25. 8. - Генерални провидур Анђело Диедо предлаже да се и у Далмацији укину неки празници како би се повећао број радних дана: "не ради се у пољима, него се расипа и пије и криминал расте"[18].
- 26. 8. - 22. 9. - Темишварски сабор Срба у Угарској, као противтежа Угарском сабору; учествује 100 депутата, једнак број из свештенства, Војне границе, племства и Провинцијала; већина тражи Банат као аутономну територију, мањина за укључење у Угарску краљевину; за митрополита изабран будимски епископ Стефан Стратимировић[19][20] (до 1836).
- 31. 8. - Афера у Нанцyју: побуна у гарнизону угушена по цену крвопролића - морал у француској војсци је слаб, раније током године је било доста непослуха и ситнијих побуна; строге казне за побуњенике им доносе симпатије код радикала.
- август-септембар - Турци поново запоседају Србију, Влајко Стојковић пружа отпор код Параћина а Михаљевић код Хасан-пашине Паланке - фрајкори су у лошем стању и распуштени су[21]. Један турски командант, можда Дели-Ахмед, убио на превару око 200 виђенијих Срба из пожаревачке нахије у манастиру Манасији - ово и разбојничке банде подстичу на бежанију[22].
Септембар/Рујан
уреди- 2. 9. - Турци изненада заузели Пожаревац, "секући и палећи све пред собом"[23]. Почиње масовно исељавање из Србије, мошти Стефана Првовенчаног стигле у манастир Војловицу.
- 11. 9. (или 1. 9.) - У Хабсбуршком царству обновљена цензура.
- 14. 9. - Темишварски сабор упућује цару Елаборат, наведене жалбе и молбе Срба у Угарској.
- септембар - Писмо црногорског гувернадура Радоњића кнезу Кауницу: "Народ се смео и пропао, хришћани од Албаније и Херцеговине пропадоше а све Турци посјекоше и поробише"[24].
- 25. 9. - Поводом рођендана цара Qианлонга, у Пекингу представљена опера из Анхуија, Хуију - почетак Пекиншке опере.
Октобар/Листопад
уреди- 9. 10. - Леополд II крунисан у Франкфурту.
- 9. 10. - Разоран земљотрес погодио Оран у Алжиру.
- 18. 10. - Северозападни индијански рат, Битка код Форт Wаyнеа: Миами Индијанци Мале Корњаче поразили Американце Јосиах Хармара у Охају.
- 22. 10. - Wиллиам Блигх ослобођен оптужби за побуну на Боунтyју.
- 28. 10. - Винцент Огé диже побуну на француском Санто Домингу у корист права слободних обојених (белци су раније током године формирали скупштину без њих), убрзо поражен.
- 28. 10. - Прва Ноотканска конвенција између Британије и Шпаније: северозападна обала Северне Америке отворена за трговце обе нације.
Новембар/Студени
уреди- 1. 11. - Објављене Буркове "Рефлексије о револуцији у Француској", један од најпознатијих интелектуалних напада на њу и важан трактат модерног конзервативизма.
- 11. 11. - Леополд II крунисан за угарско-хрватског краља.
- новембар - Белгијски устанак угушен након што су аустријске трупе окупирале Аустријску Низоземску.
- новембар - Експлозивна ерупција хавајског вулкана Килауеа, главне жртве су ратници Кеōуа Куахууле који се побунио против Камехамехе.
Децембар/Просинац
уреди- 1. 12. - У Француској укинут непопуларан порез на сол, Габелле ду сел (Наполеон ће је вратити 1806).
- 3. 12. - Аустријанци се вратили у Брисел.
- 5. 12. - У говору "О организацији националне гарде", Маxимилиен Робеспиерре формулише девизу "Слобода, једнакост, братство".
- децембар - Састао се трансилвански сабор[25].
- 17. 12. - У Мексику откривен астечки Камен Сунца.
- 22. 12. - Руско-турски рат, Опсада Измаила: Руске трупе под командом Суворова заузимају турску тврђаву Измаил (24. децембар је један од Дана војне славе у данашњој Русији).
Кроз годину
уреди- Завршен Пантхéон у Паризу.
- Једна мала капела је прва православна црква у Дубровнику[26].
- Александар Радишчев објавио књигу "Путовање од Ст. Петерсбурга до Москве" због чега је осуђен на смрт (измењено у прогонство у Сибир).
- Трећи Англо-мисорски рат у јужној Индији: Британска источноиндијска компанија са индијским савезницима против Краљевине Мyсоре.
- Кант издао и трећу "критику", Критику моћи суђења.
- Фриедрицх Јустин Бертуцх издаје "Сликовницу за децу" (Билдербуцх фüр Киндер, 1790-1830) у 12 томова са 1.185 страница и 6.000 илустрација.
Рођења
уреди- 4. 2. - Димитрије Фрушић, српски лекар и новинар († 1838)
- 18. 3. - Јеврем Обреновић, Милошев брат, Миланов деда († 1856)
- 29. 3. - Јохн Тyлер, председник САД († 1862)
- 23. 5. - Јулес Думонт д'Урвилле, поморац, истраживач († 1842)
- 23. 5. - Јамес Прадиер, скулптор († 1852)
- 12. 8. - Глигорије Возаревић, први српски издавач († 1848)
- 21. 10. - Алпхонсе де Ламартине, песник, француски политичар († 1869)
- 17. 11. - Аугуст Фердинанд Мöбиус, математичар, астроном († 1868)
- 16. 11. - Леополд I., први краљ Белгијанаца († 1865)
- 23. 12. - Јеан-Франçоис Цхамполлион, египтолог († 1832)
- ? - Станко Петровић-Његош, синовац Петра I, отац кнеза Данила († 1851)
Смрти
уреди- 20. 2. - Јосип II, свети римски цар (* 1741)
- 7. 3. - Јеан-Баптисте Ромé де L'Исле, пионир кристалографије (* 1736)
- 12. 3. - Андрáс Хадик, футошки гроф, хабсбуршки фелдмаршал (* 1710)
- 31. 3. - Стијепо Шуљага, дубровачки књижевник (* 1719)
- 17. 4. - Бењамин Франклин, амерички научник, политичар, дипломата (* 1706)
- 9. 7. - Мојсије Путник, карловачки митрополит (* 1728)
- 14. 7. - Ернст Гидеон вон Лаудон, аустријски фелдмаршал (* 1717)
- 17. 7. - Адам Смитх, економиста, филозоф (* 1723)
- 28. 9. - Никола I. Јосип Естерхáзy, угарски кнез, покровитељ музике (* 1714)
Референце
уреди- ↑ Историја с. н. IV-1, 388
- ↑ Ћоровић, Владимир. Историја српског народа - Кочина Крајина. растко.рс
- ↑ Историја с. н. IV-1, 390
- ↑ Хисторија н. Ј. II, 1103
- ↑ Хисторија н. Ј. II, 1102
- ↑ Хисторија н. Ј. II, 1103
- ↑ Историја с. н. IV-1, 391
- ↑ Историја с. н. IV-1, 392
- ↑ Јеан Беренгер (19 Септембер 2014). Тхе Хабсбург Емпире 1700-1918. Роутледге. стр. 114–. ИСБН 978-1-317-89573-2.
- ↑ Историја с. н. IV-1, 389
- ↑ Рицхард А. Давенпорт (1837). Тхе лифе оф Али Пасха оф Тепебни, Визиер оф Епирус. Тегг. стр. 95–.
- ↑ Хисторија н. Ј. II, 1103-4
- ↑ Историја с. н. IV-1, 278
- ↑ Историја с. н. IV-1, 380-1
- ↑ Хисторија н. Ј. II, 1104
- ↑ Историја с. н. IV-1, 264
- ↑ Хисторија н. Ј. II, 1384
- ↑ Историја с. н. IV-2, 63
- ↑ Историја с. н. IV-1, 278-9
- ↑ Ћоровић, Владимир. Историја српског народа - Духовно ослобођење Срба. растко.рс
- ↑ Историја с. н. IV-1, 393
- ↑ Историја с. н. IV-1, 394
- ↑ Историја с. н. IV-1, 394
- ↑ Историја с. н. IV-1, 528
- ↑ Тхе Диет оф 1790–91; Тхе 'Супплеx Либеллус Валацхорум'. мек.осзк.ху
- ↑ Ћоровић, Владимир. Историја српског народа - Руски утицај у Црној Гори и суседству. растко.рс
- Литература
- Историја српског народа, Четврта књига, први том, Срби у XVIII веку, СКЗ Београд 1986 (IV-1), други том (IV-2)
- Хисторија народа Југославије II, Школска књига Загреб, 1959