Гордана Д. Милошевић* Породични маузолеј у селу Универзитет у Београду, Архитектонски факултет, Београд * mgoga@eunet.rs ** Чланак представља резултат рада на пројекту Романизација, урбанизација и трансформација урбаних центара цивилног и војног карактера у римским провинцијама на тлу Србије (бр. 177007) Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. 1 Гробница је нађена случајно, приликом копања воћњака на имању Вукашина Милосављевића, јужно од његове куће на граничном делу према сеоском гробљу. 2 Краћи извештај објављен је исте године, а обимнија студија десет година касније, в. Валтровић 1895: 131–132; Валтровић 1906: 128–138. 3 Стричевић 1957: 411–413. 4 Вујичић-Вуловић 1967: 85–92. Гробница је као споменик културе заштићена још 1948. године, а као непокретно културно добро од великог значаја категорисана 1979. године. 5 Валтровић 1895: 131–132; Валтровић 1906: 128–138; Васић 1906: 138–140; Стричевић 1957: 411–413; Стричевић 1953; Stričević 1964: 195–196; Милошевић 1993: 181–183; Milošević 2009: 741–751; Milošević 2009а: 59–64. Брестовик код Београда** Апстракт: У селу Брестовик (општина Гроцка) крајем XIX века откривена је и археолошки испитана монументална гробница сложене основе. Гробница и кип мушкарца датовани су у крај III или почетак IV века. Општи склоп гробнице у Брестовику, фреско и скулптурална декорација указују на дугу традицију сахрањивања, поштовања умрлих и пагански карактер гробног култа. Скулптура са огртачем и туником вероватно представља власника породичног маузолеја, изграђеног према хеленистичким узорима који су били примењени у архитектури царских маузолеја и других јавних грађевина касне антике. Идеја спајања храма (templum) и гроба (sepulcrum) као основни модел у градњи царских маузолеја у време тетрархија одраз је опште слике и односа у начину сахрањивања и неговању култа мртвих. Архитектура и место породичне гробнице у позноримским провинцијама на Балкану доживљавају сличну трансформацију. Један од примера таквог односа најбоље је исказан у градњи и украшавању гробнице у Брестовику код Београда. Кључне речи: Брестовик (Гроцка), гробна архитектура, гробни култ, породични маузолеј АРХИТЕКТУРА ГРОБНИЦЕ У селу Брестовик (општина Гроцка), на локалитету Вукашинова црква, испод савременог сеоског гробља, откривена је 1895. године монументална гробница.1 Археолошки је испитана септембра 1896. године и налази детаљно публиковани.2 Средином шездесетих година изведена су ревизиона истраживања,3 а почетком седамдесетих година и радови на заштити архитектуре и живописа.4 Сложена организација и конструкција грађевине, фреско и скулптурална декорација били су предмет проучавања већег броја истраживача.5 Гробница је сложене основе, издуженог плана. Састоји се из три просторије, пoређане у низу од истока према западу, различитог облика и намене (сл. 1). Гробна одаја – крипта налази се на западном делу објекта. У основи је четвороугаона, полуобличасто засвођена просторија, основе 2,60 x 3,17 m и висине 2,70 m. Улаз (0,76 x 1,58 m) стоји на источној страни и изведен је од грубо тесаног пешчара. На северном делу прага и надвратника сачуване су мање јаме од конструкције врата, а на јужном довратнику жлеб за браву. Са северне и јужне стране улаза налази се по један уски, лучно засвођен прозор, у целости клесан од камена. У оси западног зида, изнад гроба, налази се мања полукружна ниша. Под просторије је од кречног малтера и ситних комада опеке 8 Гордана Д. Милошевић ПОРОДИЧНИ МАУЗОЛЕЈ У СЕЛУ БРЕСТОВИК КОД БЕОГРАДА 1. Гробница у селу Брестовик, општина Гроцка, основа и пресек: 1) гробна просторија – крипта; 2) просторија са конхама; 3) прилазни простор (Валтровић 1906: Т. IV, сл. 1) 1. Tomb in Brestovik village, Grocka municipality, ground plan and cross-section: 1) tomb chamber – the crypt; 2) room with the conches; 3) access space (Valtrović 1906: Т. IV, fig. 1) 2. Гробница у селу Брестовик, реконструкција крипте (документација Центра за урбани развој, Београд, према Милошевић 1993: 181–182, fig.101) 2. Tomb in Brestovik village, reconstruction of the crypt (documentation of the Centre for Urban Development, Belgrade, according to Milošević 1993: 181–182, fig.101) 6 Три озидана гробна места распоређена су уз јужни (1,77 x 0,53 x 0,70 m), западни (2,00 x 0,48 x 0,70 m) и северни зид просторије (2,15 x 0,55 x 0,70 m). 7 Валтровић 1906: 128–130. (opus signinum). Гробна одаја је била предвиђена за сахрањивање три покојника у три зидана гробна места, различите оријентације, и то за две особе (на западу и северу) и једну особу на југу (сл. 2).6 Гробна места су била омалтерисана споља и изнутра малтером ружичасте боје, који садржи примесе уситњене опеке.7 Просторија са конхама (2) има облик редукованог тролиста, са средишњим правоугаоним простором димензија 4,26 x 3 9 Гордана Д. Милошевић 3. Просторија са конхама, истраживања 1955. године (Ђ. Стричевић, документација Археолошког института, Београд) 3. Room with the conches, the 1955 surveys (Đ. Stričević, documentation of the Institute of Archaeology, Belgrade) 4. Просторија са конхама, постојеће стање (Р. Милић, документација Центра за урбани развој, Београд) 4. Room with the conches, current state (R. Milić, documentation of the Centre for Urban Development, Belgrade) 5. Прилазни простор и дромос, истраживања 1955. године (Ђ. Стричевић, документација Археолошког института, Београд) 5. Access space and the dromos, the 1955 surveys (Đ. Stričević, documentation of the Institute of Archaeology, Belgrade) ПОРОДИЧНИ МАУЗОЛЕЈ У СЕЛУ БРЕСТОВИК КОД БЕОГРАДА 10 Гордана Д. Милошевић 8 Валтровић 1906: 130–131. 9 Валтровић 1906: 131–132, 138. 10 Забележени су формати 34,5 x 34,5 x 4,8 cm; 38 x 14 x 3,5 cm; 29–38 x 22–30 x 4 cm; 29 x 41 x 4–6 cm. 11 Валтровић 1906: 132–136; Стричевић 1957: 411–413; Stričević 1964: 195–196; Милошевић 1993: 181–183; Milošević 2009: 741–751. ПОРОДИЧНИ МАУЗОЛЕЈ У СЕЛУ БРЕСТОВИК КОД БЕОГРАДА m (сл. 3–4). Унутрашњи распон између конхи је 6 m, а висина полуколата је 2,6 m. Улаз ширине 1,65 m и налази се на источном зиду. Улазу припадају и два камена степеника, неједнаке висине и ширине газишта, као и камени праг. Чеоне стране газишта степеника и прага малтерисане су и фреско-сликане. Северно и јужно од улаза сачувана су два зидана банка (84 x 70 cm). Под просторије са конхама нижи је 16 cm од пода крипте. Трагови у малтеру указују на то да је био сложен од шестостраних опека.8 Прилазни простор – предворје (3), величине 1,90 x 3,73 m, налази се на источној страни грађевине (сл. 5). Под предворја виши је за око 1 m од средишњег простора (2) и патосан je шестоугаоним опекама. Четири профилисане камене базе нађене су на месту источног зида. На североисточном углу просторије сачувана је in situ једна база атичког типа и део стабла стуба пречника око 30 cm, рађен од опека (сл. 6). У продужетку предворја, 4 m према истоку, сачуван је прилазни ходник – дромос, усечен у падину брда, са зидовима дебљине 48 cm, начињен од облутака и опеке.9 6. База стуба у предворју, истраживања 1955. године (Ђ. Стричевић, документација Археолошког института, Београд) 6. Base of a pillar in the antechamber, the 1955 surveys (Đ. Stričević, documentation of the Institute of Archaeology, Belgrade) У градњи грађевине коришћен је ломљени и тесани камен, речни облутак и опека. Доњи, нижи делови просторија зидани су каменом и опеком, док су сводови и нише зидани искључиво опекама различитог формата са дебљим малтерним спојницама.10 Поједине опеке имале су утиснут жиг радионице легије IV Flavia (IIIIFF) и легије VII Claudia (IICL). Довратници, допрозорници и степенице исклесани су од кречњака. ФРЕСКО-ДЕКОРАЦИЈА И СКУЛПТУРА На зидовима просторија сачувана је сликана декорација. Фреске су најбоље сачуване у крипти (сл. 7).11 Осликавање почиње изнад ограде гробних места и протеже се кроз цео простор свода. На равним деловима непосредно изнад гробова осликана је геометријска композиција, која подражава оплату 11 Гордана Д. Милошевић ПОРОДИЧНИ МАУЗОЛЕЈ У СЕЛУ БРЕСТОВИК КОД БЕОГРАДА 7. Гробна просторија – крипта, фреско-декорација: лево) детаљ на северном зиду крипте (цртеж Валтровић 1906: T. V, сл. 1, 3, 4); десно) изглед постојећег стања (Р. Милић, документација Центра за урбани развој, Београд) 12 Валтровић 1906: 134. 13 Валтровић 1906: 136. 14 У ревизионим истраживањима 1955. године помињу се фибула, новчић и део потиљка главе једне мермерне скулптуре, в. Стричевић 1957: 411–413. 7. Tomb chamber – the crypt, fresco decoration: left) a detail on the north wall of the crypt (drawing Valtrović 1906: T. V, fig. 1, 3, 4); right) appearance of the current state (R. Milić, documentation of the Centre for Urban Development, Belgrade) од разнобојних камених плоча. Наизменично се ређају неједнака четвороугаона поља, уоквирена тракама црвене и зелене боје. У већим пољима уцртани су ромбови и кругови црне и мрке боје. Као централни мотиви јављају се представе пловке и рибе. Гранчица окићена тракама испуњава простор ужег поља. Траке са таласастом црвеном линијом и разнобојним квадратићима чине гранични део на прелазу зида у свод. На своду је једноставан украс, без пластичности, и подсећа на изглед касетираних таваница. На пресечницама квадрата су разнобојни концентрични кругови. У средини сваког поља је цвет црвене боје. На западном зиду просторије, и то на делу северно од нише, препознају се крајеви хаљине жуте и црвенкасте боје, остаци фигуралне представе коју је запазио М. Валтровић,12 и која данас није видљива. У ниши на западном зиду, уоквиреној црвеном бојом, сачувани су трагови беле или светложуте боје и део низа белих бисера (?). Трагови зидног сликарства сачувани су и у доњим деловима конхи и на западном зиду у просторији (2) и такође подражавају изглед камених обложних плоча. Завршне траке живописа украшене су таласастом црвеном линијом. Сводови конхи нису били осликани. Претпоставља се да су и зидови и стубови у предворју такође били малтерисани и можда живописани на начин који је остављао утисак оплате од белог или шареног мермера.13 Приликом примарних истраживања 1896. године у средишњем простору (2) нађени су делови скулптура одрасле особе; два генија смрти, две скулптуре лежећих лавова и мањи торзо војника. У тексту, осим детаљног описа, нису биле приложене фотографије и цртежи нађених скулптура.14 Посебну пажњу М. Валтровић је посветио опису скулптуре одрасле, снажне особе, у ставу contrapposto, ослоњене на 12 Гордана Д. Милошевић 15 Валтровић 1906: 137. 16 Њихова дужина је 0,65 m, в. Валтро- вић 1906: 137. У међувремену су се изгубили подаци о месту чувања ових скулптура. 17 Валтровић 1906: 137. 140. 18 Валтровић 1906: 137; Васић 1906: 19 Ђ. Стричевић градњу гробнице опре- дељује у IV век и запажа да њена организација има блиске аналогије са гробницама у Сирији са почетка V века, посебно на локалитетима у Ел Бахри, Стричевић 1957: 413. 20 Валтровић 1906: 136–137; Стричевић 1957: 413; Вујичић-Вуловић 1967: 87. 21 Валтровић 1906: 138. 22 Васић средишњи простор тумачи као атријум проширен нишама за приношење „жртве“ покојницима, испред кога се налази ходник са стубовима, и указује на хеленистички утицај, в. Васић 1906: 129–140. 23 Стричевић 1957: 413. ПОРОДИЧНИ МАУЗОЛЕЈ У СЕЛУ БРЕСТОВИК КОД БЕОГРАДА десну ногу, висине 1,42 m. Глава недостаје. Према М. Валтровићу, фигура је одевена у кратки хитон и дугачку хламиду, која се спушта низ леђа, до чланака. Хитон је обухваћен и стегнут широким појасом од квадратних и уских правоугаоних поља. Хламида је скопчана фибулом и једним делом обавијала је леву руку. Завршава се кићанком. У десној руци, спуштеној низ тело, налази се неки ваљкасти предмет (завијутак?). На ногама је обућа, притегнута испод чланака узаном траком са пређицом. Скулптура је била израђена од једног комада белог мермера. У питању је преклесана архитравна греда са неке старије грађевине. На полеђини је сачуван фриз, на коме се уочавају венци од лишћа са кружним плочицама. Скулптура је нађена у јужном делу централне просторије, у близини банка, на коме је, према М. Валтровићу, првобитно и стајала.15 Делови осталих нађених скулптура исклесани су такође од белог мермера и припадају киповима генија смрти, лавовима и скулптури „малог војника“. Скулптуре лавова исклесане су са намером да буду симетрично постављене испред улаза у гробну одају.16 Скулптуре генија сачуване су фрагментарно. Главе и доњи део ногу, испод колена, одбијени су и изгубљени. Према положају ослањања десном, односно левом мишицом на буктињу, М. Валтровић је претпоставио да су били постављени симетрично, и то на северном и јужном банку просторије (2).17 На крају свог извештаја М. Валтровић закључује да је у питању монументална гробница, чији су градитељи били добре занатлије, и њену изградњу датује у крај III века.18 И остали истраживачи истичу значај налаза гробнице у Брестовику и опредељују њeну градњу у крај III или почетак IV века.19 ХРОНОЛОГИЈА ГРАЂЕЊА У погледу хронологије грађења М. Валтровић, Ђ. Стричевић и М. Вујичић-Вуловић недвосмислено закључују да најстаријем делу објекта припада укопана гробна просторија – крипта. Као главни разлог наводе да су зидови средишњег простора прислоњени на источни зид крипте, али без детаљнијих разматрања колики временски распон раздваја градњу западног дела грађевине од просторија на истоку.20 Насупрот томе, решења истраживача о изгледу и конструкцији средишњег и прилазног простора се разликују. Према М. Валтровићу, призидани средишњи простор са конхама био је без кровне конструкције, док су сводови конхи били покривени земљом. Прилазни простор делом је био покривен, а делом отворен.21 Ово тумачење подржао је и М. Васић.22 Ђ. Стричевић после обављених ревизионих истраживања предлаже могућност да је централни део просторије са конхама могао имати кровну конструкцију, али се ипак опредељује за мишљење М. Валтровића да је у питању отворени простор (sine tecto).23 Конзерватор М. Вујичић-Вуловић после завршених заштитних истраживања 1963. године и анализе сачуване конструкције указује на то да су обимни зидови просторије (2) могли да носе кровну конструкцију и да би отворени простор између конхи био у нескладу са архитектуром и осли- 13 Гордана Д. Милошевић 24 Вујичић-Вуловић 1967: 87. 25 Вујичић-Вуловић 1967: 87. 26 Milošević 2009: 747. 27 Милошевић 1993: 181–183; Milošević 2009: 747. 28 Валтровић 1906: 131. 29 Verzar-Bass 1995: 107. 30 Colvin 1991: 18. 31 У близини цркве Светих јеванђелиста нађени су cella и портик, који се доводе у везу са грађевином коју је изградила Епиктета, Colvin 1991: 18, 20. 32 Toynbee 1982: 43–61. ПОРОДИЧНИ МАУЗОЛЕЈ У СЕЛУ БРЕСТОВИК КОД БЕОГРАДА кавањем осталих просторија у грађевини.24 Осликавање крипте и просторије са конхама стилски је једнослојно, уједначено и истовремено. На фотографијама из 1965. године јасно се уочава да је спој западног зида крипте и зида средишње просторије сликан једновремено, што је према М. Вујичић-Вуловић још један доказ да је централни део био покривен (сл. 2).25 Извесније је да је гробница концептуално одмах замишљена и изведена у облику који се сачувао до данас. Дилетација или прислањање зидова приликом градње не мора бити експлицитни доказ за хронолошко опредељење појединих делова неког објекта. У случају гробнице у Брестовику то је и логичан начин постављања конструкције приликом градње објекта, који је делом био укопан а делом надземни. Прислањањем конструкције зидова простора (2) било је омогућено да се тежина горњих конструкција и зидова код укопаног и делимично укопаног дела независно пренесе на доње делове зидова и темеље објекта.26 Могуће је да је над централном просторијом и над прилазним простором била дрвена таваница, покривена двосливним кровом са тегулама и имбрексима, мада је прихватљивије да је над средишњим делом просторије са конхама израђен крстасти или манастирски свод.27 Отуда и велика количина шута коју је Валтровић забележио у јужном делу средишњег простора (2).28 Остаје отворено питање временског односа сликања и уређења гробнице и обављања прве сахране. По брижљивости украшавања и скулпторалној декорацији пре би се закључило да је гробница припремана дужи временски период и да је њена изградња и украшавање било завршено пре прве сахране. КАСНОАНТИЧКЕ ПОРОДИЧНЕ ГРОБНИЦЕ И ГРОБНИ КУЛТ Идеја о избору места за сахрањивање и изгледу гробова у Римском царству, почев од II века, имала је исходиште у хеленистичко-монархистичким узорима, где се тражила инспирација и за друге градитељске подухвате.29 Култ и обожавање јунака у Грчкој у IV веку пре наше ере био је допуштен само изузетним особама, које су због својих дела добијале статус полубожанства. Њима су приношене жртве у гробовима, који су имали карактер храмова под именом херон (heroön).30 Један век касније обожавање покојника и стварање култа постаје доступно и осталим грађанима Грчке. Тако је забележено да је удовица Епиктета са острва Тера око 200. године пре наше ере установила култ херон свом мужу и синовима и спојила култ смрти са култом муза. Она је у породичном гробу поставила статуе муза са ликовима мужа Феникса и њихова два сина и на тај начин извршила њихову деификацију. Епиктета је у гроб поставила и скулптуру музе са својим ликом и завештала новац свештеницима за годишње посвете (даће) мужу и синовима.31 Неговање гробног култа било је саставни део и римске религије. У периоду од I до средине III века гроб је сматран новим домом умрлог. Гробна одаја је проглашавана светилиштем (cella memoriae), у чијој се близини налази и место за гробне гозбе. Понекад се у истој просторији одвијају и култ и гробне гозбе.32 У месту Вајден (Weiden) код Келна откривена је 14 Гордана Д. Милошевић 33 Fremersdorf 1957: 19–32. Гробница припада раноримском периоду и у њој су сахрањивани остаци кремираних покојника. 34 Rodriguez 1995: 99–126, са опширном литературом, уп.: DACL: 2881–2882. 35 Милошевић 2002: 207–210. 36 Ward-Perkins 1965: 3–24; Deichmann 1970: 144–169; Grabar 1946: passim; Deichmann 1993. 37 Зотовић 2000: 9; Bayet 1957: 74. 38 Cumont 1966: 353; Милошевић 2002: 207–210. ПОРОДИЧНИ МАУЗОЛЕЈ У СЕЛУ БРЕСТОВИК КОД БЕОГРАДА једна укопана гробна просторија, са три дубоке нише на северу, западу и југу и монументалним улазом на истоку. Гробна одаја је била припремљена за одржавање култа. Монументални саркофаг налазио се испред западне, а две мермерне столице испред јужне и северне нише. У западној ниши било је постављено попрсје мушкарца.33 Такозвани „Базелски или Лингонски тестамент“, у коме римски грађанин, магистрат Sex. Iulius (Frontinus), завештава како да се уреди и одржава његов гроб, недвосмислено указује на општу идеју живота после смрти. У меморијалном светилишту (cella memoriae), у облику четвороугаоника са полукружном апсидом, организује симболично триклинијум, у коме ће се одржавати посмрте гозбе у његову част. Поставља седиште (exedra) са монументалном мермерном скулптуром, две столице од мермера и сто. Поред мермерне скулптуре помињу се бронзана статуа и ара, као и две тунике за покривање скулптура. Магистрат Јулијус „чуварима меморије“ (curatores de culto) завештава већу суму сестерција за одржавање погребних свечаности у време празника које је он одредио. Новац оставља својим ослобођеним робовима Филаделфу, Веру, Приску и Фебу. Задужује и три вртлара да се брину о одржавању врта. У врту се предвиђа и инсталација за либацију.34 Одржавање погребног култа није било напуштено успостављањем нове позноримске идеологије од друге половине III века. Обавеза сваког римског грађанина да за живота подигне породични гроб достојан његовог имена и положаја прилагођена је новим схватањима о загробном животу. Верници и поштоваоци соларних култова и присталице хришћанства настављају одржавање погребног култа, који поприма карактер обичаја и модификује се према регионалној и религијској припадности.35 И хришћани чланови царских породица, државне администрације и припадници вишег социјалног статуса не одричу се градње породичних гробница по узору на већ установљене паганске маузолеје. После Миланског едикта све већи број хришћана јавно исказује религиозна схватања о загробном животу и кроз изградњу меморија посвећених пострадалим мартирима, херонима нове религије.36 Важно место у организацији касноантичких гробница заузимао је простор намењен гозбама. Гозбе започињу у кућама и настављају се на гробљу, у посебно припреманим просторима, а код већих гробница у посебним просторијама. Одржавање посмртних обеда, тј. приношење хране и пића било је обавеза породице и преносило се са оца на сина.37 Веровало се да сени покојника учествују у посмртним гозбама, па је место покојника било унапред одређено.38 Склоп и организација триклинијума из римског домуса преноси се у простор гробнице. Појава конхи у породичним гробницама у директној је вези са репрезентативним јавним и приватним просторима намењеним пријемима и гозбама у палацијалним комплексима и кућама припадника високог сталежа. Сложене, разуђене форме римских трпезарија касне антике са једном или више конхи постају основни мотив и у уређењу породичног гроба. Није утврђен хронолошки однос између гробница са једнoм и гробница са две или три конхе, па се може претпоставити да су оба облика била актуелна истовремено. 15 Гордана Д. Милошевић 39 Валтровић 1906: 130–131. 40 Томовић 1997: 419–426. На овај рад и сличност описа упутила ме је Веселинка Нинковић, кустос Народног музеја у Београду, на чему јој се још једном овом приликом захваљујем. 8. Скулптура из Брестовика (Milošević 2009: 749, fig. 5) 8. Sculpture from Brestovik (Milošević 2009: 749, fig. 5) ПОРОДИЧНИ МАУЗОЛЕЈ У СЕЛУ БРЕСТОВИК КОД БЕОГРАДА За разумевање погребног култа у гробници у Брестовику важно је иконографско тумачење скулптуре мушке особе детаљно описане у извештају М. Валтровића.39 Дуги низ година сматрано је да су налази из гробнице изгубљени или страдали у вихору два светска рата. Рад М. Томовића о налазу скулптуре нађене 1990. године у једној од просторија барутане у Београдској тврђави актуелизовао је проблем припадности власника брестовичке гробнице (сл. 8).40 Аутор је у свом раду начинио веома детаљну анализу нађене скулптуре, а посебно копче на десном рамену и појасне гарнитуре и предложио датовање у период тетрархије, односно у крај III и прве деце- 16 Гордана Д. Милошевић 41 Томовић 1997: 419–421. 42 Томовић 1997: 419. 43 Томовић 1997: 422 и нап 25. Основни елементи за датовање и опредељење скулптуре били су засновани на сличностима са представама императора Максимијана Даје, Лицинија или Диоклецијана, и Галерија на фибулама. Појас са драгим камењем (cingulum segmentatum) М. Томовић доводи у везу са представама Константинових синова Константина II, Констанција и Констанса на једном сребрном медаљону. На крају расправе скулптуру опредељује као могућу представу Максимијана Даје. Тумачењу о могућој представи Максимијана Даје придружио се и Јовановић 2006: 223–225. 44 Јовановић 2006: 225. 225. 45 Томовић 1997: 422; Јовановић 2006: 46 Валтровић 1906: 131. 47 Римљани су били наизменично цивили и војници, грађани и борци, што би се могло препознати у дуализму приказане одеће на скулптури из Брестовика, в. Demizil 1997: 208. 48 Уп. Симић 1992: 59–61; Marjanović 1968: 131–132. У Добром Долу код Ремезијане на приватном имању истражена је вила рустика и у њеној близини породична гробница, в. Сабовљевић 1888: 66–70, Т. VII; Милошевић 2004: 121–133. Поред наведених примера, неке гробнице у провинцији Мезија Прва откривене у области Космаја и Колубаре, Рашке (Баљевца на Ибру), као и у провинцији Дарданији (Бела црква код Пећи и Бањица код Ораховца) доводе се у везу са већим рударским областима у којима су образована цивилна насеља и приватна имања, в. Петровић 1966: 257–258; Jovanović 1967: 121–125, T. XLII–XLIII. 49 Гробница у Брестовику се налазила на половини растојања између насеља Ад Ауреус Монс и Секстум Милиарем, у граничном делу територије Сингидунума, према Маргуму. Насеље Ауреус Монс (савремено село Сеона), развило се током III века и у IV веку у цивилно насеље (civitates), које је могло да има своју војну градску територију или је било у саставу муниципалне територије Маргума, в. Mirković 1968: 83–84. ПОРОДИЧНИ МАУЗОЛЕЈ У СЕЛУ БРЕСТОВИК КОД БЕОГРАДА није IV века.41 Према М. Томовићу, скулптура је настала у неком од горњомезијских центара, и то по свој прилици у Сингидунуму, или евентуално у Виминацијуму, а непотпуни волумен приказивања указивао је на то да је скулптура стајала прислоњена уз зид или унутар некакве нише.42 У даљем тексту претпоставља да би могла да представља приказ неког од царева наведене епохе.43 Упоређивањем описа у раду М. Валтровића са почетка ХХ века и М. Томовића са краја ХХ века дошло се до непобитне чињенице да је у питању иста скулптура, која је припадала скупном налазу из гробнице у Брестовику. Ово сазнање отворило је нова питања у вези са личношћу којој ова скулптура припада, али и у вези са гробним култом на прелазу из III у IV век и током IV века. Елементи одеће – туника (tunica manicata), огртач (paludamentum ili sagum), појасна гарнитура са драгим каменом (cingulum segmentatum) и обућа типа кампаги – указују на особу блиску двору, његовој администрацији или на војног заповедника. Предмет приказан у десној руци није у потпуности дефинисан и означен као део копља,44 штапа за заставу45 или свитка (rotulus)46 и могао је да припада и особи царске администрације, али и војној управи. Извесно је, према осталим деловима одеће, да представља особу високог ранга.47 Налази породичних гробница у широј околини Сингидунума посредно сведоче о томе да је одређен број грађана становао на својим имањима у околини града, где је живот био много квалитетнији. Градске четврти биле су скучене и недовољне за подизање луксузних домуса и резиденција, са великим површинама за вртове и остале просторе неопходне већем домаћинству. Виле и гробнице у Железнику, Гроцкој и Брестовику, али и на другим истраженим приватним поседима, типа вила рустика из античког периода на тлу Србије,48 представљају непосредан доказ да су градски достојанственици и носиоци градске управе били и великопоседници, који су са својом породицом стално боравили на својим имањима. Они су на својим имањима типа вила урбана градили луксузне виле, али и породичне гробнице, породичне маузолеје и друге грађевине које у својим архитектонским стандардима и декорацији нису заостајале у односу на домусе и резиденцијално становање у граду. Историјски извори не пружају одговоре на питање да ли је и власник монументалне гробнице из Брестовика био истакнути војни или државни достојанственик, заповедник из Сингидунума.49 Општи склоп гробнице у Брестовику указује на дугу традицију сахрањивања и поштовања умрлих. У организацији и декорацији грађевине јасно су наглашени елементи погребног култа, и то као простор за сахрањивање – крипта (1), средишњи простор за погребни култ – cella memoriae (2) и прилазни простор са дромосом (3) на истоку. Место налаза, архитектура и археолошки налази указују на то да је скулптура са огртачем и туником вероватно представљала власника гробнице, а пратеће скулптуре лавова и генија смрти упућују на пагански карактер гробног култа (сл. 9). 17 Гордана Д. Милошевић ПОРОДИЧНИ МАУЗОЛЕЈ У СЕЛУ БРЕСТОВИК КОД БЕОГРАДА 9. Гробница у Брестовику, просторија са конхама (cella memoriae), реконструкција (документација Центра за урбани развој, Београд) 50 Јанковић 2000: 18–19. 9. Tomb in Brestovik, room with the conches (cella memoriae), reconstruction (documentation of the Centre for Urban Development, Belgrade) У стручној и научној литератури актуелно је и другачије тумачење у вези са сахрањеним покојницима у гробници у Брестовику. На основу извора који нас упућују на чин страдања сингидунумских мученика Хермила и Стратоника, поједини истраживачи сматрају да су њихова тела нађена на десној обали Дунава, на 18 стадија низводно од Сингидунума, склоњена и сахрањена у гробници у Брестовику.50 За сада нема археолошких потврда на основу којих се ова грађевина може довести у везу са пострадалим мученицима. ПОРЕКЛО ФОРМЕ Обимна грађа која се односи на архитектуру породичних гробница из касноантичког периода указује на висок степен пажње према покојницима и погребном култу. Осим даривања покојника, посебна се пажња посвећивала и архитектури и декорацији гробних грађевина. Римски грађани градили су гробнице намењене сахрањивању чланова својих породица како на градским некрополама, тако и на приватним имањима. У градским некрополама они су се надметали за већа и боља гробна места, која су красили монументална надземна обележја, архитектура и гробни вртови. Архитектура породичних гробница показивала је њихов статус и пијетет према животу после мрти. Појединци, припадници римског нобилитета, као посебну привилегију користили су право да се сахране на свом имању, издвојени од осталих становника и на посебно 18 Гордана Д. Милошевић 51 Verzar-Bass 1995: 102–115. Понекад се на приватним имањима образују и некрополе у којима се сахрањују робови и радна снага са имања. Истовремено изградњом гробница на приватном имању својина је била заштићена, за разлику од градских гробних места, где је могло доћи и до препродаје гробних парцела. 52 Примери грађевина овог типа заступљени су у некрополама у Нишу (Јагодин мала), Виминацијуму, Гроцкој, Наисусу, Ремезијани, Улпијани, као и на многим локалитетима на централном Балкану, детаљније в. Милошевић 2006. 53 Milošević-Jevtić 2014: 323–330; Milošević 2005: 177–184; Милошевић 2015: 49–63. 54 Palol 1967: 106–116; Sulser, Claussen 1978; Fulep 1977: passim; Milošević, Donevski 2002: 41–54. 55 Основе оваквих гробница испитане су у Наисусу, Нишкој Бањи, Улпијани, Виминацијуму. Две надземне гробнице триконхалне основе репрезенти су оваквог начина изградње породичних гробница. Детаљније в. Milošević 2002: 207–224; Милошевић 2004: 121–133; Milošević 2005: 177–184; Milošević-Jevtić 2014: 323–330; Milošević-Jevtić 2015: 261–268; Милошевић 2015: 49–63. 56 Mилошевић 2016: 7–22. ПОРОДИЧНИ МАУЗОЛЕЈ У СЕЛУ БРЕСТОВИК КОД БЕОГРАДА бираним местима.51 Издвајање и монументалност ових објеката на приватним имањима требало је да нагласи још више привилегију сахрањивања покојника и приватност у обављању погребног ритуала. У том контексту треба тражити узоре у архитектури гробнице у Брестовику, приватном маузолеју римског грађанина високог ранга. Гробнице истражене на простору римских централнобалканских провинција у највећем броју археолошки потврђених примера су једноставне укопане или надземне четвороугаоне основе. Код укопаних гробница типа хипогеум јавља се прилазни ходник – дромос у виду рампе или степеништа. Улаз у гробницу налазио се обично на источном или западном зиду, а сасвим у изузетним примерима на северној и јужној страни. Гробнице су биле предвиђене за сахрану једног или више покојника, положених у зидане гробове и саркофаге. Овај најједноставнији тип гробница био је опште примењиван и на простору централнобалканских провинција током IV века, али и у другим областима источних провинција Римског царства. Дуга традиција истог или сличног начина конструисања гробница коришћена је и у V и VI веку.52 Сложеније форме ових гробница су у облику укопаног уписаног и развијеног крста. Краци крста коришћени су за сахрањивање, а централни простор за погребни култ. У појединим примерима простори за сахрањивање могу бити у виду конхи.53 Бројни примери гробница овог типа испитани су у различитим деловима позних римских провинција.54 Вишепросторне гробнице су сложене основе, у којима се смењују четвороугаони и апсидални простори, образујући разуђену форму. У њиховој организацији један простор је централне основе и обично намењен гробном култу. Могу бити укопане типа хипогеум или надземне. Најједноставније су двопросторне грађевине. Обично је прва просторија у функцији предворја, а друга представља гробну одају која служи и за сахрањивање и за гробни култ.55 Гробна грађевина у Брестовику је вишепросторна грађевина са специфично обликованим јединственим централним простором и двема наспрамним конхама. Представља особен пример породичног маузолеја из античког периода на тлу Србије. Њени сачувани делови грађевине указују на то да је крипта у целости укопана у падину брда, док су средишњи и прилазни простор били делом или потпуно надземни и видни. Најближе аналогије налазимо у западној градској некрополи у Улпијани и у атару села Скобаљ, на локалитету Камаљ. Гробница у Улпијани испитана је на западној градској некрополи, оријентације исток–запад. У архитектури гробнице доминира средишња просторија са конхама на северу и југу и две бочне просторије на истоку и западу. У јужној апсиди средишњег простора нађен је зидани гроб. Под просторије са конхама нижи је од осталих делова гробнице. Унутрашњост гробнице и зидани гроб били су омалтерисани. Претпостављено је да је средишња просторија са конхама служила за обављање гробног култа. Гробница је имала кровну конструкцију, на шта указује већи број кровних опека.56 19 Гордана Д. Милошевић 57 Благојевић, Мирковић Марић 2015: 55–63, 78–81. 58 Palol 1967: 132–136, fig. 45; Burger 1966: fig. 159. 59 Verzar-Bass 1995: 107. 60 Milošević 2011: 113–129. 61 Colvin 1991: 79–81. 62 О проблему реупотребе сполија у архитектури и скулптури в. Kinney 1997: 117– 148. ПОРОДИЧНИ МАУЗОЛЕЈ У СЕЛУ БРЕСТОВИК КОД БЕОГРАДА Надземна гробница на локалитету Камаљ (атар села Скобаљ) представља део већег приватног поседа (ville rusticae). Датована је у крај III и почетак IV века.57 Састоји се из три просторије оријентације север–југ и истоветне је организације основе као гробница у Брестовику и у Улпијани. И овде се средишњи простор централног распореда са двема апсидама може довести у везу са функцијом простора за обављање комеморација и гозби у част покојника. Гробнице са две наспрамне конхе археолошки су испитане и на локалитетима у Сарагоси (маузолеј Садаба) у Шпанији и Шагвар у Мађарској.58 ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА Основа, конструкција, фреско и посебно скулпторална декорација издвајају гробницу из Брестовика и јасно је опредељују као породични маузолеј. Укупни изглед грађевине указује на јединствен склоп намењен сахрани и гробном култу. Власнику и градитељу гробнице били су добро познати хеленистичко-монархистички узори у градњи примењивани крајем III века у архитектури царских маузолеја и других јавних грађевина.59 Стари породични гроб у позноримским провинцијама на Балкану доживљава трансформацију у којој се препознаје скромно преточена идеја императорских маузолеја.60 У овим маузолејима је спајање храма (templum) и гроба (sepulcrum) у јединствен архитектонски корпус представљало најбоље решење за апотеозу царева позне антике.61 У архитектури и уређењу средишње просторије са конхама у архитектури гробнице у Брестовику наглашени су елементи гробног култа применом полукружних конструкција карактеристичних за организовање гозби у римским кућама. Скулпторална представа покојника у природној величини требало је да обезбеди његово присуство у гробним фестивалима одржаваним у његову част. Идентификована скулптура са тогом и огртачем из Брестовика, према месту налаза и општем склопу просторије (2), била је постављена у јужној конхи. У прилог овој претпоставци је и сумарно обрађена задња страна скулптуре исклесане из архитравне греде. Иако димензија греде (дебљина 20 cm) није дозвољавала другачији приступ моделовању, чини се да скулптура није никада ни била замишљена да се изведе у пуном волумену. Примарна профилација архитравне греде је задржана и није се инсистирало, макар и на сумарном обликовању огртача на задњем делу скулптуре. Могло би се претпоставити да начин обраде представља прелаз између рељефног приказа покојника на надгробним споменицима и пуног волумена скулптуре.62 И остале идентификоване скулптуре брижљиво су изабране и распоређене у функцији погребног ритуала и поштовања умрлих. Два генија са бакљама и лавови чувари бесмртности били су постављени на истоку и западу. Укупном утиску монументалности доприносио је и улазни део са тимпаноном и подражавањем прочеља храма типа tetrastyle. Ово нетипчно решење прочеља са предворјем за касноантичке гробнице на простору централног Балкана препознаје се у богатом корпусу полуукопаних и уко- 20 Гордана Д. Милошевић ПОРОДИЧНИ МАУЗОЛЕЈ У СЕЛУ БРЕСТОВИК КОД БЕОГРАДА 10. Претпостављени изглед приватних маузолеја: лево) гробница у Муђељи у Сирији (Moudjeleia, Сирија) (Vogüé 1865); десно) идеална реконструкција гробнице у Брестовику (Milošević 1993: 181–182, fig.101–102) 1877. 63 Tchalenko 1953: passim; Vogüé 1865– 64 Милошевић 2002: 213–214. 10. Presumed appearance of private mausoleums: left) tomb in Moudjeleia, Syria (Vogüé 1865); right) ideal reconstruction of the tomb in Brestovik (Milošević 1993: 181–182, fig.101–102) паних гробница у Сирији.63 Посебно је инспиративан приказ надземног прилазног дела у примеру гробнице у Муђељи у Сирији (сл. 10). Прозори на источном зиду крипте, према простору са конхама, представљају изузетак и нису забележени на другим сродним грађевинама, а према Ђ. Стричевићу, личе на фенестеле (fenestellae confessionis) (сл. 3–4). Иако фенестеле имају своје место како у хришћанским, тако и у паганским гробницама позног царства, 64 у гробници у Брестовику прозори су само детаљ преузет из архитектуре царских маузолеја или из профане архитектуре. Отворено је питање где треба тражити узоре за израду портрета приказаног на скулптури у Брестовику? У време тетрархије јасно је наглашена разлика између приватног и царског портрета. Поштовање цара и његовог божанства и недостижност царске личности били су у директној супротности са исказивањима приватних портрета. Касноантички портрет са 21 Гордана Д. Милошевић 65 Srejović 1987: 98. ПОРОДИЧНИ МАУЗОЛЕЈ У СЕЛУ БРЕСТОВИК КОД БЕОГРАДА иконографијом глорификације највећих личности имао је и пропагандни карактер, те је представљање осталих јавних личности или подражавање царског лика могло бити протумачено погрешно. Истакнутим појединцима није било дозвољено да подражавају свете ликове владара слично претходним периодима, када они представљају образац и за приватне портрете.65 У потпуности сачувана скулптура власника гробнице из Брестовика можда би дала одговоре на питања о приватним портретима и радионицама са краја III и са почетка IV века сa ширe територијe Сингидунума. Насупрот томе, архитектура гробнице показује градитељско умеће у градњи породичних маузолеја чије узоре треба тражити у архитектонском корпусу царских маузолеја, али и у актуелној профаној архитектури касне антике у Сингидунуму и Горњој Мезији. Литература Благојевић M., Мирковић Марић Н. 2013, Локалитет Камаљ у селу Скобаљ, општина Лајковац, Колубара 6, 53–82. Валтровић М. 1895, Римска гробница у Брестовику, Старинар 12 (стара серија), 131–132. Валтровић М. 1906, Римска гробница у селу Брестовику, Старинар 1 (нова серија), 128–138. Васић М. 1906, Римска гробница у Брестовику, Старинар 1 (нова ерија), 138–140. Вујичић-Вуловић М. 1967, Римска гробница у Брестовику. Конзерваторско-рестаураторски радови – прва фаза, Zbornik zaštite spomenika kulture XVIII, 85–92. Зотовић Љ. 2000, Промене погребних ритуала током пет векова историје Виминација, Саопштења XXX–XXXI/1998–1999, 7–17. Јанковић M. 2000, Ранохришћанска епископија Сингидунума, Крст над ушћем. Две хиљаде година хришћанства у Београду, Београд, 17–28. Јовановић А. 2006, Тло Србије завичај римских царева, Београд. Милошевић Г. 2002, Паганско и ранохришћанско у касноантичким гробницама у Србији, Трећа југословенска конференција византолога, ур. Љ. Максимовић, Е. Радуловић, Београд–Крушевац, 207–224. Милошевић Г. 2004, Ремесиана слика једног античког града, Пешчаник II, Ниш, 121–133. Милошевић Г. 2006, Архитектура гробница у римским централнобалканским провинцијама од IV до V века, докторска дисертација, Универзитет у Београду, Архитектонски факултет, Београд. Милошевић Г. 2009, Касноантичка гробница у Нишкој бањи, Гласник друштва конзерватора Србије 33, 91–93. Милошевић Г. 2015, Архитектура касноантичких гробница у описима Феликса Каница и његових савременика, Феликс Каниц на централном Балкану – 150 година истраживања у Нишу, ур. И. Љубомировић, Ниш, 49–63. Mилошевић Г. 2016, Гробна архитектура у Улпијани код села Грачаница на Косову, Саопштења XLVII, 7–22. Петровић Д. М. 1966, Рановизантијска гробница у Баљевцу на Ибру, Старинар 15–16 (1964–1965), 257–258. Сабовљевић Д. 1888, Дописи. Старине из Беле Паланке, Старинар 5–2, 66–70, Т. VII. 22 Гордана Д. Милошевић ПОРОДИЧНИ МАУЗОЛЕЈ У СЕЛУ БРЕСТОВИК КОД БЕОГРАДА Симић З. 1992, Заштитна археолошка ископавања у кругу фабрике „Иво Лола Рибар“ у Железнику, Гласник Друштва конзерватора Србије 16, 59–61. Стричевић Ђ. 1957, Брестовик – римска гробница, Старинар 7–8, 411–413. Стричевић Ђ. 1953, Рановизантијска црква код Куршумлије, Зборник радова Византолошког института 2, 179 –198. Томовић М. 1997, О једној горњомезијској скулптурској представи тетрархијског цара (?), ΑΝTΙΔΩΡΟΝ, ed. M. Lazić, Beograd, 419–426. * Bayet J. 1957, Histoire politique et psychologique de la religion romaine, Paris. Burger A. Sz. 1966, The late roman cemetery at Ságvár, Acta archaeologica Academiae Scientiarum Hungaricae 18, 99–234. Cambi N. 1978, Unpublished excavations and Finds of early christian period in Yugolavia, Atti del IX congresso internazionale di archeologia cristiana II, Roma, 141–156. Colvin H. 1991, Architecture and the After-life, Yal. Cumont F. 1966, Recherches sur le symbolismeme Funéraire des Romains, Paris. Deichmann F. W. 1970, Märtiryrebasilika, Martyrion, Memoria and Altggrab, Mitteilungen des Deutschen Archaeologischen Instituts, Roemmische Abteilung, Band 77, Heidelberg, 144–169. Deichmann F. W. 1993, Archeologia Cristiana, Roma. Demizil Ž. 1997, Drevna rimska religija, Сремски Карловци – Нови Сад. Fremersdorf F. 1957, Neue Beiträge zur Topographie des römischen Köln, Römmisch.-Germanisches Forschungen 18, 19–32. Fülep F. 1977, Roman cemetries on the teritory of Pécs (SOPIANAE), Fontes Archaeologici Hungariae, Budapest. Grabar A. 1946, Martyrium I, Recherches sur le culte des reliques et l’art Chrétien Antique. Architecture, Paris. Jovanović V. 1967, Banjica kod Peći u Metohiji – kasnoantička funerarna građevina, Areološki pregled 9, 121–125, T. XLII–XLIII. Kinney D. 1997, Spolia. Damnatio and renovatio memoriae, Memoirs of the American Academy in Rome 42, 117–148. Marjanović G. 1968, Dubočaj, Grocka, rimska grobnica, Arheološki pregled 10, 131–132. Milošević G. 1993, Late Classical Tombs from Brestovik, Roman Imperial Towns and palaces in Serbia, Sirmium–Romuliana–Naisus, ed. D. Srejović, Belgrade, 181–183. Milošević G., Donevski P. 2002а, Ksnoantični grobnici ot Silistra (Durustorum), Dobrudža 20, red. R. Linčev, V. Petrova, Silistra, 41–54. Milošević G. 2005, Funerary Structures on Private Estates in the Later Roman Empire: Case Study Viminacium, Römische Städte und Festungen an der Donau, Beograd, Akten der Regionalen Konferenz, ed. M. Mirković, Beograd, 177–184. Milošević G. 2005a, The Pagans and Christians in the Necropolis in Viminacium, Corona Laurea, Сtudii ǐn onoareas Luciei Ţeposu Marinescu, Bucureşti, 327–338. Milošević G. 2009, Funerary Sculpture from the Brestovik tomb, Les ateliers de sculpture régionaux: techniques, styles et iconographie, ed. V. GaggadisRobin, A. Hermary, M. Reddé, C. Sintes, Actes du Xth International Colloque International sur l’art Provincial Roman, Arles et Aix en Provence, CNRS, Aix-Marseille université, Ministère de la Culture, Musée de départemental Arles Antique, 741–751. 23 Гордана Д. Милошевић ПОРОДИЧНИ МАУЗОЛЕЈ У СЕЛУ БРЕСТОВИК КОД БЕОГРАДА Milošević G. 2009а, Kasnoantičke grobnice sa konhama u provinciji Moesia Prima i Dardania, LAUREA, In honorem Margaritae Vaklinova II, re. B. Petrunova, A. Aladžov, E. Vasileva, Софиᴙ, 59–70. Milošević G. 2011, Hellenistic tradition in Roman period mausoleums in the Balkans, Invasions and Cultural Penetrations during the 5th Century, Migration und Akkulturation im Osten des Mittelmeerraumes in hellenistischer und römischer Zeit, Factagung in der Region Südosteuropa, Hrsg. L. Mihailescu-Bîrliba, O. Bounegru, Wiesbaden, 113–129. Milošević-Jevtić G. 2014, Architecture of “The Family Mausoleums” on Danube limes between Singidunum and Pontes, Conference on Anthropology, Archaeology, History and Philosophy, SGEM 2014, Conference Proceedings 1, Varna, 323–330. Milošević-Jevtić G. 2015, Pagans and Christians in Naissus (Serbia), 2nd International Multidisciplinary Scientific Conference on Social Sciences and Arts, SGEM 2015, Conference Proceedings 3/1, Varna, 261–268. Mirković M. 1968, Rimski gradovi na Dunavu u Gornjoj Meziji, Beograd. Palol P. de 1967, Arqueologia cristiana de la Espana Romana IV–VI, Madrid. Rodriguez J. R. 1995, In perpetuum dicitur. Un modelo de fundacion en el Imperio Romano, “Sex. Iulius Frontinus, Iulius Sabinus” y el Testamento del Lingon (CIL XIII 5708), Gerion. 13, 99–126. Srejović D. 1987, Kasnoantički i ranovizantijski portret, Antički portret u Jugoslaviji, Beograd, 95–123. Stričević Dj. 1964, I monumenti dell’arte paleobizantina in rapporto con la tradizione antica ed all’arte medioevale nelle regioni centrali dei Balcani, Зборник радова Византолошког института 8/2, 399–415, Fig. 1–12. Sulser W., Claussen H. 1978, Sankt Stephan un Chur, Frühchristliche Grabkammer und Friedhofskirche, Zürich. Tchalenko G. 1953, Villages antuques de la Syrie du Nord I–II, Le massif du Bélus a l’, éoique Romaine, Paris. Toynbee J. M. C. 19822, Death and burial in the Roman World, London. Verzár-Bass M. 1995, Mausoleum und Villa, Balácai Közlemények III, Vesprém, 102–115. Vogüé de Ch. J. M. 1865–1877, Syrie centrale II, Paris. Ward-Perkins J. B. 1965, Memoria, Martyr’s tob and Martyr’s church, Akten des VII. Internationalen Kongresses für Christiliche Archäologie, Trier, 3–24. Gordana D. Milošević FAMILY MAUSOLEUM IN THE VILLAGE OF BRESTOVIK NEAR BELGRADE In the village of Brestovik (Grocka municipality), at the Vukašinova site, a monumental tomb was discovered and archaeologically surveyed at the end of the 19th century. The tomb has a complex ground plan of an elongated shape. It consists of three chambers, distributed in a sequence from the east to the west, of different shapes and purposes (fig. 1). The tomb chamber – the crypt with its quadrilateral plan is a semi-circularly vaulted room, with an entrance on the east side. The tomb chamber was envisaged for the burial of three individuals in three built burial places of different orientation. The room with conches (2) has the shape of a reduced three-leaved pattern. To the north and south from the entrance on the east side, there are two built banks. The access space with a dromos on the east side of the building is around 1 m higher than 24 Gordana D. Milošević FAMILY MAUSOLEUM IN THE VILLAGE OF BRESTOVIK NEAR BELGRADE the central space 2. It is floored with hexagonal bricks. Four profiled stone bases were found in the place of the east wall. The tomb was embellished with frescos and sculptural decorations. The frescoes in the crypt are the best preserved ones. There is predominance of geometrical, zoomorphic and vegetable motives. In the room with the conches, two sculptures chiselled in white marble were found. A statue of an adult male made of parts of an architrave beam from some older building particularly stands out (fig. 8). Parts of other sculptures, also made of white marble, belong to the statues of death genies and lions. The tomb and the male statue were dated back to the end of the 3rd or the beginning of the 4th century. The general construction of the tomb in Brestovik indicates a long tradition of burials and reverence of the dead. The organization and decoration of the structure have clearly emphasized elements of the burial cult, such as: burial space – the crypt (1); central space for the burial cult – cella memoriae (2) and the access space with the dromos (3) in the east. The location of the find, the architecture and archaeological findings indicate that the sculpture with a cape and a tunic probably represented the owner of the tomb, while the accompanying sculptures of lions and death genies reflect the pagan character of the burial cult (fig. 9). The tomb construction in Brestovik represents a unique example of a family mausoleum from the period of Antiquity in the territory of Serbia. Its preserved parts indicate that this was a crypt fully dug into the hill slope, while the central and the access spaces were partially or completely above the ground and visible. The closest analogies are the tombs in the west urban necropolis in Ulpiana and in the territory of village Skobalj, at the Kamalj site and at the sites in Zaragoza (the Sadaba mausoleum) in Spain and Ságvár in Hungary. The overall appearance of the construction indicates a unique structure intended for burial and a funerary cult. The owner and the builder of the tomb were well acquainted with the Hellenic monarchical role models in construction applied in the architecture of imperial mausoleums and other public buildings at the end of the 3rd century. The old family tomb in the late Roman provinces in the Balkans undergoes a transformation that exhibits a modestly incorporated idea of emperors’ mausoleums, in which the combining of a temple (templum) and a grave (sepulcrum) into a unique architectural corpus represented the best solution for the apotheosis of the emperors of the late Antiquity. The central room with the conches was intended for feasts. The statue of the deceased person was supposed to ensure his presence at the funerary festivals held in his honour. The other identified sculptures were carefully selected and arranged in function of the burial ritual and the reverence of the dead (fig. 9). The east front of the temple of the tetrastyla type is recognized in the rich corpus of the semi-dug-in and the dug-in tombs in Syria (fig. 9). The fully preserved sculpture of the owner of the tomb from Brestovik may provide answers regarding the private portraits and workshops from the broader territory of Singidunum from the end of the 3rd century and the beginning of the 4th century. Contrary to this, the architecture of the tomb shows masonry skilfulness in the building of family mausoleums. Their role models ought to be searched in the architectural corpus of imperial mausoleums, as well as in the contemporary profane architecture of the late Antiquity found in Singidunum and Upper Moesia.