Тирол
 Ово је главно значење појма Тирол. За друга значења, в. Тирол (разврставање). |
| Тирол Тироло | |
|---|---|
 | |
| Држава |  Аустрија Италија
|
Тирол (талијански: Тироло) је име хисторијске регије и некадашње Грофовије Тирол, једне од хабсбургшких крунских земаља, касније Аустријског Царства и Аустро-Угарске,[1] која је након Првог свјетског рата подјељена између Аустрије и Краљевине Италије.
Та подјела остала је до данас па је Тирол подјељен на аустријски Тирол и талијанску регију Трентино-Јужни Тирол, која се састоји од двије аутономне провинције Болзано - Јужни Тирол и Тренто.
Географија
[уреди | уреди извор]Тирол је планински крај у срцу Алпа, највиши врхови налазе се у сјеверном аустријском дијелу Тирола, то су; Ортлер 3902 м, Гроßглоцкнер 3798 м, Wилдспитзе 3774 м, Хоцхфеилер 3523 м, Зуцкерхüтл 3511 м, Флуцхтхорн 3408 м, Куцхенспитзе 3170 м и Парсеиерспитзе 3038 м. У талијанском дијелу су највиши Пресанелла 3564 м, Мармолата 3360 м и Цима Додици 2331 м.[1]
Највећи дио Тирола (сјевер и исток) припада дунавском сливу, са ријекама Инн, Драва, Лецх, док ријеке на југу Адиге и Брента припадају јадранском сливу.[1] Највеће језеро је Лаго ди Гарда чији сјеверни дио лежи у Тиролу.
Тирол са сјевера граничи са Баварском, на западу са аустријским Ворарлбергом и швицарским кантоном Граубüнден, на југозападу са талијанском регијом Ломбардијом, на југу и југоистоку с Венетом и на истоку са Салзбургом и Корушком.
Клима Тирола је врло различита што зависи од положаја и надморске висине. Просјечна годишња температура у Иннсбруцку је 8 °Ц, у Лиензу 7,5 °Ц, док је у Тренту 12,3 °Ц. Средња годишња количина оборина је у Иннсбруцку 872 мм / м², у Мерану 689, и у Риви 1150 мм.[1]
Становништво
[уреди | уреди извор]У Тиролу је 31. децембра 2011. живјело 1751,031 становника на територију од 26,247 км²[2] , од тога;
- Аустријска савезна земља Тирол 12,640 км², 714,449 становника[2]
- Болзано - Алто Адиге 7,400 км², 511,750 становника[2]
- Тренто 6,207 км², 524,832 становника[2]
Највећи градови су; Иннсбруцк, Тренто, Болзано, Мерано, Роверето, Брессаноне (Бриxен), Бруницо, Лиенз, Китзбüхел, Сцхwаз, Рива дел Гарда, Цортина д'Ампеззо, Куфстеин, Имст и Ландецк.
Хисторија
[уреди | уреди извор]Тирол за античких времена
[уреди | уреди извор]Најстарији становници Тирола били су Етрушчани и Венети којима су се придружили Гали. Римљани су почели продирати у Тирол у 1. вијеку пне., кад су га комплетно освојиили, његов већи сјеверни дио укључили су у Рецију, а Тридентум (Тренто) у провинцију Галију и Долину Пустертал у Норик.[1] За Аугустове владавине подигнута је Виа Цлаудиа Аугуста, њоме је повезана долина Поа са Дунавом, па је дуж ње у Тиролу никнуо низ утврда, светишта и царинарница.[1]
Од 2. вијека почела је инвазија германских племена нарочито Алеманна. Већ у 4. вијеку кршћанство је почело продирати у Тирол, испрва преко Трента, а касније и преко Бриxена.[1]
Тирол за средњег вијека
[уреди | уреди извор]Након распада Римског Царства Тирол је дошао под власт Гота, а након њиховог пораза 552 сјеверним дијелом Тирола завладали су Баварци, а јужним Лангобарди.[1] У 8. вијеку Тирол је франачка покрајина, након изумирања Каролиншке династије сјеверни и централни Тирол дошао је под власт Баварског војводства, а јужни (Тренто) под Веренску марку.[1]
Након тог је цар Светог Римског Царства Конрад II - 1027. ојачао положај положај бискупа од Трента, давши му све околне парохије од ријеке Адиге (Болзано, Мерано, Бриxен) до долине Пустертал - 1091. (Бруницо).[1]
Тирол је своје име добио по замку који се налазио близу Мерана, он је од 1150. био сједиште грофовске породице, вазала бискупа од Трента, за ког су прикупљали порез.[3] Тиролски грофови толико су се обогатили и постали моћни да су 1248. стекли и велике посједе који су дотад припадали бискупу од Бриxена, па су 1271. практички потпуно замијенили црквену власт на том подручју.[3] У 13. вијеку горишки гроф Меинхард II успио се домоћи свих тиролских земаља сјеверно и јужно од Бреннера и тако створити Грофовију Тирол.[4]
У то вријеме почела су и ривалства између луксембуршке и хабсбургшке династије око превласти у Тиролу.
Цар Светог Римског Царства Лудwиг IV, оженио је свог сина Лудwига Баварског 1363. за Маргарету Маултасцх (Маргарета Корушка), која је тад била једина насљедница тиролских и горишких грофова, а њезин пријашњи брак са Јоханном Хеинрицхом из луксембуршке династије прогласио неважећим.[3] Али је Тирол након Маргаретине смрти - 1363., припао Хабсбурговцима јер га је она по својој жељи препустила хабсбургшком надвојводи Рудолфу IV, који је био полубрат њеног рано умрлог сина Меинхарда. Тако је Грофовија Тирол дошла у посјед Хабсбурговаца, који је одтад постао једна од њихових крунских земаља све до 1918.
Крајем средњег вијека Тирол је био један од ријетких крајева у ком је већина сељака била слободна, а не кметови.[4]
Тирол у новом вијеку
[уреди | уреди извор]
Цар Максимилијан издао је 1511. декрет о националној обрани зван - Ландлибелл, који је у великој мјери остао на снази све до 1918., по њему су Тиролци добили привилегију да служе војску унутар Тирола и то ради одбране своје земље.[4]
У другој половици 16. вијека, премјештена је политичка пријестолница у Иннсбруцк из дотадашње Мерана.[1]
Протуреформација је ефикасно рекатолизиала Тирол 1617. након првог вала продора протестантизма - 1525. кад су се појавиле и тежње за тиролском независношћу.[3]
Почетком 17. вијека избио је сукоб између надвојводе Фердинанда (каснијег цара Светог Римског Царства Фердинанда II), који је желио царску круну, и његовог рођака и потенцијалног ривала Фелипеа III од Шпањолске, који је добио Тирол у замјену за одустајање од круне.[3]
Све до краја 18. вијека, Хабсбурговци су поштовали законе и устав који је развијен у Грофовији Тирол. Тек касније је и Тирол морати прихватити положај једне од крунских земаља којом се влада из Беча.[4]
За наполеонских ратова након потписивања Братиславског мира - Тирол је 1805. уступљен Баварском војводству.[1] Оно је суспендирало дотадашњи устав, повећало порезе, реорганизирало црквену управу и увело војну обавезу. То је изазвало револт становништа, које је под водством под Андреаса Хофера подигло устанак 1809. Тиролци су три пута успјели ослободили земљу, али су након шест мјесеци ипак поклекнили под далеко бројнијим баварским снагама.[4]
Након тог устанка склопљен је у октобру 1809. Мир у Сцхöнбрунну између Првог Француског Царства и Аустријског Царства, наког којег је Тирол подјељен на три дијела, крај око Трента и Болзана припао је наполеонској Краљевини Италији, горњи дио Пустертала ушао је у састав Илирских покрајина, а највећи сјеверни дио остао је у Баварском војводству.[1]
Од Наполеоновог пада 1814. читав Тирол је поновно дио Аустријског Царства.[1]
Након Првог свјетског рата, Краљевина Италија добила је Јужни Тирол, са великим дијелом њемачког становништва.[3]
Хитлер и Мусолини склопили су 1939. споразум о Јужном Тиролу, на основу којег је њемачком становништву дата могућност да емигрира у Трећи Реицх или да се прилагоди талијанској асимилацији.[5]
I након Другог свјетског рата Јужни Тирол остао је талијански, и поред бројних приговора (и терористичких акција) од стране Аустрије.
Еврорегија Тирол
[уреди | уреди извор]Покрајинске владе Тирола, Болзана и Трента основале су 1998. у Мерану, ради побољшања прекограничне сурадње Еврорегију Тирол - Јужни Тирол - Трентино.[5]
Укупни бруто домаћи производ регије износио је 73,015 000 еура, од тога у Тиролу 25,051 000, у Болзану 18,664 000 и 29,300 000 у Тренту.[2]
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 „Гефüрстете Графсцхафт Тирол” (њемачки). Деутсцхе Сцхутзгебиете. Приступљено 20. 12. 2015.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 „Фацтс анд фигурес” (енглески). Еуропеан Регион Тyрол. Архивирано из оригинала на датум 2016-03-04. Приступљено 25. 12. 2015.
- ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 „Тирол, Стате, Аустриа” (енглески). Енцyцлопæдиа Британница. Приступљено 25. 12. 2015.
- ↑ 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 „Хисторy” (енглески). Амт дер Тиролер Ландесрегиерунг. Приступљено 25. 12. 2015.
- ↑ 5,0 5,1 „Милестонес” (енглески). Еуропеан Регион Тyрол. Архивирано из оригинала на датум 2016-03-04. Приступљено 25. 12. 2015.
Вањске везе
[уреди | уреди извор]
- Атлас Тирола (de), (en), (it)
- Еуропеан Регион Тyрол-Соутх Тyрол-Трентино Архивирано 2016-03-04 на Wаyбацк Мацхине-у (en)