Simo Šolaja

SIMO ŠOLAJA
Simo Šolaja
Mesto rođenja	Pljeva, kod Šipova Austrougarska
Datum smrti	11. 8. 1942. (36 godina)
Mesto smrti	Kupres ND Hrvatska
Profesija	šumarski radnik
Član KPJ od	1942.
Učešće u ratovima	Narodnooslobodilačka borba
U toku NOB-a	komandant Drugog bataljona Trećeg krajiškog odreda
Narodni heroj od	avgusta 1942.

Simela Simo Šolaja (Pljeva, kod Šipova, 1. mart 1906 — Kupres, 11. avgust 1942), učesnik narodnooslobodilačke borbe, ustanički vođa iz Bosanske Krajine i narodni heroj Jugoslavije.

Šolaja nije bio komunista, ali je nakon četničke izdaje ustanka u Bosni ostao na strani narodnooslobodilačke borbe.

Biografija

Rođen je 1. marta 1906. godine u selu Pljevi, kod Šipova. Potiče iz siromašne seljačke porodice, do početka Drugog svetskog rata radio je kao šumarski radnik i nadničar, u Bosni, Crnoj Gori i Srbiji.

Ustanak u NDH

Čim je počeo ustaški teror u okolini Šipova, Simo se sa nekoliko svojih prijatelja i komšija sklonio se u obližnju šumu i tu počeo da skuplja ljude i oružje za predstojeću borbu. Najzad je stigla vest u njegovo selo da su komunisti u Drvaru digli ustanak. Odmah je s nekoliko svojih drugova usred dana napao i razoružao žandare na železničkoj stanici Ravni Do, kod Pljevskih podova.

U susednom selu Janju, komunisti su ranije izvršili pripreme za početak ustanka. Šolaja uspostavlja vezu s njima i zajedno vodio borbe oko Šipova, Jezera i Mrkonjić-Grada, koje oslobađaju u toku avgusta 1941. godine i počinju pripreme za napad na Jajce. U svim ovim akcijama, Šolaja je bio među prvima. Jurišajući na ustaše u Jezeru, 28. avgusta, upao je među njih, ali se bombama i uz pomoć pristiglih drugova spasio.

Posle trodnevne velike ofanzive Nemaca, ustaša i domobrana na slobodnu teritoriju Janja i Pljeve, početkom septembra 1941. godine, Šolaja se pod borbom povukao na Kozila, južno od svog sela, a ustanički front se raspao. Tada je Šolaja sa svojom nekompletnom četom dočekao i razbio četu ustaša, goneći ih prema selu Mujidžićima. Njemu su se tada pridružili rasuti borci, seljaci, žene, pa i deca. Tako je formiran front ustanika i naroda, koji je u naletu proterao neprijatelja iz Pljeve, Janja i iz Šipova. Šolaja je tada zarobio i dva topa. Ova velika pobeda, čiji je inicijator bio Šolaja, dala je nov polet ustanku u ovom i u okolnim krajevima. Šolaja je postao veoma popularan kod boraca i naroda.

Sredinom septembra 1941. godine, Italijani su s jednim bataljonom krenuli od Mrkonjić-Grada za Šipovo. Četnički komandant Uroš Drenović ih je propustio bez borbe. Šolaja ih dočekuje kod sela Sokoca s jednim vodom i, posle višesatne neravnopravne borbe, prisiljava ih da se povuku. Sredinom oktobra 1941. godine, prilikom formiranja Trećeg krajiškog partizanskog odreda, u njegovom sastavu je bataljon „Iskra“, kojim je Šolaja komandovao.

Italijani su posebno poštovali Šolaju posle poraza kod Sokoca i u Rastičevu, kod Kupresa, 3. decembra 1941. godine. Pošto su u septembru sklopili pakt sa vojvodom Urošem Drenovićem, pokušavali su na razne načine da to urade i sa Šolajom. Početkom 1942. godine, poslali su svog saradnika Šolaji, s većom sumom novca da pokuša da ga podmiti. Kada je Šolaja čuo o čemu je reč, izvadio je pištolj i ubio izdajnika, govoreći - „To im je moj odgovor!“.

Pod njegovom komandom, bataljon „Iskra“ je u borbi između 31. decembra 1941. i 1. januara 1942. godine uništio utvrđenja u Majdanu, između Jajca i Mrkonjić-Grada, a 14. februara razbio bataljon domobrana na Vođenom Podu i Previlima, koji je pratio komoru iz Jajca za Mrkonjić-Grad.

Napad na Mrkonjić Grad i izdaja Drenovića

Na dan 27. februara 1942. godine bio je planiran ustanički napad na ustaško-Italijanski garnizon Mrkonjić Grad. Dogovoreno je da u napadu 3. krajiškog partizanskog odreda učestvuje i bataljon »Kočić«, kojim je komandovao Uroš Drenović. Drenović je prvo bio protiv napada na Italijane, ubeđujući prisutne u njegovu ispravnu politiku i preteći oštrim represalijama Italijana zbog napada. Ipak, kako je većina boraca bila za napad, on je na kraju pristao na plan.

U određeno vreme Šolaja je sa svojim borcima prodro u centar grada i tu uništio žandarmerijsku stanicu, spalio italijansku motorizaciju i uništio nekoliko utvrđenja. Međutim, Drenović nije krenuo u napad, pa se Šolaja sa svojim borcima morao, u teškim uslovima, probijati iz grada. Napad nije uspeo zbog toga što je Drenović dozvolio italijanskim jedinicama da sa njegovog položaja tuku partizanske snage, nakon čega se odvojio sa bataljonom »Kočić« i poveo otvorenu borbu protiv partizana. Nakon izdaje, borci Drenovićevog bataljona su na oslobođenoj teritoriji iznenadno napali, razoružali i zaklali Jozu Nemeca, zamjenika političkog komjesara 2. čete V bataljona 3. krajiškog NOP odreda.

Pokušaj četničkog puča u bataljonu

1. aprila 1942. godine, na Dugim njivama započeo je četnički puč u bataljonu „Iskra“, koji je organizovao Mitar Trivunčić, žandarmerijski narednik. Uz Trivunčića, protiv Šolaje, bili su pljevski pročetnički komandiri Nikola Vještica, Savo Panjević i seoski zelenaš iz Ljuše, Cvijan Popović. Još na položajima ispred Mrkonjića, na Vođevu podu, Trivunčić je izazvao rascep: tada je većina boraca za njim krenula u Gerzovo, napuštajući opsadu Mrkonjića. Na položajima je ostala samo Stupljanska četa, u punom sastavu odana Šolaji. I na Vođevu podu i na Dugim njivama, Trivunčić je uporno zastupao "nasušnu potrebu da branimo svoja sela i da se ne upuštamo u rat s Talijanima". Govorio je kako Udarni bataljon vode "čifuti i razni drugi nesrbi", koji "žele da sa zemljom sravne već ionako strahovito izmučenu Pljevu". Razjarivao je neobaviještene ljude i huškao ih na zamjenika političkog komesara Odreda Nemanju Vlatkovića, govoreći da mu "ništa nije sveto" i da će "talijanska sila udariti strašnom osvetom na Pljevu" ako ne uklone Vlatkovića iz bataljona. Šolaja je sav svoj autoritet uložio u odbranu Vlatkovića, ali ga većina nije slušala, a kada je skočio među četnike koji su razoružali Nemanju, razoružali su i njega. Trivunčić je Vlatkoviću na brzinu pročitao osudu na smrt. Tad su zamenika političkog komesara vezali i zatvorili u školu u Gerzovu. "Nikada mi u životu nije bilo tako teško", govorio je kasnije Simela Šolaja.

Šolaja je našao nekog konja i u galopu odjahao po pomoć da spasi Nemanju. Kad je stigao u Baraće "izgledao je kao izbezumljeni očajnik". Prisutni su odmah pojurili za Šolajom, i Vlatković je spašen brzim dolaskom grupe boraca Udarnog bataljona, koju je predvodio Šolaja. Četnici su se razbježali i narednih dana su, kao i Drenović, bili u bjekstvu. Nakon ove četničke izdaje, Šolaja se zaklinjao da će "od sada sa četnicima razgovarati samo preko nišana moje puške".

Napad na Kupres smrt

Kosta Nađ sa Zorkom i Zorom, suprugom i kćerkom Sime Šolaje, jun 1942.

Krajem jula i početkom avgusta 1942. godine, razvile su se borbe između ustaša, utvrđenih u Kupresu i proleterskih brigada, ojačanih jedinicama Trećeg krajiškog partizanskog odreda. U noći između 11. i 12. avgusta 1942. godine, Simo je poginuo jurišajući na ustaške bunkere, tokom napada na Kupres.

Nasleđe

Odlukom Centralnog komiteta KPJ, posmrtno je primljen u članstvo Komunističke partije Jugoslavije. Ukazom Vrhovnog štaba NOP i DVJ, avgusta 1942. godine, proglašen je za narodnog heroja, među prvim borcima NOV i POJ. U „Biltenu Vrhovnog štaba“ br 17-19 o proglašenju Sime Šolaje za narodnog heroja piše:

“

Na predlog Operativnog štaba NOP i DV za Bosansku Krajinu, a po odluci Vrhovnog štaba NOP i DV Jugoslavije dodeljuje se naziv narodnog heroja komandantu bataljona „Pelagić“, drugu Simi Šolaji, koji je poginuo herojskom smrću kod Kupresa, 14. avgusta o. g. Ime druga Šolaje poznato je u čitavoj Bosni, a naročito u Bosanskoj Krajini. Voljen od čitavog naroda, od svojih boraca, pa čak i od zavedenih četnika, drug Šolaja ne samo da je bio primjer junaštva u borbi protiv svih narodnih izdajica i okupatora već i oličenje poštenja i odanosti svome narodu i njegovoj oslobodilačkoj borbi.

”

Godine 1955. reditelj Vojislav Nanović je snimio film „Šolaja“, o njegovom životu.

Literatura

• Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilačkom ratu jugoslovenskih naroda, tom II, knjiga I — Bilten Vrhovnog štaba Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije 1941—1945.. Beograd: Vojno-istorijski institut Jugoslovenske armije. 1949. 
• Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982.