Бачка област
Бачка област | |||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1922.—1929. | |||||||||||
Бачка област | |||||||||||
Главни град | Нови Сад | ||||||||||
Земља | Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца | ||||||||||
Догађаји | |||||||||||
Статус | Бивша област | ||||||||||
Историја | |||||||||||
• Успостављено | 1922. | ||||||||||
• Укинуто | 1929. | ||||||||||
|
Овај чланак је део серије о историји Србије, Војводине и Хрватске |
Бачка област је била административна јединица Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Постојала је од 1922. до 1929. године. Административни центар области је био Нови Сад.
Историја
[уреди | уреди извор]Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца је основана 1918, и првобитно је била подељена на покрајине, које су се делиле на округе и жупаније. Године 1922, уместо дотадашњих, започето је формирање нових административних јединица и земља је подељена на 33 области. Пре 1922, територија Бачке области је била део Бачко-барањске жупаније у оквиру покрајине Банат, Бачка и Барања. Године 1929, 33 области су замењене са 9 бановина, а подручје Бачке области је укључено у састав Дунавске бановине.
Географија
[уреди | уреди извор]Бачку област чинили су западни део Бачке и Барања. Ова област се граничила са Београдском облашћу на истоку, Сремском облашћу на југу, Осјечком облашћу на западу и са државом Мађарском на северозападу.
Демографија
[уреди | уреди извор]Према попису становништва из 1921. године, простор ове области био је насељен језички хетерогеним становништвом: говорници српскохрватског били су доминантни у градовима Нови Сад, Сомбор и Суботица, говорници немачког били су доминантни у срезовима Апатин, Дарда, Кула, Оџаци, Сомбор и Стара Паланка, говорници мађарског били су доминантни у срезовима Топола и Батина, док су говорници словачког били доминантни у срезу Нови Сад.
Административна подела
[уреди | уреди извор]Област су чинили следећи срезови:
Поред ових срезова, неколико градова у области је имало посебан статус:
Већи градови
[уреди | уреди извор]Већи градови у саставу области били су:
Сви ови градови се данас налазе у саставу Србије.
Велики жупани
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
- Добрица Матковић — фебруар 1929. г.[тражи се извор]
- Предраг Лукић од 1927.
- Људевит Гај
- Миливоје Петровић[1]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Политика, 16.6.1927, страна 3
Литература
[уреди | уреди извор]- Историјски атлас, Геокарта, Београд, 1999.
- Историјски атлас, Интерсистем картографија, Београд, 2010.
- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Radojević, Mira (1996). „Srpsko-hrvatski spor oko Vojvodine 1918-1941” (PDF). Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju. 14 (2): 39—73.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Мапа области
- Мапа области Архивирано на сајту Wayback Machine (14. јул 2014)
- Мапа области