Silvana Zezova
Univerzitet Goce Delcev, Faculty of Technology, Department Member
As a result of global population growth and rising living standards, textile fiber production and consumption are projected to continue to grow and global fiber production is expected to reach 156 million tonnes by 2030. The increase... more
As a result of global population growth and rising living standards, textile
fiber production and consumption are projected to continue to grow and global fiber
production is expected to reach 156 million tonnes by 2030. The increase in the production
and consumption of textile products causes an increase in the amount of generated textile
waste. The increasing quantities of textile waste is a significant problem, as 2 to 15 kilograms
of waste per person are generated annually in Europe. The largest producers of textile waste
in Europe are Belgium, Czech Republic, Portugal, Italy, Austria and Netherlands. Only 20%
of clothing waste is collected globally for reuse or recycling. The remaining 80% is deposited
or incinerated, resulting in a large loss of energy and raw materials.
fiber production and consumption are projected to continue to grow and global fiber
production is expected to reach 156 million tonnes by 2030. The increase in the production
and consumption of textile products causes an increase in the amount of generated textile
waste. The increasing quantities of textile waste is a significant problem, as 2 to 15 kilograms
of waste per person are generated annually in Europe. The largest producers of textile waste
in Europe are Belgium, Czech Republic, Portugal, Italy, Austria and Netherlands. Only 20%
of clothing waste is collected globally for reuse or recycling. The remaining 80% is deposited
or incinerated, resulting in a large loss of energy and raw materials.
Research Interests:
Текстилните претпријатија го фрлаат цврстиот текстилен отпад и заедно со останатиот комунален отпад локално се собира и се исфрла на депониите, каде што крајно се уништува со горење без никакво енергетско искористување. Цврстиот комунален... more
Текстилните претпријатија го фрлаат цврстиот текстилен отпад и
заедно со останатиот комунален отпад локално се собира и се исфрла на
депониите, каде што крајно се уништува со горење без никакво енергетско
искористување. Цврстиот комунален отпад е составен од биоразградлив
(органски) и бионеразградлив (неоргански) отпад кој може како суровина
пак да се користи. Во трудот се прикажани методи за третирање на цврст
органски отпад чијшто производ е високоенергетски гас, кој понатаму се
користи за добивање на топлинска и електрична енергија.
заедно со останатиот комунален отпад локално се собира и се исфрла на
депониите, каде што крајно се уништува со горење без никакво енергетско
искористување. Цврстиот комунален отпад е составен од биоразградлив
(органски) и бионеразградлив (неоргански) отпад кој може како суровина
пак да се користи. Во трудот се прикажани методи за третирање на цврст
органски отпад чијшто производ е високоенергетски гас, кој понатаму се
користи за добивање на топлинска и електрична енергија.
Статистичките податоци укажуваат на позитивен раст на текстилната индустрија за 2013 година, која во вкупниот извоз учествуваше со 25,6 %. Бројот на вработените е 42.000, а финансиските ефекти се мали, бидејќи 92-95 % од производството е... more
Статистичките податоци укажуваат на позитивен раст на текстилната
индустрија за 2013 година, која во вкупниот извоз учествуваше со 25,6 %. Бројот на вработените е
42.000, а финансиските ефекти се мали, бидејќи 92-95 % од производството е лон, кое е ниско
профитабилно. Иднината за опстанок во современите услови на стопанисување е свртување кон
производството на сопствени брендови и можност за самостојно учество на светските пазари.
Кон тоа се стремат и другите индустрии, но за текстилната тоа би требало да е една од
клучните насоки за развој, бидејќи модерното општество создаде брендирана мода, голем број
стилови што го дефинираат идентитетот и афинитетот на одредена популација кон одредена
модна тенденција. Она што се нуди на пазарот треба да ги задоволува потребите и желбите на
купувачот и треба да е нешто повеќе од физички објект, односно станува збор за целосен
„пакет“ на бенефиции или задоволства за кои купувачот верува дека ги добива доколку го купи
производот.
При процесот на брендирање врвното место би требало да го зазема дизајн пристапот, но
не само како креација без техничко-технолошка подлога и економска логика, туку како однапред
осмислена и програмирана пазарна воопшто, а посебно извозна стратегија за развој со долгорочни
осмислени цели.
индустрија за 2013 година, која во вкупниот извоз учествуваше со 25,6 %. Бројот на вработените е
42.000, а финансиските ефекти се мали, бидејќи 92-95 % од производството е лон, кое е ниско
профитабилно. Иднината за опстанок во современите услови на стопанисување е свртување кон
производството на сопствени брендови и можност за самостојно учество на светските пазари.
Кон тоа се стремат и другите индустрии, но за текстилната тоа би требало да е една од
клучните насоки за развој, бидејќи модерното општество создаде брендирана мода, голем број
стилови што го дефинираат идентитетот и афинитетот на одредена популација кон одредена
модна тенденција. Она што се нуди на пазарот треба да ги задоволува потребите и желбите на
купувачот и треба да е нешто повеќе од физички објект, односно станува збор за целосен
„пакет“ на бенефиции или задоволства за кои купувачот верува дека ги добива доколку го купи
производот.
При процесот на брендирање врвното место би требало да го зазема дизајн пристапот, но
не само како креација без техничко-технолошка подлога и економска логика, туку како однапред
осмислена и програмирана пазарна воопшто, а посебно извозна стратегија за развој со долгорочни
осмислени цели.