12. 12.

Дани - Године
претходни дан - следећи дан

---

Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартпт.

Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартнд.

Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартпн.

12. просинца/децембра (12. 12.) је 346. дан године по грегоријанском календару (347. у преступној години). До краја године има још 19 дана.

Догађаји

• 627. — Битка код Ниниве у којој бизантски цар Хераклије односи побједу над Перзијанцима, којом је одлучен исход највећег и посљедњег од свих бизантско-перзијских ратова.
• 1873. — У Србији уведен динар као новчана јединица, чиме је отклоњен монетарни хаос и употреба више од 40 врста туђег металног новца - дуката, форинти, талира.
• 1894. — Јапанске трупе почеле инвазију Кореје.
• 1896. — Ђуљиелмо Маркони у Лондону први пут јавно приказао бежичну радиотелеграфију.
• 1913. — Слика Леонарда да Винчија "Мона Лиза" пронађена у Фиренци, две године пошто је украдена из париског музеја "Лувр".
• 1915. — Полетео први авион начињен у потпуности од метала, који је конструисао Немац Хуго Јункерс.
• 1918. — Српска војска, по завршетку Првог светског рата, ушла у Земун, чиме је окончана двовековна владавина Хабсбуршке монархије у том граду.
• 1920. — Конституисана Уставотворна скупштина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Рад скупштине, којом је председавао хрватски политичар Иван Рибар, трајао је више од шест месеци и окончан је доношењем Видовданског устава 28. јуна 1921.
• 1940. — Краљевина Југославија, у Другом светском рату, потписала с Мађарском пакт о вечном пријатељству, у намери да побољша односе с Немачком.
• 1963. — Кенија постала самостална држава у оквиру Британског комонвелта с Џоном Кенијатом као премијером. На исти дан 1964. постала је република, а Кенијата први председник.
• 1969. — Грчка се повукла из Савета Европе и тиме избегла да због војног режима и кршења људских права буде избачена из те европске институције.
• 1979. — Група генерала извршила војни удар у Јужној Кореји и преузела власт.
• 1992. — На индонежанским острвима Флорес и Баби, у земљотресу погинуло најмање 2.200 људи.
• 1993. — Руси на референдуму, првом слободном изјашњавању од 1917, изгласали нови устав којим је председник Борис Јељцин добио широка овлашћења. Спор око устава довео је почетком октобра до трагичног конфликта са комунистима и екстремним националистима у којем је погинуло више од 150 људи.
• 2000. — Еритреја и Етиопија потписале у Алжиру мировни споразум којим је окончан двогодишњи рат око граница.
• 2001. — Израелски авиони бомбардовали палестинске безбедносне циљеве у граду Гази само неколико сати пошто је 10 Израелаца убијено и око 30 рањено у нападима на јеврејске насељенике на Западној обали и у појасу Газе. Израелске снаге ушле су у палестински град Џенин на Западној обали.
• 2001. — Вођа кубанског шпијунског прстена Герардо Хернандез, осуђен у САД на доживотну казну затвора за учешће у инфилтрирању у једну америчку војну базу и за смрт четворице Американца, кубанског порекла, чији су авиони оборени.
• 2002. — У Бечу, Стални савет ОЕБС-а одлучио да продужи мандате својих мисија на простору бивше Југославије.

.

Рођења

• 1791. — Марие-Лоуисе вон Хабсбург, супруга Наполеона I.
• 1821. — Густаве Флауберт, француски књижевник (у. 1880.).
• 1861. — Јанко Лесковар, хрватски учитељ и књижевник (у. 1949.).
• 1863. — Едвард Мунцх, норвешки сликар (у. 1944.).
• 1866. — Алфред Wернер, швицарски хемичар.
• 1915. — Франк Синатра, амерички глумац и пјевач (у. 1998.).
• 1916. — Желимир Јанеш, хрватски кипар (у. 1996.).
• 1940. — Дионне Wарwицк, америчка пјевачица.
• 1943. — Звонимир Левачић, политички аналитичар, филозоф, ТВ водитељ, комичар и министар обране пародијског пројекта државе Пешћенице (у. 2010.).
• 1962. — Трацy Аустин, бивша прва тенисерка света.
• 1974. — Нолберто Солано, перуански ногометаш.
• 1981. — Азра Акин, турско - низоземски модел, бивша Мисс Свијета.
• 1982. — Хеиди Лøке, норвешка рукометашица.
• 1982. — Дмитриј Турсунов, руски тенисер.
• 1984. — Даниел Аггер, дански ногометаш.

.

Смрти

• 1586. — Иштван Батори, кнез Трансилваније од 1571. и пољски краљ од 1575.
• 1760. — Андрија Качић Миошић, хрватски пјесник, филозофски писац и кроничар (р. 1704.).
• 1971. — Давид Сарнофф, амерички пословни човјек и телевизијски пионир.
• 1955. — Антун Добронић, хрватски складатељ и глазбени писац (р. 1878.).
• 1958. — Милутин Миланковић, српски математичар, астроном и геофизичар. (р.1879).
• 1958. — Слободан Јовановић, правник, историчар, књижевник, председник Српске краљевске академије.
• 1968. — Таллулах Банкхеад, америчка глумица.
• 1976. — Винко Жганец, један од највећих хрватских мелографа, музиколога, записивача народних плесова, обреда и обичаја (р. 1890.).
• 1993. — Јóзсеф Анталл, мађарски политичар (р. 1932.).
• 1997. — Владан Стојаковић (Владанко Стојаковић), српски телевизијски спортски коментатор (р. 1927.).

.

Празници и дани сећања

.

---

Види такође: годишњи календар - дневни календар