1459.

< | 14. вијек | 15. вијек | 16. вијек | >
< | 1420-е | 1430-е | 1440-е | 1450-е | 1460-е | 1470-е | 1480-е | >
<< | < | 1455. | 1456. | 1457. | 1458. | 1459.. | 1460. | 1461. | 1462. | 1463. | > | >>

1459.. по календарима

Грегоријански	1459.. (MCDLIX)
Аб урбе цондита	2212.
Исламски	863–864.
Ирански	837–838.
Хебрејски	5219–5220.
Бизантски	6967–6968.
Коптски	1175–1176.
Хинду календари
• Викрам Самват	1514–1515.
• Схака Самват	1381–1382.
• Кали Yуга	4560–4561.
Кинески
• Континуално	4095–4096.
• 60 година	Yин Земља Зец (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11459.
Подробније: Календарска ера

Година 1459 (MCDLIX) била је редовна година која почиње у понедјељак (1. 1. по јулијанском календару).

Догађаји

• 5. 1. - Сабор угарског племства у Сегедину - одлучено да се оснују жупанијске бандерије и допуштено краљу Матији да окупља војску.
• јануар - На угарском сабору у Сегедину босански краљ Стјепан Томаш договорио брак сина Стјепана с наследницом српске деспотовине, под угарским сизеренством.
• сијечањ? - Павле Шпиранчић и Петар Зоб се формално спомињу као банови Хрватске-Далмације (подбан у Книну је Михајло Живковић, господар Прозора у жупи Врхрика).
• 29. 1. - Турски упад из Врхбосне и Бихора у Босну - опседнут Бобовац и Врандук - Томашевић се успео извући из Бобовца и одлази у Смедерево.
• 19 - 31. 1. - Краљ Томаш стигао из Сегедина у Јајце.

• 10. 2. - Прелати и баруни одани краљу Матији полажу му присегу у Будиму, након уроте Ладислава Горјанског и Николе Илочког да доведу цара Фридриха III. за краља (врански приор Тома Секељ нови славонски бан уместо Илочког).
• 24. 2. - Папа Пио II. овластио кардинала Царвајала да запријети црквеним казнама свим противницима угарског краља Матије.

• 4. 3. - Фридрих III. се у Бечком Новом Мјесту прогласио за угарског краља.
• 21. 3. - Стјепан Томашевић преузео власт у Смедереву (с њим је и стриц Радивој Остојић).
• 25. 3. - Крштење Максимилијана I., кум му је Никола Илочки.
• март, крајем - Један турски паша провалио у Славонију.

• 1. 4. - Свадба Стјепана Томашевића и Јелене Бранковић.
• 7. 4. - Битка код Кöрменда на Раби - скупа Фридрихова победа над Матијином војском (борбе су у ово вријеме и у Славонији, подела је међу Франкапанима).
• 8. 4. - Стефан Бранковић напустио Смедерево (имао својих присталица за деспотску власт).
• април - Босански рат против Турака: краљ Томаш запалио предграђе Ходидједа и становништво "убио или поробио".
• 22. 4. - Последњи трапезунтски цар Давид је први пут посведочен на престолу (наследио брата Јована IV).

• 1. 6. - Папа Пио II. отвара концил у Мантови.
• јун - Херцег Стјепан (турски вазал) заузима Чачвину - спор са краљем Томашем.
• липањ? - Краљ Матија се измирио са Илочким (поново бан).
• 20. 6. - Пад српске Деспотовине: Смедерево предато без борбе након побуне грађана - Стјепан није имао помоћи са стране (титула деспота коришћена до 1537).

• 18. 7. - Краљ Матија одузео Стјепану Томашевићу токајске поседе (некада Бранковићеве) због предаје Смедерева.

• август - Скендербег утврдио савезништво са Млечанима, након што је освојио Шати од Турака; у ово време и Љека Дукађини склопио мир са Млечанима.

• 9. 9. - Михаљ Силађи се измирио са сестрићем краљом Матијом (у међувремену био побегао из тамнице) - опет добија поседе и преузима одбрану од Турака.
• 23. 9. - Ратови двију ружа: Битка на Блоре Хеатху је прва већа битка, побеђују јоркисти.
• 26. 9. - Папа на Мантованском концилу позива на крижарски поход против Турака (без ефекта).

• 12. 10. - Битка на Лудфорд Бридге-у, ланкастријанска победа.
• 16. 10. - У Хиландару као монах Герман умро Гргур Бранковић, иза њега остаје син Вук ("Змај Огњени-").

• новембар - Турци упадају и пљачкају територију херцега Стјепана, краљ Томаш оптужен да их је позвао.

• децембар - У Медун стиже нови субаша Фериз-бег и обнавља напад на Црнојевиће и Млечане у Зети (до следеће јесени).

Током/тијеком године

Фра Маурова карта света

• У Сарајеву изгорјела првобитна Џамија шејха Магрибије.
• Током зиме 1458/59 турски медунски војвода отима стоку и храну из млетачког скадарског краја због глади (султан касније враћа).
• Сликар Ловро Добричевић прешао из Котора у Дубровник.
• Млечанин Фра Мауро направио карту света за португалски двор.
• У Фиренци основана Неоплатонска академија (Марсилио Фицино с новцем Цосима де' Медиција).
• Папино родно место Пиенза се изграђује по ренесансном идеалу (архитекта Бернардо Росселлино).
• Подигнута Алаџа-џамија у Тетову.
• Први пут поменут Букурешт.

Рођења

• 25. 1. - Паул Хофхаимер, аустријски оргуљаш и композитор († 1537)
• 1. 2. - Цонрад Целтис, немачки хуманиста и песник († 1508)
• 2. 3. - Хадријан VI., папа († 1523)
• 6. 3. - Јакоб Фуггер, немачки трговац († 1525)
• 22. 3. - Максимилијан I. Хабсбуршки, свети римски цар († 1519)
• 6. 10. - Мартин Бехаим, истраживач и географ († 1507)
• 22. 12. - Џем-султан, претендент на османску државу († 1495)
• 27. 12. - Јан I Олбрацхт, пољски краљ († 1501)
• ца. Лорензо ди Цреди, фирентински уметник († 1537)

Смрти

• 3. 3. - Аусиàс Марцх, каталонски песник (* ца. 1397)
• травањ? - Ладислав Горјански, бивши угарски палатин
• 3. 5. - Ерик Померански, бивши владар Норвешке, Данске, и Шведске (* ца. 1382)
• 9. 6. - Схōтетсу, јапански песник (* 1381)
• ца. 20. 6. - Барбара, друга жена херцега Стјепана
• 16. 10. - Гргур Бранковић (монах Герман), син деспота Ђурђа (* 1416-17)
• 30. 10. - Гианфранцесцо Поггио Брацциолини, италијански хуманиста (* 1380)
• Гиованни Ауриспа, италијански хуманиста (* 1376)
• Григорије III, бивши цариградски патријарх, присталица Уније

Референце

• Вјекослав Клаић, Свезак други: дио трећи.... Трећа књига: Доба краља Матијаша Корвина и Јагеловића (1458-1526) (арцхиве.орг)
• Владимир Ћоровић, Хисторија Босне
• Група аутора, Историја Црне Горе