Location via proxy:   [ UP ]  
[Report a bug]   [Manage cookies]                
Пређи на садржај

Линдси Вон

С Википедије, слободне енциклопедије
Линдси Вон
Линдси Вон
Лични подаци
Датум рођења(1984-10-18)18. октобар 1984.(40 год.)
Место рођењаСент Пол, САД
Држављанствоамеричко
Информације о каријери
Дисциплинеспуст, слалом, велеслалом, супервелеслалом, комбинација
Олимпијске игре
Учешћа3
Медаље2 (1 златна, 1 бронзана)
Светско првенство
Учешћа6
Медаље6 (2 златне, 3 сребрне, 1 бронзана)
Светски куп
Сезоне15 (2000-данас)
Победе82
Подијуми137
Велики кристални глобус4 (2007/08, 2008/09, 2009/10, 2011/12)
Мали кристални глобус16 (8 у спусту, 5 у супервелеслалому, 3 у комбинацији)
Ажурирано: 15. март 2018.

Линдси Вон (енгл. Lindsey Vonn; Сент Пол, 18. октобар 1984), девојачко Килдоу, бивша је америчка алпска скијашица. Четири пута је била укупна победница Светског купа; 2007/08., 2008/09., 2009/10. и 2011/12.. Поред титуле у генералном пласману освојила је и мале кристалне глобусе у спусту (2008, 2009, 2010, 2011, 2012, 2013, 2015, 2016), супервелеслалому (2009, 2010, 2011. и 2012), као и у супер комбинацији (2010, 2011. и 2012). Освајачица је златне медаље на Зимским олимпијским играма у Ванкуверу 2010. у спусту. Забележила је рекордне 82 победе у Светском купу, у свих пет дисциплина, и две златне, три сребрне и три бронзане медаље на светским првенствима.

Приватни живот

[уреди | уреди извор]

Вонова је рођена у Сент Полу у Минесоти као Линдси Керолин Килдоу а одрасла је у оближњем Епл Велију. Почела је да скија када је имала три године, после чега је постала део чувеног програма Ериха Зајлера у Бак Хилу. Њен отац, Ален Килдоу, који се такође бавио скијањем, ју је веома подстицао да се бави овим спортом. Почела је да се такмичи са седам година а на међународним такмичењима је учествовала са девет година.

Када је имала десет година упознала је освајачицу златне медаље Пикабу Стрит, коју сматра својим идолом. Вонова је често одлазила у Колорадо све док се њена породица није коначно преселила у Вејл крајем 90-их година двадесетог века. Њени надимци су „Килдон“, „Дон дон“ и „Д дон“. Хобији које упражњава су вожња бицикла, тенис, читање књига и гледање Ен-Би-Сијеве серије „Закон и ред“ где се појавила као гост у епизоди „Rubber Room“ 24. маја 2010. Воли да слуша хип хоп, нарочито Канје Веста.

Дана 29. септембра 2007. године се удала за колегу из репрезентације Томаса Вона. Током турнеје по Европи боравила је у Кирхбергу где је као награду уместо чека узела краву која се зове Олимп. Њена најбоља другарица је уједно и њена главна противница Марија Риш из Гармиш-Партенкирхена у Немачкој. Линдси заједно са својим супругом традиционално проводи божићне празнике код породице Риш. Течно говори немачки језик. Живи у Вејлу у Колораду, али има куће у Атланти у Џорџији, као и у Немачкој.

Скијашка каријера

[уреди | уреди извор]

Као четрнаестогодишњакиња освојила је 1999. године „Трофеј Тополино“ који се сматра најзначајнијим такмичењем скијаша у том узрасту. Она је уједно и једина Американка која је то успела. Током прве године такмичења у сениорској конкуренцији неколико пута је стизала до подијума у такмичењима Нор-Ам купа. Прву победу у ФИС такмичењима је остварила 2001, те године је освојила и бронзану медаљу у комбинацији на првенству САД. Исте године се први пут такмичила у слалому у оквиру Светског купа, а прве поене је освојила у супервелеслалому у Вал д'Изеру, када је завршила трку на 26. месту. На свом дебију на Зимским олимпијским играма у Солт Лејк Ситију 2002. освојила је шесто место у комбинацији а такмичила се и у слалому.

Наставила је да напредује и током 2003. освојивши сребрну медаљу на Јуниорском првенству света, као и сребро и бронзу на првенству САД. У сезони 2003-2004 освојила је две златне медаље на првенству САД, две медаље на Јуниорском првенству света и по први пут се попела на постоље у Кортини д'Ампецо. Следећа сезона је била још успешнија за Линдси Вон јер је успела да оствари прву победу у Светском купу. Победила је у спусту у Лејк Луиз у Канади. Поред те победе остварила је још пет пласмана међу прве три и сезону је окончала на шестом месту у генералном пласману. На Светском првенству у Бормију 2005. такмичила се у четири дисциплине. Освојила је четврто место у спусту и комбинацији, девето место у супервелеслалому, док је у велеслалому остала без пласмана.

За сезону 2005/06 Вонова се припремала са новим тренером легендарним Робертом Тренквалдером. Он је применио потпун нов начин тренирања примерен потребама Линдси Вон и на тај начин створио од ње најпрофесионалнију скијашицу. Пре Зимских олимпијских игара у Торину Линдси Вон је важила за једну од главних кандидаткиња за медаље, међутим током тренинга за спуст доживела је тешку повреду после које је хеликоптером пребачена у болницу. Без обзира што је повредила кук следећег дана се такмичила у спусту и освојила је осмо место, такође заузела је и седмо место у супервелеслалому и четрнаесто место у слалому.

Линдси Вон у слаломској трци у Аспену новембра 2006.

Током сезоне 2006/07 остварила је победе у спусту у Лејк Луизу и Вал д'Изеру и у супервелеслалому у Сестријереу. Поред ове три победе имала је још шест пласмана међу прве три у Светском купу. На Светском првенству у Ореу у Шведској освојила је сребрне медаље у спусту и супервелеслалому. Ову сезону је окончала, четири недеље пре краја јер је повредила лигаменте, као трећепласирана у такмичењима за Светски куп у дисциплинама спуст и супервелеслалом.

Линдси Вон током 2008.

Током сезоне 2007/08 Линдси Вон долази до пуног изражаја. Као резултат напорног вежбања стижу и врхунски резултати. Доминација у брзинским дисциплинама, мали кристални глобус у спусту и друго место у комбинацији су јој помогли да дође до свог највећег тријумфа у каријери победнице Светског купа. Она је тако постала друга Американка после Тамаре Макини која је освојила велики кристални глобус. Те сезоне је и њен сународник Боди Милер остварио исти успех.

Даљи напредак Линдси Вон је показала следеће сезоне када је поред доминације у спусту била најбоља и у супервелеслалому. Поново је победила у укупном поретку Светског купа. Током сезоне оборила је рекорд САД који је држала Тамара Мекини од осамнаест победа у Светском купу победивши у супервелеслалому на такмичењу у Тарвизији у Италији. Остваривши девет победа у сезони она је поставила рекорд САД по броју победа и женској и у мушкој конкуренцији. На Светском првенству у Вал д'Изеру Линдси Вон је освојила своју прву златну медаљу поставши прва Американка која је победила у супервелеслалому. Дисквалификована је у суперкомбинацији иако је била прва после такмичења у спусту. Три дана касније освојила је злато у спусту. Током лета 2009. променила је произвођача скија прешавши на Хед иако је током целе каријере скијала са Росињоловим скијама. Октобра 2009. добила је награду за најбољу скијашицу на свету од стране Међународног удружења скијашких новинара.

Проглашење победница у спусту 18. фебруара 2010. у Вистлеру у Канади. Џулија Манкузо (сребро), Линдси Вон (злато) и Елизабет Гергл (бронза)

Сезона 2009/10 је била најуспешнија у каријери Линдси Вон. По трећи пут узастопно постала је победница Светског купа у укупном поретку а поред тога освојила је и мали кристални глобус у спусту, супервелеслалому и суперкомбинацији. У томе је нису омеле ни бројне повреде које је задобила током сезоне као што су повреда руке и цеванице. И поред бандаже на руци остварила је три везане победе у аустријском Хаус им Еншталу од 8. до 10. јануара 2010. Сезону је завршила са 11 победа, укупно 33, и на тај начин надмашила сународника Бодија Милера по броју победа у каријери. На Зимским олимпијским играма у Ванкуверу је и поред великих очекивања освојила злато само у спусту, као и бронзу у супервелеслалому. Освајањем златне медаље у спусту постала је прва Американка која је то учинила.

Иако је у овој сезони освојила више бодова него у претходној, 1725 према 1671, у укупном поретку је била друга иза Марије Риш. У узбудљивом и контроверзном финалу Светског купа у швајцарском Ленцерхајду није успела да у потпуности надокнади предност коју је њена противница и пријатељица остварила током сезоне. Нешто слабији наступи у спусту и очајни наступи у слалому су допринели томе да на крају сезоне има три бода мање од Марије Риш. Од жељених 12 победа на крају је остварила 8 али је поново као и претходне сезоне освојила три мала кристална глобуса, у спусту, супервелеслалому и комбинацији. На Светском првенству у Гармиш-Партенкирхену је освојила једну сребрну медаљу у спусту. Седмог фебруара 2011. добила је награду „Лауреус“ за најбољу спортисткињу на свету у 2010-ој години.[1]

Освојени кристални глобуси

[уреди | уреди извор]
Линдси Вон са кристалним глобусима
Сезона Дисциплина
2008. Укупна победа
2008. Спуст
2008/09. Укупна победа
2008/09. Спуст
2008/09. Супервелеслалом
2009/10. Укупна победа
2009/10. Спуст
2009/10. Супервелеслалом
2009/10. Комбинација
2010/11. Спуст
2010/11. Супервелеслалом
2010/11. Комбинација
2011/12. Укупна победа
2011/12. Спуст
2011/12. Супервелеслалом
2011/12. Комбинација
2012/13. Спуст
2014/15. Спуст
2014/15. Супервелеслалом
2015/16. Спуст

Победе у Светском купу

[уреди | уреди извор]

(82 победе (43 спуст, 28 супервелеслалом, 5 суперкомбинација, 2 слалом, 4 велеслалом)

Датум Место Дисциплина
3. децембар 2004. Канада Лејк Луиз Спуст
3. децембар 2005. Канада Лејк Луиз Спуст
17. децембра 2005. Француска Вал д'Изер Спуст
3. марта 2006. Норвешка Хафјел Супервелеслалом
2. децембра 2006. Канада Лејк Луиз Спуст
20. децембра 2006. Француска Вал д'Изер Спуст
28. јануара 2007. Италија Сестријере Супервелеслалом
1. децембра 2007. Канада Лејк Луиз Спуст
21. децембра 2007. Аустрија Санкт Антон ам Арлберг Спуст
22. децембра 2007. Аустрија Санкт Антон ам Арлберг Суперкомбинација
19. јануара 2008. Италија Кортина д'Ампецо Спуст
9. фебруара 2008. Италија Сестријере Спуст
8. марта 2008. Швајцарска Кран Монтана Спуст
15. јануара 2008. Финска Леви Слалом
5. децембра 2008. Канада Лејк Луиз Спуст
17. јануар 2009. Аустрија Алтенмаркт ин Понгау Суперкомбинација
30. јануара 2009. Њемачка Гармиш-Партенкирхен Спуст
1. фебруар 2009. Њемачка Гармиш-Партенкирхен Супервелеслалом
22. фебруар 2009. Италија Тарвизио Супервелеслалом
1. март 2009. Бугарска Банско Супервелеслалом
11. март 2009. Шведска Оре Спуст
12. март 2009. Шведска Оре Супервелеслалом
5. децембар 2009. Канада Лејк Луиз Спуст
18. децембар 2009. Француска Вал д'Изер Суперкомбинација
8. јануар 2010. Аустрија Хаус им Енштал Спуст
9. јануар 2010. Аустрија Хаус им Енштал Спуст
10. јануар 2010. Аустрија Хаус им Енштал Супервелеслалом
22. јануар 2010. Италија Кортина д'Ампецо Супервелеслалом
23. јануар 2010. Италија Кортина д'Ампецо Спуст
31. јануар 2010. Швајцарска Санкт Мориц Супервелеслалом
6. март 2010. Швајцарска Кран Монтана Спуст
12. март 2010. Њемачка Гармиш-Партенкирхен Супервелеслалом
5. децембар 2010. Канада Лејк Луиз Супервелеслалом
18. децембар 2010. Француска Вал д'Изер Спуст
19. децембар 2010. Француска Вал д'Изер Суперкомбинација
8. јануар 2011. Аустрија Цаухензе Спуст
21. јануар 2011. Италија Кортина д'Ампецо Супервелеслалом
23. јануар 2011. Италија Кортина д'Ампецо Супервелеслалом
26. фебруар 2011. Шведска Оре Спуст
6. март 2011. Италија Тарвизио Супервелеслалом
22. октобар 2011. Аустрија Зелден Велеслалом
2. децембар 2011. Канада Лејк Луиз Спуст
3. децембар 2011. Канада Лејк Луиз Спуст
4. децембар 2011. Канада Лејк Луиз Супервелеслалом
7. децембар 2011. Сједињене Америчке Државе Бивер Крик Супервелеслалом
15. јануар 2012. Италија Кортина д'Ампецо Супервелеслалом
27. јануар 2012. Швајцарска Санкт Мориц Суперкомбинација
28. јануар 2012. Швајцарска Санкт Мориц Спуст
4. фебруар 2012. Њемачка Гармиш-Партенкирхен Спуст
26. фебруар 2012. Бугарска Банско Супервелеслалом
9. март 2012. Шведска Оре Велеслалом
14. март 2012. Аустрија Шладминг Спуст
30. новембар 2012. Канада Лејк Луиз Спуст
1. децембар 2012. Канада Лејк Луиз Спуст
2. децембар 2012. Канада Лејк Луиз Супервелеслалом
8. децембар 2012. Швајцарска Санкт Мориц Супервелеслалом
19. јануар 2013. Италија Кортина д'Ампецо Спуст
26. јануар 2013. Словенија Марибор Велеслалом
6. децембар 2014. Канада Лејк Луиз Спуст
20. децембар 2014. Сједињене Америчке Државе Вал д'Изер Спуст
18. јануар 2015. Италија Кортина д'Ампецо Спуст
19. јануар 2015. Италија Кортина д'Ампецо Супервелеслалом
25. јануар 2015. Швајцарска Санкт Мориц Супервелеслалом
8. март 2015. Њемачка Гармиш-Партенкирхен Супервелеслалом
18. март 2015. Француска Мерибел Спуст
19. март 2015. Француска Мерибел Супервелеслалом
4. децембар 2015. Канада Лејк Луиз Спуст
5. децембар 2015. Канада Лејк Луиз Спуст
6. децембар 2015. Канада Лејк Луиз Супервелеслалом
12. децембар 2015. Шведска Оре Велеслалом
9. јануар 2016. Аустрија Алтенмаркт-Цаухензе Спуст
10. јануар 2016. Аустрија Алтенмаркт-Цаухензе Супервелеслалом
23. јануар 2016. Италија Кортина д'Ампецо Спуст
24. јануар 2016. Италија Кортина д'Ампецо Супервелеслалом
6. фебруар 2016. Њемачка Гармиш-Партенкирхен Спуст
21. јануар 2017. Њемачка Гармиш-Партенкирхен Спуст
16. децембар 2017. Француска Вал д'Изер Супервелеслалом
20. јануар 2018. Италија Кортина д'Ампецо Спуст
3. фебруар 2018. Њемачка Гармиш-Партенкирхен Спуст
4. фебруар 2018. Њемачка Гармиш-Партенкирхен Спуст
14. март 2018. Шведска Оре Спуст
Година Укупно Спуст Слалом Велеслалом Супервелеслалом Комбинација Паралелни слалом
Пласман Бодови Пласман Бодови Пласман Бодови Пласман Бодови Пласман Бодови Пласман Бодови Пласман Бодови
2002. 93 27 41 15 - - - - - - - - - -
2003. 118 3 47 3 - - - - - - - - - -
2004. 30 265 14 158 - - - - - - - - - -
2005. 6 914 5 384 28 60 35 29 3 396 5 45 - -
2006. 5 1067 2 410 9 214 49 7 4 326 3 110 - -
2007. 6 808 3 390 37 28 - - 3 310 7 80 - -
2008. 1 1403 1 755 32 46 13 140 6 262 2 200 - -
2009. 1 1788 1 502 3 440 8 205 1 461 2 180 - -
2010. 1 1671 1 725 14 125 28 41 1 620 1 160 - -
2011. 2 1725 1 650 19 107 13 158 1 560 1 220 5 30
2012. 1 1980 1 690 20 142 2 455 1 453 1 180 3 60
2013. 3 740 1 340 - - 16 114 2 286 - - - -

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Press releases | Laureus Архивирано на сајту Wayback Machine (11. фебруар 2011), Приступљено 11. 4. 2013.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]