5. 10.

5. листопада/октобар (5. 10.) је 278. дан године по грегоријанском календару (279. у пријеступној години). До краја године има још 87 дана.

Догађаји

1789. — Догодио се Марш жена Париза на Версаиллес.
1796. — Под притиском Француске, Шпанија је објавила рат Великој Британији, који је завршен катастрофалним поразом француско-шпанске флоте 1805. у бици код Трафалгара.
1840. — У препаду Црногораца на његов логор, гине херцеговачки велможа Смаил-ага Ченгић, што је догађај касније описан у епу Смрт Смаил-аге Ченгића.
1908. — Аустро-Угарска је анектирала Босну и Херцеговину.
1908. — Бугарска прогласила неовисност од османског царства.
- — Аустро-Угарска Монархија је анектирала Босну и Херцеговину, што је означило почетак Анексионе кризе. -->
1915. — За I. свјетског рата британске и француске трупе искрцале су се у Солуну, повриједивши грчку неутралност.
1930. — У Атени је почео први Балкански конгрес који је требао придонијети господарској сурадњи балканских народа и рјешавању питања мањина.
1937. — Амерички предсједник Франклин D. Роосевелт објавио је како ће САД напустити изолационистичку политику како би се супротставиле експанзији "агресивних" држава.
1947. — У Варшави - на основу одлуке коју су руководства комунистичких партија СССР, Југославије, Бугарске, Румуније, Мађарске, Чехословачке, Пољске, Француске и Италије донијела седам дана раније - основан Информациони биро тих партија (Информбиро или Коминформ) са сједиштем у Београду. Закључено је да је задатак Информбироа "организација размјене искустава и, у случају потребе, координација дјелатности комунистичких партија на основу узајамне сагласности", али су се стварни циљеви показали у сукобу комунистичких вођа Југославије и СССР од 1948. до 1955, који је изазвала Москва
1954. — Велика Британија, САД, ФНР Југославија и Италија су потписале Лондонски споразум о укидању Слободне зоне Трста и додјели зоне Б и мањег дијела зоне А Југославији, а већег дијела зоне А са градом Трстом Италији.
1964. — 57 градана Источног Берлина побјегло је кроз тунел у Западни Берлин.
1969. — ББЦ је емитовао прву епизоду серије "Летећи циркус Монти Пајтона", која је постала култна емисија широм свијета.
1970. — Јамес Цросс, британски дипломат у Канади отет од стране милитантних квебечких сепаратиста чиме у тој провинцији започиње вишемјесечна Октобарска криза.
1975. — Америчко истражно повјеренство устврдило је да је америчка тајна служба ЦИА 60-их година неколико пута покушала убити кубанског предсједника Фидела Цастра.
1988. — Бразил добија демократски Устав.
1988. — Јогурт револуција у Новом Саду којом су присташе Слободана Милошевића срушиле партијско руководство Војводине.
1991. — Линус Торвалдс објавио прву званичну верзију Линуx кернела.
1995. — Амерички изасланик за Балкан Рицхард Холброоке успио је, након два мјесеца преговора са Србијом и Хрватском и лидерима зараћених страна у Босни, да постигне споразум о прекиду ватре, који је био увод у мировне преговоре у Дејтону.
2000. — Протести 5. октобра - рушење режима Слободана Милошевића у Србији.

.

Рођења

1713. — Денис Дидерот, француски филозоф († 1785.).
1829. — Цхестер А. Артхур.
1887. — Маx Ацкерманн, њемачки сликар († 1975.).
1898. — Ервин Шинко, хрватски књижевник († 1967.).
1936. — Вáцлав Хавел, чешки књижевник и политичар.
1940. — Милена Дравић, српска глумица.
1949. — Петер Ацкроyд, енглески писац.
1956. — Рон Нyсwанер, амерички сценариста и редитељ.
1958. — Зринко Огреста, хрватски сценарист и филмски редатељ.
1959. — Потпуковник Миленко Павловић, пилот Војске Југославије и командант 204. ловачко-авијацијског пука.(† 1999.).
1960. — Цареца, умировљени бразилски ногометаш.
1970. — Јосие Биссетт, америчка глумица.
1975. — Кате Wинслет, призната енглеска глумица.
1977. — Константин Зирјанов, руски ногометаш.
1983. — Јáдсон, бразилски ногометаш.
1983. — Јуан Мануел Варгас, перуански ногометаш.
1983. — Флориан Маyер, немачки тенисер.
1986. — Новица Величковић, српски кошаркаш.
1987. — Рафаел Цапоте, кубанско-катарски рукометаш.
1990. — Федерицо Делбонис, аргентински тенисер.

.

Смрти

1056. — Хенрик III., њемачко-римски цар (* 1017.).
1791. — Григориј Александрович Потемкин, руски фелдмаршал, државник, кнез и миљеник Катарине Велике (* 1739.).
1840. — Смаил-ага Ченгић, херцеговачки великаш, турски муселим и отомански војсковођа (* 1788.).
1880. — Јацqуес Оффенбацх, њемачки складатељ (* 1819.).
1938. — Света Фаустина Коwалска, пољска католичка светица (* 1905.).
1990. — Ђорђе "Ђокица" Вујадиновић, бивши југословенски ногометаш и тренер (*1909.).
2002. — Миа Чорак Славенска, прва хрватска примабалерина (* 1916.).
2004. — Маурице Wилкинс, британски научник и нобеловац, један од тројице научника који су заједно открили структуру ДНА.(* 1916.).
2011. — Стеве Јобс, амерички подузетник и проналазач (* 1955.).

.

Благдани

Светски дан учитеља.

.

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар