29. 11.

Дани - Године
претходни дан - следећи дан

---

Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартут.

Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартпт.

Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартнд.

29. новембра/студеног (29. 11.) је 333. дан године по грегоријанском календару (334. у преступној години). До краја године има још 32 дана.

Догађаји

• 1777. — Сан Хозе, Калифорнија је основан као ел Пуебло де Сан Јосé де Гуадалупе. Ово је прво цивилно насеље или пуебло у овом делу Калифорније.
• 1781. — Масакр на Зонгу - Брод за превоз робова Зонг баца живи товар у море да би полагао право на осигурање.
• 1830. — Новембарски немири избијају у Пољској.
• 1847. — Витман масакр: Др. Маркус Витман, његова жена Нарциса и још њих петнаесторо су убијени и тиме почињу Индијански ратови.
• 1864. — Индијански ратови:: Сенд Крик масакр - волонтери из Колорада предвођени пуковником Џоном Чивингтоном масакрирају најмање 400 припадника Чејена и Арапахоа у Сенд Крику, Колорадо.
• 1872. — Индијански ратови: Модок рат почиње Битком Изгубљене Реке.
• 1877. — Томас Едисон демонстрира свој фонограф по први пут.
• 1890. —.
  • Меиџи устав ступа на снагу у Јапану и прва Дијета се састаје.
  • У Вест Поинту у Њу Јорку, Америчка Морнаричка Академија побеђује Америчку Војну Академију са 24:0 у првој Војска-Морнарица фудбалској утакмици.
• 1899. — Основан шпански ногометни клуб ФЦ Барцелона.
• 1915. — Ватра уништава већину зграда на Острву Свете Каталине у Калифорнији.
• 1929. — Амерички адмирал Рицхард Бyрд постао први човјек који је прелетио Јужни пол.
• 1943. — Одржано Друго засиједање АВНОЈ-а у Јајцу, на којем су присуствовала 142 делегата.
• 1944. —.
  • Други светски рат: Албанија је ослобођена од немачке окупације.
  • Алфред Блалок и Вивијен Томас врше прву операцију (на човеку) да би исправили синдром плаве бебе.
• 1945. — На трећем засједању АВНОЈ-а у Београду службено име Демократска Федеративна Југославија (ДФЈ) је промјењено у Федеративна Народна Република Југославија (ФНРЈ), да би коначно државна заједница 7. априла 1963. добила име Социјалистичка Федеративна Република Југославија (СФРЈ).
• 1947. — Уједињене нације дале свој глас за подјелу Палестине и формирање независне јеврејске државе. Касније је од јеврејског дијела формирана држава Израел (1948), а арапски дио је ушао у састав арапске државе Хашемитски Јордан (1950).
• 1950. — Корејски рат: Севернокорејске и кинеске трупе наређују повлачење снага Уједињених Нација из Северне Кореје.
• 1952. — Корејски рат: Амерички председник Двајт Ајзенхауер испуњава обећање из кампање тиме што путује до Кореје да би видео шта може да се учини да се прекине конфликт.
• 1961. — Меркур-Атлас 5 је лансиран са Еносом (шимпанзом) (летелица је облетела Земљу два пута и срушила се недалеко од обале Порторика).
• 1963. — Амерички председник Линдон Џонсон успоставља Воренову комисију да истражи атентат на председника Џона Кенедија.
• 1965. — Канадски сателит Алоуетте 2 је лансиран.
• 1967. — Вијетнамски рат: Амерички министар одбране Роберт Мекнамара објављује своју оставку.
• 1975. — Билл Гатес први пут користи име "Мицро-софт" (за микрорачунарски софтвер) у писму Паулу Аллену.
• 1981. — Недалеко од обале острва Санта Каталине, 43-годишња глумица Натали Вудсе дави несрећним случајем.
• 1982. — Совјетска инвазија Авганистана: Генерална Скупштина Уједињених Нација доноси Резолуцију Уједињених Нација 37/37, по којој совјетске снаге треба да се повуку из Авганистана.
• 1987. — Јужнокорејски авион "Боеинг 707" са 115 путника и чланова посаде срушио се изнад Бурме. У Бахреину је потом ухапшена једна жена која је признала да је сјевернокорејски агент и да је поставила експлозив у авион према налогу њене владе како би биле онемогућене Олимпијске игре у Сеулу 1988.
• 1989. — Основан бенд Атхеист рап.
• 1990. — Вијеће Сигурности УН усвојило резолуцију о употреби свих мјера ради избацивања Ирака из Кувајта уколико се ирачке трупе не повуку до 15. јануара 1991.
• 1992. — Денис Бирдиз Неw Yорк Јетса постаје парализован због повреде врата током фудбалске утакмице против Канзас Сити Чифса.
• 2005. — Нова "Комунистичка Партија Хрватске" (КПХ) основана у Вуковару.

.

Рођења

• 1762. — Пиерре Андрé Латреилле, француски зоолог († 1833.).
• 1797. — Гаетано Донизетти, талијански складатељ († 1567.).
• 1799. — Амос Бронсон Алцотт, амерички писац и едукатор († 1888.).
• 1803. — Цхристиан Допплер, аустријски физичар († 1853.).
• 1803. — Готтфриед Семпер, њемачки градитељ.
• 1813. — Франц Миклошич, словенски филолог и лингвиста († 1891.).
• 1816. — Моррисон Wаите, седми Врховни Судија САД († 1888.).
• 1832. — Лоуиса Маy Алцотт, списатељица († 1888.).
• 1835. — Циxи, кинеска царица. († 1908.).
• 1847. — Светислав Вуловић, српски књижевни критичар. (†1898.).
• 1849. — Сир Јохн Амбросе Флеминг, физичар († 1945.).
• 1856. — Теобалд фон Бетман Холвег, немачки канцелар и премијер Прусије († 1921.).
• 1876. — Неллие Таyлое Росс, политичарка († 1977.).
• 1881. — Јулиус Рааб, аустријски канцелар († 1964.).
• 1894. — Луцилле Хегамин, америчка певачица и забављачица († 1970.).
• 1895. —.
  • Бусбy Беркелеy, филмски режисер и кореограф († 1976.).
  • Wиллиам Тубман, председник Либерије († 1971.).
• 1898. — Цливе Стаплес Леwис, сјеверноирски писац.
• 1908. — Адам Цлаyтон Поwелл млађи, Амерички вођа покрета за грађанска права и политичар († 1972.).
• 1915. — Биллy Страyхорн, музичар, композитор († 1967.).
• 1917. — Мерле Травис, кантри певачица († 1983.).
• 1918. — Маделеине L'Енгле, ауторка.
• 1925. — Стјепан Бабић, хрватски језикословац.
• 1927. — Вин Сцуллy, бејзбол коментатор.
• 1932. — Јацqуес Цхирац, француски политичар и државник († 2019.)..
• 1933. — Јохн Маyалл, блуз музичар.
• 1935. — Диане Ладд, глумица.
• 1939. — Петер Бергман, комичар.
• 1939. — Матија Бећковић, српски писац и пјесник.
• 1940. — Цхуцк Мангионе, музичар.
• 1941. — Билл Фреехан, бејзбол играч.
• 1942. — Пхилиппе Хуттенлоцхер, швајцарски баритон.
• 1943. — Суе Миллер, ауторка.
• 1947. — Петра Келлy, њемачка политичарка († 1992.).
• 1946. — Вук Драшковић, српски политичар.
• 1949. — Гаррy Схандлинг, комичар, глумац, писац, продуцент, режисер.
• 1953. —.
  • Алеx Греy, уметник.
  • Цхристине Пасцал, глумица († 1996.).
  • 1953. — Хууб Стевенс, низоземски ногометаш и тренер.
• 1954. — Јоел и Етхан Цоен, режисери, продуценти, писци.
• 1955. — Хоwие Мандел, глумац.
• 1956. —.
  • Хинтон Баттле, плесач.
  • Лео Лапорте, телевизијска личност.
• 1957. — Мирко Кодић, српски хармоникаш.
• 1960. — Цатхy Мориартy, глумица.
• 1961. — Ким Деланеy, глумица.
• 1963. — Андреw МцЦартхy, глумац.
• 1964. — Дон Чидл, глумац.
• 1965. — Марлена Телвицк, журналисткиња.
• 1967. — Јохн Лаyфиелд, професионални рвач.
• 1969. — Мариано Ривера, бејзбол играч.
• 1969. — Пиерре ван Хооијдонк, низоземски ногометаш.
• 1971. — Гена Лее Нолин, глумица.
• 1972. — Андреас Голдбергер, аустријски скијашки скакач.
• 1973. — Рyан Гиггс, велшки фудбалер.
• 1976. — Анна Фарис, глумица.
• 1976. — Мицхалис Какиоузис, грчки кошаркаш.
• 1978. — Алессандро Феи, талијански одбојкаш.

.

Смрти

• 524. — Ахкал Мо' Нааб' I, владар мајанског града Паленqуе (* 465.).
• 561. — Клотар I, франачки краљ (* 497.).
• 741. — Папа Гргур III.
• 1268. — Папа Клемент IV.
• 1314. — Краљ Филип IV Лепи (* 1268.).
• 1378. — Карло IV, цар Светог Римског Царства. (* 1316.).
• 1516. — Ђовани Белини, италијански сликар. (* око 1430.).
• 1530. — Кардинал Тхомас Wолсеy, саветник енглеског краља Хенрија VIII.
• 1543. — Ханс Холбеин Млађи, немачки сликар (* 1497 или 1498.).
• 1571. — Цутхберт Маyне, римокатолички свештеник у Енглеској.
• 1632. — Фредерицк V Палатине (* 1596.).
• 1643. — Цлаудио Монтеверди, талијански складатељ (* 1567.).
• 1694. — Марцелло Малпигхи, италијански физичар.
• 1714. — Јеролим Кавањин, хрватски књижевник (* 1641.).
• 1780. — Марија Терезија, аустријска надвојвоткиња, угарско-хрватска и чешка краљица (* 1717.).
• 1847. — Маркус и Нарциса Витман.
• 1852. — Ада Кинг Ловелаце, британска математичарка и први програмер.
• 1916. — Војвода Вук, четнички командант у балканским ратовима.
• 1924. — Гиацомо Пуццини, талијански складатељ (* 1858.).
• 1941. — Драгојло Дудић, револуционар, књижевник (* 1887.).
• 1941. — Армин Сцхреинер, аустро-угарски и југославенски индустријалац-банкар и жидовски активист (* 1874.).
• 1953. — Сам Де Грассе, холивудски глумачки пионир.
• 1954. — Динк Јохнсон, џез музичар. (* 1892.).
• 1954. — Енрицо Ферми, италијански физичар.
• 1957. — Ерицх Wолфганг Корнголд, композитор.
• 1975. — Грахам Хилл, тркач аутомобила.
• 1979. — Зеппо Марx, глумац, комичар. (* 1901.).
• 1981. — Фредриц Wертхам, психолог. (* 1895.).
• 1981. - Натали Вуд, глумица.
• 1982. — Перцy Wиллиамс, канадски спортиста. (* 1908.).
• 1986. — Кери Грант, амерички филмски глумац (* 1904.).
• 1989. — Зулфикар Џумхур, путописац, сликар и карикатуриста.
• 1991. — Франк Yербy, аутор.
• 1996. — Драгослав Срејовић, археолог, академик САНУ.
• 1998. — Живојин Павловић, српски књижевник, филмски редитељ, сликар и професор Београдског Универзитета.
• 1999. — Гене Раyбурн, водитељ.
• 2001. — Георге Харрисон, британски глазбеник, гитарист и вокалист групе Тхе Беатлес (* 1943.).
• 2001. - Јохн Кноwлес, аутор.
• 2004. — Јохн Дреw Баррyморе, глумац. (* 1932.).
• 2004. - Харрy Даннинг, бејзбол играч. (* 1911.).

.

Благдани

• Свети апостол и јеванђелист Матеј

.

Празници

• Интернационални дан солидарности са Палестинцима.
• Национални дан у Албанији.
• Дан Републике бивше СФРЈ (Социјалистичка Федеративна Република Југославија).

.

---

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар