Одеса

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
За остала значења, види Одеса (разврставање).
Одеса
Улаз у луку
Улаз у луку
Улаз у луку
Координате: 46°28′Н 30°44′Е / 46.467°Н 30.733°Е / 46.467; 30.733
Држава  Украјина
Област Одешка област
Власт
 - Градоначелник Алексеј Костушев
Површина
 - Укупна 236.9 км²
Висина 40 м (највиша точка 65, најнижа - 4.2 м)
Становништво (2011.)
 - Урбано подручје 1 009 145 [1]
 - Подручје утјецаја 2 388 670
Временска зона УТЦ+2 (УТЦ+3)
Поштански број 65000–65480
Позивни број +380 48
Службена страница www.Одеса
Карта
Одеса на мапи Украине
Одеса
Одеса
цласс=нотпагеимаге|
Одеса на карти Украјине

Одеса (украјински: Одеса, руски: Одесса, грчки: Οδησσός) је град у Украјини велика лука на сјеверозападној обали Црног мора. Некад значајно економско и културно средиште бившег Руског Царства, а данас трећи град у Украјини (након Кијева и Харкова) од 1 009 145 становника (2 388 670 Одешка област).[1]

Одеса је у вријеме Царске Русије била најкозмополитскији град царства, са врло разноликим становништвом (Украјинци, Руси, Жидови, Арменци, Бугари, Румуњи, Грци, Грузијци, Турци, Албанци и бројном колонијом странаца (Французи, Талијани, Нијемци. Нешто од тог духа задржала је и данашња Одеса у којој су данас већина становника - Украјинци али се говори руски.

Хисторија

[уреди | уреди извор]
Поглед са врха на Потемкинове степенице и градску луку

На мјесту данашњег града постојало је насеље још за античких времена, ипак хисторија данашње Одесе почиње у 14. вијеку, кад су Кримски Татари изградили утврду Хаџи-беј на мјесту данашњег града, њу је нешто касније заузела Пољско-Литавска унија, па након тога Османско Царство - 1480.

За вријеме Руско-турског рата 1787.-1792. руска војска заузела је град и околицу - 1789 , након потписивања Мировног уговора из Прута Османско Царство морало је тај териториј уступити Русији - 1792. [2]Руси су прво изградили нову утврду између 1792.-1793, након тог је 1794. изграђена поморска база и трговачка лука. Град је своје данашње име добио 1795. инспирација за то име била је древна грчка колонија - Одессос, за коју се претпоставља да се налазила у непосредној близини данашњег града. [2]

Током 19. вијека Одеса је израсла у велики град, поготово након изградње жељезничке пруге до града 1866. [2]Тад је Одеса постала трећи по величини град у Царској Русији, и друга по важности лука царства, након [[Санкт Петербург|, из које се највише извозила пшеница. [2]Град је био један од главних центара Револуције 1905., у Одеси је избила побуна црноморских морнара на броду Потемкин, коју је славни редатељ Сергеј Ејзенштејн овјековјечио у свом класичном филму Оклопљача Потемкин из 1925. [2]Одеса је претрпјела велика разарања за Другом свјетском рату за вријеме дуге и неуспјешне обране против њемачких и румуњских снага. [2]

Знаменитости

[уреди | уреди извор]
Поглед на Потемкинове степенице у доба револуције

Одеса је град пун лијепих неокласицистичких грађевина из 19. вијека; Палача суда, Воронцова палача, Хотел Бристол, Опера, жељезнички колодвор, Палача археолошког музеја и великих паркова.

Географске карактеристике

[уреди | уреди извор]

Град лежи у плиткој ували на обали Црног мора удаљен око 31 км сјеверно од ушћа ријеке Дњестар и око 443 км јужно од Кијева. [2]

Климатске карактеристике

[уреди | уреди извор]

Одеса има Влажну субтропску климу по Кöппеновој класификацији климе - Цфа - Цwа, која граничи са Континенталном и Полупустињском климом са топлим љетима и благим зимама. На Одесу просјечно падне на годину око 451 мм оборина.


Климатолошки медијани за Одеса
Мјесец јан-сиј феб-вељ мар-ожу апр-тра мај-сви јун-лип јул-срп ауг-кол сеп-руј окт-лис нов-сту дец-про година
Средњи максимум (°Ц) 2,2 2,7 6,6 13,0 19,5 24,0 27,0 26,5 21,0 15,0 8,4 3,7 14,1
Средњи минимум (°Ц) −2,8 −2,6 1,0 6,6 12,1 16,3 18,5 18,2 13,5 8,6 3,2 −1,2 7,6
Преципитација (мм) 34 37 32 27 36 49 45 38 43 34 41 35 451
Извор: [3]

Привреда

[уреди | уреди извор]
Зграда Опере

Одеса је и данас највећа лука Украјине, са добро опремљеним доковима и бродоградилиштима за изградњу и ремонт бродова. Од кад је - 1857. изграђена нова теретна лука у Иличевску, 20 км јужно од центра града, лука у центру постала је база рибарске флоте, [2] и путничких бродова. Град је жељезничким пругама и цестама, добро повезан са унутрашњошћу Украјине, Молдавије и Румуњске. Одеса је такођер и велики индустријски центар, са великом рафинеријом нафте и добро развијеном прехрамбеном и стројарском индустријом; алатни стројеви, дизалице, плугови. По граду има пуно погона кемијске индустрије; гнојива, боје и лакови. Већина творница леже сјеверно од луке уз обалу, а новији погони на западном рубу града. [2]

Град има и велики Међународни аеродром Одеса - Міжнародний аеропорт Одеса (ИАТА: ОДС, ИЦАО: УКОО), који лежи лежи југозападно од центра града, изграђен 1961. којим се служи и украјинска војска.

Образовање и култура

[уреди | уреди извор]

Одеса је важно културно и образовно средиште Украјине. У граду дјелује универзитет, основан 1865., и бројне друге институције високог образовања. Његова најпознатија истраживачка установа је Филатов Институт за болести ока. Град има бројне музеје и театре, од којих је најпознатији Опере и балет, из 1809. [2] Појас јужно од града је популарна туристичка дестинација с бројним санаторијима и одмаралиштима. [2]

Градови пријатељи

[уреди | уреди извор]
Панорама Одесе са Црног мора
Панорама Одесе са Црног мора

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ↑ 1,0 1,1 „УКРАИНЕ: Мајор Цитиес” (енглески). Цитyпопулатионде. Приступљено 11. 06. 2012. 
  2. ↑ 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 „Одесса” (енглески). Енцyцлопæдиа Британница Онлине. Приступљено 11. 06. 2012. 
  3. ↑ „Цлиматологицал Информатион фор Одесса, Украине”. Хонг Конг Обсерваторy. Архивирано из оригинала на датум 2012-11-20. Приступљено 11. 06. 2012. 

Вањске везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Odesa&oldid=41287199”