Slavoljub Muslin
| Slavoljub Muslin | ||
|---|---|---|
|
| ||
| Lični podaci | ||
| Puno ime | Slavoljub Muslin | |
| Datum rođenja | 15. jun 1959. | |
| Mesto rođenja | Beograd (FNRJ) | |
| Pozicija | Odbrana | |
| Seniorski klubovi * | ||
| God. | Klub | Uta. (Gol.) |
| 1965-1972 1972-1973 1973-1975 1975-1981 1981-1983 1983-1986 1986-1987 |
OFK Beograd FK BASK FK Rad FK Crvena zvezda FK Lil FK Brest FK Kaen |
? (0) ? (0) ? (0) 140 (3) 66 (11) 105 (5) 15 (1) |
| Trenerska karijera | ||
| 1989-1991 1992-1995 1995-1996 1996-1997 1997-1998 1998-1999 1999-2001 2002-2003 2003-2004 2004-2005 2005 2005-2006 2006-2007 2007-2008 2008-2009 2009-2010 2011-2013 |
FK Brest FK Po FK Bordo FK Lans FK Le Man FK Vidad FK Crvena zvezda FK Levski Sofija FK Crvena zvezda FK Metalurg Donjeck FK Lokeren FK Lokomotiva Moskva FK Lokeren FK Himki FK Dinamo Minsk FK Anortozis FK Krasnodar | |
|
* Datum aktuelizovanja: 1. jul 2011. | ||
Slavoljub Muslin (rođen 15. juna 1953. u Beogradu, Srbija, FNRJ) je srpski fudbalski menadžer i bivši igrač, koji trenutno vodi FK Krasnodar. Svoju trenersku karijeru je započeo 1989. godine i do sada je vodio klubove iz Francuske, Maroka, Srbije i Crne Gore, Bugarske, Ukrajine, Belgije i Rusije.
Pored toga, Muslin je bio poznati igrač. Igrao je na poziciji odbrambenog igrača za nekoliko klubova, među najpoznatijima su FK Crvena zvezda i kasnije FK Lil.
Sin hrvatskog državljanina Dujeta Muslina iz Splita, Hrvatska i majke Danice iz Kragujevca, Slavoljub Muslin je rođen u Beogradu gde je igrao za OFK Beograd, zatim BASK, i Rad pre nego što je potpisao za Crvenu zvezdu.
Muslin je bio oslonac Zvezdine odbrane tokom 70-tih. Kroz 6 godina provedenih na Marakani, igrao je sa najvećim zvezdama kluba kao što su između ostalih Dragan Džajić, Vladislav Bogićević, Jovan Aćimović, Vladimir Petrović, Dušan Savić. Osvojio je tri titule sa Crvenom zvezdom i bio je vicešampion UEFA kupa u sezoni 1978/79. izgubivši u finalu od Borusije Menhengladbah.
1981. je prešao u Lil i da bi na kraju završio karijeru u Brestu.
Muslin je započeo svoju trenersku karijeru u klubu u kojem je završio igračku karijeru, u Brestu,[nedostaje referenca] gde je ostao do 1991.
Muslin je proveo tri sezone u Pou pre nego što je prešao u Bordo 1995. godine. Sa timom koji je imao veliki potencijal i igrače kao što su Visent Lizarazu, Kristofer Dugari i buduću zvezdu svetskog fudbala Zidana, Muslin je postigao dobre rezultate u UEFA kupu sezone 1995/96. osiguravajući mesto u 1/4 finalu. Međutim, dobio je otkaz proleća 1996. godine zbog loših rezultata u prvenstvu, što znači da nije vodio ekipu u 1/4 finalu, gde su Žirondinci savladali favorita Milana i došli do finala u kojem su porazeni od Bayerna iz Minhena.
Muslin je preuzeo FK Lans leta 1996. godine. Vodio je tim u Prvoj ligi, sve dok nije dobio otkaz 11. marta 1997.
1997. godine, preuzeo je FK Le Man, ali posle svega nekoliko meseci dobio je otkaz novembra 1997.
U sezoni 1998/99, preuzeo je FK Vidad iz Kazablanke.
Njegov bivši klub Crvena zvezda, pozvao ga je leta 1999. Muslin je preuzeo ekipu 20. septembra, koja se nalazila u tekoš situaciji posle otkaza Miloljuba Ostojića zbog lošeg starta u ligi i sramnog poraza „kod kuće“ rezultatom 0-1 (utakmica je odigrana u Sofiji zbog zabrane letova nad FR Jugoslavijom zbog NATO bombardovanja) od strane Monpelijea u sezoni 1999/00. Pored toga što nije uspeo da pobedi francuski tim i da se plasira u 2. kolo (njegova prva utakmica), Muslin je osvojio duplu krunu (ligu i kup) na impresivan način.
Osvojio je titulu i naredne sezone, ali je izgubio u finalu od večitog rivala, Partizana.
Podneo je ostavku 30. septembra 2001. godine iz nepoznatih razloga.
Marta 2002. godine Levski iz Sofije otpustio je trenera u sred sezone i ponudio Muslinu posao, a on je to na najbolji način iskoristio, osvojivši ligu i kup. Dobio je otkaz aprila 2003. zbog zaostaka Levskog od 8 bodova za vodeđim timom. Tim je kasnije osvojio kup.
U junu 2003. godine, Crvena zvezda ga je pozvala ponovo, posle odlaska Zorana Filipovića. Proleća 2004. godine, Muslin je osvojio treću titulu u Crvenoj zvezdi, ali nije uspeo da osvoji duplu krunu, jer je ovoga puta izgubio od Sartida. Razlaz sa Crvenom zvezdom je i ovaj put bio pun kontroverznih izjava. Posle osvajanja titule, Muslin je želeo da više učestvuje u dovođenju igrača, direktno insistirajući da mu se povećaju mogućnosti u radu kluba, kao što je to slučaj sa menadžerima u Engleskoj. Predsednik Crvene zvezde, Dragan Džajić, nije želeo ništa da čuje u vezi toga. U jednom trenutnku, Džajić je izjavio medijima kako je Muslin „najgora osoba koju je ikad sreo“[1].
Sledeći klub kojeg je prezeo Muslim je bio ukrajinski Metalurg, kojeg je vodio osrednje uspešno u sezoni 2004/05. Dao je otkaz 8. marta 2005., a kao razlog je naveo ne saglasnost sa upravom u vezi budućnosti kluba. Njegov otkaz je došao posle 17. kola kada je Metalurg zauzeo treću poziciju u Premijer ligi.
U maju 2005. preuzeo je Lokeren gde se zadržo do decembra iste godine.
Decembra 2005, Muslin je preuzeo Lokomotivu. Sa zvezdom kluba Dmitri Sičevom kao vođom tima, Lokomotiva je započela Premijer ligu u sezoni 2006. u velikom stilu, preuzevši prvo mesto od početka i ne izgubivši meč 18 uzastopnih utakmica. Prvi pratilac je bila ekipa CSKA Moskva, sve do sredine oktobra, kada je ekipa Lokomotive izgubila vodeću poziciju. Muslin je već bio pod pritiskom zbog rane eliminacije u UEFA kupu, a posle izgubljene vodeće pozicije dobio je otkaz oktobra 2006.
26. novembra 2006., Muslin se vratio u FK Lokeren. Stigao je u sred loše forme ekipe koja je zauzimala 13. mesto. Međutim, Muslin nije uspeo da podigne formu ekipe i Lokeren je ispao iz Prve lige završivši na poziciji 16. (od 18 timova). Leta 2007, Muslin je zamenjen.
7. septembra 2007., Muslin je prestavljen kao novi trener FK Himki. U vreme kada je došao, Himki je zauzimao 11. mesto u Premijer ligi, samo tri boda iznad zone ispadanja. Pod njegovim vođstvom, Himki je sezonu završio na 9. poziciji, pet bodova više od zone ispadanja. U sezoni 2008., posle 5. kola, Himki je zauzimao poslednju, 16. poziciju izugibivši od Rubina. 14. aprila 2008., Muslin je dobio otkaz.
17. septembra 2008. godine, Muslin je postavljen za novog trenera Dinama Minsk, ali samo deset meseci kasnije, 27. jula 2009. godine, Muslin je dobio otkaz u Beloruskom klubu.
7. avgusta 2009 potpisuje ugovor sa Anortozisom, jednim od najpopularnijih kiparskih kluba, timom koji je prethodne sezone imao fantastičan nastup u Ligi šampiona. Dobio je otkaz 2010, zbog eliminacije u 1/4 finalu nacionalnog kupa, iako je tim zauzimao drugu poziciju u prvenstvu.
2011. potpisuje za ruski Krasnodar. Trener do 09.avgusta 2013.
- Finalista UEFA kupa 1978/79.
- Prva liga Jugoslavije (3): 1977, 1980, 1981.
- Kup Jugoslavije 1966.
- Prva liga Maroka : 1999
- Prva liga SRJ (2) : 2000, 2001.
- Prva liga SCG : 2004.
- Prva liga Bugarske : 2002.
- Kup SRJ : 2000.
- Kup SCG : 2004.
- Kup Bugarske : 2002.
- ↑ „Intervju sa Muslinom”. Arhivirano iz originala na datum 2016-03-04. Pristupljeno 2012-05-01.
- Upoznavanje u trku Arhivirano 2009-06-29 na Wayback Machine-u, Glas javnosti, 21. septembar 1999.
- Muslin podneo ostavku, 30. septembar 2001.
- Porvtaka Muslina u Zvezdu, 10. jun 2003.
- Muslin nije više trener Metalurga, B92, 8. mart 2005.
- Osvojiću Rusiju Arhivirano 2011-10-05 na Wayback Machine-u, Kurir, 5. oktobar 2006.
- Profil na Playerhistory.
- Profil na Worldfootball.
