Граз
Граз
| |
|---|---|
 | |
| Координате: 47°04′Н 15°26′Е / 47.067°Н 15.433°Е | |
| Држава |  Аустрија
|
| Савезна земља | Штајерска |
| Округ (безирк) | Статутарни град |
| Власт | |
| - градоначелник | Сиегфриед Нагл |
| Површина | |
| - Урбано подручје | 127.461 км²[1] |
| Висина | 353 |
| Становништво (2014.) | |
| - Урбано подручје | 274,207[1] |
| - Урбана густоћа | 2,151.3 стан./км²[1] |
| Временска зона | УТЦ+1 (УТЦ+2) |
| Поштански број | 801x, 802x, 803x, 804x, 805x |
| Позивни број | 0316 |
| Службене странице www.граз | |
| Карта | |
  Граз | |
Граз (мађарски: Грáц, прекмурски: Грáца, словенски: Градец) је други по величини град Аустрије од 274,207 становника[1], он је административни центар Савезне земље Штајерске, али и властитог округа јер је Статутарни град, уз то је и административни центар Округа Граз-Умгебунг.
Географске карактеристике
[уреди | уреди извор]Граз лежи на југу Аустрије, у предалпском простору, на сјеверном рубу Градечког поља (Гразер Фелд). Кроз град тече ријека Мура. Она је у ранијим раздобљима била значајан приредни фактор као прометница. Граз се развио на важном путу између талијанског и панонског простора на пријелазу преко Муре. Тај пут крижао се са другим важним путем који је из њемачких земаља ишао у панонску низину. Тај положај од антике је утјецао на развој трговине и занатства. Граз је и данас, познати трговачки центар у ком дјелује једини аустријски међународни сајам Гразер Мессе. Град је познато индустријско, културно и образовно средиште јужног дијела Аустрије.
Хисторија
[уреди | уреди извор]
Први пута се спомиње 1128. године, а тада су га насељавали претежно славенски становници. У 12. вијеку је почео процес њемачке колонизације јужноалпског простора. Како се обнављала трговина и занатство, тако је све већи број баварских колониста досељавао у подграђе утврде на Сцхлоßбергу које се убрзано претварало у град. Они су временом потиснули славенске старосједиоце. То је осим из бројних докумената видљиво и у називу јер се једно вријеме мјесто називало Баварски Градец (Баyрисцх-Грäтз). Ипак је у градској топонимији била и даље јасно видљива славенска основа на коју се поступно надограђивало њемачко говорно називље.
Граз је у вријеме владавине маркгрофа Оттокара III Траунговца у 12. вијеку, постао је пријестолница Штајерске. Припадник династије Хабсбург Леополд III. прогласио је 1379. године штајерски Градец-Граз пријестолницом своје државе. Цар Фриедрицх III је десет година из Граза као пријестолнице владао Светим Римским Царством. Цар Фердинанд I је свом сину који се звао Карло II. дао на управу унутарњоаустријске земље (Штајерску, Корушку], Крањску и Истру), а он је 1564. године одабрао Граз за главни град земаља којима је владао. У Гразу, који је тада имао 30 000 становника, дошло је до изградње репрезентативних здања. Карла је наслиједио син Фердинанд који је касније постао цар. Он је изградио познати маузолеј крај катедрале у којем је покопан. Након њега Граз је престао бити пријестолница.
Поткрај 16. вијека Граз је постао сједиште команде војне крајине - која је под собом имала и словенске и хрватске крајеве. Из града се заповиједало тадашњим виталним утврдама Брежице, Птуј, Вараждин, Копривница, Крижевци, Иванић Град. Занимљиво је да су у споменутим утврдама од 16. до 18. вијека команданти били најчешће официри из Граза и његове штајерске околице. Од 16. до 20. вијека Граз је био врло цијењени универзитет, који је дао бројне научнике и нобеловце, тако да је на његовим факултетима студирало пуно младих људи са простора бивше Југославије.
У Гразу живи значајан број људи из бивше Југославије (Словенци, Хрвати, Босанци, Срби итд).
Градови пријатељи
[уреди | уреди извор]Граз је збратимљен са сљедећим градовима:
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 „Аустриа: Стеиермарк” (енглески). Цитy популатион. Приступљено 08. 03. 2016.
