Демократска Федеративна Југославија
Демократска Федеративна Југославија[н. 1] Demokratska Federativna Jugoslavija[н. 2] Demokratična federativna Jugoslavija[н. 3] Југославија | |||
---|---|---|---|
Географија | |||
Континент | Европа | ||
Регија | Балкан и Панонска низија | ||
Престоница | Београд | ||
Друштво | |||
Службени језик | српскохрватски словеначки македонски | ||
Политика | |||
Облик државе | Уставна монархија Једнопартијска држава | ||
— Краљ | Петар II Карађорђевић | ||
— Премијер | Јосип Броз Тито | ||
Историја | |||
Историјско доба | Савремено доба | ||
— Статус | Бивша држава | ||
Догађаји | |||
— Основана Привремена влада ДФЈ | 7. март 1945. | ||
— Проглашење ДФЈ | 10. август 1945. | ||
— Проглашење ФНРЈ | 29. новембар 1945. | ||
Географске и друге карактеристике | |||
Валута | Југословенски динар | ||
Земље претходнице и наследнице Демократске Федеративне Југославије | |||
Претходнице: | Наследнице: | ||
|
Демократска Федеративна Југославија (скраћено ДФ Југославија или ДФЈ) је држава која је представљала прелазни период иземђу монархије (која формално није била укинута) и социјалистичке републике. Њоме је владала Привремена влада Демократске Федеративне Југославије, са трочланим Намесништвом.[1]
Име
[уреди | уреди извор]Иако је назив Демократска Федеративна Југославија ушао у званичну употребу тек од 10. августа 1945. године, постојале су две фазе употребе овог назива:
1) период ДФЈ са две југословенске владе (29. новембар 1943 — 7. март 1945), током кога су постојале паралелно краљевска југословенска влада ван земље и Национални комитет ослобођења Југославије у земљи који је себе сматрао револуционарном владом (обе владе су себе сматрале једином легалном владом). НКОЈ је у том периоду користио ДФЈ као назив земље.
2) прелазни период, током кога је постојала заједничка НКОЈ-краљевска влада (на папиру) од 7. марта до 29. новембра 1945. године. Током тог периода обе стране (краљевска и НКОЈ) су прихватиле назив земље као ДФЈ, па се због тога у том периоду ДФЈ може сматрати задњом фазом краљевине и првом фазом социјалистичке Југославије. ФНР Југославија је проглашена 29. новембра 1945. године, а истом приликом је и проглашена република односно укинута монархија.
Позадина
[уреди | уреди извор]Одлукама Другог заседања АВНОЈ-а од 29. новембра 1943. године, постављени су принципи за оснивање федеративне државе југословенских народа после Другог светског рата, под вођством Комунистичке партије Југославије. Предвиђено је да Југославија буде федерација 6 република: СР Словенија, СР Хрватска, СР Босна и Херцеговина, СР Србија, СР Црна Гора и СР Македонија. Ова држава би правно заменила Краљевину Југославију, уз нека територијална проширења (Истра, Приморска).
Историјат
[уреди | уреди извор]Име се појављује након што је краљ Петар II Карађорђевић пристао на формирање краљевског намесништва, које је затим дало мандат Јосипу Брозу Титу за формирање привремене владе. Влада је формирана 7. марта 1945. године, а у њу су ушли чланови НКОЈ-а и шест истакнутих грађанских политичара. Нову владу признале су Сједињене Америчке Државе, Совјетски Савез, Уједињено Краљевство и остале земље чланице Антифашистичке коалиције.
Нова влада није се заклела „краљу и народу“, како су се заклињале владе Краљевине Југославије, него само „народу“. Име државе промењено је, иако монархија (макар званично) није укинута. Остала је на снази одлука АВНОЈ-а о забрани повратка краља у земљу, те договорено решавање тог питања демократским путем по завршетку рата.
Овај чланак је део серије о историји Србије, Хрватске, Словеније, Црне Горе, Републике Македоније, Босне и Херцеговине, Војводине, Републике Српске и Косова и Метохије |
Пошто је 7. августа 1945. године у Београду отпочело Треће заседање АВНОЈ-а, краљ Петар II је одлучио да прогласом од 8. августа опозове сву тројицу краљевских намесника. Међутим, намесници се нису повиновали опозиву, а Привремена влада је закључком од 10. августа и формално анулирала краљеву одлуку.[2]
Демократска Федеративна Југославија је званично проглашена 10. августа 1945. године на Трећем заседању АВНОЈ-а у Београду. После избора за уставотворну скупштину новембра исте године, држава је 29. новембра преименована у Федеративну Народну Републику Југославију а монархија званично укинута.
Административна подела
[уреди | уреди извор]У Демократској Федеративној Југославији било је конституисано шест федеративних држава:
- Федерална Држава Босна и Херцеговина
- Федерална Држава Словенија
- Федерална Држава Србија
- Федерална Држава Хрватска
- Федерална Држава Црна Гора
- Демократска Федерална Македонија
Види још
[уреди | уреди извор]- Привремена влада ДФЈ
- Краљевина Југославија
- Федеративна Народна Република Југославија
- Социјалистичка Федеративна Република Југославија
- Хронологија ДФЈ и КПЈ 1945.
Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Djilas, Aleksa (1991). The Contested Country: Yugoslav Unity and Communist Revolution, 1919-1953. Harvard University Press.
- Pavlowitch, Stevan K. (1985). Unconventional Perceptions of Yugoslavia 1940–1945. New York: Columbia University Press.
- Pavlowitch, Stevan K. (2008). Hitler's New Disorder: The Second World War in Yugoslavia. New York: Columbia University Press.
- Павловић, Стеван К. (2009). Хитлеров нови антипоредак: Други светски рат у Југославији. Београд: Clio.
- Petranović, Branko (1964). Političke i pravne prilike za vreme privremene vlade DFJ. Beograd: Institut društvenih nauka.
- Petranović, Branko (1980). Istorija Jugoslavije 1918-1978. Beograd: Nolit.
- Petranović, Branko (1988). Istorija Jugoslavije 1918-1988. 2. Beograd: Nolit.
- Radojević, Mira (2002). „Srpsko građanstvo između demokratije i komunizma 1945. godine”. Dijalog povjesničara-istoričara. 6. стр. 267—276.
- Radojević, Mira (2004). „O federalizaciji Jugoslavije 1945. godine”. Dijalog povjesničara-istoričara. 8. стр. 203—218.
- Југославија
- Историја Југославије
- Историја Србије у савременом добу
- Историја Војводине у савременом добу
- Историја Косова и Метохије у савременом добу
- Историја Црне Горе у савременом добу
- Историја Босне и Херцеговине у савременом добу
- Историја Републике Српске
- Историја Хрватске
- Историја Словеније
- Историја Македоније у савременом добу
- Историја Срба у савременом добу
- Српске државе
- Бивше државе Европе