Полазећи од природе предмета ликовна култура, који у наставном процесу на првом месту подразумева обезбеђивање богатог мултимедијалног окружења као основе учења, истраживања и стваралачког изражавања, указала се потреба да се испита у којој мери е-уџбеници као дидактичко средство подржавају специфичне захтеве овог наставног предмета. Циљ истраживања јесте сагледавање могућности примене е-уџбеника као дидактичког средства у настави, образовних домета и реперкусија на учење и развој у контексту савремене образовне праксе оријентисане на процес учења и образовне исходе. Компаративном анализом постојећих е-уџбеника за ликовну културу који се користе у основним школама у Србији, поређени су различити медијски формати: једноставне електронске верзије папирног издања, уџбеници обогаћени мултимедијалним подацима и савремене верзије е-уџбеника обогаћене апликативним програмима и интерактивним садржајима. Резултати истраживања показали су да је е-уџбеник као медиј и наставно средство инхерентан потребама наставног предмета ликовна култура, посебно у контексту проучавања савремене уметности, визуелних комуникација и медија, али и ширег мултидисциплинарног подручја образовних садржаја. У анализи се посебно издвојио концепт „нелинеарног” читања код хипервезе (hyperlink), као једне од кључних одлика е-уџбеника, што у процесу учења обезбеђује динамичан процес истраживања садржаја и контекста. Као медиј и као средство, е-уџбеник у већој мери обезбеђује остваривање кључних образовних исхода предмета ликовна култура, у односу на штампани медиј. У закључку истраживања истиче се да експанзија софтверских достигнућа у области ИКТ-а нуди диверзитет могућности примене е-уџбеника у образовном процесу, које имплицирају промене у схватању функције уџбеника, као и у начину његовог коришћења, али и потребе ширег оквира истраживања примене е-уџбеника као савременог наставног средства. Кључне речи: е-књига, е-уџбеник, настава ликовне културе.

Трудот укажува на предизвиците околу интензивната примена на Интернетот како медиум во промоција на туризмот. За таа цел, предмет на истражување е односот на младата популација генерално кон три аспекти:(1) Примена на Интернетот во туризмот и патувањето;(2) Користење електронски социјални мрежи во споделувањето искуства од туризмот и патувањето; и (3) Доверба во електронските медиуми за потребите на туристичката промоција. Целта на овој труд е да го ...

Овој труд претставува втор дел од интерпретацијата на романот „Пророкот од Дискантрија“ од Драги Михајловски. Првиот дел од оваа интерпретација е објавен, исто така, во списанието „Современост“, односно во бројот 4 од 2004 година. Во вториот дел се анализираат неколку наративни сегменти од романот како што се постапката на демистификација на евангелските чуда, настаните поврзани со проблемот на јужниот сосед со името на нашата држава, реноминацијата од Македонија во Дискантрија, полисемијата на морфемата, но и лексичката единица „дис“, симболиката на „ѕидот“ во овој роман, алузиите со црвениот и синиот воз, тенденцијата за иселувањето од Македонија, како и идејата за помирување на двете страни (Македонија и јужниот сосед) со цел да се надминат недоразбирањата во врска со името на нашата држава. Сите овие елементи на романот се анализираат детално во трудот при што се наведува и нивната суштинска наративна функција. Во заклучокот од трудот со наслов „Иднина“ се потенцира дека основната идеја на авторот Михајловски во овој роман е сугестијата да се отфрли омразата и да се прости со што ќе се отвори простор за решавање на долговековниот проблем со јужниот сосед во врска со името Македонија.

Денешниве услови во кои се наоѓа Република Македонија можат да се окарактеризираат како неповолни, во поглед на нејзината економска развиеност. Секоја земја, па така и нашава треба да ги искористи своите компаративни предности, своите потенцијали за да доживее економска експанзија. Настаните се интегрален дел на туризмот, но и нераскинлив дел со човечката цивилизација. Значи настаните се глобален феномен кои се повеќе добиваат на значење низ индустријата на евентите. Нашата држава, а и источниот регион иако имаат културно наследство, традиција, историја сепак до сега не го искористиле настанот како можност за брендирање на дестинацијата. Настаните имаат големо влијание врз секој сегмент од човековиот живот, во економскиот, опшествениот, културниот и политичкиот. Причината поради која туристичките настани се се повеќе популарни лежи во тоа што тие произведуваат многу позитивни ефекти и оптимални крајни резултати за целото општество. Ова истражување има цел да одредени теоретски созна...

У раду се бавим феноменом радника на привременом раду у иностранству који су после Другог светског рата мигрирали у земље Западне Европе. У циљу економске обнове, западно-европске земље, пре свега, Велика Британија, СР Немачка, Француска, Швајцарска, земље Бенелукса, Шведска и Аустрија због ниског наталитета и високог морталитета су биле принуђене да запошљавају инострану радну снагу. Са друге стране, лоши економски услови, немогућности запослења и жеља за вишим стандардом од оног у земљи порекла мотивисали су раднике из Италије, Шпаније, Португалије, Турске, СФР Југославије, Грчке, Ирске, Финске и земаља северне Африке да потраже запослење у иностранству. Радници на привременом раду у иностранству представљају спону између земље матице и земље пријема. Самим тим, радни мигранти, представљајући групу људи која одржава везе са земљом порекла, могу се сматрати и дијаспором земље матице. Са друге стране, с обзиром на „привременост“ њиховог боравка, поставља се питање да ли су они дијаспора. С тим у вези, у раду јукстапозиционирам феномене „дијаспора“ и „радници на привременом раду“ у циљу преиспитивања да ли, када и како радници на привременом раду постају дијаспора. У раду је посебан акценат стављен на радне мигранте из СФР Југославије, популарно називане „гастарбајтерима“, који су током 1960-их и 1970-их година одлазили пре свега у СР Немачку, Аустрију, Аустралију, Француску и Швајцарску и политички однос државе према њима.

Овој труд претставува детална анализа и интерпретација на постапката на дезинтеграција на ликовите во прозните книжевно-уметнички дела на Драги Михајловски. При анализата земени се предвид неколку збирки раскази („Речно улиште“, „Триполската капија“, „Ѓон“, „Скок со стап“) како и два романи („Пророкот од Дискантрија“ и „Смртта на дијакот“) од Михајловски. Интерпретацијата е насочена кон изолирање и анализирање на бројни наративни елементи што го дезинтегрираат ликот во прозата на Михајловски, а тоа се име и презиме (мешање на ликови), деминутиви, анти-портрет, ликови дублети, трансформации на ликовите, пасивен субјект и други. Деталната анализа на овие наративни постапки покажува дека семантичката дезинтеграција (деконструкција/ дестабилизација) на ликовите е една од доминантните постапки во раскажувачките дела на Драги Михајловски. Во заклучокот на овој труд се потенцира дека Михајловски со наративната постапка на деконструкција на ликовите во своето прозно творештво отвора мноштво теми како што се, на пример, незадоволството на индивидуата од неможноста да го реализира сопствениот автентичен идентитет, хипокризијата како зло коешто ја отуѓува единката од другите, но и од самата себеси и сл.

Савремене педагошке концепције развиле су се у другој половини XX века као снажна тежња за изменом свега онога што је претходно карактерисало ликовно-педагошку праксу као развојно неприхватљиво. Јавила се нова тенденција да се деци омогући слободан ликовни израз и да се одговарајућим поступцима подстичу њихове стваралачке способности, чиме се уједно подстиче природан дечји развој. Реперкусије различитих приступа ликовном васпитању и образовању било је могуће сагледати кроз компаративну анализу предшколских програма у Србији који се заснивају на социјализацијско-матурацијском и когнитивно-развојном приступу, као и питањима улоге васпитања у ликовном развоју детета, односно, васпитно-образовног утицаја који ови програми могу имати на децу предшколског узраста. С обзиром да се такви програми примењују у дечјим вртићима већ више од две деценије, анализом садржаја Општих основа предшколског програма (2007) искоришћена је прилика да се сагледа и упореди њихов образовни домет, посебно у погледу подстицања когнитивних аспеката и креативних способности предшколске деце. Кључне речи: методика ликовног васпитања и образовања, дечји когнитивни и креативни развој, предшколски програми васпитно-oбразовног рада