Mladen Đuričić

Kritička recepcija pesme „Santa Maria della Salute” (1909) Laze Kostića, u: Serbian Studies Research. God. 13, Br. 1, 2022, 77–93.

У раду се сагледава критичка рецепција песме „Santa Maria della Salute” (1909) Лазе Костића, са циљем да се се реконструише њен пут од прећутане до слављене песме о којој је до данас написано можда и највише редова у нашој периодици. Судбина песме „Santa Maria della Salute” прати судбину њеног творца, па се у раду индиректно прати и неправедна маргинализација Лазе Костића у српској књижевности 20. века. Сагледавајући приказе, аналитичке текстове и монографске публикације посвећене песми, показује се колико деценија је требало да прође да књижевна критика препозна њен значај и позиционира је на трон наше модерне поезије. Уз критичке текстове, у раду се истовремено прати и присуство песме „Santa Maria della Salute” у песничким антологијама и на тај начин се такође потврђује њена вредност.

The paper examines the critical reception of the poem „Santa Maria della
Salute” (1909) by Laza Kostić, with the aim of reconstruct its path from the silent to the celebrated poem about which, perhaps, has been most written about in our periodical. The destiny of the poem ”Santa Maria della Salute” follows the fate of its author, so thus the paper indirectly follows the unjust marginalization of Laza Kostić in Serbian literature of the 20th century. Looking at the reviews, analytical texts and monographic publications dedicated to the poem, it is shown that many decades had to pass until literary criticism recognized the significance of it and placed it on the throne of our modern poetry. Along with the critical texts, the paper also tracks the presence of the song ”Santa Maria della Salute” in poetry anthologies and in that way confirms its value as well.

Рад је публикован у часопису, а касније штампан и као поглавље књиге Младена Ђуричића: „Лаза Костић и српска књижевна критика 20. века” (Научно удружење за развој српских студија, Нови Сад, 2022.)

Laza Kostić u pesničkim antologijama međuratnog perioda, u: Avangarda i komentari: međunarodni naučni zbornik radova u čast prof. Gojka Tešića. Ur. Igor Perišić i Vladan Bajčeta. Beograd: Institut za književnost i umetnost, 2021, 747–758.

U radu su predstavljene i upoređene dve antologije posvećene poeziji Laze Kostića, objavljene u periodu između dva svetska rata. „Antologija” Laze Kostića (1923) i „Pesme i misli o poeziji” (1935) značajno su doprinele utvrđivanju prave vrednosti Kostićevog pesničkog rada, a za njihovo pojavljivanje zaslužni su Svetislav Stefanović i Miloš Crnjanski – autori koji su imali važnu ulogu u pozicioniranju našeg pesnika u okvirima moderne srpske književnosti. Uz navedene poetske izbore, sagledava se i značaj Kostićevog prisustva u čuvenoj „Antologiji Albatros”.

This paper presents and compares the two anthologies devoted to Laza Kostić's poetry, published in the span of twelve years, but both of them occurring in a moment important for the confirmation of Kostić's poetical value. „Anthology of Laza Kostić” (1923) and  „Poems and Thought about Poetry” (1935), pose a specific contribution to establishment of the true value of Kostić's literary works, and two persons merited for their publication, Kostić's „youngest literary friend” – Svetislav Stefanović, and one of the most observant readers of Kostić – Miloš Crnjanski. The two representative collections are compared in order to point out to what extent the second anthology grows out of the first one, but also to what extent each of them influences the transition of Kostić's name and work from the literary margins to the centre of the literary events.

Poezija Laze Kostića u kritičkoj recepciji Zorana Mišića, u: Savremena proučavanja jezika i književnosti: zbornik sa XIII naučnog skupa mladih filologa Srbije, održanog 10. aprila 2021. godine na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu. Knj. 2, 2022, 369–375.

U radu se sagledava kritička delatnost Zorana Mišića, usmerena na prevrednovanje pesničkog dela Laze Kostića i konačnu rehabilitaciju ovog pesnika koja je usledila sredinom pedesetih godina prošloga veka. Predmet istraživanja biće kritički tekst „Laza Kostić” (1955), objavljen u časopisu Delo, Antologija srpske lirike (1956), ali i ukupan književni angažman Zorana Mišića, koji podrazumeva učešće u redakcijama književnih časopisa i pokretanje biblioteka koje su u znatnoj meri uticale na rehabilitaciju Laze Kostića, ali i čitave jedne pesničke struje. Sagledavanjem navedenih radova, pokazaće se u kojoj meri je Zoran Mišić bio značajan za Lazu Kostića i potvrditi da je on – pored Stanislava Vinavera i Mladena Leskovca – najviše doprineo Kostićevoj (re)afirmaciji u godinama nakon Drugog svetskog rata.

У раду се сагледава критичка делатност Зорана Мишића, усмерена на превредновање песничког дела Лазе Костића и коначну рехабилитацију овог песника која је уследила средином педесетих година прошлога века. Предмет истраживања биће критички текст „Лаза Костић” (1955), објављен у часопису Дело, Антологија српске лирике (1956), али и укупан књижевни ангажман Зорана Мишића, који подразумева учешће у редакцијама књижевних часописа и покретање библиотека које су у знатној мери утицале на рехабилитацију Лазе Костића, али и читаве једне песничке струје. Сагледавањем наведених радова, показаће се у којој мери је Зоран Мишић био значајан за Лазу Костића и потврдити да је он – поред Станислава Винавера и Младена Лесковца – највише допринео Костићевој (ре)афирмацији у годинама након Другог светског рата.

The paper examines the critical work of Zoran Mišić, aimed at re-evaluating the poetic work of Laza Kostić and the final rehabilitation of this poet, which happened in the mid-fifties of the last century. The subject of the research will be the critical text „Laza Kostić” (1955) published in the magazine Delo, Anthology of Serbian lyrics (1956), but also the overall literary engagement of Zoran Mišić, which includes participation in literary magazines and libraries that significantly influenced the rehabilitation of Laza Kostić, as well as the entire poetic current. Considering the mentioned works, it will be shown to what extent Zoran Mišić was important for Laza Kostić and confirm that he – alongside Stanislav Vinaver and Mladen Leskovac – contributed the most to Kostić's (re)affirmation in the years after the Second World War.

Svedočanstva Milana Savića o Lazi Kostiću, u: Serbian Studies Research. God. 12, Br. 1, 2021, 79–93.

U radu se prikazuje monografska publikacija „Laza Kostić” (1929), koju potpisuje Milan Savić, blizak prijatelj i saradnik Laze Kostića u poslednjim decenijama njegovog života. Sagledavajući prvu štampanu knjigu o životu i radu našeg pesnika, zaključujemo da ona u velikoj meri pojašnjava nastanak „Knjige o Zmaju” (1902) i Kostićeve zbirke „Pesme” (1909), a istovremeno otkrivamo i jedan zanimljiv podatak – da se Milan Savić u istoriju srpske književnosti upisao i kao prvi čitalac pesme „Santa Maria della Salute” (1909). Kao dopuna knjizi „Laza Kostić” (1929), u radu je pažljivo sagledana i prepiska dvojice prijatelja (Laze Kostića i Milana Savića), koju – pored svega navedenog – treba posmatrati i kao značajan dokument za razumevanje odnosa književne kritike prema stvaralaštvu Laze Kostića.

Elementi narodne književnosti u prepisci Laze Kostića, u: Filolog – časopis za jezik, književnost i kulturu. Broj 18. IX/2018, 420–429.

U radu se traga za elementima narodne književnosti u prepisci Laze Kostića sa ciljem da se prikaže autorov odnos prema narodnoj tradiciji na kojoj počiva veći deo njegovog stvaralaštva. Detaljnom analizom građe daje se nacrt za „epistolarnu istoriju“ Kostićeve knjige Osnova lepote u svetu: s osobitim obzirom na srpske narodne pesme, koja se, direktno i indirektno, spominje u više od trideset Kostićevih pisama iz sedamdesetih i osamdesetih godina XIX veka.

Tuđina u jeziku: Vida Ognjenović – Maj nejm iz Mitar, u: Teatron – časopis za pozorišnu umetnost. Broj 186–187. Beograd: Muzej pozorišne umetnosti Srbije, 2019, 102–107.

U radu se analizira funkcija jezika i prostora u drami „Maj nejm iz Mitar“ Vide Ognjenović, čiji junaci, putnici broda Dante koji plovi na relaciji Kotor-Njujork, ostaju zarobljeni u neizvesnosti, na pola puta između zavičaja i tuđine. Kao najvažniji deo prtljaga za put na kojem „velika tuga bije od tuđine“, poneli su raskupusani priručnik za srpskog radenika u Americi, koji će im pomoći da nauče engleski jezik. Tim jezikom, koji se mora naučiti, nagoveštava se neizvesna tuđina, a sporazumevanje se, što je brod bliži tuđem, neprijateljskom svetu, sve intenzivnije vrši na „onostranom jeziku“. Odsustvo naslovnog junaka drame tumačimo kao odsustvo zavičaja i sigurnosti, dok to što Mitar umire kao tuđi čovek tumačimo u ključu graničnog prostora drame, odnosno onih značenja koja tradicionalna kultura pridaje moru i prostoru granice uopšte.

Младен Ђуричић, „Улога Светислава Стефановића у одбрани песничког модернизма Лазе Костића“, у: Зборник за језике и књижевности Филозофског факултета у Новом Саду, број 5, Филозофски факултет, Нови Сад, 2015, 115-126.

САЖЕТАК: Осим што се, издвојеним критичким чланцима, покушава илустровати однос конзервативне књижевне критике према поетском стваралаштву Лазе Костића, у раду је истакнута и улога Светислава Стефановића у одбрани песничког модернизма овог песника. Централни део рада представљају фрагменти критичке делатности Љубомира Недића, Богдана Поповића и Јована Скерлића, који су издвајани са циљем да се укаже на радикалне пропусте у њиховим текстовима, и да се посведочи наводима Светислава Стефановића да је крајње неспособна интерпретација појединих критичара замало упропастила неколико великих српских песника. На тој идеји заснован је највећи део критичког опуса овог младог човека који се међу првима супротставио врховним књижевним судијама и актуализујући Костићеву лирику „отворио ново поглавље“ у српској књижевности на почетку двадесетога столећа.

Intervju: Vida Ognjenović - Zmajeviti urednički tim (razgovarao: Mladen Đuričić), u: Scena - časopis za pozorišnu umetnost, broj 1/2, godina LI, januar-jun 2015, Sterijino pozorje, Novi Sad, 2015, 46-51.

Змајевити уреднички тим (интервју са Видом Огњеновић), у: Сцена – часопис за позоришну уметност, број 1/2, година LI, јануар–јун 2015, Стеријино позорје, Нови Сад, 2015, 46–51.

Intervju: Ljiljana Pešikan-Ljuštanović, Stvari koje imaju tradiciju ne propadaju lako (razgovarao: Mladen Đuričić), u: Scena - časopis za pozorišnu umetnost, broj 1/2, godina LI, januar-jun 2015, Sterijino pozorje, Novi Sad, 2015, 39-45.

Ствари које имају традицију не пропадају лако (интервју са Љиљаном Пешикан-Љуштановић), у: Сцена – часопис за позоришну уметност, број 1/2, година LI, јануар-јун 2015, Стеријино позорје, Нови Сад, 2015, 39-45.