Ритон
Ритон (перз. تکوک: „Такук“; грч. рхyтос[1]) је древна посуда из доба Неолита, за чување текућина намијењених за обреде. Истраживања неолитског насеља Данило у Хрватској дала су на десетине оваквих предмета. До тада су били пронађени на двије локације у сјеверној Грчкој и у околини Трста. Данилска култура препознаје се по керамичком ритону карактеристична облика - он је украшена посуда на четири ноге с великом ручком за ношење.
Прахисторијски ритон
[уреди | уреди извор]Први налази ритона у Босни и Херцеговини ископани су на локалитету Какањ 1947. и 1954. год.[2]
Ритон је затим пронађен у Зеленој пећини и Обре I и на још неколико налазишта у Далмацији. [3] Алојз Бенац и Јосип Корошец, истраживачи ових локалитета, су закључили да се ради о култној вази, употребљаваној у религијским и магијским обредима. Корошец је сматрао да се ради о култу воде, док је Бенац сматрао да се ради о култу плодности. Биле су распрострањене од Коринта у Грчкој до Трста.
На основу каснијих истраживања закључено је да неолитске културе нису биле изоловане, у себе затворене заједнице. Постојали су живи контакти између средње Босне и Јадрана, као и дуж свих обала Средоземног мора. Јесу неолитске културе биле сједилачке, али су појединци путовали, упознавали се, размјењивали материјална добра и идеје и стварали духовно јединство.[4]
Хисторијски ритон
[уреди | уреди извор]Најчешће се ради о богато украшеним посудама израђеним од племенитих ковина попут злата или сребра. Првотни ритони датирају из древне Перзијске Монархије а њихова употреба се у 5. вијек пне. проширила и на Грчку, гдје су умјетници копирали и опонашали перзијске рукотворине[5].
Везе
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ Ритон (YоурДицтионарy.цом)
- ↑ „Студент : Едина Кадић – Ментор: др. сц. Тихомила Тежак Грегл: Обре I Камено доба Босне и Херцеговине”. Универзитет у Сарајеву Филозофски факултет Катедра за археологију. Приступљено 9. 2. 2016.
- ↑ „Какањска култура, Страна 99”. Археолошки лексикон -Земаљски музеј, Сарајево. Приступљено 9. 2. 2019.
- ↑ „Боривој Човић: ОД БУТМИРА ДО ИЛИРА - Култови са Медитерана”. Културно наслијеђе, Сарајево, 1976. Архивирано из оригинала на датум 2019-10-01. Приступљено 9. 2. 2016.
- ↑ Јанине Баккер: Перзијски утјецај на Грчку (Иран Цхамбер)
