Гüнтер Грасс

Гüнтер Грасс
Биографске информације
Рођење	16. листопада 1927. Гдаńск, Пољска (тада Слободни Град Данзиг)
Смрт	13. травња 2015. Лüбецк, Њемачка
Националност	њемачко
Образовање
Занимање	романописац, пјесник, драмски писац, кипар, дизајнер
Опус
Књижевни правац	постмодернизам (Вергангенхеитсбеwäлтигунг)
Знаменита дјела
Данзигер Трилогие Дие Блецхтроммел (роман, 1959.) Катз унд Маус (роман, 1961.) Хундејахре (роман, 1963.)
Инспирација
Од Боцаццио, Франçоис Рабелаис, Гриммелсхаусен, Цервантèс, Волтаире, Денис Дидерот Лауренце Стерне, Гоетхе, Хöлдерлин, Фриедрицх Ниетзсцхе, Георг Тракл, Иван Гончаров, Тхеодор Фонтане, Раинер Мариа Рилке, Франз Кафка, Алфред Дöблин, Алберт Цамус, Ноувеау Роман, Владимир Набоков
На Габриел Гарцíа Мáрqуез, Салман Русхдие, Харуки Мураками, Јохн Ирвинг, Пхилип Ротх, Мицхел Тоурниер, Јосе Сарамаго, Антóнио Лобо Антунес, Патрицк Сüскинд
Потпис

Гинтер Вилхелм Грас (нем. Гüнтер Wилхелм Грасс, Гдањск, Пољска, 16. октобра 1927 - Либек, Њемачка, 13. априла 2015) је немачки књижевник. Добитник је Нобелове награде за књижевност 1999. године. Његово најпознатије дело, Лимени добош, припада жанру магичног реализма. Његова дела често имају снажну социјалистички оријентисану политичку димензију.

Живот

Гинтер Грас је рођен у Данцигу (данашњи Гдањск у Пољској) 16. октобра 1927. године, у породици Вилија Граса, немачког протестанта и Хелене Кноф Грас, католкиње пољског порекла. Грас је васпитаван у духу католичанства. Његови родитељи су у тадашњој градској општини Лангфур поседовали пиљарницу и стан. Има сестру која је рођена 1930. године.

Грас је у родном граду завршио основну школу и гимназију. Волонтирао је у подморничкој служби како би "изашао из скучености коју је као младић осећао у родитељском дому". Године 1942. приступио је Рајсарбајтдинсту, а новембра 1944. Вафен СС-у. Грас се борио у Десетој СС тенковској дивизији Фрундсберг од фебруара 1945. до 20. априла 1945. године када је рањен и пребачен у амерички логор за ратне заробљенике.

Од 1946. до 1947. године радио је у руднику и учио каменорезачки занат. Неколико година је студирао скулптуру и графику, прво на Дизелдорфској уметничкој академији, а затим на Берлинском факултету уметности. Поред тога бавио се писањем и често је путовао. Оженио се 1954. године и од 1960. живи у Берлину. Развео се 1978. и поново се оженио наредне године. Од 1983. до 1986. био је на челу Берлинске академије уметности.

Грас је био велики присталица Социјалдемократске партије Немачке. Кад је 2006. године, после деценија прикривања истине, признао да је као младић последњих неколико месеци Другог светског рата био у елитним нацистичким СС јединицама, било је предлога да му се Нобелова награда одузме, што наравно није могуће.

Стваралаштво

Гинтер Грас је широј читалачкој публици познат као аутор романа Лимени добош (Дие Блецхтроммел), објављеног 1959. године (по књизи је снимљен филм 1979). Затим су уследила дела Мачка и миш (Катз унд Маус, 1961), па Псеће године (Хундејахре, 1963), која заједно са Лименим добошем чине "Данциг трилогију". Заједничка нит која их повезује тиче се успона нацизма и ратног искуства у јединственој културној средини Данцига и ушћа Висле. Роман Псеће године, који многи сматрају наставком Лименог добоша, описује просторно измешане етницитете и сложену историјску позадину.

Грас је добио мноштво међународних награда, а 1999. године примио је највише књижевно признање: Нобелову награду за књижевност. Његова књижевност се обично сврстава у уметнички покрет Вергангенхеитсбеwäлтигунг, што грубо преведено значи "споразумевање са прошлошћу".

Грас се 2002. године враћа у сам врх светске књижености књигом Ходом рака (Им Кребсганг). Ова новела, чији се главни ликови прво појављују у Мачки и мишу, сматра се Грасовим најуспешнијим делом.

Године 2006. објавио је аутобиографију под насловом Љуштећи лук (Беим Хäутен дер Зwиебел).

Најважнија дела

• Дие Ворзüге дер Wиндхüхнер (поемс, 1956)
• Дие бöсен Кöцхе. Еин Драма (плаy, 1956)
• Хоцхwассер. Еин Стüцк ин зwеи Актен (плаy, 1957)
• Онкел, Онкел. Еин Спиел ин виер Актен (плаy, 1958)
• Данзигер Трилогие
  • Дие Блецхтроммел (1959)
  • Катз унд Маус (1961)
  • Хундејахре (1963)
• Глеисдреиецк (поемс, 1960)
• Дие Плебејер пробен ден Ауфстанд (плаy, 1966)
• Аусгефрагт (поемс, 1967)
• Üбер дас Селбстверстäндлицхе. Реден - Ауфсäтзе - Оффене Бриефе - Комментаре (спеецхес, ессаyс, 1968)
• Öртлицх бетäубт (1969)
• Аус дем Тагебуцх еинер Сцхнецке (1972)
• Дер Бüргер унд сеине Стимме. Реден Ауфсäтзе Комментаре (спеецхес, ессаyс, 1974)
• Денкзеттел. Политисцхе Реден унд Ауфсäтзе 1965-1976 (политицал ессаyс анд спеецхес, 1978)
• Дер Бутт (1979)
• Дас Треффен ин Телгте (1979)
• Копфгебуртен одер Дие Деутсцхен стербен аус (1980)
• Wидерстанд лернен. Политисцхе Гегенреден 1980–1983 (политицал спеецхес, 1984)
• Дие Рäттин (1986)
• Зунге зеиген. Еин Тагебуцх ин Зеицхнунген (1988)
• Ункенруфе (1992)
• Еин wеитес Фелд (1995)
• Меин Јахрхундерт (1999)
• Им Кребсганг (2002)
• Летзте Тäнзе (поемс, 2003)
• Беим Хäутен дер Зwиебел (2006)
• Думмер Аугуст (поемс, 2007)

Вањске везе

Гüнтер Грасс на Wикимедијиној остави

• Биографије нобеловаца - Гинтер Грас (en) (fr) (de) (sv)