Борис Годунов
 Ово је главно значење појма Борис Годунов. За друга значења, в. Борис Годунов (разврставање). |
.jpg)
Борис Годунов ( 1552. - 13. травањ 1605. ) је био регент Русије 1584. - 1598., велики кнез Москве и цар Русије од 1598.
Пут на власт
[уреди | уреди извор]Борис Годунов је потицао из фамилије татарских корјена која се с подручја Златне Хорде доселила у подручје Русије тијеком XIV стољећа. Своју младост он проживљава типичним животом тадашњих обичних руских становника. Очева смрт крајем 1560-тих година ствара потребу будућем цару да нађе своје занимање. Његов избор тада пада на посао "Опричника" у тада омраженим специјалним одредима цара Иван IV. Грозни . Његова каријера добива нагло убрзање када се 1571. године он жени за кћер Скуратова који врши дужност заповједника "Опричнине". Смрт заштитника у рату с Литвом 1573. године и укидање "Опричнине" није успјело спријечити напредак каријере тада већ очито прагматичног Бориса Годунова. Тијеком тих седамдесетих година овај успјешни политичар полагано, али сигурно напредује од часника "Опричнине" до савјетника цара Ивана IV. Грозног . Тај његов узвишени статус је потврђен 1580. године када се сви припадници фамилије Годунов позивају на вјенчање цара с Маријом Нагајом. Те године уједно Борис Годунов и цар Иван Грозни закључују вјенчање између Борисове кћери и Ивановог малоумног сина Фјодора I. . Важност Годунова за цара Иван IV. Грозни убрзо након тих догађаја пада, само да би се она вратила у посљедњој години његова живота. У тим посљедњим мјесецима цар држи Бориса близу себе, али с друге стране почиње радити на растави принца Фјодора I. и Ирене Годунов пошто немају дјеце. Тај пројект на крају пропада царевом смрћу од посљедица тровања. Налазећи се поред самртне постеље Ивана Грозног он успијева добити дужност регента заједно с Никитом Романовичем ујаком новог цара. Његовом смрћу 1587. године сва власт неупитно пада у руке Бориса Годунова.
Регент
[уреди | уреди извор]Смрћу старога цара ништа се значајније у Руској полици није примјенило. Потребу за раставу новога цара Фјодора I. од Годунове кћерке су увидјели црква и бојари па је у томе смислу организирана неуспјела завјера. Његова потом побједа против Татарске пљачкашке хорде 1590. године му доноси напокон популарност која одмах пропада сљедећу годину када умире "несретним" случајем царев брат и престолонасљедник Димитрије . Кривица за ту смрт оправдано или не пада на душу Бориса Годунова чији задатак заједно с регенством је била заштита дјеце старог цара. У том тренутку он губи свој легитимитет на готово цијелом државном територију. Нити територијално ширење на рачун Шведске нити градња нових градова Царицина, Самаре, Саратова и Воронежа ту чињеницу није могло промијенити. Смрт једини кћери Фјодора I. је ту мржњу додатно увећало без обзира што је она била и Борисова унука.
Цар
[уреди | уреди извор]Смрт цара 7. сијечња 1598. године је отворила пут до круне дотадађњег регента, али знајући свој нелегимитет он то у први тренутак одбија тражећи потврду од парламента. Када су га уплашени заступници једногласно потврдили за цар 21. вељаче 1598. Он је титулу напокон прихватио без обзира што су припадници бојарске династије Шујски имали на њу права као најближи рођаци покојног владара или можда чак Марија од Ставрисе кћер брата Ивана Грозног .
Без обзира на та легалнија права на царско достојанство цар је сада био Борис Годунов. Он тада само наставља политику из регенства својим покушајима јачања Русије и тражења изласка на Балтичко море. Без обзира на великих број тако подузетих мјера за добробит државе он нити тада није био прихваћен. Одговори на сумње или чак и завјере бојара постају они исти из почетка његове каријере. Борис Годунов тада поступа поновно као "Опричник" који погубљује или тјера у самостан своје непријатеље.
Побуна
[уреди | уреди извор]Те мјере су на крају изазвале опће народно вријење које само чека свога вођу. Он се тада појављује у лику особе која се представља као принц Димитрије који је успио преживјети атентат из 1591. године. Његов позив на буну с подршком Пољске и Литве резултира стварањем побуњеничке војске која почиње рат у липњу 1604. године. Побуњеници најприје побјеђују Борисове трупе и освајају Чернигов и Курск. У другом битци сљедеће године лојалисти су побједили доводећи до опћег расула у побуњеничким редовима. Изненадна природна или не смрт Бориса Годунова 13. травња 1605. године ту ситуацију нагло мијења.
У Москви Борис Годунов је наслијеђен од свога сина Фјодора II.
| Претходник: | цар Русије | Насљедник: |
| Фјодор I. | Фјодор II. |
