1894

< | 18. vijek | 19. vijek | 20. vijek | >
< | 1860-e | 1870-e | 1880-e | 1890-e | 1900-e | 1910-e | 1920-e | >
<< | < | 1890. | 1891. | 1892. | 1893. | 1894. | 1895. | 1896. | 1897. | 1898. | > | >>

Godina 1894 (MDCCCXCIV) bila je redovna godina koja počinje u ponedjeljak po gregorijanskom, odn. redovna godina koja počinje u subotu po 12 dana zaostajućem julijanskom kalendaru (linkovi pokazuju godišnje kalendare).

1894. po kalendarima

Gregorijanski	1894. (MDCCCXCIV)
Ab urbe condita	2647.
Islamski	1311–1312.
Iranski	1272–1273.
Hebrejski	5654–5655.
Bizantski	7402–7403.
Koptski	1610–1611.
Hindu kalendari
• Vikram Samvat	1949–1950.
• Shaka Samvat	1816–1817.
• Kali Yuga	4995–4996.
Kineski
• Kontinualno	4530–4531.
• 60 godina	Yang Drvo Konj (od kineske Ng.)
Holocenski kalendar	11894.
Podrobnije: Kalendarska era

Događaji

Januar/Siječanj

• 3. 1. - Fasci Siciliani: italijanska Crispijeva vlada proglasila opsadno stanje na Siciliji i poslala vojsku usled krvoprolića.
• 4. 1. - Stupila na snagu Francusko-ruska alijansa (do 1917).
• 10. 1. - Donghak seljačka revolucija u Koreji, ovladaće većim delom jugozapada zemlje.
• 15. 1. - Okončan Drugi franko-dahomejski rat, kralj Béhanzin se predao, ostatak života provodi na Martiniku i u Alžiru.
• 21. 1. (9. 1. po j.k.) - Bivši kralj Milan Obrenović pozvan od Aleksandra u Srbiju (protivno zakonu iz 1892), što tri dana kasnije dovodi do pada radikalne vlade gen. Grujića.
• 24. 1. (12. 1. po j.k.) - U Srbiji neutralna vlada Đorđa Simića.
• 25. 1. - Okončava se Belgijsko-arapski rat u Slobodnoj Državi Kongo pobedom belgijske strane.

Februar/Veljača

• 2. 2. - Elisabeth Förster-Nietzsche, Friedrichova sestra, osnovala Nietzsche-Archiv.
• 10. 2. - Nakon carinskog rata potpisan trgovački sporazum između Nemačke i Rusije.
• 12. 2. - Francuzi na čelu sa Josephom Joffrom zauzeli Timbuktu.
• 12. 2. - Anarhista Émile Henry aktivirao bombu u pariskom kafeu, jedna osoba poginula.
• 12. 2. - Nikaragvanci (predsednik José Santos Zelaya) zauzeli Rezervat Moskito na atlantskoj obali - u julu ih privremeno proterala britansko-američka intervencija.
• 15. 2. - Anarhista Martial Bourdin pokušao da digne u vazduh Griničku opservatoriju, ali poginuo sam.
• 22. 2. - Nakon uspešne liberalne pobune, Policarpo Bonilla je novi predsednik Hondurasa (do 1899).
• 27. 2. - Bivši predsednik Bolivije Hilarión Daza ubijen odmah po povratku u zemlju.

Mart/Ožujak

• 2. 3. - Britanski premijer William Ewart Gladstone dao ostavku iz protivljenja povećanoj potrošnji za mornaricu, naslediće ga Archibald Primrose, erl od Roseberyja (do 1895).
• 5. 3. - Zakon o lokalnoj vladi u Engleskoj i Velsu: izabrana lokalna veća, žene sa imovinom imaju pravo glasa.
• 11. 3. - Skandal u Bugarskoj: Marija Milkova, supruga jednog oficira, optužuje predsednika vlade Stambolova da je u ljubavnoj vezi s njom i njenom sestrom, suprugom ministra vojnog Mihaila Savova - ovaj će izazvati Stambolova na dvoboj, zbog čega je smenjen.
• 13. 3. - U pariskom varijeteu Divan Fayounau odigran prvi profesionalni striptiz.
• 15. 3. - Franko-nemački ugovor o razgraničenju nemačkog Kameruna i francuskih poseda, nezadovoljni Britanci, pa i neki u Nemačkoj.
• mart - Kuga u kineskom gradu Kantonu, u maju se širi i na Hong Kong, za nekoliko meseci umire 100.000 ljudi (→ Treća pandemija kuge).
• mart - U Rio de Janeiru posle pola godine suzbijena pobuna mornarice, nastavlja se Federalistička revolucija u državi Rio Grande do Sul.
• 16. 3. - Praizvedba Massenetove opere Thaïs.
• 25. 3. - "Coxeyjeva armija" nezaposlenih kreće iz Massillon, Ohio na Vašington, jedna grupa otela voz ali ih presrela vojska. U SAD je u ovo vreme najgora ekonomska kriza u dosadašnjoj istoriji (Panika 1893.).
• 29. 3. - U Vranovu kod Smedereva osnovana prva zemljoradničko-kreditna zadruga u Srbiji (početak zadrugarskog pokreta).

April/Travanj

Gledanje kinetoskopa

• 2. 4. (21. 3. po j.k.) - Neutralac Svetomir Nikolajević novi predsednik srpske vlade.
• 2. 4. - Lajos Kossuth sahranjen u Budimpešti.
• 11. 4. - Uganda postaje britanski protektorat (do 1962).
• 14. 4. - Na njujorškom Broadwayu braća Holland otvorila prvi salon sa kinetoskopima - prvi komercijalni "bioskop", narednih meseci saloni se šire u SAD.
• 14. 4. - U Zagrebu osnovan Savez hrvatskih biciklistah.
• 16. 4. - Percival Lowell osnovao opservatoriju u Flagstaff, Arizona, prvu koja je locirana na dalekom i visokom mestu, narednih godina istražuje "kanale" na Marsu.
• 21. 4. - Počinje, na kraju neuspešni, osmonedeljni štrajk rudara bituminoznog uglja u SAD.
• 29. 4. (17. 4. po j.k.) - Kralj Aleksandar Obrenović ukazom ukinuo zakone i odluke kojim su njegovi roditelji proterani iz Srbije.

• proleće i ostatak godine - "Nečuveni zulumi" nad Srbima u pećkoj, pazarskoj, prizrenskoj i prištevskoj nahiji.
• proleće - Prvi sasunski otpor: jermenska Socijaldemokratska partija Hnčak organizuje pobunu na istoku Osmanskog carstva protiv poreza.

Maj/Svibanj

Mark Twain u Teslinoj laboratoriji

• 1. 5. - U željezari u Varešu prvi put u BiH proslavljen Prvi maj - po odobrenju vlasti, ali ubrzo otpušteno 12 stranih radnika pokretača ideje.
• 1. 5. - U nekoliko gradova Srbije prvi put proslavljen Prvi maj.
• 1. 5. - "Coxeyeva armija" stigla u Washington, Jacob Coxey uhapšen.
• 1. 5. - Neredi nezaposlenih u Cleveland, Ohio.
• 5. 5. - 5. 11. - Međunarodna izložba u Antverpenu.
• 8. 5. - Rafael Yglesias Castro je novi predsednik Kostarike (do 1902).
• 11. 5. - Pulmanov štrajk počinje bez odobrenja sindikata, nakon što su snižene plate. Prekinuta je većina železničkog saobraćaja zapadno od Detroita.
• 12. 5. - Britansko-belgijski (Anglo-kongoanski) ugovor: belgijski kralj Leopold II bi dao Britancima istočni deo Konga (veza juga Afrike i Ugande) u zamenu za najam nad sudanskim provincijama Bahr el-Ghazal i Ekvatorija (blokiranje francuskog prodora) - Francuzi, ali i Nemci, protestuju zbog ovoga, pa Leopold odustaje u avgustu, dobija samo enklavu Lado.
• 14. 5. - Otvoren Blackpool Tower u Blackpoolu, Engleska - kula visine 158 m inspirisana Ajfelovom.
• maj - Osuđeni neki potpisnici rumunskog Transilvanskog memoranduma u Austro-Ugarskoj, pomilovani sledeće godine.
• maj - U Srbiji navodno otkriven karađorđevićevski agent Mihailo Čebinac, vlasti impliciraju i radikale u zaveru.
• 17. 5. (5. 5. po j.k.) - Kasacioni sud u Srbiji presuđuje da je ukaz od 17 (29) aprila nezakonit.
• 21. 5. (9. 5. po j.k.) - Dvorski udar u Srbiji: ukinut ustav iz 1888., vraćen onaj iz 1869. - bez potresa u zemlji.
• 21. 5. - Kraljica Viktorija zvanično otvorila Mančesterski kanal i Dokove, kojim je ovaj grad, 64 km u unutrašnjosti, povezan sa Irskim morem - Mančesterska luka će biti treća najprometnija u UK.
• 22. 5. - Započela gradnja zgrade Hrvatskog narodnog kazališta u Zagrebu.
• 26. 5. - Emanuel Lasker pobedio Steinitza i postao prvak sveta u šahu (do 1921).
• 30. 5. - Lideri pokreta Fasci Siciliani dobili stroge zatvorske kazne na suđenju u Palermu.
• 31. 5. - Usvojena ostavka bugarskog predsednika vlade Stefana Stambolova, sledi Konstantin Stoilov (do 1899) - prestaje turkofilska politika, biće podsticane četničke akcije VMRO; doći će do izmirenja sa Rusijom.

Jun/Juni/Lipanj

• 2. 6. - Ras Mengeša Johanes i drugi vođi iz Tigraya, nezadovoljni italijanskim prisustvom, izrazili lojalnost etiopskom caru Meneliku II.
• 4. 6. - Kralj Koreje Gojong traži od Kine pomoć u gušenju pobune Donghak - kineske trupe ubrzo stižu a odmah zatim i japanske, jer Japan misli da je Kina prekršila Tjencinsku konvenciju iz 1885.
• 5. 6. - 10. 10. - U Lavovu se održava Regionalna izložba u Galiciji.
• 7. 6. - Nakon Hasana I, novi marokanski sultan je maloletni Abdelaziz (do 1908).
• 11. 6. - Pobuna Donghak u Koreji je okončana, ali strane trupe ostaju.
• 17. 6. - Nijemci okupirali Trokut Kionga na sjeveru portugalskog Mozambika (do 1916).
• 18. 6. - Beogradski tramvaj: puštena je u saobraćaj prva električna linija.
• 20. 6. - Alexandre Yersin otkrio u Hong Kongu Yersiniju pestis, uzročnica kuge.
• 22. 6. - Dahomej postaje francuski protektorat sa poslednjim kraljem, Béhanzinovim bratom Agoli-agbom (do 1900).
• 23. 6. - U Parizu, na inicijativu Pierra de Coubertina, osnovan Međunarodni olimpijski komitet.
• 25. 6. - Italijanski anarhista Sante Geronimo Caserio smrtno ranio francuskog predsednika Marie François Sadi Carnota u Lyonu. Novi predsednik će biti Jean Casimir-Perier (do sledećeg januara) a Caserio je pogubljen u avgustu.
• 27. 6. - Kralj Aleksandar Obrenović stigao u posetu sultanu u Carigrad.

Tower Bridge u Londonu

• 30. 6. - Otvoren Tower Bridge u Londonu.

Jul/Juli/Srpanj

• 3. 7. - Poslata vojska na Pulmanov štrajk u Čikagu, poginuće 30 štrajkača.
• 4. 7. - Proglašena Republika Havaji, predsednik je Sanford B. Dole - predigra za priključenje SAD 1898. (savezna država od 1959).
• 4. 7. - Ruska vlada proglasila štundiste, evangelske protestante u današnjoj Ukrajini, za štetnu sektu, mnogi su deportovani u Sibir ili Kavkaz.
• 6. 7. - 7. 8. - Američka intervencija u Nikaragvi radi zaštite interesa u Bluefieldsu na Obali komaraca.
• 10. 7. - Razoran zemljotres pogodio područje Izmitskog zaliva i Carigrada, preko 1.300 mrtvih.
• jul - Počinje Holandska intervencija na Lomboku and Karangasemu.
• 16. 7. - Anglo-japanski ugovor o trgovini i plovidbi - ovim i ugovorima sa drugim silama (stupili na snagu 1899), Japan se oslobodio ekstrateritorijalnosti i nejednakih ugovora.
• 17. 7. - Bitka kod Kassale: Italijani iz Eritreje porazili sudanske mahdiste i zauzeli grad Kassala (vraćeno Britancima 1897).
• 22. 7. - Na cesti između Pariza i Rouena održana prva utrka automobila u historiji (Pariz-Rouen 1894), u kojoj je pobijedio Jules de Dion.
• 23. 7. - Japanske trupe zauzele Seul, zarobljen kralj Gojong i postavljena projapanska vlada Kim Hong-jipa koja poništava ugovore sa Kinom i daje prava japanskim trupama da protera kineske.
• 25. 7. - Bitka kod Pungdoa je prva pomorska bitka Kinesko-japanskog rata: japanska pobeda, sprečeno doturanje materijala kineskoj kopnenoj vojsci kod Asana.
• 27. 7. - Prva runda Reformi Gabo u Koreji (do oktobra), podneo ih je japanski ambasador: administrativne i ekonomske reforme po zapadnom modelu uz japansku penetraciju.
• 29. 7. - Bitka kod Seonghwana (ili kod Asana) je prva veća kopnena bitka Kinesko-japanskog rata: japanska pobeda koja je sprečila kinesko opkoljavanje Seula.

• leto - Guglielmo Marconi (20) počinje eksperimente sa radio-talasima, napravio je detektor za munje.

Avgust/August/Kolovoz

• 1. 8. - Objavama rata formalno počinje Prvi kinesko-japanski rat oko kontrole nad Korejom - veliki gubitak prestiža za kinesko-mančursku dinastiju Ćing.

Prvi kinesko-japanski rat, Bitka kod reke Yalu

• 2. 8. - Porinut Parsonsov brod Turbinia, prvi na svetu sa parnom turbinom.
• 10. 8. - General Andrés Avelino Cáceres je ponovo predsednik Perua, nakon izbora u kojima je optužen za prevaru - od oktobra dolazi do građanskog rata, sledećeg marta ga je zbacila koalicija na čelu sa bivšim predsednikom de Piérolom.
• 14. 8. - Franko-kongoanski ugovor: belgijski kralj se odriče potraživanja na jugu Sudana severno od 5° 30'.
• 21. 8. - 4. 9. - Prvi sasunski otpor: masakr pobunjenih Jermena, početak Hamidovih masakara 1894-96.
• 31. 8. - Zakon o industrijskom izmirenju i arbitraciji na Novom Zelandu: priznati sindikati, prvi obavezni sistem državne arbitracije.

Septembar/Rujan

• 1. 9. - Požar u borovim šumama kod Hinckley, Minnesota, izgorelo možda 1.000 kv.km šume, zvanično 418 poginulih.
• 2. 9. - U Allegheny Cityju, tj. Pittsburghu, Pennsylvania, osnovana Hrvatska Zajednica Ujedinjenih Država (od 1926. Hrvatska bratska zajednica).
• 8. 9. - Iucunda Semper Expectatione: još jedna papina enciklika o krunici.
• 15. 9. - Petar Karađorđević odlazi sa Cetinja u Ženevu radi školovanja svoje dece, ostaje tamo do 1903.

Dreyfusova afera

• 15. 9. - Bitka za Pjongjang: Japanci zauzimaju grad, kineska vojska se povlači iz Koreje na obalu reke Yalu.
• septembar - Sukob Đakovičana i hajduka Bajrama Curija.
• 17. 9. - Bitka kod reke Yalu je ubedljiva japanska pomorska pobeda, Kinezi izgubili pet brodova.

Oktobar/Listopad

• 14. 10. - Pruga Lašva-Travnik produžena do Bugojna (na prijevoju Komar korišćena zupčanica).
• 15. 10. - Dreyfusova afera počinje kapetanovim hapšenjem pod optužbom za špijunažu - traje do 1906. i odražava veliku podelu u francuskom društvu.
• 24. 10. - Bitka kod Jiulianchenga: Japanci prešli reku Yalu i ušli u Kinu.
• 27. 10. (15. 10. po j.k.) - Predsednik srpske vlade postaje Nikola Hristić umesto Svetomira Nikolajevića.
• 29. 10. - Chlodwig zu Hohenlohe-Schillingsfürst novi kancelar Njemačke (do 1900) umjesto von Caprivija.
• 29. 10. - Novozelandski brod SS Wairarapa udario u greben, oko 140 mrtvih.

Novembar/Studeni

Nikolaj II

• 1. 11. - Aleksandar III., ruski car (49) umire na Krimu od nefritisa, nasleđuje ga Nikolaj II, poslednji car (do 1917).
• 3. 11. - U Poznanju (Pozenu) osnovano Deutscher Ostmarkenverein (Društvo nemačkih istočnih marki) za germanizaciju Poljaka.
• 6. 11. - Ubedljiva pobeda republikanaca na izborima za Kongres SAD, uvod u prekretničke predsedničke izbore 1896.
• 12. 11. - Franjo Bučar uvodi "ski sekciju" u I. hrvatsko sklizalačko društvo.
• 13. 11. - Crkva Isusa Krista svetaca posljednjih dana osnovala Genealošku biblioteku.
• 15. 11. - Prudente de Morais je prvi civilni predsednik Brazila (do 1898), zastupa interese kafe, poljoprivrede i slobodne trgovine.
• novembar - Oficiri osnovali tajno grčko nacionalističko društvo Ethniki Etaireia (→ Megali Idea).
• 16. 11. - Enrico Caruso započinje karijeru. I Fjodor Šaljapin je ove godine počeo karijeru.
• 20. 11. - Nikaragva definitivno zauzima Obalu komaraca, tj. monarhijski Rezervat Moskito.
• 21. 11. - Osnovana Beogradska berza.
• 21. 11. - Bitka kod Lushunkoua (Port Artura): Japanci zauzimaju ovu strateški važnu luku (sile im neće dozvoliti da je zadrže). Ubijen izvestan broj kineskih civila.
• 22. 11. - Okončava se Holandska intervencija na Lomboku i Karangasemu, mnogi Balinežani vrše ritualno samoubistvo puputan.
• 24. 11. - Sun Jat-sen osnovao na Havajima društvo Xingzhonghui (Društvo za preporod Kine) za obaranje ćingovske vlasti u Kini.
• 26. 11. - Car Nikolaj II se oženio princezom Alix von Hessen-Darmstadt, ubuduće Aleksandrom Fjodorovnom.
• 26. 11. - Osnovano Beogradsko lovačko društvo.

Decembar/Prosinac

Zgrada Reichstaga

• 4. 12. - Nemački meteorolog Arthur Berson se popeo balonom do 9155 m, svetski rekord.
• 5. 12. - Car Wilhelm II otvorio zgradu nemačkog Reichstaga - u funkciji do 1933. i ponovo od 1999.
• 6. 12. - Franklinov institut iz Filadelfije dodelio Nikoli Tesli Medalju Eliota Kresona kao priznanje za rad na polju struja visokih frekvencija.
• 12. 12. - Počinje Druga Madagaskarska ekspedicija, Francuzi do sledećeg septembra porazili Kraljevstvo Merina koje zatim gubi suverenitet.
• 15. 12. - Bahta Hagos, guverner jedne od eritrejskih pokrajina, digao pobunu protiv Italijana, poginuo u okršaju kod Halaia 18-tog. Ovo je početak Prvog italijansko-abesinskog rata (do 1896).
• 17. 12. - Doneta prva lovačka pravila u Srbiji.
• 18. 12. - Žene dobile pravo glasa u Južnoj Australiji.
• 22. 12. - Alfred Dreyfus osuđen za izdaju, sledećeg februara poslat u Francusku Gujanu.
• 22. 12. - Praizvedba Debussyjeve simfonijske poeme Prélude à l'après-midi d'un faune u Parizu.
• 26. 12. (14. 12. po j.k.) - Srpski ministar finansija Vukašin Petrović sklopio dogovor o konverziji državnog duga sa stranim poverilačkim bankama, sa ujedinjenim ("Vukašinovim") zajmom od nominalnih 98 miliona dinara.

Kroz godinu

• Koalicija Stranke prava i Neodvisne narodne stranke u Hrvatskoj.
• U Ugarskoj donesen Zakon o braku (stupa na snagu sledeće godine), koji propisuje obavezan građanski brak; Srbi bili protiv plašeći se mađarizacije.
• Na predlog Stojana Novakovića pokrenut Srpski etnografski zbornik.
• U Sarajevu pokrenut časopis "Nada" (do 1903), urednik Silvije Strahimir Kranjčević.
• Vasil Glavinov osnovao Čitalište u Velesu, prvo radničko-prosvetno društvo u Makedoniji.
• Kragujevčanka glumica Mila Dimitrijević dolazi u Zagreb.
• U Austriji se nastavlja "celjski problem" - Nemci se protive uvođenju slovenačkog u tamošnju gimnaziju.
• Rayleigh i Ramsay otkrili prvi plemeniti gas - argon.
• Novi Zeland prvi na svetu uveo minimalnu platu.
• Knjige:
  • Kiplingova zbirka priča "Knjiga o džungli".
  • Hopov roman The Prisoner of Zenda.
  • Treći tom Marxovog Kapitala, "Proces kapitalističke proizvodnje kao celina".
  • Lermanovi "Novi listovi iz Afrike".

Rođenja

Januar/Siječanj – Mart/Ožujak

• 1. 1. - Svetislav Ivan Petrović, srpski filmski glumac († 1962)
• 1. 1. - Satyendra Nath Bose, fizičar († 1974)
• 8. 1. - Maksimilijan Kolbe, katolički svetac († 1941.)
• 30. 1. - Boris III, bugarski car († 1943)

• 1. 2. - John Ford, filmski režiser († 1973)
• 3. 2. - Norman Rockwell, slikar, ilustrator († 1978)
• 5. 2. - Ksenija Atanasijević, filozof, književnik, prva žena doktor nauka na BU († 1981)
• 8. 2. - King Vidor, filmski režiser († 1982)
• 10. 2. - Harold Macmillan, britanski premijer († 1986)
• 14. 2. - Jack Benny, glumac, komičar († 1974)
• 25. 2. - Meher Baba, indijski mistik († 1969)

• 2. 3. - Aleksandar Oparin, biohemičar († 1980)
• 17. 3. - Slavko Vorkapić, srpsko-američki filmski radnik († 1976)
• 30. 3. - Sergej Vladimirovič Iljušin, ruski general i konstruktor aviona († 1977.)

April/Travanj – Jun/Lipanj

• 6. 4. - Justin Popović, srpski teolog, svetac († 1979)
• 8. 4. - Ulderiko Donadini, hrvatski kniževnik († 1923.)
• 15. 4. - Bessie Smith, američka jazz pjevačica († 1937.)
• 17. 4. - Nikita Hruščov, sovjetski državnik († 1971)
• 26. 4. - Rudolf Hess, zamenik Führera († 1987)

• 10. 5. - Dimitri Tiomkin, filmski kompozitor († 1979)
• 17. 5. - Zora Petrović, srpska slikarka († 1962)
• 27. 5. - Dashiell Hammett, pisac († 1961)

• 14. 6. - Marie-Adélaïde od Luksemburga, velika vojvotkinja († 1924)
• 16. 6. - Fjodor Tolbuhin, maršal SSSR († 1949)
• 23. 6. - Alfred Kinsey, američki biolog i seksolog († 1956)
• 23. 6. - Edvard VIII., kralj UK, vojvoda od Windsora († 1972)
• 25. 6. - Krešimir Baranović, kompozitor († 1975)

Jul/Srpanj – Septembar/Rujan

• 8. 7. - Pjotr Kapica, fizičar nobelovac († 1984)
• 13. 7. - Isak Babel, ruski književnik († 1940)
• 17. 7. - Georges Lemaître, svećenik i znanstvenik († 1966)
• 25. 7. - Gavrilo Princip, atentator († 1918)
• 26. 7. - Aldous Huxley, engleski književnik († 1963.)

• 22. 8. - Antun Barac, hrvatski povjesničar († 1955.)

• 12. 9. - Dubravko Dujšin, hrvatski glumac († 1947.)
• 15. 9. - Jean Renoir, filmski režiser († 1979)
• 15. 9. - Artur Dubravčić, nogometaš († 1969)
• 16. 9. - Aleksandar Deroko, srpski arhitekta, istoričar umetnosti, akademik († 1988)
• 30. 9. - Hugo Klajn, doktor, književnik, pozorišni reditelj († 1981)

Oktobar/Listopad – Decembar/Prosinac

• 6. 10. - Momčilo Nastasijević, književnik († 1938)
• 20. 10. - Risto Stijović, vajar, akademik († 1974)
• 27. 10. - Fritz Sauckel, nacistički političar, ratni zločinac († 1946)

• 26. 11. - Norbert Wiener, matematičar († 1964)
• 27. 11. - Konosuke Matsushita, industrijalac († 1989)

• 8. 12. - James Thurber, karikaturista, humorista († 1961)
• 20. 12. - Robert Menzies, australski premijer († 1978)
• 24. 12. - Georges Guynemer, letački as († 1917)

Smrti

Januar/Siječanj – Jun/Lipanj

• 1. 1. - Heinrich Rudolf Hertz, njemački fizičar (* 1857.)
• 8. 1. - Ivan Jastrebov, bivši ruski konzul u Prizrenu (* 1839)
• 8. 1. - Vladimir Karić, geograf, diplomata (* 1848)
• 13. 1. - Nadežda fon Mek, pokroviteljica Čajkovskog (* 1831)
• 16. 1. - Antun Paško Kazali, književnik (* 1815)
• 18. 1. - Teofan Zatvornik, ruski svetac (* 1815)
• 21. 1. - Vojislav Ilić, srpski pesnik (* 1862)
• 23. 1.? - Lobengula, kralj Matabelea (* ca. 1845)
• 5. 2. - Auguste Vaillant, anarhista (* 1861)
• c. 7. 2. - Adolphe Sax, izumitelj saksofona (* 1814)
• 11. 2. - Margaret Henley, inspiracija za Wendi iz "Petra Pana" (* 1888)
• 13. 2. - Franjo Rački, hrvatski povjesničar i političar (* 1828.)
• 21. 2. - Gustave Caillebotte, slikar (* 1848)
• 27. 2. - Hilarión Daza, bivši predsednik Bolivije (* 1840)
• 20. 3. - Lajos Kossuth, mađarski revolucionar (* 1802)
• 30. 3. - Dionisije Ilijević, bivši mitropolit zvorničko-tuzlanski (* 1838)
• 9. 4. - Nikanor Ivanović, bivši mitropolit crnogorski (* 1825)
• 14. 4. - Franziska Lechner, njemačka redovnica (* 1833.)
• 15. 4. - Jean Charles Galissard de Marignac, hemičar (* 1817)
• 7. 6. - Hasan I, sultan Maroka (* 1836)
• 12. 6. - Mina Karadžić, slikarka, književnica (* 1828)
• 22. 6. - Jeronim Jovanović, episkop niški (* 1825)
• 24. 6. - Vilhelmina Mina Karadžić-Vukomanović, srpska slikarka, ćerka Vuka Karadžića (* 1828)
• 25. 6. - Marie François Sadi Carnot, francuski predsednik (ubijen) (* 1837)

Jul/Srpanj – Decembar/Prosinac

• 17. 7. - Leconte de Lisle, pesnik (* 1818)
• 30. 7. - Walter Pater, engleski kritičar i esejista
• 10. 8. - Ferdinand Kren, čačanski industrijalac (* 1826)
• 8. 9. - Hermann von Helmholtz, fizičar (* 1821)
• 8. 9. - Philippe d'Orléans, grof od Pariza, pretendent na francuski presto (* 1838)
• 13. 9. - Emmanuel Chabrier, kompozitor (* 1841)
• 30. 10. - Juan Cortina, meksički odmetnik i folk heroj (* 1824)
• 1. 11. - Aleksandar III., ruski car (* 1845)
• 20. 11. - Anton Rubinštejn, pijanista, kompozitor, dirigent (* 1829)
• 3. 12. - Robert Louis Stevenson, književnik (* 1850)
• 7. 12. - Ferdinand de Lesseps, graditelj Sueckog kanala (* 1805)
• 8. 12. - Pafnutij Čebišov, matematičar (* 1821)
• 27. 12. - Franjo II, bivši kralj Dvije Sicilije (* 1836)

Reference

1894 na Wikimedijinoj ostavi