Цорнwалл
Ово је главно значење појма Цорнwалл. За друга значења, в. Цорнwалл (разврставање). |
Цорнwалл (корнијски: Kernow) је хисторијска и церемонијална грофовија и унитарна јединица на југозападу Енглеске.[1]
Грофовија Цорнwалл
| |
---|---|
У саставу | Енглеске |
Управни облик | грофовија |
Главни град | Труро |
Лорд поручник Високи шериф |
Едwард Болитхо Маргарет Хартлеy |
Површина | 3546 км² |
Становништво | 532.273 |
Густоћа | 150 становника на км² |
Географија
уредиЦорнwалл лежи на крајњем југозападу регије Југозападна Енглеска. Има површину од 3,546 км², на којој живи 532,273 становника.[1] Граничи са сјеверозапада са Келтским морем, са југа са Каналом Ла Манцхе и са истока са Цоунтyем Девон, преко ријеке Тамар. Град Труро је административни центар Цорнwалла.[1]
Цорнwалл је најудаљенија енглеска грофовија, његова источна граница ријека Тамар удаљена је око 320 км од Лондона, а најзападнији град Пензанце лежи додатних 130 км даље од Лондона, поред рта Ланд’с Енд, крајње југозападне точке тог полуотока и Британског отока. Архипелаг Сциллy лежи удаљен још 56 км југозападно од Пензанце у Атлантском оцеану.[1]
Од 1974. до 2009. Цорнwалл је имао административну функцију, тад је био подјељен на дистрикта: Нортх Цорнwалл, Царадон, Царрицк, Керриер, Пенwитх и Рестормел. Након административне реформе у априлу 2009. дистрикти су замјењени двјема унитарним јединицама; Цорнwалл и Сциллy.[1]
Брдовита унутрашњост је низ гранитних вулканских стожаца који формирају карактеристичне отворене вриштине. Недавни пораст разине мора геолошки је резултирао потапањем ријечних долина (риаса), јужног Цорнwалла, укључујући естуарије Тамар, Фоwеy и Фал. Резултат тих процеса је необично разведена обала, формирана од различитих стијена, атрактивна за рекреацију и туризам, о којој се брине Национална заклада за очување баштине (Натионал Труст) и пази да буде заштићена од комерцијализације.[1]
Клима у Цорнwаллу увелике зависи о близини мора. Јаки вјетрови и магле су чести, а количина оборина је велика, поготово у вишим дјеловима. Температуру карактеризирају топла љета и релативно благе зиме. Због тог је вегетација]] бујна, нарочито у заштићеним обалним подручјима.[1]
Хисторија
уредиБогатство металних руда, нарочито коситра, привукло је прахисторијске насељенике у тај крај, о том сведоче мегалитски долмени, монолити и кругови. Каснија инвазија римских и саксонских насељеника у Енглеску, изазвала је миграцију келтских кршћана у Цорнwалл, у ком су се пуних 500 година одупирали саксонској владавини, тек су у 10. вијеку признали власт Саксонаца.[1]
Изолираност Цорнwалла помагла је опстанку корнијског језика, који истина више није живи језик од 18. вијека, али још увијек има бројних келтских топонима.[1]
Након Норманске инвазије 1066. Цорнwалл је постао грофовија, која од 1337. традиционално припада најстаријим сину енглеског монарха, који носи титулу Војводе од Цорнwалла.[1]
Цорнwалл је донедавно био рурални крај у ком је пољопривреда темељ привреде. Његове долине пружају одличну пашу кравама музарама, а велике површине тресетишта пружају грубу испашу. Повртларство је важно у заштићеним обалним крајевима, јер блага зима омогућује узгој осјетљивих и раних усјева.
Туризам који се ослања на атрактивну обалу, постаје све значајнији (главни) извор прихода, па су многе мале рибарске лучице као што су; Ст Ивес, Неwqуаy и Полперро израсле у атрактивна љетовалишта.[1]
Цорнwалл је омиљено мјесто енглеских пензионера као њихов други дом, али то узрокују темељне промјене у социјалној структури краја. Бројни обални градови, а међу њима нарочито Фалмоутх, Пензанце и Фоwеy имају велик лучки промет.[1]
Коситар се искапа у Цорнwаллу већ најмање 3000 година. Рударство је постало важно још у средњем вијеку, па су корнвалски рудари, добили од монарха посебне привилегије, међу иним и властити суд (станнарy цоурт). I поред повремених криза, коситар се по Цорнwаллу наставио искапати све до 20. вијека, кад су плиће наслаге исцрпљене, а улагање у дубље се неби исплатило у конкуренцији са јефтинијим иноземним рудама.[1] Након тог се прорједио број рудника, посљедњи ударац задао је пад свјетских цијена коситра 1980., па је након тог и пар посљедњих неколико рудника затворено уз одобрење британске владе.[1]
Рударско подручје Цорнwалла и Западног Девона је 2006. уписано на УНЕСЦО-ву Листу мјеста свјетске баштине у Европи.[1][2]
Извори
уредиВањске везе
уреди- Цорнwалл Цоунцил (en)