Location via proxy:   [ UP ]  
[Report a bug]   [Manage cookies]                
Ово је главно значење појма Цорнwалл. За друга значења, в. Цорнwалл (разврставање).

Цорнwалл (корнијски: Kernow) је хисторијска и церемонијална грофовија и унитарна јединица на југозападу Енглеске.[1]

Грофовија Цорнwалл
Позиција Цорнwалла на карти Енглеске
У саставу Енглеске
Управни облик грофовија
Главни град Труро
Лорд поручник
Високи шериф
Едwард Болитхо
Маргарет Хартлеy
Површина 3546 км²
Становништво 532.273
Густоћа 150 становника на км²

Географија

уреди

Цорнwалл лежи на крајњем југозападу регије Југозападна Енглеска. Има површину од 3,546 км², на којој живи 532,273 становника.[1] Граничи са сјеверозапада са Келтским морем, са југа са Каналом Ла Манцхе и са истока са Цоунтyем Девон, преко ријеке Тамар. Град Труро је административни центар Цорнwалла.[1]

Цорнwалл је најудаљенија енглеска грофовија, његова источна граница ријека Тамар удаљена је око 320 км од Лондона, а најзападнији град Пензанце лежи додатних 130 км даље од Лондона, поред рта Ланд’с Енд, крајње југозападне точке тог полуотока и Британског отока. Архипелаг Сциллy лежи удаљен још 56 км југозападно од Пензанце у Атлантском оцеану.[1]

Од 1974. до 2009. Цорнwалл је имао административну функцију, тад је био подјељен на дистрикта: Нортх Цорнwалл, Царадон, Царрицк, Керриер, Пенwитх и Рестормел. Након административне реформе у априлу 2009. дистрикти су замјењени двјема унитарним јединицама; Цорнwалл и Сциллy.[1]

Брдовита унутрашњост је низ гранитних вулканских стожаца који формирају карактеристичне отворене вриштине. Недавни пораст разине мора геолошки је резултирао потапањем ријечних долина (риаса), јужног Цорнwалла, укључујући естуарије Тамар, Фоwеy и Фал. Резултат тих процеса је необично разведена обала, формирана од различитих стијена, атрактивна за рекреацију и туризам, о којој се брине Национална заклада за очување баштине (Натионал Труст) и пази да буде заштићена од комерцијализације.[1]

Клима у Цорнwаллу увелике зависи о близини мора. Јаки вјетрови и магле су чести, а количина оборина је велика, поготово у вишим дјеловима. Температуру карактеризирају топла љета и релативно благе зиме. Због тог је вегетација]] бујна, нарочито у заштићеним обалним подручјима.[1]

Хисторија

уреди

Богатство металних руда, нарочито коситра, привукло је прахисторијске насељенике у тај крај, о том сведоче мегалитски долмени, монолити и кругови. Каснија инвазија римских и саксонских насељеника у Енглеску, изазвала је миграцију келтских кршћана у Цорнwалл, у ком су се пуних 500 година одупирали саксонској владавини, тек су у 10. вијеку признали власт Саксонаца.[1]

Изолираност Цорнwалла помагла је опстанку корнијског језика, који истина више није живи језик од 18. вијека, али још увијек има бројних келтских топонима.[1]

Након Норманске инвазије 1066. Цорнwалл је постао грофовија, која од 1337. традиционално припада најстаријим сину енглеског монарха, који носи титулу Војводе од Цорнwалла.[1]

Цорнwалл је донедавно био рурални крај у ком је пољопривреда темељ привреде. Његове долине пружају одличну пашу кравама музарама, а велике површине тресетишта пружају грубу испашу. Повртларство је важно у заштићеним обалним крајевима, јер блага зима омогућује узгој осјетљивих и раних усјева.

Туризам који се ослања на атрактивну обалу, постаје све значајнији (главни) извор прихода, па су многе мале рибарске лучице као што су; Ст Ивес, Неwqуаy и Полперро израсле у атрактивна љетовалишта.[1]

Цорнwалл је омиљено мјесто енглеских пензионера као њихов други дом, али то узрокују темељне промјене у социјалној структури краја. Бројни обални градови, а међу њима нарочито Фалмоутх, Пензанце и Фоwеy имају велик лучки промет.[1]

Коситар се искапа у Цорнwаллу већ најмање 3000 година. Рударство је постало важно још у средњем вијеку, па су корнвалски рудари, добили од монарха посебне привилегије, међу иним и властити суд (станнарy цоурт). I поред повремених криза, коситар се по Цорнwаллу наставио искапати све до 20. вијека, кад су плиће наслаге исцрпљене, а улагање у дубље се неби исплатило у конкуренцији са јефтинијим иноземним рудама.[1] Након тог се прорједио број рудника, посљедњи ударац задао је пад свјетских цијена коситра 1980., па је након тог и пар посљедњих неколико рудника затворено уз одобрење британске владе.[1]

Рударско подручје Цорнwалла и Западног Девона је 2006. уписано на УНЕСЦО-ву Листу мјеста свјетске баштине у Европи.[1][2]

Извори

уреди
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 Цорнwалл (енглески). Енцyцлопæдиа Британница. Приступљено 28. 10. 2016. 
  2. Цорнwалл анд Wест Девон Мининг Ландсцапе (енглески). Унесцо. Приступљено 28. 10. 2016. 

Вањске везе

уреди