Fransoa Morijak
Fransoa Morijak | |
---|---|
Lični podaci | |
Puno ime | Fransoa Morijak |
Datum rođenja | 11. oktobar 1885. |
Mesto rođenja | Bordo, Francuska |
Datum smrti | 1. septembar 1970.84 god.) ( |
Mesto smrti | Pariz, Francuska |
Nagrade | Nobelova nagrada za književnost |
École Nationale des Chartes |
Fransoa Morijak (fr. François Mauriac; Bordo, 11. oktobar 1885 — Pariz, 1. septembar 1970) bio je francuski književnik.
Jedan je od retkih katoličkih pisaca koji je ustao protiv totalitarnih režima i pružio podršku španskim republikancima. Tokom nacističke okupacije Francuske učestvovao je u pokretu otpora, sarađivao u ilegalnoj štampi i pod pseudonimom Forez objavio "Crvenu beležnicu".
Nakon 1945. godine bio je vrlo aktivan u novinarstvu (Figaro, Ekspres), a zagovarao je nacionalnu trpeljivost i prevladavanje uskogrudnosti. Debitovao je knjigama poezije "Sklopljene ruke" i "Zbogom mladosti". Pisao je i eseje, književne kritike kao i knjige iz religijske istorije i tematike. Među brojnim romanima ističu se "Poljubac gubavcu", "Pustinja ljubavi", "Sudbine", "Zmijsko leglo" i "Misterija Frontenacovih". Svet njegovih likova je svet večne teskobe i grizodušja, neprestanih konflikata sa „postulatima vere“.
Tokom 1950tih podržavao je nezavisnost Alžira. Kritikovao je upotrebu torture u Alžiru. Zalagao se za povlačenje Francuskih snaga iz Indokine, tj. Vijetnama. Publikovao je seriju memoara generala De Gola. Ohrabrivao je Elija Vizela da piše o doživljajima Jevreja u vreme holokausta.
Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1952. godine.[1]
Dela
[uredi | uredi izvor]- „Sklopljene ruke“
- „Zbogom mladosti“
- „Poljubac gubavcu“
- „Zmijsko leglo“
- „Misterija Frontenacovih“
- „Pustinja ljubavi“
- „Sudbine“
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ „Fransoa Morijak : dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1952. godine”. digital.bms.rs. Pristupljeno 19. 1. 2022.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]Mediji vezani za članak Fransoa Morijak na Vikimedijinoj ostavi