5. 8.

5. коловоз/аугуст/август (5. 8.) је 217. дан у години по грегоријанском календару (218. у преступној години) До краја године има још 148 дана.

Догађаји

1583. — Хемфри Гилберт основао прву енглеску колонију у Северној Америци, у Сент Џону на Њуфаундленду.
1716. — аустријски принц Еуген Савојски са армијом од 40.000 војника у бици код Петроварадина нанео тежак пораз турској војсци од 150.000 људи под командом Дарнада Али Паше. У бици погинуло око 30.000 турских војника. Годину дана касније Еуген Савојски освојио Београд, који је остао под аустријском влашћу до 1739.
1914. — Црна Гора објавила рат Аустро-Угарској.
1914. — Куба, Мексико, Уругвај и Аргентина прогласиле неутралност у Првом светском рату.
1914. — први електрични саобраћајни сигнали за регулисање различитих саобраћајних праваца постављени у авенији Еуклид и Источној 105. улици у Кливленду, у америчкој држави Охајо.
1915. — Немци у Првом светском рату окупирали пољску престоницу Варшаву.
1940. — Летонија ушла у састав СССР под називом Летонска Совјетска Социјалистичка Република.
1943. — плотунима из 222 артиљеријска оружја у Москви су, у Другом светском рату, обележене победе над немачким трупама на Источном фронту. Совјетска армија ослободила градове Орел и Бјелгород.
1949. — у земљотресу јачине 6,7 степени Рихтерове скале у Еквадору погинуло око 6.000 људи, а око 100.000 остало без домова.
1960. — Горња Волта стекла независност од Француске.
1963. — СССР, САД и Велика Британија потписали у Москви споразум о забрани нуклеарних проба.
1974. — председник САД Ричард Никсон признао да је учествовао у прикривању афере „Вотергејт“ и блокирању истраге о упаду у седиште Демократске странке у пословном центру „Вотергејт“. Поднео оставку 9. августа.
1994. — авиони НАТО бомбардовали положаје босанских Срба око Сарајева, пошто су припадници Војске Републике Српске узели део наоружања из складишта мировних снага УН на планини Игман.
1995. — САД и Вијетнам успоставили дипломатске односе после вишедеценијског непријатељства и заложили се за унапређење међусобне сарадње.
1995. — У операцији "Олуја" ослобођен град Книн, који је био снажно упориште побуњених Срба.
2001. — талибанска влада у Авганистану затворила осам страних хуманитарних радника под оптужбом да су ширили хришћанство међу муслиманима.

.

Рођења

1802. — Ниелс Хенрик Абел, норвешки математичар. Дао је значајне радове у теорији реалних и комлексних функција, посебно у општој теорији интеграла алгебарских функција и теорији степених редова, развио теорију елиптичних функција и теорију решавања алгебарских једначина вишег степена. Независно од других поставио основе теорије интегралних једначина (у. 1829.).
1813. — Ивар Аасен, норвешки писац (у. 1896.).
1844. — рођен руски сликар Иља Јефимович Рјепин, главни представник реализма у руском сликарству. Извршио велик утицај на уметнике свог времена, а совјетски социјалистички реалисти сматрали га својим узором (у. 1930.).
1850. — рођен француски писац Ги де Мопасан, један од најзначајнијих аутора кратка форма, књижевнакратке форме. Објавио око 300 приповедака од којих се велик број сматра ремек-делима светске књижевности.
1930. — Нил Армстронг (Неил Армстронг), први човек који је крочио на Месец 20. јула 1969.
1906. — рођен Џон Хјустон, један од најпознатијих америчких филмских редитеља.
1964. — Зоран Сретеновић, бивши српски и југословенски кошаркаш и кошаркашки тренер.
1968. — Цолин МцРае, бивши шкотски рели-возач и син познатог возача рели утрка Јиммy МцРаеа (у. 2007.).
1968. — Марине Ле Пен, француска политичарка.
1970. — Константин Yерyоменко (Еременко), бивши руски малоногометаш (у. 2010.).
1975. — Владимир Петрић, бивши српски рукометаш и репрезентативац.
1977. — Гордан Кичић, српски глумац.
1985. — Никша Добуд, хрватски ватерполиста.
1986. — Катхрин Зеттел, аустријска алпска скијашица.

.

Смрти

1895. — Фриедрицх Енгелс, њемачки социолог, филозоф и револуционар (р. 1820.).
1923. — Ватрослав Јагић, хрватски језикословац (р. 1838.).
1940. — Фредерицк Алберт Цоок, амерички истраживач и писац.
1962. — америчка филмска глумица Мерилин Монро извршила самоубиство у 36. години.
1965. — Бошко Симоновић, југословенски ногометаш, ногометни тренер изборник, функционер и ногометни судија и новинар (р. 1944.).
1971. — Роyал Рифе, амерички знанственик и лијечник, родоначелник биоелектричне медицине и изумитељ фреквентне машине и терапије с којом се лијечи канцер (* 1888.).
1984. — умро британски позоришни и филмски глумац Ричард Бартон. У југословенском филму „Сутјеска“ играо Јосипа Броза Тита.
1991. — Марио Микулић, босанскохерцеговачки сликар (р. 1924.).
1998. — умро бугарски комунистички лидер Тодор Живков, секретар Комунистичке партије Бугарске од 1954., шеф државе од 1971. до 1989., када су га реформисти у Комунистичкој партији присилили да поднесе оставку.
2000. — умро британски глумац Алек Гинис, добитник „Оскара“ за филм „Мост на реци Квај“ 1957. и „Оскара“ за укупан допринос филмској уметности 1980. (р. 1914.).

.

Празници и дани сећања

У Хрватској: Дан побједе и домовинске захвалности.

.

Вањске везе

http://www.b92.net/news/indexs.php?start=40&order=hrono&dd=05&mm=8&yyyy=2003.

.

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар