Републички завод за заштиту споменика културе Београд Institute for Protection of Cultural Monuments of Serbia Belgrade МРАМОРЈЕ ПРОЈЕкАт кОнзЕРвАциЈЕ сРЕдњОвЕкОвних кАМЕних нАдгРОБних ОБЕлЕжЈА – стЕћАкА нА АРхЕОлОшкОМ нАлАзишту МРАМОРЈЕ у ПЕРућцу ОПштинА БАЈинА БАштА ArChAeologICAl SIte of MrAMorje, PЕrućAC, BAjInA BАštА MedIAevAl toMBStoneS – StЕćАkS – ConServAtIon ProjeCt увОд IntroduCtIon Пројекат заједничке номинације средњовековних камених надгробних обележја – стећака за uneSCo-ву листу светске баштине покренут је на иницијативу министара културе Босне и херцеговине, црне горе, хрватске и србије у новембру 2009. године. тимови су се састали 29. марта 2010. године у сарајеву на конститутивном састанку, а у Подгорици од 13. до 14. маја исте године одржано је радно саветовање о принципима избора некропола са стећцима. на састанку у Министарству културе Републике србије у Београду, 11. до 12. фебруара 2011. године, тимови су усвојили предложена културна добара – средњовековна гробља с каменим обележјима стећцима и заједнички текст тентативног листа. Од априла 2011. године тентативни листови све четири државе учеснице прихваћени су као прелиминарни предлог у uneSCo. Босна и херцеговина је предложила двадесет и две локације, хрватска две, црна гора три и србија три. тентативни лист за Републику србију обухвата археолошка налазишта Мраморје у Перућцу, Мраморје у Растишту (општина Бајина Башта) и грчко гробље у селу хрте (општина Пријепоље). у оквиру израде Плана управљања за предложена археолошка налазишта на територији општине Бајина Башта израђен је „Пројекат конзервације средњовековних камених надгробних обележја – стећака на археолошком налазишту Мраморје у Перућцу, општина Бајина Башта“ (сагласност Министарства културе, информисања и информационог друштва Републике србије бр. 633-347/2010-03 од 15. априла 2011). Министарство културе Републике србије обезбедило је средства за извођење пројекта преко редовне делатности Републичког завода за заштиту споменика културе - Београд. Радови су обављени у периоду од 27. јуна до 27. августа 2011. године. the trans-border nomination Project of the mediaeval tombstones – stеćаks – for the uneSCo World heritage list was launched at the initiative of the Bosnia and herzegovina, Montenegro, Croatia and Serbia Ministries of Culture in november 2009. on 29.03.2010, the teams held a constitutive meeting in Sаrајеvo, and on 13–14 May the same year, a conference was held in Podgorica on the mediaeval tombstone cemeteries selection principles. on 11–12.02.2011, at the Ministry of Culture, Belgrade, the teams adopted the proposal for the cultural properties – the characteristic mediaeval tombstones cemeteries and a joint text for the tentative list. In April 2011, the tentative lists of all four participating countries were accepted for the uneSCo preliminary proposal. Bоsniа and hеrzеgоvinа proposes 22 locations, Croatia 2, Montenegro 3 and Serbiа 3. the republic of Serbia tentative list contains the archaeological sites of Мrаmоrје of Pеrućac, Мrаmоrје of rаstište (Bајinа Bаštа Municipality) and the greek cemetery in the village of hrta (Priјеpоlје Municipality). As part of the Bајinа Bаštа proposed archaeological sites Managing Plan, an “Archaeological site of Mramorje, Pеrućac, Bajina Bаštа mediaeval tombstones – stеćаks –Conservation Project” was devised (the republic of Serbia Ministry of Culture, Information and Information Society approval no. 633347/2010-03 of 15.04.2011). the Ministry of Culture provided the funding for conducting the project, as part of the republic Institute for the protection of Cultural Monuments – Belgrade regular activities. the works were conducted in the period 27.06–27.08.2011. Ге­о­дет­ски­план­ар­хе­о­ло­шког­на­ла­зи­шта­Мра­мор­је­(сни­мио­Пре­драг­Га­во­вић,­ге­о­де­та,­до­пу­нио­Зла­тан­Об­ра­до­вић,­ге­о­де­та) The­Мrаmоrје­archaeological­site­land­survey­plan­(taken by Prеdrаg Gаvоvić, land surveyor, additions by Zlаtаn Оbrаdоvić, land surveyor) ПОдАци О АРхЕОлОшкОМ нАлАзишту МРАМОРЈЕ у ПЕРућцу InforMAtIon on the МrАMОrЈЕ ArChAeologICAl SIte In PЕrućAC Да­то­ва­ње: XIv–Xv век Број­и­да­тум­ре­ше­ња­о­утвр­ђи­ва­њу­кул­тур­ног­до­бра: Решење Републичког завода за заштиту споменика културе, бр. 709/3 од 25.09.1968. године. Број­и­да­тум­ре­ше­ња­о­ка­те­го­ри­за­ци­ји­кул­тур­ног­до­бра: Одлука у „службеном гласнику сР србије“ бр.14/79. Ме­сто,­оп­шти­на: Перућац, Бајина Башта Ка­та­стар­ска­оп­шти­на: катастарске парцеле број 39, 40, 46, 47, 48, 49, 50 кО Перућац. Вла­сник: Општина Бајина Башта, ул. душана вишића 28, Бајина Башта Ге­о­граф­ске­ко­ор­ди­на­те: 43° 57' 445" n 019° 25' 910" e Над­мор­ска­ви­си­на: 239 m Dated to: 14th–15th century Decision on declaring the cultural property date and No.: the republic Institute for the Protection of Cultural Monuments, no. 709/3 of 25.09.1968. Cultural property categorisation decision date and No.: publicised in the “official gazette Sr Serbia”, no.14/79. Place, municipality: Pеrućаc, Bајinа Bаštа Cadastre municipality: Cadastre lot nos. 39, 40, 46, 47, 48, 49, 50 CM Pеrućаc. owner: Bајinа Bаštа municipality, addr. dušаnа višićа 28, Bајinа Bаštа Geographical coordinates: 43° 57' 445" N 019° 25' 910" E Altitude: 239 m ПОлОжАЈ Перућац је мање насеље удаљено 12 km западно од Бајине Баште на путу за планину тару и национални парк „тара“. Археолошко налазиште Мраморје налази се у центру Перућца, на високој десној обали реке дрине, на простору између пу та и реке. земљиште које заузима углавном је у својини општине Бајина Башта, само је на крајњем источном делу приватно имање. средњовековно гробље уткало се у урбани део насеља Перућац у чијој су непосредној близини савремени новоизграђени објекти. Планине тара (Равна тара) и звијезда са великом окуком дрине чине део старог влаха који се протеже на сушицу и планину Јавор у Босни са којима чине јединствену природну целину. Простор планине таре с обзиром на геоморфолошке карактеристике није знатно насељен. само насеље Перућац, пре него што је изграђена хидроелектрана, било је излетничко место са старим воденицама, рибњаком и вилама за боравак гостију. историјско наслеђе места није било посебно вредновано нити истицано, али није било ни угрожено. Међутим, од времена изградње хидроелектране „Бајина Башта“ (пуштене у погон 1982. године) уследио је нагли развој, укључујући изградњу објеката, инфраструктуру, саобраћај и све пратеће функције. Ово је довело до чињенице да је средњовековно гробље с надгробним обележјима стећцима данас окружено са свих страна. налазиште лежи 16 m изнад тока реке дрине и обале која је неуређена и подложнa плављењу. у целој висини обале преовлађује кречњачка стена, с плитким пећинским отворима, а у завршном земљаном слоју обављано је укопавање у средњем веку. западно и југозападно од средњовековног гробља налази се гробље из XvIII–XIX века. Из­вор­ре­ке­ надгробна обележја су ретка, углавном ниВре­ло ска, у облику квадера с уклесаним крстом. The­Vrеlо­ само један део гробља је ограђен гвозденом river­source оградом. у правцу запада су продавница, пошта, вила „дрина“ са рестораном „врело“ и на самој ивици високе обале неколико приватних објеката. Посебну природну вредност чини река врело која тече око 150 m западно од средњовековног гробља Мраморје. Река је дугачка 365 m, због чега се популарно зове година, и могуће је видети цео њен ток од богатог извора до још атрактивнијег водопада којим се улива у дрину. Посетиоцима су посебно занимљиве пастрмке које се лако уочавају у бистрој води. loCAtIon Pеrućаc is a settlement 12 km to the west from Bајina Bаšta, on the road to таra mountain and the tara national park. the Мrаmоrје archaeological site is located at the centre of Pеrućac, on the drina river high banks, between the road and the river. the area it covers belongs to the Bајinа Bаštа Municipality, and on its east end there is a private estate. the mediaeval cemetery became integral of the urban part of the Pеrućac settlement with modern, newly built buildings in its direct vicinity. таrа (rаvnа таrа) and Zviјеzdа mountains, with a large drina curve are parts of the Stari vlah range, stretching to Sušica and Јаvоr mountains in Bоsnia, making one natural formation. due to geomorphological features, the tara mountain area is sparsely settled. Before the power plant was built, the Pеrućаc settlement had been primarily a popular place for outings, with watermills, a fish pond and villas for visitors’ accommodation. the heritage of the place was not valued or affirmed much, but was not endangered. however, when the Bајinа Bаštа power plant was constructed (started to operate in 1982), suddenly development started to increase with intensive construction works and infrastructure, traffic and all other acПерућац­на­десној­ tivities took off. Consequently, the meобали­Дрине.­ diaeval tombstone cemetery found itself Стрелица­показује­ surrounded from all the sides. положај­археолошког­ the site is 16 m above the drina налазишта­Мраморје and its banks which are in a rather Pеrućаc­on­the­right­ bad state and subject to flooding. the Drina­bank.­The­ banks consist mostly of limestone, with arrow­shows­the­ shallow cave openings, and on the surposition­of­Мrаmоrје­ face layer of soil, the people dug in the archaeological­site stones in the Middle ages. to the west and south-west from the Висока­обала­Дрине­ mediaeval cemetery, there is another код­археолошког­ cemetery dating from the 18th-19th centuналазишта­Мраморје ry. the grave marks are sparse, generally The­Drina­high­bank­ quite short, made of stone blocks with at­the­Мrаmоrје­ carved in crosses. just one section of the archaeological­site cemetery is fenced with an iron fence. to the west there is a local shop, a post office, the drina villa with the vrelo restaurant and on the very edge of the high bank, there are some private buildings. the vrelo river is of a particular natural value, flowing some 150 m to the west from the Мrаmоrје mediaeval cemetery. the river is 365 m long, hence a popular name the Year, and its whole course could be viewed, from its lavish source to its beautiful waterfall going down to the drina. Из­глед­се­дам­де­се­тих­го­ди­на­XX­ве­ка­(из­ар­хи­ве­РЗЗСК)/1970’s­look­(RIPCM­Archives) истОРиОгРАФски ПОдАци средњовековно камено надгробно обележје – стећак тема је бројних научних и стручних расправа готово два века. гробља са стећцима најбројнија су на територији Босне и херцеговине, а потом се у знатном броју налазе се и на територији западне србије, северне црне горе и југоисточне хрватске. иако није могуће урадити потпуно тачан попис, тренутно се располаже податком о готово 70 000 стећака на простору централног Балкана. на територији западне србије, на основу рекогносцирања, истраживања и података из литературе, до сада су регистроване 203 некрополе са стећцима, на којима је евидентирано 4 118 надгробних обележја. сахрањивање под стећцима у србији обављано је током XIv–Xv века. О томе највише сведоче појединачни натписи уклесани на стећцима. споменици сврстани у тип стећака евидентирани су на свим подручјима данашњих граничних општина србије с Босном и херцеговином и црном гором, као и на суседним подручјима западне и југозападне србије. стећци у западној србији познатији су као мраморови, а потеси на којима су се налазила средњовековна гробља с оваквим обликом обележавања као мраморја. Мраморје у Перућцу или Мраморје у суседном Растишту сведоче о учесталости овог назива. власник немачко-аустријске пилане код Перућца, и. Етбер, у XIX веку је избројао око 200 споменика од тврдог кречњака без натписа на Мраморју у Перућцу. војин ивановић средином XX века описује 112 споменика. наводи да је један споменик пренесен у музеј у ужице, а један у Етнографски музеј у Београду. у ствари, два мања стећка без украса пренесена су у Етнографски музеј јер су била приказана на изложби коју је Музеј приредио током 1955/56. године, а затим представљена и у каталогу „српски надгробни споменици“ објављеном тим по водом. у документацији Археолошког институ та која је сачињена након теренских истраживања, под бројем 378, постоји план некрополе из 1953. године са 105 споменика. у Ар­хе­о­ло­шким­спо­ме­ни­ци­ма I наведен је број од 70 споменика, док шефик Бешлагић говори о 93 споменика. Емина зечевић је приликом свог обиласка 1995. године избројала такође 93 споменика, али упоређивањем с планом некрополе из документације Археолошког института уочила је да су у међувремену поједини споменици измештени. Би­бли­о­гра­фи­ја: војин М. ивановић, средњовековни надгробни споменици у Подрињу, Гла­сник­Eтнографског­му­зе­ја, књ. XvII/1954, Београд, 221–272; Marian Wenzel, Укра­сни­мо­ти­ви­ на­стећ­ци­ма, сарајево 1965; še­fik­Be­šla­gić,­Steć­ci,­ka­ta­lo­ško-topo­graf­ski­pre­gled,­Sa­ra­je­vo­1971; исти, Steć­ci,­kul­tu­ra­i­umjet­nost, Sarajevo 1982; Феликс каниц, Ср­би­ја­зе­мља­и­ста­нов­ни­штво,­од­ рим­ског­до­ба­до­кра­ја­XIX­ве­ка, Београд 1985; Емина зечевић и Марко вуксан, локалитети са стећцима, рекогносцирање у области Бајине Баште, Гла­сник­Срп­ског­ар­хе­о­ло­шког­дру­штва 11/1996, Београд, 271–272; Емина зечевић, Мра­мор­је,­стећ­ци­ у­за­пад­ној­Ср­би­ји, Београд 2005. Из­глед­2010.­го­ди­не/2010­look hIStorIogrAPhICAl InforMAtIon A mediaeval tombstone – stеćаk has been the subject of numerous scientific and expert discussions for almost two centuries. Most of the cemeteries with such tombstone markings are on the territory of Bоsnia and hеrzеgоvina, then in a quite substantial number, they can be found in western Serbia, northern Montenegro and south-eastern Croatia. no complete inventory of the tombstones can be made, but at the moment, the number of them is almost 70,000 in the central Balkans. Based on the conducted reconnoitring, investigations and the information provided in the literature, in western Serbia 203 cemeteries with the typical tombstones have been registered so far, with 4,118 recorded stones. Burial under those typical stones in Serbia was conducted in the 14th and 15th century. the individual inscriptions on the stones testify on the practice. the stones classified as stеćаks have been recorded in all the areas along the present border municipalities between Serbia, Bosnia and herzegovina and Montenegro, as well as in the neighbouring areas in western and south-western Serbia. the western Serbia tombstones are known as the marble stones, and the areas where the mediaeval tombstone cemeteries were created are known as the Mramorje, the Marbles. the Pеrućac or the neighbouring rаstište Мrаmоrје confirm the frequency of the name. In the 19th century, in the Pеrućac Мrаmоrје, an owner of a german-Austrian sawmill nearby Pеrućac, I. Еtbеr, counted about 200 tombstones made of hard limestone without any inscriptions. In the mid-20th century, v. Ivаnоvić described 112 stones. he stated that one of the stones was taken to a museum of užicе, and another to the ethnographic Museum of Belgrade. Actually, two smaller stones, without any decorations, were taken to the Belgrade ethnographic Museum, as they were to be displayed at the 1955-56 Museum Show, and then presented in the “Serbian tombstones” catalogue. the Archaeological Institute filing section, created after conducted land surveys, under no. 378, there is a cemetery plan dating from 1953, with 105 stones. the Archaeological­Monuments­I publication gives the number of 70 stones, whereas š. Bеšlаgić talks of 93 ones. While visiting the place in 1995, Е. Zеčеvić also came up with 93 stones, but when she compared her finding with the Archaeological Institute documentation cemetery plan, she noticed that, in the meantime, some of the stone had been moved. Literature: vојin М. Ivаnоvić, Srеdnjоvеkоvni nаdgrоbni spоmеnici u Pоdrinju, Glаsnik­Etnоgrаfskоg­muzеја, knj. XvII/1954, Bеоgrаd, 221–272; Marian Wenzel, Ukrаsni­mоtivi­nа­stеćcimа, Sаrајеvо 1965; šefik Bešlagić, Stećci,­kataločko-topografski­pregled, Sarajevo 1971; Isti, Stećci,­kultura­i­umjetnost, Sarajevo 1982; fеliks kаnic, Srbiја­zеmlја­i­stаnоvništvо,­оd­rimskоg­dоbа­dо­krаја­XIX­ vеkа, Bеоgrаd 1985; Еminа Zеčеvić i Маrkо vuksаn, lоkаlitеti sа stеćcimа, rеkоgnоscirаnjе u оblаsti Bајinе Bаštе, Glаsnik­Srpskоg­ аrhеоlоškоg­društvа 11/1996, Bеоgrаd, 271–272; Еminа Zеčеvić, Мrаmоrје,­stеćci­u­zаpаdnој­Srbiјi, Bеоgrаd 2005. истРАживАњА Се­ди­мент­но-пе­тро­граф­ска­ана­ли­за за „студију седиментно-петрографске анализе средњовековних камених надгробних обележја – стећака на археолошким налазиштима Мраморје у Перућцу, Мраморје у Растишту и грчко гробље у хртама“ са споменика у Перућцу узето је десет узорака. на основу макроскопског описа карбонантних седиментних стена уочава се да је камен масивне, ређе масивне бречасте структуре, боја је светлосива, светложућкаста, стена је компактна и чврста. Микроскопски опис указује на структуру микрокристаласту до ситнозрнасту као и ситносредњозрнасту до крупнозрнасту. Ортохеми (orthochems) су углавном спарити и микроспарити, а идентификовани су бројни различити алохеми (allochems) и теригени. упоређивањем ових узорака са узорцима из мајдана у засеоку симићи, око 800 m југоисточно од средњовековног гробља у Перућцу, утврђено је Макро­и­ да део споменика могао да потиче од микрофотографије­ стене узете из овог мајдана. два­узорка­са­ Анализу је урадио др Радмило Јонадгробних­обележја вановић, седиментолог, нис газпром Two­tombstones­ нефт, сектор за геологију. Рад­ми­ло­Јо­ва­но­вић­и­Бо­ри­во­је­Илић,­ге­о­ло­зи/Rаdmilо­Јоvаnоvić­and­ Bоrivоје­Ilić,­geologists samples­ mаcrо-­and­ О налазишту, пре свега о надгробmicrо-photos ним обележјима, практично се нико није старао и зуб времена их је, потпомогнут атмосферским појавама, микрофлором, вегетацијом и загађењем од прометне саобраћајнице, неумитно девастирао. терен се од запада благо спушта ка истоку тако да су поједини већи споменици били утонули и искривљени до обрушавања. Поједини оштећени споменици били су потпуно прекривени земљаним слојем и обрасли травом. споменике је карактерисала сива боја настала као комбинација загађења и лишајева. континуирана активност лишаја и маховина као и тектонски поремећаји и атмосферске прилике, довели су до уочљивих продубљених канала на повшини надгробних обележја који се стварају дуж камених пора и чине да површина делује попуцало. Еолским процесом пукотине су испуњене слојем земље у коме је створен нови травнати покривач, или биљна коровска врста с јаким кореновим системом који ствара нове пукотине и процепе и чини да отпадају слојеви и делови камена. Рад­ми­ло­Јо­ва­но­вић­узи­ма­узо­рак­из­на­пу­ште­ног­мај­да­на­у­за­се­о­ку­ Си­ми­ћи­у­Пе­рућ­цу/Rаdmilо­Јоvаnоvić,­collecting­a­sample­from­the­ abandoned­mine­of­the­Simići­hamlet­in­Pеrućac InveStIgAtIonS Sediment-petrographic­tests ten samples were taken from the stones in Pеrućac for the “Мrаmоrје of Pеrućac, Мrаmоrје of rаstište and the greek cemetery of hrta archaeological site mediaeval tombstones – stеćаks – sediment-petrographic analysis”. Based on the sampled carbonate sediment rock macroscopic description, the stone is of massive, seldom massive breccia structure, of light grey or yellowish shades, compact and hard. A microscopic description shows that the stone has micro-crystalline to micro-grain structure, as well as from micro-grain to macro-grain. orthochems are usually the sparite and microsparite, and numerous and various allochems and terrigenous sediments were observed. Comparing these samples with those taken from a mine in the hamlet of Simići, some 800 m to the south-east from the mediaeval cemetery of Pеrućac, it has been established that some of the stones could be from rock Утицаји­микрофлоре,­ quarried in the mine. вегетације,­ dr rаdmilо Јоvаnоvić, sеdimеатмосферских­ ntоlоgist, nIS gаzprоm nеft, geology појава­на­површину­ Sector, performed the tests. надгробних­обележја The work of microflora, vegetation and weather on the tombstones surface the site and particularly the tombstones have not been taken care of, and the march of time along with the elements: weather, microflora, vegetation and pollution from the road have yielded a devastating effect. the terrain slopes a little from west to east, so some of the larger stones were sunken and tilted or even tumbled down. Some damaged stones were completely covered with soil and grass. the stones had a characteristic grey colouring due to the pollution and lichens. Because of a continuous work of the lichens and moss, as well as the tectonic movements and weathering, stone grooves were formed along the pores, giving an impression of cracks. furthermore, the wind has filled the cracks with a layer of soil, which made it a grass growing grounds, sometimes with strong roots weed that created new fissures and cracks, causing the layers or chunks of stone to fall off. а Милица­Љаљевић­Грбић,­миколог,­и­Алекса­Јеликић,­хемичар,­ узимају­узорке/Мilicа­Ljаlјеvić­Grbić,­mycologist,­and­Аlеksа­ Јеlikić,­chemist,­collecting­the­samples b Paecylomyces variotti:­а.­конидиогени­апарат;­б.­цијанобактерије­ са­дебелим­слузним­омотачима­у­фрагменту­биофилма Paecylomyces variotti:­а.­Conidiogenous­apparatus;­b.­cyanobacteria­ with­a­thick­slimy­membrane­in­the­biofilm­fragment Хе­миј­ска­и­ми­ко­ло­шка­ана­ли­за Chemical­and­mycological­tests­ хемијском анализом узорка с надгробног обележја у Перућцу утврђени су карактеризација материјала, стратиграфски преглед и утицај аерозагађења. Металографским микроскопом у одбијеном светлу на увећању 200 пута уочен је слој лишајева дебљине око 60 микрометра, а у слоју испод њега који је деградиран и показује измењену структуру у дебљини од 80 микрометара местимично су видљиве зелене алге. такође је утврђено да су елементи аерозагађења испод границе детекције инструментом без било каквог тренда раста или опадања по дубини камена, те не постоје значајни ефекти аерозагађења. Анализу је урадио Алекса Јеликић, хемичар, Републички завод за заштиту споменика културе - Београд. the Pеrućac tombstones chemical test determined their material and stratigraphic characteristics and the air pollution impact. By the use of a metallographic microscope in the reflected light observation, at 200 times augmentation, a lichen layer of some 60 micrometres in thickness was observed, and in the layer beneath, which has degraded, showing changes in its structure of about 80 micrometres in thickness, green algae could be observed in places. on the other hand, air pollution elements were observed to be below the instrument detection line, without any increase or decrease trend in the stone depth, so there are no significant air pollution effects. the tests performed by Аlеksа Јеlikić, chemist, republic Institute for the Protection of the Cultural Monuments – Belgrade. Миколошком анализом, након засејавања узорка узетог методом бриса, откривена је доминација плодоносних тела по типу пикнидије а идентификацијом је утврђено да припадају роду Pho­ma, као и Pa­ecylomyces­va­ri­ot­ti, Mi­ce­lia­ste­ri­lia, квасци и бактерије. Анализом фрагмената биофилма установљено је да је биофилм изузетно добро развијен и грађен пре свега од фотоаутотрофних организама – Cyano­bac­te­ria. Посебно су уочљиви дебели слузни омотачи ових организама који представљају адаптацију на екстремне услове живота, а који чине одличну подлогу за пријем и колонизацију хетеротрофних микроорганизама – бактерија, актиномицета и микрогљива. закључак је да у састав биофилма улазе маховине, крустозни и фолиозни лишајеви, зелене алге, цијанобактерије, филаментозне микромицете, актиномицете, бактерије и квасци. Анализу је урадила др Милица Љаљевић грбић, миколог, у сарадњи са др Марком сабовљевићем, бриологом и др горданом субаков симић, алгологом, са Биолошког факултета универзитета у Београду. upon swabbing and seeding the collected sample, the mycological test showed a dominance of picnidia, identified as Phoma genus, as well as Paecylomyces­variotti, Micelia­sterilia, yeast and bacteria. By testing a biofilm fragments, it was observed that the biofilm was well developed, consisting primarily of photoautotrophic organisms – Cyanobacteria. Particularly noticeable are the rather thick slimy membrane of the microorganisms, characteristic to extreme condition adaptation, but also creating a favourable grounds for heterotrophic microorganisms – bacteria, actinomyces and microfungi. It was found that the biofilm consisted of moss, crustose and foliose lichens, cyanobacteria, filamentous micromyces, actinomyces, bacteria and yeasts. tests performed by dr Мilicа ljаlјеvić grbić, mycologist, in collaboration with dr Маrkо Sаbоvlјеvić, bryologist and dr gоrdаna Subаkоv Simić, algologist, faculty of Biology, university of Belgrade. кОнзЕРвАтОРски ПОстуПци ConServAtIon ACtIvItIeS конзерваторски радови изведени су у периоду 27. јуна до 27. августа 2011. године. Conservation works were done in the 27.06.–27.08.2011 period. уз помоћ механизације споменици су испрaвљени и враћани у положај најближи првобитном. такође, споменици који су готово целом својом запремином били утонули у тло, уз помоћ механизације су подигнути а место је попуњено земљом и шљунком. Овај поступак обављен је у сарадњи с Привредним друштвом дринско-лимске хидроелектране д.о.о. из Бајине Баште коришћењем специјализоване механизације. у сарадњи с националним парком „тара“, уз одобрење службе за стамбено комуналне делатности - Бајина Башта, уклоњена је самоникла, некултивисана вегетација која је затварала поглед на надгробна обележја. са Панчићевих оморика, које су засађене седамдесетих година прошлог века, уклоњене су суве гране. Обављено је откопавање око сваког споменика. Приликом откопавања уочено је да многи споменици (сандуци и слемењаци) имају постоље које се до тада није видело. Површина око споменика је испуњена слојем водопропустљивог уситњеног камена – шљунком. дренажни канали су постављени у оси исток–запад (дужина 30 m и 11,5 m) и оси север–југ (12 m). укопани су до дубине 0,8 m за дренирање воде из правца севера где је терен виши и пада ка југу и у ували која се налази на средини простора с највећом концентрацијом споменика. гробни укопи се налазе на просечној дубини од 1,60 m и њихов садржај није оштећен укопом дренажних канала. With the use of machinery, the stone were placed to a position most similar to the original one. Also, in cases where the stones were completely sunken into the ground, with the help of the machinery they were unearthed and placed back into their position and the hole in the ground filled with soil and gravel. the activity was done in collaboration with a company of the drina-lim Power Plant ltd. of Bајina Bаšta, using the special machinery. In collaboration with the “tara” national Park and upon an approval issued by the housing & utilities Services of Bајina Bаšta, the area looking at the tombstones was cleared and weeded from the vegetation interrupting the view to the stones. the dead branches were removed from the Pаnčić spruces, planted in the 1970’s. the ground was cleared around each stone. during the process, it was observed that many stones (chests and gabled ones) were with pedestals, which had not been visible until then. the area around the stones was filled with a layer of crushed stone – gravel to facilitate drainage. the drainage canals were placed along the east-west axis (30m and 11.5m long) and the north-south axis (12m). the drainage canal were placed in the ground up to 0.8m depth for draining water coming from the north direction where the land is elevated, sloping towards south and a valley that is in the middle of the area with the greatest concentration of the tombstones. the graves themselves are at an average depth of 1.6m and their content was not endangered by the drainage canals. на југоисточној површини специјализованом механизацијом – комбинованом машином скинут је слој земље у висини 0,2–0,3 m ради нивелисања терена и откривања споменика који су већим делом били прекривени земљом. на овој површини накнадно ће бити посађена трава. Обављено је механичко уклањање маховине која је заузимала велику површину споменика, чишћење земље из пукотина и одстрањивање вегетације с коренским системом. Очишћена површина је третирана неабразивним средствима (BAC 0,25%, Mellerud, калијев сапун), а поступак је у зависности од упрљаности понављан више пута. Површина је додатно чишћена четкама с природним и вештачким влакнима, док су мање површине дорађене шпахтлама и специјализованим ситним алатом. у завршној фази чишћења површина је испирана хладном водом под притиском (160 бара). Поступак је понављан више пута зависно од упрљаности. на очишћеним површинама споменика обављено је попуњавање пукотина полицем масом, са додатком белог тонера у финалном слоју ради уједначавања са сивобелом површином. на дванаест споменика обављена је реконструкција већих оштећења и недостајућих делова. за овај поступак коришћен је камен истих својстава из напуштеног мајдана у Перућцу. након обављених конзерваторских поступака површине свих споменика су третиране заштитним хидрофобним премазом са силиконском отопином. Конзерваторске радове извели су мр Маја Ђорђевић, ар­ хеолог и руководилац Пројекта, Републички завод за заштиту споменика културе ­ Београд, Миладин Ивковић, вајар­кон­ зерватор, Музеј на отвореном „Старо село“ у Сирогојну, сарад­ ници: Душко Племић, Драган Кљајић, Сретен Стаматовић и мештани Перућца: Гвозден Митровић, Лука Пантелић, Бојан Милачић, Милан Деспотовић, Немања Јелисавчић, Миливоје Лазаревић и Бориша Ђукић. With a use of a special machinery, on the south-east area, a layer of soil was removed up to 0.2-0.3m in order to level the terrain and unearth the stones that were mostly covered. this area will subsequently be covered with grass. the moss, covering large areas of stones, was removed in mechanical manner, cracks were cleared of soil and vegetation with the roots. the cleaned surfaces were then treated with nonabrasive materials (BAC 0.25%, Mellerud, potassium soap), and the process, depending on the amount of dirt, was repeated several times. the surfaces were then additionally cleaned with both natural and synthetic fibre brushes, whereas the smaller surfaces were worked with spatulas and special small tools. In the final cleaning phase, the surfaces were rinsed with high pressure cold water (160 bars). the process was repeated several times, depending on the amount of dirt. on the stones cleaned surfaces, the cracks were filled with Polycem, with white toner added in the final layer, in order to even the colouring with the grey-white surface. reconstruction was performed on twelve stones with substantial damages and missing chunks. A stone of the same properties was used for the process, taken from the abandoned Pеrućac mine. upon completing the conservation process, all the stone surfaces were treated with a protective hydrophobic layer with a silicon solution. The conservation works were performed by Маја Đоrđеvić, MA, archaeologist and the project manager, the Republic Institute for the protection of Cultural Monuments – Belgrade, Мilаdin Ivkоvić, sculptor–conservator, the Old Village Open Air Museum of Sirоgојno, associates: Duškо Plеmić, Drаgаn Klјајić, Srеtеn Stаmаtоvić and the local people of Pеrućac: Gvоzdеn Мitrоvić, Lukа Pаntеlić, Bојаn Мilаčić, Мilаn Dеspоtоvić, Nеmаnjа Јеlisаvčić, Мilivоје Lаzаrеvić and Bоrišа Đukić. Захваљујемо се свима који су помогли да изведемо „Про­ јекат конзервације средњовековних камених надгробних обележја – стећака на археолошком налазишту Мраморје у Перућцу, општина Бајина Башта“: Привредном друштву дринско-лимске хидроелектране д.о.о., Бајина Башта Омладинској задрузи „тара“, Бајина Башта националном парку „тара“, Бајина Башта установи спортско-туристички центар „Бајина Башта“ ЈП дирекцији за изградњу, Бајина Башта Мештанима и председнику Месне заједнице Перућац скупштини општине Бајина Башта Acknowledgements We wish to thank everyone who has helped the “Archaeo­ logical site of Mramorje, Pеrućac, Bajina Bаštа mediaeval tomb­ stones – stеćаks – Conservation Project”: the drina-lim Power Plant ltd of Bајinа Bаštа the “tara” Youth Co-op of Bајinа Bаštа the “tara” national Park of Bајinа Bаštа the Sport & tourist Centre of Bајinа Bаštа Public Construction Company of Bајinа Bаštа the local people and the Pеrućаc local community chairperson the Bајinа Bаštа Council издавач/Published by РЕПуБлиЧки зАвОд зА зАштиту сПОМЕникА култуРЕ – БЕОгРАд InStItute for the ProteCtIon of CulturAl MonuMentS of SerBIA, BelgrAde Радослава грујића 11/Radoslava­Grujića­11 (www.heritage.gov.rs) зА издАвАЧА/dIreCtor вера Павловић лончарски/Vera­Pavlović­Lončarski АутОР/Author Маја Ђорђевић/Maja­Đorđević CIP - каталогизација у публикацији народна библиотека србије, Београд 904:726.825“653“(497.11) ЂОРЂЕвић, Маја, 1964Мраморје : пројекат конзервације средњовековних камених надгробних обележја-стећака на археолошком налазишту Мраморје у Перућцу, општина Бајина Башта = archaeological site of Mramorje, Perućac, Bajina Bašta, mediaval tombstones-stećaks-conservation project / [аутор, author Маја Ђорђевић ; превод, translated by Марија Ђорђевић ; фотографије, photographs Маја Ђорђевић]. Београд : Републички завод за заштиту споменика културе ; = Belgrade : Institute for the Protection of Cultural Monuments of Serbia, 2011 (Београд : jovišić printing centar). - [16] стр. : илустр. ; 20 cm кор. насл. - упоредо срп. текст и енгл. превод. - текст штампан двостубачно. - тираж 600. ISBn 978-86-80879-95-6 a) стећци - србија, западна CoBISS.Sr-Id 186391308 лЕктуРА и кОРЕктуРА/CoPYedItIng гордана Јовановић/Gordana­Jovanović ПРЕвОд/trAnSlAted BY Марија Ђорђевић/Marija­Đorđević тЕхниЧкО уРЕЂЕњЕ/grAPhIC deSIgn BY Милош лугоњић/Miloš­Lugonjić ФОтОгРАФиЈЕ/PhotogrAPhS Маја Ђорђевић/Maja­Đorđević штАМПА/PrInted BY JOVšIć­PRINTING­CENTAR Пилота Михаила Петровића 75, Београд тиРАж/PrInted BY 600 примерака/copies Београд/Beograd 2011.