1965

< | 19. vijek | 20. vijek | 21. vijek | >
< | 1930-e | 1940-e | 1950-e | 1960-e | 1970-e | 1980-e | 1990-e | >
<< | < | 1961. | 1962. | 1963. | 1964. | 1965. | 1966. | 1967. | 1968. | 1969. | > | >>

1965. po kalendarima

Gregorijanski	1965. (MCMLXV)
Ab urbe condita	2718.
Islamski	1384–1385.
Iranski	1343–1344.
Hebrejski	5725–5726.
Bizantski	7473–7474.
Koptski	1681–1682.
Hindu kalendari
• Vikram Samvat	2020–2021.
• Shaka Samvat	1887–1888.
• Kali Yuga	5066–5067.
Kineski
• Kontinualno	4601–4602.
• 60 godina	Yin Drvo Zmija (od kineske Ng.)
Holocenski kalendar	11965.
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1965 (MCMLXV) bila je redovna godina koja počinje u petak (link pokazuje kalendar).

Događaji

Januar/Siječanj

• 1. 1. - Vijetnamski rat - komunistička Zimsko-prolećna ofanziva: južnovijetnamska vojska poražena u Bici kod Binh Gia, prvom pozicionom okršaju rata.
• 1. 1. - Palestinski Fatah objavljuje osnivanje vojnog krila Al-'Asifah ("Oluja") - učinak je simboličan.
• 4. 1. - Predsednik SAD Lyndon B. Johnson u govoru o stanju nacije objavljuje svoj program "Veliko društvo" (eliminacija siromaštva i rasne nepravde). U tome ima pomoć 89. kongresa sa sigurnom demokratskom većinom u oba doma - Johnson je 1965-67 mogao potpisati 84 zakona.
• 4. 1. - Gerald Ford je sa 73:67 izabran za novog lidera republikanske manjine u Predstavničkom domu SAD.
• 6. 1. - Ugradnjom poslednjih vrata je konačno završena Milanska katedrala, započeta 1386.
• 7. 1. - Jugoslavija povukla diplomate iz Leopoldvilla (Kinšase) zbog nesporazuma sa premijerom Tshombeom (NYT).
• 12. 1. - Umeren potres u Skoplju (još jedan potres u SFRJ 23. 1. - NYT).
• 13. 1. - Eksplozija u rudniku u Jugoslaviji (Kraljevo?) - 14 mrtvih (NYT).
• 14. 1. - Ambasador SFRJ u Italiji Ivo Vejvoda primljen kod Pape - delegacije SFRJ i Vatikana narednih dana vode pregovore o odnosima.
• 15. 1. - Atomskom detonacijom u mirnodopske svrhe, u Kazaškoj SSR napravljen krater za jezero Čagan.
• 15. 1. - Premijer Burundija, etnički Hutu, Pierre Ngendandumwe ubijen posle osam dana na položaju od strane Tutsi ekstremista. Nasleđuje ga Joseph Bamina koji će biti ubijen u decembru.
• januar - "Dvadeset tri članka": Mao Ze Dong smatra da na vrhu partije ima onih koji su krenuli kapitalističkim putem, protiv socijalizma. Dolazi do sukoba sa Liu Shaoqijem po pitanju zbacivanja partijske birokratije, koji dovodi do Liuovog pada.
• januar - U Damasku uhapšen izraelski špijun "Kamal Amin Ta'abat", zapravo Eli Cohen - javno je obešen u maju.

Lyndon B. Johnson

• 20. 1. - Lyndon B. Johnson inauguriran za sopstveni četvorogodišnji mandat.
• 21. 1. - Radivoj Korać (OKK Beograd) dao 99 koševa Asviku iz Stokholma u Hali sportova na sajmištu.
• 21. 1. - Konfrontacija Indonezije i Malezije: Indonezija se povlači iz UN zbog izbora Malezije u Savet bezbednosti (dva dana ranije, lideri SFRJ, Cejlona i Egipta su apelovali na predsednika Sukarna da preispita tu odluku) - vraća se 1966.
• 21. 1. - Iranski premijer Hassan Ali Mansur fatalno ranjen od strane islamiste iz Fada'iyan-e Islam, nasleđuje ga Amir-Abbas Hoveyda (do 1977).
• 24. 1. - Umro Winston Churchill, veliki pogreb 30. januara.
• 26. 1. - Hindski jezik proglašen za zvanični jezik Indije umesto engleskog - dolazi do nereda sa stotinak mrtvih na jugu i suspenzije odredbe.
• 27. 1. - Vojska smenila južnovijetnamskog premijera Trần Văn Hươnga, nakon što je ovaj proširio regrutaciju i vojnu potrošnju i time izazvao višednevne nerede.
• 27. 1. - Tzv. Fork in the Road memorandum: savetnik za nacionalnu sigurnost McGeorge Bundy i ministar odbrane Robert McNamara poručuju predsedniku da sadašnja politika u Vijetnamu vodi u "katastrofalan poraz" i da učešće u ratu treba eskalirati.
• januar? - NIN-ovu nagradu dobio Ranko Marinković za "Kiklopa".

Februar/Veljača

• 1. 2. - Grčki premijer Jorgos Papandreu stigao u četvorodnevnu posetu SFRJ.
• 4. 2. - Trofim Lisenko smenjen posle 25 godina s čela sovjetskog Instituta genetike.
• 6. 2. - Sovjetski premijer Aleksej Kosigin stigao u posetu Hanoju.
• 6. 2. - LAN Chile Flight 107: aviona iz Santjaga prema Buenos Airesu udario u Ande, stradalo je 87 ljudi, uključujući celu postavu fudbalskog kluba iz Santjaga.
• 6/7. 2. - Vijetnamski rat: Viet Cong izveo minobacački napad na logor Holloway, poginulo osam američkih vojnika.
• 7 - 24. 2. - Odmazda za napad na Camp Holloway pokrenuta istog dana: Operacija Flaming Dart, američki vazdušni udari na Severni Vijetnam.
• 7. 2. - Sovjetski premijer Aleksej Kosigin se upravo nalazi u Hanoju, SSSR obećava pomoć. Savetnik McGeorge Bundy izlaže memorandum o politici "neprekidne odmazde" protiv Severnog Vijetnama.
• 9. 2. - Studenti polupali stakla na američkoj ambasadi u Moskvi (i u Sofiji 15. 2.); sovjetske vlasti se izvinjavaju nakon još jednog okupljanja 4. 3..
• 10. 2. - Beogradski književni mesečnik "Delo" zabranjen jer je izazvao gnev sovjetske ambasade Mihajlovljevim člankom "Leto moskovsko 1964." o logorima i životu SSSR; napadima se početkom marta pridružio i Tito (NYT).
• 10. 2. - U napadu na hotel/kasarnu kod Qui Nhơna stradala još 23 Amerikanca - još žešće bombardovanje.

Stara i nova zastava Kanade

• 13. 2. - Turska vlada İsmeta İnönüja izgubila glasanje o poverenju - izbori u oktobru.
• 13. 2. - Bivši portugalski general i Salazarov protivnik Humberto Delgado ubijen od strane portugalske tajne službe u Španiji (telo otkriveno u aprilu).
• 15. 2. - Inaugurirana nova zastava Kanade.
• 15. 2. - Prikazan biblijski ep The Greatest Story Ever Told - neuspeh.
• 18. 2. - Gambija nezavisna od Velike Britanije.
• 19 - 20. 2. - Pokušaj puča u Južnom Vijetnamu: jedna vojna frakcija protiv druge, da bi prevagu odnela treća, uz pomoć SAD.
• 20. 2. - Neka avionska nesreća u SFRJ, pet mrtvih. (NYT)

† Malcolm X

• 21. 2. - Malcolm X ubijen u Njujorku od strane pripadnika Nacije islama, kojoj je nekada pripadao.
• 22. 2. - Papa imenovao 27 novih kardinala, među kojima je i zagrebački nadbiskup Franjo Šeper (do 1981).
• 23. 2. - Detektovan prvi prirodni neutrino, u južnoafričkom rudniku dubokom 3 km.
• 24. 2. - Policija razbija okupljanje studenata u Madridu.
• 24. 2. - Che Guevara poslednji put javno nastupa, u Alžiru - kritikuje SSSR i druge socijalističke zemlje za prećutno saučestvovanje sa zapadnim eksploatatorima.
• 26. 2. - Stupila na snagu Evropska socijalna povelja.
• 27. 2. - Prvi let sovjetskog aviona Antonov An-22, najvećeg turbopropelerskog aviona.

Mart/Ožujak

• 2. 3. - Počinje Operacija Rolling Thunder, kampanja svakodnevnog bombardovanja Severnog Vijetnama (700.000 letova do oktobra 1968) - strateški neuspeh SAD.
• 2. 3. - Prikazan The Sound of Music - do tada najunosniji film svih vremena, dobitnik pet oskara.
• 3. 3. - Nakon pobede na prvim izborima, Seretse Khama postaje prvi premijer britanskog protektorata Bečuanalend (predsednik nezavisne Bocvane 1966-80).

Marševi od Selme do Montgomeryja

• 7. 3. - Državna policija brutalno razbila marš aktivista za ljudska prava u Selma, Alabama.
• 7. 3. - Stupa na snagu instrukcija Inter Oecumenici za provođenje liturgijskih normi u Rimokatoličkoj crkvi, između ostalog veliki dijelovi mise su na narodnom jeziku.
• 8. 3. - U Južni Vijetnam stižu prve američke borbene trupe - kod Da Nanga stižu prvi iz kontigenta od 3.500 marinaca (vojni savetnici prisutni već godinama, trenutno ih ima 23.000). Prvo imaju ulogu zaštite instalacija, od početka aprila i da napadaju Viet Cong i severnovijetnamske snage. Krajem godine broj američkih trupa dostiže 184.314 a broj poginulih 1.928.
• 9. 3. - Dr. Martin Luther King, Jr. drži molitvenu službu na mostu u Selmi, beli suprematisti tokom dana pretukli belog sveštenika u gradu, koji umire dva dana kasnije.
• 9. 3. - Razoran zemljotres na grčkom ostrvu Alonnisos u Sporadima.
• 10. 3. - Konfrontacija: indonežanski saboteri detonirali bombu u Singapuru, tada delu Malezije - 3 mrtvih.
• 11. 3. - Započela operacija Market Time, uspešna prepreka za pomorsku infiltraciju sa severa na jug Vijetnama.
• 12. 3. - Rekonstrukcija jugoslovenske vlade (SIV).

Svemirsko odelo Alekseja Leonova

• 13. 3. - Sastanak predstavnika 14 nesvrstanih zemalja u Beogradu poziva na dogovorno rešenje vijetnamskog konflikta (SAD pozdravljaju, Kina osuđuje "Titoističku kliku").
• 14. 3. - Izbori u Argentini: dozvoljeno je učešće peronista, dobijaju relativnu većinu glasova, ali su drugi po broju mandata - vojska se okreće protiv predsednika Illije.
• 15. 3. - Predsednik Džonson daje podršku pravima crnaca.
• 16. 3. - Alice Herz (82) prva je osoba u SAD koja se zapalila iz protesta zbog Vijetnamskog rata - umire deset dana kasnije.
• mart - Počela proizvodnja Renaulta 16, prvog hatchbacka srednje veličine (Evropski auto godine za 1966).
• 18. 3. - Aleksej Leonov hodao svemirom 12 minuta, napustivši Voshod 2. Ovaj uspeh je praćen dvogodišnjom pauzom u sovjetskim misijama s posadom.

Nicolae Ceauşescu

• 19. 3. - Umro generalni sekretar Rumunske KP Gheorghe Gheorghiu-Dej, tri dana kasnije nasleđuje ga Nicolae Ceauşescu (do 1989, takođe i šef vlade 1967-74. i države 1974-89).
• 20. 3. - Pesma Evrovizije 1965: pobeđuje France Gall za Luksemburg sa Poupée de cire, poupée de son, jugoslovenski predstavnik Vice Vukov je 12.
• 21. 3. - Marševi od Selme do Montgomeryja: Martin Luther King, Jr. vodi 3.200 aktivista iz Selme u Montgomery, glavni grad Alabame (25. 3. ih stiže 25.000).
• 22. 3. - Predstavljen je PDP-8, prvi komercijalno uspešan minikompjuter (košta 18.500 dolara, ekvivalent 143.000 iz 2017).
• 23. 3. - Đački protesti u Kazablanci prerastaju u nemire - nezvanično, u represiji su stradale stotine.
• 24. 3. - Zamrznute cene u SFRJ.
• 25. 3. - Smena vlasti na Cejlonu: Dudley Senanayake je pobedio Sirimavo Bandaranaike na izborima, ima većinu zajedno sa Tamilima (do 1970, Sirimavo se vraća 1970-77. i 1994-2000).
• 23. 3. - Gemini 3 nosi prvu američki dvočlanu posadu u orbitu, prvi je manevrabilni svemirski brod.
• 24/25. 3. - Na Univerzitetu Michigan održan prvi Teach-in o Vijetnamskom ratu.
• 28. 3. - Zemljotres u Čileu, u regionu Valparaisa, izaziva rušenje brane El Cobre - oko 400 mrtvih.
• 30. 3. - Pogreb Viole Liuzzo, domaćice iz Detroita koju su ubili Klanovci nakon marša Selma-Montgomery.
• 30. 3. - Ispred američke ambasade u Sajgonu eksplodirala auto-bomba, poginulo dvoje Amerikanaca i 19 Vijetnamaca.
• 31. 3. - Louis Armstrong svira u Beogradu.

April/Travanj

• 3. 4. - Prvi okršaj dva mlaznjaka u Vijetnamskom ratu (kasnije Dan vazduhoplovstva u toj zemlji).
• 4. 4. - Donet Zakon o radio-difuznim ustanovama SFRJ.
• 5. 4. - 37. dodjela Oscara: najbolji film My Fair Lady, osam nagrada od 12 nominacija, Mary Poppins pet nagrada od 13 nominacija; najbolji strani film de Sicin Ieri, oggi, domani.
• 6. 4. - Lansiran satelit Intelsat I (Early Bird), prvi komercijalni komunikacioni satelit - od 2. maja prenosi TV program, telefonske i telegrafske veze između Severne Amerike i Evrope.
• 8. 4. - Potpisan Fuzioni ugovor ili Briselski ugovor: ujedinjena izvršna tela Evropske zajednice za ugljen i čelik, za atomsku energiju i ekonomske zajednice (na snazi od 1967, opozvan Amsterdamskim ugovorom 1997).
• 8. 4. - Počinju čarke između indijskih i pakistanskih snaga u području Kutchki Rann (primirje potpisano pred kraj juna, arbitracija 1968. daje 90% područja Indiji).
• 8. 4. - Sprečen Pokušaj prevrata u Bugarskoj: otkrivena grupa od devet zaverenika, uključujući komandanta sofijskog garnizona gen. Cvetka Aneva, deseti se ubio (član CK Ivan Todorov-Gorunja).
• 9. 4. - Otvoren Astrodome u Houstonu, Texas, prvi stadion sa kupolom.
• 10. 4. - Pripadnik carske garde pokušao ubiti iranskog šaha Pahlavija, stradala dvojica telohranitelja. Šah se programom reformi, Bela revolucija, udaljio od nekih sektora društva.
• 12. 4. - TASS javlja da su radio astronomi otkrili vanzemaljsku civilizaciju - zapravo se radi o kvazaru CTA-102.

Rad za kompjuterom IBM System/360

• april - IBM isporučuje prvi model mainframe kompjutera IBM System/360, model 40, narednih meseci i 30 i 50 (sistem se isporučuje do 1978, vrlo je uspešan).
• april - Tito u poseti Alžiru, Egiptu.
• 15. 4. - SR Nemačka isplatila poslednju ratu reparacija Izraelu - ukupno 3 milijarde maraka tj. 882 miliona dolara.
• 15 - 25. 4. - U Ljubljani održano Svjetsko prvenstvo u stolnom tenisu, dominiraju Kinezi.
• 17. 4. - Studenti za demokratsko društvo održali prvi marš protiv Vijetnamskog rata u Washingtonu, DC., 15 do 25.000 prisutnih (velika većina Amerikanaca se ipak slaže sa predsednikom).
• 18. 4. - Izbori, tj. izjašnjavanje o delegatima za saveznu skupštinu SFRJ.
• 18. 4. - Posvećena makedonska crkva Sv. Klimenta Ohridskog u Torontu.
• 21. 4. - Tuniski predsednik Habib Burgiba predlaže da Izrael bude priznat u granicama UN-ovog predloga iz 1947, uz repatrijaciju izbeglica - većina arapskih zemalja ga osuđuje kao "izdajnika".
• 23. 4. - Marko Nikezić sekretar inostranih poslova umesto Koče Popovića (do 1968).
• 23. 4. - Lansiran prvi operativni sovjetski telekomunikacioni satelit Molnija.
• 24. 4. - Pobuna protiv vojne vlasti u Dominikanskoj Republici, traži se povratak predsednika Juana Boscha svrgnutog 1963 - dolazi do građanskog rata.
• 24. 4. - Jerevanske demonstracije: masovno okupljanje povodom 50-godišnjice Armenskog genocida, dolazi do nereda.
• 24. 4. - Che Guevara stigao u Kongo gde je u toku Pobuna Simba (otići će u novembru, bolestan i razočaran).
• 26. 4. - U Brazilu pokrenuta Rede Globo (/redži globu/), jedna od najvećih TV mreža na svetu.
• 26 - 29. 4. - Peti kongres SKH - Vicko Krstulović kritikovao Vladimira Bakarića.
• 27. 4. - Indonezijsko-malezijska konfrontacija: Bitka kod Plaman Mapua - neuspešan indonežanski napad na britanske padobrance u državi Sarawak.
• 28. 4. - Američka okupacija Dominikanske Republike (1965-66): američke trupe poslate kako bi se "sprečila nova Kuba".
• 30. 4. - Mihajlo Mihajlov osuđen u Zadru na devet meseci zbog osude sovjetskih logora, što je prošlog februara izazvalo nezadovoljstvo sovjetske ambasade. Vrhovni sud Hrvatske u junu promenio u pet meseci uslovno.

Maj/Svibanj

Avalski toranj (obnovljen)

• 1. 5. - Pomorski okršaj Republike Kine i NR Kine kod ostrva Dongyin - obe strane tvrde da su pobedile.
• 3. 5. - Zemljotres u El Salvadoru odnosi 120 žrtava - još stotine će poginuti 1986. u zgradama koje su sada oslabljene.
• 3. 5. - Kambodža prekinula diplomatske odnose sa SAD, nakon što je južnovijetnamski avion bombardovao pogranično selo.
• 9. 5. - Tito indirektno poredi američku politiku sa Hitlerovom i Musolinijevom, na iznenađenje diplomata. (NYT)
• 11 - 12. 5. - Blizu 20.000 ljudi stradalo od ciklona u Istočnom Pakistanu (Bangladešu). U olujama početkom juna gine ih još 12.000.
• 12. 5. - Zapadna Nemačka i Izrael uspostavili diplomatske odnose. Većina arapskih zemalja zbog ovoga prekida odnose sa Z. Nemačkom.
• 12. 5. - Trideset stranih studenata protestuje protiv SAD u Beogradu - vlasti kažu da to zabranjuju. (NYT)
• maj - Završen Avalski toranj.
• maj - Tito u poseti Norveškoj.
• 15. 5. - New York Times: "Grad nonšalantnog haosa: Beograd je imao 20 godina mira ali izgleda kao da ga je upravo pogodio ciklon".

Zapaljeni avioni u Biên Hòa

• 16. 5. - Na pisti vijetnamske baze Biên Hòa eksplodirao američki mlazni bombarder B-57 Canberra - u lančanoj reakciji uništeno još deset bombardera i desetak drugih aviona.
• 17. 5. - Predsednik Indonezije Sukarno podržao predlog komunista da se osnuju oružane snage seljaka i radnika, ali vojska to odbacuje.
• 18. 5. - Još jedan umeren potres u Skoplju.
• 20. 5. - Pakistan International Airlines Flight 705: avion na prvom letu od Karačija do Londona pao pred sletanje u Kairu - stradala 121 osoba od 127.
• 21. 5. - Na Berkliju počinje najveći Teach-in (obrazovni forum) i protest protiv rata u Vijetnamu; osnovan Vietnam Day Committee, koalicija grupa koja će organizovati više manifestacija protiv rata.
• 21. 5. - New York Times objavio otkriće Penziasa i Wilsona o kozmičkom mikrovalnom pozadinskom zračenju.
• 25. 5. - Revanš Ali - Liston je nova Alijeva pobeda, "fantomskim udarcem".
• 27. 5. - 12. 6. - Bitka na Sungei Koembi, dio Operacije Claret: australske trupe nanijele gubitke indonežanskim u dvije zasjede na Borneu.
• 28. 5. - Eksplozija u rudniku uglja kod Dhanbada u istočnoj Indiji, stradalo 268 rudara.
• 28 - 31. 5. - Bitka kod Ba Gia je početak letnje ofanzive Viet Conga u južnom Vijetnamu - naneseni veliki gubici južnovijetnamskoj vojsci. Severni Vijetnam je prethodnih meseci dobio pojačanu pomoć od SSSR i NR Kine, uključujući vojne specijaliste.
• 29. 5. - U Hantiji-Mansiji otkriveno naftno polje Samotlor, najveće u Sovjetskom Savezu (proizvodnja počinje 1969).
• maj - jun - Obilne kiše i poplave oko Dunava i drugih reka, čije je efekte predsednik Tito uporedio sa zemljotresom u Skoplju 1963.

Jun/Juni/Lipanj

• 1. 6. - Eksplozija u rudniku uglja kod Fukuoke u Japanu - 237 stradalih.
• 2. 6. - Australski pješački bataljun stiže u Vijetnam.
• 3. 6. - Gemini 4: Edward Higgins White je prvi Amerikanac koji hoda svemirom.
• 6. 6. - Izdat singl The Rolling Stonesa (I Can't Get No) Satisfaction
• ca. 6. 6. - Spor između ortodoksnih komunističkih pisaca, na čelu sa Oskarom Davičom i mlađih pisaca koji promovišu drugačije stilove (NYT).
• 7. 6. - Eksplozija metana u jami Orasi rudnika uglja kod Kaknja, poginulo 128 rudara. Četvorica direktora su 29. 12. osuđena na zatvor (NYT).
• 7. 6. - Griswold v. Connecticut: Vrhovni sud SAD presudio da Ustav štiti pravo na privatnost, a u vezi kontrole rađanja (za venčane parove).
• 8 - 22. 6. - U Beogradu održan Seminar o ljudskim pravima, u saradnji sa UN.
• 9-13. 6. - Viet Cong nanosi gubitke u bici za Dong Xoai u Južnom Vijetnamu.
• pre 11. 6. - Pokušaj ubistva Andrije Klarića, jugoslovenskog konzula u Minhenu (uhapšeno sedam hrvatskih emigranata).
• 12. 6. - Beatles-i odlikovani Redom Britanskog Carstva (MBE), što neke starije dobitnike navodi da vrate odlikovanje (odlikovanje primili 26. 10.).
• 12. 6. - U Lenjingradu uhapšena šestočlana grupa "Kolokol" - osuđeni su na zatvorske kazne za kritiku vlade i nedozvoljeno izdavaštvo.
• 14. 6. - Nguyễn Văn Thiệu dolazi na čelo vojne hunte u Južnom Vijetnamu (do 1967, predsednik republike 1967-75), vladu preuzima gen. Nguyễn Cao Kỳ (do 1967).
• jun - Isporučeno svih 800 američkih interkontinentalnih balističkih raketa LGM-30 Minuteman I, ove godine u službu ulazi i verzija II.
• jun - Procvat gradnje privatnih kuća u Sloveniji, u kojoj je i polovina restorana u privatnom vlasništvu, dok je u turističkim centrima u Hrvatskoj od 225 zahteva odobreno 97.
• 17. 6. - Drugi plenum CK SKJ o predstojećim promenama u ekonomiji. Ciljevi su povlačenje države iz ekonomskog odlučivanja u korist tržišnih sila, realan kurs, ekonomske cene. Promene u bankarskom sistemu su usmerene ka bankama sa komercijalnim bankarskim principom i stvaranju moderne centralne banke.
• 18. 6. - Novim trajektom "Sveti Stefan" otvorena linija Bar-Bari (trajekt u saobraćaju do 1997 a linija ukinuta 2016).
• 18. 6. - Počinje Operacija Arc Light: bombarderi B-52 sa Guama dejstvuju na ciljeve u Vijetnamu do 1973.
• 18. 6. - Posljednje "Garabandalsko ukazanje" u selu na sjeveru Španjolske.
• 18. 6. - 1. 7. - Predsednik Tito u poseti SSSR (ranije tokom meseca bio u Čehoslovačkoj, kao i u Istočnoj Nemačkoj, što kvari odnose sa Zapadnom).
• 19. 6. - Alžirski predsednik Ahmed Ben Bella zbačen od svog ministra odbrane Houari Boumédiènea, koji je očekivao da će biti smenjen (na čelu zemlje je do smrti 1978).
• 22. 6. - Ugovor o odnosima Japana i Republike Koreje - uspostavljene diplomatske veze, Japan daje 800 miliona dolara u grantovima i zajmovima.
• 25. 6. - Eksplozija dve bombe u Sajgonu - 42 mrtvih, među kojima ima i Amerikanaca.
• 25. 6. - Boeing C-135 Stratolifter udario u planinu u Kaliforniji - 85 mrtvih.
• 28. 6. - Pan Am Flight 843: pilot uspeo spustiti u Kaliforniji avion sa 153 osobe, kome su otpali motor i deo krila.
• 30. 6. - Hrvatski emigranti ranili bivšeg jugoslovenskog diplomatu Berislava Diderića, njegovu ženu i kćerku, koji žive u egzilu u Zap. Nemačkoj.
• 30. 6. - "Kriza prazne stolice": De Gaulle povukao francuske predstavnike iz Evropskog saveta ministara povodom finansiranja zajedničke poljoprivredne politike i kvalifikovanog većinskog glasanja (razrešeno sledećeg januara Luksemburškim kompromisom).
• 30. 6. - Usled povećanog kriminala, u državi New York propisano da vrata stanova moraju imati špijunku.

Jul/Juli/Srpanj

• 4. 7. - Prvi borbeni let Grumman A-6 Intruder, u Vijetnamu.
• 5. 7. - Poslednji nastup Marije Callas, u Londonu.
• 5. 7. - Porfirio Rubirosa, dominikanski milioner i plejboj, poginuo u automobilskoj nesreći u Parizu.
• 8. 7. - Potpisana Konvencija o tranzitnoj trgovini kontinentalnih država (na snazi od 1967, nadograđena Konvencijom o pravu mora).
• 10 - 12. 7. - Prvi sudanski građanski rat: sudanska vojska ubila preko 1.000 civila iz odmazde za napad na njihov štab u Jubi.

Mariner 4:Marsovi krateri

• 14. 7. - Mariner 4 proleće pored Marsa, poslaće prve fotografije neke planete na Zemlju - atmosfera je mnogo ređa nego što se mislilo.
• 15. 7. - Apostasia: grčki kralj Konstantin smenio vladu Jorgosa Papandreua, zatim postavlja "otpadnike" iz njegove partije - nestabilnost vodi Diktaturi pukovnika 1967-74.
• 16. 7. - Miodrag Bulatović gubi žalbu za podizanje zabrane njegovog romana ("Heroj na magarcu"?). (NYT)
• 16. 7. - Građanski rat u Sjevernom Jemenu: rojalisti zauzimaju Marib. Egipćani, koji podržavaju republikance, imaju dosta žrtava a rat ih košta pola miliona dolara dnevno.
• 19. 7. - Otvoren tunel Mont Blanc između Italije i Francuske, dužine 11,6 km.
• 24. 7. - Jedan američki F-4 Phantom je prvi avion oboren PVO raketom iznad Vijetnama.
• 24. 7. - Međunarodni žiri UN dodelio prvu nagradu za plan obnove Skoplja: Kenzo Tange i zagrebački institut za gradsko planiranje.
• 25. 7. - Dylanova električna kontroverza dostiže kulminaciju: Bob Dylan "prešao na elektriku" na Newport Folk Festivalu. Pet dana pre ovoga je izdat njegov singl Like a Rolling Stone, kojeg smatraju jednim od najznačajnijih numera posleratne popularne muzike.
• 25. 7. - Rojalisti zauzeli Marib, poslednje područje na istoku Severnog Jemena koje su držali republikanci.
• 26. 7. - Maldivi nezavisni od V. Britanije.
• 26. 7. - Privredna reforma 1964./1965: jugoslovenski dinar devalviran sa 750 na 1250 za dolar. Reforma cena izaziva poskupljenja. Cilj privredne reforme je smanjivanje državne intervencije i unošenje tržišnih elemenata, uz sporazum sa MMF i puno članstvo u GATT. Očekuje se otpuštanje velikog broja radnika.
• 26. 7. - 1. 8. - 12. Filmski festival u Puli, Veliku zlatnu arenu dijele filmovi "Prometej s otoka Viševice" i "Tri".
• 27. 7. - Smenjen rumunski ministar unutarnjih poslova, i šef Securitate, Alexandru Drăghici.
• 28. 7. - Vijetnamski rat: američki predsednik Džonson objavljuje slanje 44 bataljona u Vijetnam (povećanje sa 75.000 na 125.000 vojnika) i povećanje mesečne regrutacije sa 17.000 na 35.000.
• 28. 7. - Indijski premijer Lal Bahadur Shastri u poseti SFRJ, u zemlji je i Johnsonov izaslanik W. Averell Harriman (razgovara se o Vijetnamu).
• 29. 7. - Prikazan film Help! sa Beatlesima.
• 30. 7. - Džonsonov Rat siromaštvu: Zakon o socijalnoj sigurnosti ustanovljava programe zdravstvenog osiguranja Medicare (stari i invalidi) i Medicaid (siromašni).
• 31. 7. - U V. Britaniji emitirane posljednje TV reklame za cigarete. Od ove godine u SAD je obavezno upozorenje na pakovanju cigareta.
• leto? - Na Bledu održan 33. Svetski kongres PEN International.

Avgust/August/Kolovoz

Novi dinar

• 1. 8. - Denominacija dinara: 100 (starih) dinara postaje 1 novi dinar (prve novčanice i kovanice ulaze u opticaj sledećeg januara).
• 3. 8. - Incident u Cam Ne: marinci spalili ispražnjeno selo iz koga su pucali na njih - CBS emituje izveštaj dva dana kasnije.
• 5. 8. - Pakistanska operacija Gibraltar: tridesetak hiljada vojnika prerušenih u civile ulazi u Kašmir, kako bi izazvala pobunu protiv Indije - ali otkriveni su.
• 6. 8. - Predsednik SAD Džonson potpisao Zakon o glasačkim pravima (odgovor na martovske događaje u Selmi, Alabama) - znatno je uvećan broj registrovanih crnih glasača.

Singapur 1945.

• 9. 8. - Singapur isključen iz Malezije, kao posledica prošlogodišnjih rasnih nereda između većinskih Kineza i Malajaca. Lee Kuan Yew je premijer do 1990.
• 9. 8. - U požaru u raketnom silosu kod Searcy, Arkansas stradala 53 građevinska radnika.
• 9. 8. - Prva akcija urugvajskih tupamarosa: podmetnuli su bombu u "Bayerovu" fabriku.

Promene jordanskih granica

• 10. 8. - Sporazum Jordana i Saudi Arabije o razmeni teritorija - Jordan daje oko 7.000 kv.km za 6.000 i produženu morsku obalu.
• 11 - 15. 8. - Rasni neredi u Los Angeleskom Wattsu, poslata nacionalna garda - 34 mrtvih i 40 miliona dolara štete, hiljade povređenih i uhapšenih.
• 15. 8. - Drugi indijsko-pakistanski rat: indijske snage prelaze liniju primirja.
• 15. 8. - Bitlsi sviraju pred 55.000 ljudi na njujorškom Shea Stadium-u - prvi rock koncert na stadionu.
• avgust - Miloš Crnjanski se iz Londona vratio u Jugoslaviju.
• 18. 8. - Operacija Starlite: američki marinci uništili vijetkongovsko uporište na poluostrvu Van Tuong, provincija Quang Ngai (prvi veći okršaj dve snage).
• 19. 8. - Aušvički proces u Frankfurtu: 66 bivših SS-ovaca dobilo doživotne kazne.
• 21. 8. - Rumunija ima novi ustav: naziv zemlje je promenjen iz Rumunska Narodna Republika u Socijalistička Republika Rumunija (na snazi do 1989-91).
• 30. 8. - Bob Dylan izdao uticajni album Highway 61 Revisited.
• 30. 8. - Gamal Abdel Nasser optužuje Muslimansku braću da su obnovili organizaciju, dolazi do talasa hapšenja, među kojima i Sayyid Qutb (pogubljen sledeće godine).
• 30. 8. - Lavina na glečeru Allalin u Švajcarskoj zatrpala gradilište brane Mattmark - poginulo 88 radnika.
• 30. 8. - 10. 9. - U Beogradu, pod okriljem UN, održana Konferencija o svetskoj populaciji - "kontrola rađanja više nije tabu" (NYT).
• 31. 8. - Broj nestalnih članova Saveta bezbednosti UN povećan sa šest na deset.

Septembar/Rujan

• 1. 9. - U NR Kini osnovana Autonomna regija Tibet.
• 1. 9. - Predsednik Nasser u poseti Titu na povratku iz Moskve, razgovaraju o Vijetnamu.
• septembar, početkom - Prema jednoj proceni, 82% Jugoslovena starijih od 10 godina nema više od četiri razreda osnovne škole. (NYT)
• 1. 9. - Operacija Grand Slam: neuspešna pakistanska ofanziva protiv Indije.
• 3. 9. - Smatra se da je u Tucsonu otvoren prvi skatepark.
• 4. 9. - Premijera filma Tini zabutih predkiv u Kijevu iskorišćena za protest zbog nedavnog hapšenja ukrajinskih intelektualaca.
• 6. 9. - Pakistanska armija odbranila Lahore i još neke tačke (danas Dan odbrane u Pakistanu).
• 7. 9. - Južnovijetnamske i američke snage počinju Operation Piranha na poluostrvu Batangan.
• 8 - 12. 9. - Uragan Betsy je do tada najjači koji je pogodio Floridu i SAD obalu Meksičkog zaliva - 76 poginulih, šteta je prvi put veća od milijardu dolara. Šahovski meč Fischer - Ivkov je morao biti otkazan 8. 9. jer je uragan prekinuo kabl sa teleprinterskom vezom prema Kubi.
• 11. 9. - Bitke kod Phillore i Asal Uttara su veliki tenkovski okršaji i odlučujući indijski uspeh.
• 14. 9. - Počinje četvrti i konačni period Drugog vatikanskog koncila (do prosinca).
• 15. 9. - Prva epizoda Lost in Space (originalna serija ima tri sezone i 83 epizode).
• 16. 9. - Svega 11 dana nakon što je postavljen za iračkog premijera, gen. Arif Abd ar-Razzaq pokušava puč protiv predsednika Arifa.
• 17. 9. - Tri nove serije: The Wild Wild West, Hogan's Heroes i The Smothers Brothers Show.
• 18. 9. - Prva epizoda I Dream of Jeannie (pet sezona, 139 epizoda).
• 19. 9. - The Ed Sullivan Show se emituje u boji - od ove jeseni, više od polovine udarnih termina se tako emituje, što ubrzava kupovinu kolor televizora u SAD.
• 20. 9. - U Boliviji proglašeno opsadno stanje - prošlog maja i ovog meseca poginulo preko 100 ljudi u sukobima između vojske i rudara.
• 21. 9. - Amintore Fanfani izabran za predsednika Generalne skupštine UN - Koča Popović se juče povukao iz konkurencije.
• 22. 9. - Tito u prvoj poseti Bugarskoj od 1947.
• 23. 9. - Prekid neprijateljstava u Drugom indijsko-pakistanskom ratu.
• 24. 9. - Kontejnerizacija: ISO proglasio američki dizajn ugaonih fitinga za međunarodni standard (ojačana verzija usvojena juna 1967. u Moskvi).

Tito u obilasku Partizanskog groblja u Mostaru (1969)

• 25. 9. - Otvoreno Partizansko groblje u Mostaru.
• 28. 9. - Počela erupcija vulkana Taal na filipinskom Luzonu, stotine mrtvih.
• 28. 9. - Početak umerene ekonomske reforme u SSSR ("Kosiginova reforma").
• 29. 9. - Fidel Castro iznenada objavljuje da svi koji to žele mogu otići u Ameriku, preko luke Camarioca (10. 10. - 15. 11., naknadno razjašnjeno da se to ne odnosi na mlade vojne obveznike i stručnjake).
• 30. 9. - Prva epizoda britanske serije Thunderbirds.

Oktobar/Listopad

• 30. 9./1. 10. - Šestorica generala oteta i ubijena u Jakarti, Indonezija - "Pokret 30. septembra" tvrdi da želi sprečiti CIA-in puč protiv Sukarna.
• 1 - 2. 10. - General Suharto suzbio pobunu u Džakarti, za koju je okrivljena komunistička partija - tokom meseca počinju masovna ubijanja komunista (→ Indonezijski masakri 1965-66.) a Sukarno postepeno ostaje bez vlasti.
• 3. 10. - Kastro objavio da je Che Guevara prošlog aprila dao ostavku na funkcije i napustio zemlju. Ujedinjena partija kubanske socijalističke revolucije promenila ime u Komunistička partija Kube.
• 3. 10. - U SAD potpisan Zakon o imigraciji i nacionalnosti (na snazi od 1968): ukinuta Formula nacionalnog porekla iz 1921. koja je favorizovala severne Evropljane. Imigracija se u narednim godinama uvećava, uglavnom potiče iz Latinske Amerike i Azije.
• 4. 10. - SAD prvi put bombardovale teritoriju Kambodže, prema podacima deklasifikovanim 2000, četiri godine pre operacije Menu - cilj je Viet Cong koji se tamo sklanja.
• 7. 10. - Prikazan film The Agony and the Ecstasy.
• 8. 10. - Indonežanska vojska organizovala demonstracije u Džakarti, spaljeno sedište Indonežanske KP.
• 9. 10. - Južnokorejska brigada stiže u Južni Vijetnam.
• 11. 10. - SAD pretekle Italiju kao glavnog trgovačkog partnera SFRJ.
• 11. 10. - Myra Hindley uhapšena zbog Moors ubistava, četiri dana nakon partnera Iana Bradyja.
• 12. 10. - Per Borten je novi norveški premijer, na čelu četvorne koalicije desnog centra (do 1971), nakon 30 godina prevlasti Radničke partije.
• 13. 10. - Teretnjak "Tisa" splitske Jadroslobodne potonuo južno od Krita, 17 članova posade nestalo, mada se kormilar spasao.
• oktobar? - Titova prolazna bolest pokrenula pitanja u Jugoslaviji ko bi ga mogao zameniti.
• oktobar - Miodrag Bulatović, čiji roman "Heroj na magarcu" se ne može štampati, napada u zapadnoj štampi jugoslovenski režim - ovi odgovaraju da imaju pametnija posla nego da ga hapse.
• 16. 10. - Kongoanski predsednik Kasa-Vubu postavlja Évarista Kimbu za premijera umesto Moïsa Tshombea - parlament ga ne želi potvrditi što stvara paralizu.
• 19. 10. - Opsada Plei Me: početak ofanzive Severnovijetnamske vojske protiv američke pozicije kod Pleikua - potisnuti su u novembru.

Muzej savremene umetnosti u Beogradu

• 20. 10. - Otvorena zgrada Muzeja savremene umetnosti u Beogradu.
• 21. 10. - Süleyman Demirel prvi put postaje premijer Turske, nakon što je njegova Partija pravde pobedila na izborima.
• 21. 10. - Perihel sjajne komete Ikeya-Seki, koju su prošlog meseca otkrila dvojica japanskih amatera.
• 27. 10. - Vojna diktatura u Brazilu: nakon što je opozicija pobedila u dve države, predsednik Branco izdaje Ustavni akt br. 2 čime ukida postojeće partije i vraća sebi vanredna ovlašćenja.
• 28. 10. - Papa Pavao VI. izdao pet važnih dokumenata sa koncila; objavio da Židovi nisu kolektivno odgovorni za Isusovu smrt (→ Nostra aetate, Deklaracija o odnosima Crkve sa nekršćanskim religijama).
• 28. 10. - Završen Gateway Arch, luk visine 192 m u Saint Louisu.
• 28. 10. - Prof. Antun Vratuša, dir. Instituta za društvene nauke, izjavljuje u Stokholmu da Jugoslavija neće pokušavati da spreči odliv radne snage - u protekle dve godine na zapad je otišlo 150 - 200.000 radnika, u zemlji ima 200.000 nezaposlenih a očekuje se još zbog reforme.
• 29. 10. - U UK izdat singl My Generation grupe The Who.
• 29. 10. - Marokanski opozicioni političar Mehdi Ben Barka ("marokanski Če Gevara") nestao u Parizu.
• 30. 10. - Američki marinci odbili jak napad kod Da Nanga.
• 31. 10. - Leipziger Beatdemo: preko 2.000 mladih se okuplja u Leipzigu nakon što su vlasti zabranile skoro sve rock grupe u gradu, 264 ih je uhapšeno.

Novembar/Studeni

• 1. 11. - U Mangalméu, u centralnom Čadu, dolazi do pobune muslimanskih seljaka zbog visokog poreza - strada oko 500 ljudi, čime počinje Čadski građanski rat (do 1979).
• 2. 11. - Kveker Norman Morrison se zapalio ispred Pentagona, protestujući protiv Vijetnamskog rata.
• 6. 11. - Počinju "Letovi slobode": SAD i Kuba dogovorili vazdušni prevoz za Kubance koji žele otići (250-300 hiljada do 1973).
• 6. 11. - Incident Laguna del Desierto: manji oružani okršaj između Čilea i Argentine.
• 7. 11. - Titov govor u Varaždinu: ekonomske reforme se sprovode bez materijalne baze, potrebne su žrtve, neprofitabilna preduzeća se moraju zatvoriti; kritikuje prozapadni trend u spoljnoj trgovini; priznaje da se nacionalni problem pogoršao od kongresa 1964 - nedopustivo je da neke republike doslovno sprovode reforme a neke rade po starom.. Sutradan u Čakovcu sugeriše da tekstilne fabrike otvore ogranke u Africi i da odlazak radnika na zapad bude organizovan.
• 8. 11. - Formiran Britanski teritorij Indijskog oceana.
• 8. 11. - Počinje serija Days of our Lives - preko 13.400 epizoda do 2018.
• 8-12. 11. - Italijanski premijer Aldo Moro posetio Jugoslaviju.
• 9. 11. - Nestanak struje (blackout) na severoistoku SAD i delu Kanade.
• 10. 11. - Počelo emitovanje Trećeg programa Radio Beograda, posvećenog kulturi i umetnosti.
• 10. 11. - Književni kritičar Yao Wenyuan kritikuje predstavu "Hai Rui smenjen s položaja" kao alegoriju uperenu protiv Mao Zedonga - uvod u Kulturnu revoluciju sledeće godine (članak je privukao široku pažnju nakon reprinta 29. 11.).
• 11. 11. - Beli režim u Rodeziji jednostrano proglasio nezavisnost od Velike Britanije - niko ih ne priznaje, osim Južne Afrike, padaju pod sankcije UN (privremen povratak pod britansku upravu 1979, pred nezavisnost 1980. kao Zimbabve).
• 11. 11. - Prema izveštajima iz decembra 1966, počelo prisluškivanje Titove kancelarije i privatne rezidencije.
• 12 - 13. 11. - Sjednica IK CK SKJ, razgovara se o privrednoj reformi.
• 13. 11. - Američki parobrod SS Yarmouth Castle izgoreo kod Bahama - stradalo je 90 od 552 ljudi na palubi, propisi o sigurnosti će biti ažurirani.

Bitka za Ia Drang

• 14 - 18. 11. - Bitka za Ia Drang, prvi veći okršaj regularnih snaga SAD i Severnog Vijetnama, obe strane tvrde da su pobedile.
• 15. 11. - Poljski šef partije Wladyslaw Gomulka i premijer Jozef Cyrankiewicz stigli u posetu SFRJ.
• 17. 11. - Pošto je optužio Francusku za učešće u planiranju prevrata u Gvineji, predsednik Ahmed Sékou Touré prekida diplomatske odnose (do 1975).
• 18. 11. - Poljski biskupi upućuju Pismo pomirenja svojim nemačkim kolegama - poljske vlasti odgovaraju antinemačkom i anticrkvenom kampanjom.
• 22. 11. - SFRJ dogovorila kupovinu 700.000 tona pšenice iz SAD za 46 miliona dolara - žetva je bila loša u istočnoj Evropi.

Mobutu Sese Seko (vl. 1965-97)

• 24. 11. - DR Kongo: general Joseph-Desiré Mobutu (35) zbacio predsednika Kasa-Vubua - ovo se smatra krajem Kongoanske krize, Mobutu postepeno zavodi diktaturu (do 1997).
• 26. 11. - Lansiranjem satelita Astérix 1 Francuska postaje treća zemlja koja je to samostalno uradila (šesta zemlja koja je slala satelit).
• 27. 11. - "Marš na Washington za mir u Vijetnamu": desetine hiljada protestuju ispred Bele kuće i Vašingtonovog spomenika.
• 27. 11. - Prvi Acid test u Santa Cruzu, Kalifornija.
• 30. 11. - Objavljena uticajna knjiga Ralpha Nadera Unsafe at Any Speed o navodnoj slaboj sigurnosti automobila u SAD.
• novembar-decembar - U vijetnamskom zaljevu Cam Ranh, Amerikanci napravili zračnu bazu i znatno proširili luku.

Decembar/Prosinac

• 3. 12. - Objavljen album Beatlesa Rubber Soul.
• 3. 12. - Zemlje Organizacije afričkog jedinstva zahtevaju od Britanije da do 15. 12. okonča pobunu u Rodeziji, inače će prekinuti diplomatske odnose sa njom.
• 5. 12. - Miting glasnosti su prve spontane demonstracije u Sovjetskom Savezu, povodom suđenja piscima Andreju Sinjavskom i Juliju Danijelu.
• 7. 12. - Katoličko-pravoslavna zajednička deklaracija 1965. - povučene uzajamne ekskomunikacije iz 1054. Papa je istog dana objavio preostala dokumenta Vatikanskog koncila. Gaudium et Spes - pastoralna konstitucija.
• 8. 12. - Prvi komercijalni let Douglas DC-9 (proizvodi se 1965-82; uskotrupni avion, dva motora pozadi, T-rep).
• 9. 12. - Anastas Mikojan daje ostavku na mesto predsednika Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR - nasleđuje ga Nikolaj Podgorni (do 1977).
• 8. 12. - Zatvoren Drugi vatikanski koncil.
• 9. 12. - Prikazan četvrti film sa Jamesom Bondom, Thunderball.
• 14. 12. - SAD objavljuju da će pomoći reformu u SFRJ kreditima i odlaganjem otplate u vrednosti od 57 miliona dolara. (NYT)
• 14. 12. - Američki špijunski avion RB-57F Canberra nestao iznad Crnog mora - nestašica kiseonika ili oboren sovjetskom raketom.
• 15. 12. - Preko 800 ljudi stradalo od ciklona u Istočnom Pakistanu (Bangladešu) u okolini Coxovog Pazara.
• decembar - Tito upozorava protiv uravnilovke, čiji je rezultat emigracija kvalifikovanih radnika.
• 16. 12. - Umrla kraljica Tonge Sālote Tupou III, nasleđuje je sin Taufa'ahau Tupou IV. (do 2006).
• 17. 12. - Britanci uveli embargo na naftu Rodeziji (SAD 28. 12. a Britanci u januaru prekidaju skoro sav izvoz).
• 19. 12. - Charles de Gaulle reizabran za predsednika Francuske - pobedio Mitterranda sa 55 prema 45% glasova u prvim direktnim predsedničkim izborima od 1848.
• 20. 12. - Prvo emitovanje The Dating Game.
• 21. 12. - Generalna skupština UN usvojila Međunarodnu konvenciju o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije (na snazi od 1969).
• 22. 12. - Premijera filma "Doktor Živago".
• 24-25. 12. - Božićno primirje u Vijetnamu, s mnogim kršenjima; pauza u bombardovanju traje do kraja januara.
• 27. 12. - Prva britanska naftna platforma Sea Gem je potonula u Severnom moru uz 13 poginulih - prošlog septembra su pronašli prve količine gasa.
• 30. 12. - Ferdinand Marcos postaje predsednik Filipina (do 1986).
• 31. 12. - Nacionalna akademija nauka SAD ušla u program naučne razmene sa Jugoslavijom.
• krajem godine - SFRJ prvi put posle više godina beleži platni suficit (takođe se uvodi nova tehnologija, porasla produktivnost rada).
• 31.12./1. 1. - Jean-Bédel Bokassa tokom novogodišnje noći izvodi vojni udar u Centralnoafričkoj Republici.

Kroz godinu

• Planeta ima 3.334.874.000 stanovnika.
• Savezno izvršno veće donelo odluku da jugoslovenski građani mogu putovati u inostranstvo bez izlaznih viza.
• Izgrađena HE Senj [1] Arhivirano 2014-10-08 na Wayback Machine-u, kao i HE Dubrovnik [2] Arhivirano 2012-09-01 na Wayback Machine-u.
• U SFRJ je porastao broj traktora u privatnom vlasništvu, što je za tvrdokorniji deo SK sporno.
• Ustanovljena Nagrada Borbe za arhitekturu.
• Nauka i tehnika:
  • Stephanie Kwolek proizvela vlakno kevlar u DuPontu.
  • Wang Yinglai sa timom sintetisao insulin.
  • Lotfi A. Zadeh predlaže fuzzy logiku.

1965. u temama

• Rukovodstvo SFRJ:
  • Predsednik Republike: Josip Broz Tito
  • Predsednik Saveznog izvršnog veća: Petar Stambolić
  • Predsednik Savezne skupštine: Edvard Kardelj
• Televizija. TV serije: "Licem u naličje", "Hiljadu zašto?" (TV Beograd); "Dileme" (TV Zagreb).
• Neki domaći filmovi: "Tri", "Čovek nije tica", "Devojka", "Inspektor", "Gorki deo reke" (→ Kategorija:Filmovi 1965.).

Rođenja

Januar/Siječanj

• 4. 1. - Julia Ormond, glumica
• 5. 1. - Vinnie Jones, fudbaler, glumac
• 5. 1. - Patrik Sjöberg, skakač u vis
• 9. 1. - Bisera Boškailo, bosanskohercegovačka književnica i prevodilac
• 9. 1. - Haddaway, pevač
• 9. 1. - Joely Richardson, glumica
• 14. 1. - Šamil Basajev, terorista († 2006)
• 15. 1. - James Nesbitt, glumac
• 16. 1. - Goca Božinovska, pevačica
• 19. 1. - Andrija Mandić, političar u Crnoj Gori
• 27. 1. - Alan Cumming, glumac
• 29. 1. - Dominik Hašek, hokejaški golman

Februar/Veljača

• 1. 2. - Fuad Kovač, bosanskohercegovački književnik i novinar
• 1. 2. - Brandon Lee, glumac († 1993)
• 1. 2. - Sherilyn Fenn, glumica
• 1. 2. - Stéphanie de Monaco, princeza
• 1. 2. - Ranko Zidarić, glumac
• 5. 2. - Gheorghe Hagi, fudbaler
• 7. 2. - Chris Rock, glumac, komičar
• 9. 2. - Velimir Perasović, hrvatski košarkaš i košarkaški trener
• 15. 2. - Nebojša Bakočević, glumac
• 18. 2. - Dr. Dre, reper, producent
• 22. 2. - Esad Plavi, pjevač
• 22. 2. - Jasmin Muharemović, pjevač
• 23. 2. - Michael Dell, osnivač Dell Inc.
• 24. 2. - Kristin Davis, glumica
• 26. 2. - Zoran Radosavljević, pilot RV VJ († 1999)

Mart/Ožujak

• 3. 3. - Dragan Stojković Piksi, srpski fudbaler, Zvezdina zvezda
• 13. 3. - Vesna Trivalić, srpska glumica
• 13. 3. - Mario Kopić, filozof, publicist
• 14. 3. - Darinko Kosor, hrvatski političar
• 25. 3. - Sarah Jessica Parker, glumica, producent
• 28. 3. - Srđan Todorović Žika, srpski glumac i muzičar
• 30. 3. - Piers Morgan, novinar

April/Travanj

• 1. 4. - Božidar Đelić, srpski političar
• 4. 4. - Robert Downey, Jr., glumac
• 9. 4. - Paulina Porizkova, model, glumica
• 14. 4. - Borut Bilač, atletičar
• 16. 4. - Jovan Ćulibrk, vikarni episkop lipljanski

Maj/Svibanj

• 1. 5. - Maja Maršićević Tasić, novinarka, političar († 2001)
• 2. 5. - Slobodan Vuksanović, srpski političar
• 10. 5. - Linda Evangelista, supermodel
• 16. 5. - Mehmet Murat İldan, turski pisac
• 16. 5. - Krist Novoselic, basista "Nirvane"
• 25. 5. - Yahya Jammeh, predsednik Gambije
• 27. 5. - Pat Cash, teniser
• 31. 5. - Brooke Shields, glumica, model

Jun/Juni/Lipanj

• 1. 6. - Nigel Short, šahista
• 2. 6. - Franjo Arapović, košarkaš
• 4. 6. - Mick Doohan, motociklista
• 7. 6. - Damien Hirst, umetnik
• 7. 6. - Dragan Primorac, genetičar, ministar u vladi RH
• 9. 6. - Zorana Pavić, pevačica
• 10. 6. - Elizabeth Hurley, glumica, model
• 11. 6. - Davor Moravek, hrvatski liječnik i pisac
• 19. 6. - Mirsad Tuka, bosanskohercegovački glumac († 2023)
• 28. 6. - Marta Kos, slovenska i europska političarka
• 29. 6. - Matthew Weiner, scenarista, producent

Jul/Juli/Srpanj

• 6. 7. - Teofil Pančić, novinar, kolumnista
• 9. 7. - Anthony Romero, američki advokat i aktivista
• 10. 7. - Mitar Mrkela, fudbaler
• 18. 7. - Eva Ionesco, glumica, režiser
• 19. 7. - Zvezdan Jovanović, pripadnik JSO
• 23. 7. - Slash (glazbenik), gitarista Guns N' Roses
• 23. 7. - Grace Mugabe, prva dama Zimbabvea
• 31. 7. - J. K. Rowling, književnica, tvorac Harry Potter-a

Avgust/August/Kolovoz

• 1. 8. - Sam Mendes, filmski režiser
• 2. 8. - Refik Šabanadžović, fudbaler
• 6. 8. - Stéphane Peterhansel, reli-vozač
• 11. 8. - Viola Davis, glumica
• 14. 8. - Terry Richardson, fotograf
• 19. 8. - Kyra Sedgwick, glumica
• 24. 8. - Reggie Miller, košarkaš
• 28. 8. - Shania Twain, country kantautorka

Septembar/Rujan

• 2. 9. - Lennox Lewis, bokser
• 3. 9. - Charlie Sheen, glumac
• 6. 9. - Predrag J. Marković, istoričar
• 7. 9. - Darko Pančev, fudbaler
• 11. 9. - Bašar al-Asad, predsednik Sirije
• 11. 9. - Moby, muzičar
• 14. 9. - Dmitrij Medvedev, premijer, predsednik Rusije
• 19. 9. - Gilles Panizzi, reli-vozač
• 21. 9. - Cheryl Hines, glumica, režiser
• 22. 9. - Dan Bucatinsky, američki glumac
• 25. 9. - Scottie Pippen, košarkaš
• 26. 9. - Petro Porošenko, predsenik Ukrajine

Oktobar/Listopad

• 4. 10. - Dragan Jovanović, srpski glumac
• 10. 10. - Chris Penn, američki filmski glumac († 2006)
• 14. 10. - Steve Coogan, glumac, komičar
• 17. 10. - Amir Kazić Leo, bosanskohercegovački pjevač zabavne muzike
• 20. 10. - Arijana Čulina, glumica

Novembar/Studeni

• 2. 11. - Dejan Tiago Stanković, književnik († 2022)
• 2. 11. - Nataša Mićić, v.d. predsednika Srbije
• 6. 11. - Greg Graffin, pevač Bad Religion
• 10. 11. - Jonas Åkerlund, režiser video spotova
• 11. 11. - Max Mutchnick, američki producent i scenarista
• 12. 11. - Bojan Suđić, srpski dirigent
• 17. 11. - Goran Grgić, glumac
• 19. 11. - Laurent Blanc, fudbaler, trener
• 19. 11. - Slobodan Milosavljević, srpski političar
• 21. 11. - Björk, kantautorka, muzičar
• 21. 11. - Alexander Siddig, glumac
• 23. 11. - Rodion Gataulin, skakač motkom
• 23. 11. - Lidija Bajuk, pjesnikinja, kantautorica
• 26. 11. - Željko Jovanović, hrvatski političar
• 30. 11. - Ben Stiller, glumac, komičar
• 30. 11. - Fumihito, prestolonaslednik Japana

Decembar/Studeni

• 3. 12. - Katarina Witt, klizačica
• 14. 12. - Aljoša Asanović, nogometaš
• 17. 12. - Damir Uzunović, bosanskohercegovački književnik
• 17. 12. - Jasna Šekarić, sportski strelac
• 18. 12. - Igor Milanović, vaterpolista
• 31. 12. - Gong Li, glumica

Kroz godinu

• Niko Barun, ilustrator
• Vladimir Arsenijević, književnik
• Maja Žeželj, TV voditeljka
• Saša Radulović, srpski ekonomista, političar
• Edin Karamazov, lautaš

Smrti

Januar/Siječanj – Mart/Ožujak

• 4. 1. - T. S. Eliot, književnik, nobelovac (* 1888)
• 10. 1. - Vlastimir Pavlović Carevac, srpski violinista (* 1895)
• 11. 1. - Paun Meždinović, pronalazač bakarne rude u Boru (* 1887)
• 14. 1. - Jeanette MacDonald, pevačica, glumica (* 1903)
• 24. 1. - Winston Churchill, britanski državnik, nobelovac za književnost (* 1874)
• 28. 1. - Maxime Weygand, francuski general (* 1867)
• 15. 2. - Nat King Cole, pevač, džez-pijanista (* 1919)
• 21. 2. - Malcolm X, američki crnački aktivist i revolucionar (* 1925.)
• 22. 2. - Felix Frankfurter, bivši sudija Vrhovnog suda SAD (* 1882)
• 23. 2. - Stan Laurel, glumac, komičar (* 1890)
• 4. 3. - Ante Antić, franjevac, svećenik (* 1893)
• 6. 3. - Margaret Dumont, glumica (* 1882)
• 13. 3. - Fan S. Noli, pesnik, bivši premijer Albanije (* 1882)
• 13. 3. - Corrado Gini, statističar, ekonomista, sociolog (* 1884)
• 14. 3. - Stanko Premrl, slovenski skladatelj (* 1880)
• 18. 3. - Faruk I, bivši kralj Egipta (* 1920)
• 19. 3. - Gheorghe Gheorghiu-Dej, lider Rumunije (* 1901)
• 25. 3. - Viola Liuzzo, aktivistkinja za ljudska prava (* 1925)
• 29. 3. - Zlatko Baloković, violinista (* 1895)

April/Travanj – Jun/Lipanj

• 7. 4. - Dragiša Brašovan srpski arhitekta (* 1887)
• 13. 4. - Aleksandar Ehrmann, bivši industrijalac, filantrop (* 1879)
• 16. 4. - Sydney Chaplin, glumac, Charliejev brat i menadžer (* 1885)
• 21. 4. - Edward Victor Appleton, fizičar, nobelovac (* 1892)
• 27. 4. - Edward R. Murrow, RTV novinar (* 1908)
• 7. 5. - Charles Sheeler, fotograf, slikar (* 1883)
• 14. 5. - Frances Perkins, prva žena u Kabinetu SAD (* 1880)
• 18. 5. - Eli Cohen, izraelski špijun u Siriji (* 1924)
• 21. 5. - Geoffrey de Havilland, pionir avijacije i konstruktor (* 1882)
• 29. 5. - Milan Zloković, arhitekta (* 1898)
• 14. 6. - Hasan Brkić, bh. društveno-politički radnik, narodni heroj (* 1913)
• 20. 6. - Bernard Baruch, finansijer, predsednički savetnik (* 1870)
• 22. 6. - David O. Selznick, filmski producent (* 1902)
• 22. 6. - Petar Šain, slikar (* 1885)

Jul/Srpanj – Septembar/Rujan

• 5. 7. - Porfirio Rubirosa, dominikanski diplomata, sportista, plejboj (* 1909)
• 7. 7. - Moshe Sharett, bivši premijer Izraela (* 1894)
• 14. 7. - Pavle Beljanski, pravnik, diplomata, kolekcionar (* 1892)
• 14. 7. - Adlai Stevenson II, američki političar (* 1900)
• 19. 7. - Syngman Rhee, prvi predsednik Južne Koreje (* 1875)
• 7. 8. - Miroslava Mira Glišić, slikarka, kostimograf (* 1918)
• 25. 8. - Josef Mickl, konstruktor aviona u Austriji i KSHS (* 1885)
• 27. 8. - Le Corbusier, francuski arhitekt švicarskog porijekla (* 1887.)
• 4. 9. - Albert Schweitzer, alzaško-njemački liječnik, protestantski teolog, filozof i glazbenik (* 1875.)
• 8. 9. - Dorothy Dandridge, glumica, pevačica (* 1922)
• 16. 9. - Fred Quimby, producent crtanih filmova (* 1886)
• 22. 9. - Othmar Ammann, graditelj mostova (* 1879)
• 27. 9. - Clara Bow, glumica (* 1905)

Oktobar/Listopad – Decembar/Prosinac

• 11. 10. - Dorothea Lange, fotograf (* 1895)
• 12. 10. - Paul Hermann Müller, nobelovac, izumitelj DDT (* 1899)
• 26. 10. - Sylvia Likens, žrtva zločina (* 1949)
• 4. 11. - Krsto Odak, skladatelj (* 1888)
• 13. 11. - Vladimir Petković, arheolog i istoričar umetnosti, srpski akademik (* 1874)
• 24. 11. - Abdullah Al-Salim Al-Sabah, prvi emir Kuvajta (* 1895)
• 25. 11. - Myra Hess, pijanistkinja (* 1890)
• 10. 12. - Dimitrije Sergejevski, arheolog (* 1886)
• 11. 12. - Đuro Tiljak, hrvatski slikar (* 1895.)
• 16. 12. - William Somerset Maugham, engleski pripovjedač i dramatičar (* 1874.)
• 24. 12. - Risto Stefanović, društveno-politički radnik (* 1886)

Kroz godinu

• Josip Mikl, konstruktor aviona (* 1885)
• Vojislav Milojević, general kraljevske vojske (* 1873)
• Budimir Hristodulo, arhitekta (* 1892)

Nobelova nagrada za 1965. godinu

• Fizika: Richard Feynman, Julian Schwinger i Shinichiro Tomonaga (fundamentalni rad u kvantnoj elektrodinamici, sa dubokim posledicama za fiziku elementarnih čestica, → renormalizacija, Feynmanov dijagram)
• Kemija: Robert Burns Woodward (izuzetna dostignuća u umetnosti organske sinteze)
• Fiziologija i medicina: François Jacob, André Lwoff i Jacques Lucien Monod (otkrića u vezi genetske kontrole sinteze enzima i virusa, → lac operon, provirus)
• Književnost: Mihail Šolohov (umetnička snaga i integritet s kojom je, u svom donskom epu, dao izraza jednoj istorijskoj fazi u životu ruskog naroda)
• Mir: UNICEF - Dječja fondacija UN-a (proboj za ideju solidarnosti između nacija, pripomoć smanjenju razlika između bogatih i siromašnih država, čime se smanjuje opasnost od rata)

Reference

Literatura

• Milan Bajec, Ivan Dolničar (1981). Jugoslavija 1941-1981, Beograd: Eksport pres.
• Osa Archivum Catalog Arhivirano 2018-11-08 na Wayback Machine-u. HU OSA; Records of Radio Free Europe/Radio Liberty Research Institute: Publications Department: Background Reports; Open Society Archives at Central European University, Budapest.

Vanjske veze

• Grlom u jagode 1965, YouTube
• Yugoslavia's Self-Management System: Fifteen Years After Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, Slobodan Stanković, Open Society Archives - Radio Free Europe
• 20th Anniversary of Radio Prishtina Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, Open Society Archives - Radio Free Europe
• Professor Mihajlov's Moscow Summer and Belgrade Winter Arhivirano 2010-10-03 na Wayback Machine-u, S.Stanković, OSA-RFE
• Marko Nikezic -- New Yugoslav Foreign Minister Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, S.Stanković, OSA-RFE
• Slovenian Poet: Against Socialism a La Louis XIV Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, S.Stanković, OSA-RFE