Предмет анализе овог рада је феномен „албанства”, који се у последњих век и по манифестовао у бројним појавним облицима али се искристалисао као један од најтрајнијих кохезивних фактора у конституисању албанског националног јединства и... more
Предмет анализе овог рада је феномен „албанства”, који се у последњих
век и по манифестовао у бројним појавним облицима али се искристалисао као један од
најтрајнијих кохезивних фактора у конституисању албанског националног јединства и
албанске иредентистичке политике1. У раду се анализирају утицаји које су на албанску
националну свест оставили меморијализација албанског средњевековоног великаша
Скендербега, те заоставштина „Призренске лиге”, симбола прве конкретне албанске
политичке стратегије са експанзионистичким потенцијалом. Акценат је на анализи кон-
цепта „албанства”, који је у политички живот Албаније ушао у раној фази тзв. „Албанског
народног препорода” (Rilindja Kombëtare) и који је до данас остао неизоставан елемент
у политичкој агенди матичне државе и националистички оријентисане албанске дија-
споре. Циљ овог истраживања је указивање на чињеницу да је током историје албанске
државе „албанство” била резистентна константа која је са успехом служила да се бројни
племенски, конфесионални и културолошки антагонизми, ставе по страни.
век и по манифестовао у бројним појавним облицима али се искристалисао као један од
најтрајнијих кохезивних фактора у конституисању албанског националног јединства и
албанске иредентистичке политике1. У раду се анализирају утицаји које су на албанску
националну свест оставили меморијализација албанског средњевековоног великаша
Скендербега, те заоставштина „Призренске лиге”, симбола прве конкретне албанске
политичке стратегије са експанзионистичким потенцијалом. Акценат је на анализи кон-
цепта „албанства”, који је у политички живот Албаније ушао у раној фази тзв. „Албанског
народног препорода” (Rilindja Kombëtare) и који је до данас остао неизоставан елемент
у политичкој агенди матичне државе и националистички оријентисане албанске дија-
споре. Циљ овог истраживања је указивање на чињеницу да је током историје албанске
државе „албанство” била резистентна константа која је са успехом служила да се бројни
племенски, конфесионални и културолошки антагонизми, ставе по страни.
