Шпинат
| Шпинат | |
|---|---|
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | Плантае |
| Ред: | Царyопхyллалес |
| Породица: | Амарантхацеае |
| Род: | Спинациа |
| Врста: | С. олерацеа |
| Двојни назив | |
| Спинациа олерацеа L. | |
Шпинат или спанаћ (Енг. спинацх) је поврће са зеленим листовима. Узгаја се зими и љети, па говоримо о двјема врстама шпината - зимском и љетном.
- Зимски или обични шпинат има облик розете, а према сорти лишће му је веће или мање, заобљена или шиљаста врха. Неке сорте имају сочније листове зелене боје, неке имају тање листове, а боја им је свјетлија. Приликом продаје с розетом, коријен мора бити одрезан изван вањске круне лишћа. беру се само већи листови.
- Љетни шпинат има дебело, меснато, трокутасто лишће, које је сочније од лишћа обичног шпината, али је сивозелене боје. Та врста шпината има разгранату стабљику која се с гранама у промјеру отприлике 1,5 м простире по тлу. Беру се само листови
Нутритивна вриједност
[уреди | уреди извор]
Шпинат има доста жељеза, али и оксалне киселине. Оксална киселина веже калциј и чини га неупотребљивим за људски организам. Према новијим истраживањима, шпинат се не препоруча као честа храна млађим особама и дјеци, али је изврсна храна за старије људе. Код кухања шпината прву воду треба бацити. У њој има нитрата, који се под утјецајем бактерија претварају у нитрите, стога се кухани шпинат не смије остављати за други оброк.
Шпинат саџи сљедеће витамине: витамин А, витамин C, витамин Е, витамин К, магнезиј, фолна киселина, бетаин, жељезо, витамин Б2, калциј, калиј, витамин Б6, витамин Б9, протеин, фосфор, цинк, ниацин, селениј и омега-3 масне киселине.
Употреба у кулинарству
[уреди | уреди извор]Да би се уклонило дјеловање оксалне киселине, шпинат је порисно припремати као вариво са запршком од брашна и с млијеком. Шпинат се може јести кухан и преливен уљем те сиров као салата јер је богат витамином C. Врло је тражен смрзнути шпинат који је прије замрзавања опран, уситњен, бланширан, а затим пакован у мање или веће врећице.