PITANJA IZ PREDMETA TEORIJA I POLITIKA BILANSA
1. OBJASNITI PRIRODU I OSNOVU ANALIZE.
Analiza datira od grcke reci analysis sto znaci rastavljanje,deoba ili rasclanjivanje. Priroda analize je raščlanjivanje nekog predmeta koji predstavlja osnovu analize, kako bi se sam predmet istražio.
.
2. ŠTA PREDSTAVLJA ANALIZA KAO NAUČNI METOD?
Pod analizom se podrazumeva metoda naučnog istraživanja putem rastavljanja nekog predmeta na njegove najjednostavnije delove
Sa ekonomskog aspekta :
Analiza je objašnjavanje, istraživanje I pretpostavka razumevanja ekonomske stvarnosti I planiranja budućnosti i
Analiza se ostvaruje najrazličitijim metodama analize.
3. PREZENTUJTE RAZVOJ EKONOMSKE ANALIZE.
Kako je značaj preduzeća za društvo postajao sve bitniji, tako su I su se zahtevi realne prakse povećavali, zatim opšti nivo ukupnih I posebnih naučnih spoznaja se tokom vremena menjao I povećavao, a isto tako uvažavajući različitost prostora I vremena, kao situacijskih faktora, logično je očekivati da se naučna saznanja prostorno I vremenski šire.
4. NAVEDITE I OBJASNITE OSNOVNE PRINCIPE ANALIZE.
Osnovni principi analize su:
Integralnost-kompletno uključivanje svih relevantnih pokazatelja u njihovom pravom značenju.
Realnost podataka-čitava analiza treba da se bazira na stvarnom ili mogućem stanju.
Mogućnost provere- treba da obezbedi veću pouzdanost u korišćenju informacija.
Podaci treba da jasno prezentuju iskazane rezultate u izvršavanju zadataka I zaključcima analiza.
Stalnost I kontinuiranost-podrazumeva potrebu za njihovom primenom, naročito kod praćenja života I rada, od planiranja zadataka do kompletnog izvršenja, uz utrošak resursa na najprikladniji način. Opreznost-podrazumeva da u analizama treba koristiti potvrđene I proverene podatke.
Ažurnost elemenata-ogleda se u sledećem: blagovremeno ažuriranje propisanih evidencija, pravovremeno obezbeđivanje valjanih informacija menadžmentu, ažurnost prikupljanja informacija, prioritet u ažurnosti dati najvažnijim podacima
5. KOJE SU OSNOVNE METODOLOŠKE PREDPOSTAVKE ANALIZE?
Kako se u dugotrajno uspešnom preduzeću stanja I poslovni procesi ponavljaju, oni stvaraju skupine poslovnih, upravljačkih ili analitičkih problema, koji su po nekim kriterijumima slični. Spoznaju se ili analiziraju upotrebom grupe adekvatnih metoda, koje su takođe srodne. Postoje dve grupe metoda poslovne analize, a to su metode operativne I metode strategijske analize.
6. NAVEDITE I OBJASNITE OSNOVNE BILANSNE TOERIJE.
Teorije bilansa se grupišu u zavisnosti od ciljeva I zadataka bilansa na
Monističke-bilans ima jedan primarni cilj; da prikaže tačno stanje sredstava I njihovih izvora (BS)
Dualističke-bilans ima dva ravnopravna cilja; zasnovane sun a tezi da nema tačnog stanja bez tačnog finansijskog rezultata, niti tačnog finansijskog rezultata bez tačnog stanja (BS;BU)
Pluralističke-bilans ima više ravnopravnih ekonomsko-pravnih ciljeva.
Najpoznatije teorije bilansa su:
Statičko-ova teorija ukazuje na značaj BU I prema ovoj teoriji bilans ima funkciju polaganja računa o poslovanju preduzeća, funkciju održavanja uloženog kapitala u preduzeće I funkciju utvrđivanja uspeha preduzeća.
Dinamičko-(BU); osnovni cilja bilansa je da prikaže poslovni rezultat, a ne stanje sredstava I njihovih izvora
Organsko-predstavlja dualističku teoriju bilansa koja ističe da bilans ima dva ravnopravna cilja, da prikaže imovinu I poslovni rezultat.
7. POJAM I VRSTE BILANSA.
Bilansi su finansijski izveštaji. Vrste finansijskih izveštaja su: BS, BU, izveštaj o promenama na kapitalu, izveštaj o novčanim tokovima I napomene uz finansijske izveštaje.
8. BILANS STANJA.
Pod bilansom stanja se podrazumeva sistematizovani pregled stanja imovine, obaveza I kapitala na određeni dan. Osnovni elementi bilansa su imovina, obaveze I kapital. U bilansu stanja posmatramo dve strane: aktivu I pasivu. U aktivi se evidentira sva imovina koju neko preduzeće poseduje I gubitak koji ostvari tokom svog poslovanja.
Pozicije A se uvek sistematizuju prema principu likvidnosti I to: po principu rastuće ili opadajuće likvidnosti.
Struktura pasive se sistematizuje po principu opadajuće ili rastuće ročnosti.
Usklađenost kriterijuma za unos aktive I pasive.
9. BILANS USPEHA.
BU prikazuje uspešnost poslovanja. Osnovni elementi ovog izveštaja su prihodi, rashodi I finansijski razultat, kao razlika prihoda I rashoda. Finansijski rezultat može biti dobitak ili gubitak.
10. IZVEŠTAJ O PROMENAMA NA KAPITALU.
Izveoštaj o promenama na kapitalu pokazuje politiku raspodele dobiti, na deo koji pripada vlasnicima i deo koji ostaje u preduzeću. Ovaj izveštaj treba da prikaže: neto dobitak ili gubitak perioda, kumulativni efekat promena u računovodstvenoj politici i korekcije po osnovu grešaka iz prethodnog perioda, promene na kapitalu, osim onih koje proističu iz novih uplata vlasnika ili isplata vlasnicima i po osnovu raspodele vlasnicima, saldo akumuliranog dobitka ili gubitka na početku perioda i na dan bilansa stanja, usaglašavanje promene iznosa koji su iskazani u bilansu za svaku vrstu sopstvenog kapitala.
11. IZVEŠTAJ O NOVČANIM TOKOVIMA.
Izveštaj o novčanim tokovima prikazuje priliv i odliv novca. Nije obračunska kategorija i evedintira se odmah po nastanku promene, odnosno po prilivu ili odlivu novca sa računa.
12. OBJASNITI RAČUNOVODSTVO KAO SNOVU TEORIJE BILANSIRANJA
računovodstvo je skup postupaka čiji je zadatak vrednosno i količinsko obuhvatanje, kao i kontrola tokova novca i učinaka vezanih za preduzeće. računovodstvo se može definisati kao skup zadataka unutar subjekta kojim se sprovode određene transakcije zasnovane na finansijskim evidencijama koje treba prikupljati, razvrstavati, obračunavati, objavljivati i izveštavati o tim transakcijama.
Računovodstvo se sastoji iz sledećih delov:
1) KNJIGOVODSTVA koje predstavlja njegovu računsku osnovu i posmatra se kao standardizovano evidentiranje promena.
2)RAČUNOVODSTVENO PLANIRANJE-bavi se prikupljanjem, sistematizovanjem, obradom i prezentiranjem podataka koji se odnose na poslovanje preduzeća u budućnosti.
13.NAVEDITE I OBJASNITE PODELU NAČELA BILANSIRANJA PREMA ZADATOM KRITERIJUMU
Opšteprihvaćena bilansna načela su:
NAČELO NABAVNE VREDNOSTI
NAČELO OBJEKTIVNOSTI
-//- REALIZACIJE
-//- SUČELJAVANJA PRIHODA I RASHODA
-//- ZNAČAJNOSTI
-//- POTPUNOSTI
-//- KONZISTENTNOSTI
-//- OPREZNOSTI
1)NAČELO NABAVNE VREDNOSTI zahteva da se evidencija poslovnih događaja zasniva na nabavnoj vrednosti, odnosno trošku nabavke. prednost primene ovog načela je u relativno lakom utvrđivanju troška nabavke, a glavni nedostatak je u tome što ne prikazuje realnu vrednost i posebno se uočava u inflatornim uslovima.
2)NAČELO objektivnosti polazi od pretpostavke da fin. izveštaji moraju biti sastavljeni na osnovu objektivnih, dokumentovanih podataka.
3)NAČELO REALIZACIJE ZADATAKA zahteva da se prihodi evidentiraju onda kada su i stvarno nastali, kad su zarađeni, a ne onda kada je novac stvarno primljen. Pri tome treba uvažavati dva bitna uslova:da je roba stvarno isporučena kupcu, odnosno da je roba izvršena i da nema neizvesnosti naplate. na izbor trenutka realizacije odlučujući uticaj ima način na koji se prodaja vrši (prodaja za gotovinu, prodaja na kredit, prodaja uz uslov plaćanja unapred itd)
4)NAČELO SUČELJAVANJA PRIHODA I RASHODA vezano je uz utvrđivanje rezultata poslovanja. kod ovog načela bitno je prihode i rashode uporediti, pri čemu je veoma važno porediti samo one prihode i rashode koji se odnose na isti obračunski period.
5)NAČELO ZNAČAJNOSTI zahteva poštovanje svih načela koja imaju značajnu ulogu u stvaranju realne slike o preduzeću.
6)NAČELO POTPUNOSTI nalaže da fin. izveštaji safrže dve relevantne informacije, koje su potrebne za ocenu poslovanja preduzeća.
7)NAČELO KONZISTENTNOSTI ILI DOSLEDNOSTI zahteva doslednu primenu jednom usvojenih bilansnih politika. prema ovom načeli posl. događaji se moraju evidentirati prema unapred utvrđenim pravilima.
8)NAČELO OPREZNOSTI proizilazi iz neizvesnosti, koja je sastavni deo poslovanja. uvažavajući ovo načelo, prihode priznajemo samo onda kada su stvarno nastali odnosno kada su zarađeni i sigurno, a rashode i onda kad su moguži.
14 OBJASNITE NA PRIMERU POLITIKU BILANSIRANJA KUPOVINE OSNOVNIH SREDSTAVA
Preduzece je odlucilo da kupi novi aple laptop, te ce za te potrebe izdvojiti sredtva iz sopstvenih izvora. Kupovinom laptopa preduzece ce zamenuti zastareli model koji je u potpunosti amortizovan. Kod prodavca racunarske opreme pronadjen je odgovarajuci gotov model,te ce preduzece kupovinom ovog modela dobiti I usnimljen windows operstivni sistem, I microsoft offfice 2013 kao sastavni deo laptopa. Sa tekuceg racuna preduzece ce po profakturi prebaciti sredsva dobavljacu za predmetni laptop I po uplati isti moze preuzeti. Kako je u pitanju gotovo osnovno sredsvo bez posebne pripreme moze se staviti u upotrebu.
15 OBJASNITE NA PRIMERU POLITIKU BILANSIRANJA IZGRADNJE OSNOVNIH SREDSTAVA
Preduzece A je odlucilo da za sopstvene potrebe iz sopstvenih izvora na sopstvenoj parceli sagradi novu poslovnu zgradu. Kako se nebavi gradjevinskom delatnoscu odlucilo je da za potrebe izgradnje osnovnog sredstva-nekretnine, angazuje izvodjaca radova (preduzece B) koji se bavi gradjevinskom delatnoscu I koji poseduje svu potrebnu mehanizaciju , kadar, I licence, za izvodjenje ovog poduhvata. Sklopljen je ugorov o koji regulise medjusobna prava I obaveze izmedju investitora (preduzeca A) I izvodjaca radova (preduzeca B).Kako je za realizaciju projekta potrebno vise od godinu dana placanje je ugovoreno po privremenim situacijama. Preduzece A je u obavezi da kao investitor pribavi sve potrebne dozvole za pocetak izgradnje I prikljucke, dok ce za izgradnju preduzece B kao izvodjac radova obezbediti sav potreban materijal, masine I radnu snagu koje ce fakturisati investitoru po prvimremenim situacijama.
Nakon dobijanja svih dozvola, konacne situacije od izvodjaca B, sprovedenog tehnickog prijema I dobijanja upotrebne dozvole Preduzece A moze reci da je zavrsilo izgradnju osnovnog sredstva poslovne zgrade. Do tada se ovaj poduhvat vodio kao nekretnine u pripremi.Tek nakon sumiranja svih troskova nastalih u vezi sa izgradnjom moze se formirati cena kostanja poslovnog prostora I isti se stavlja u funkciju.
16 OBJASNITE NA PRIMERU POLITIKU BILANSIRANJA PRIJEMA OSNOVNIH SREDSTAVA BEZ NAKNADE
Preduzece A je odlucilo da pokloni preduzecu B svojih 100 starih racunara. Oba preduzeca su potpisala ugovor. Kako u ovom slucaju nema novcane transakcije ni fakture, dokument za knjizenje osnovnog sredstva bez naknade je predmetni ugovor.
Primalac sredstava na osnovu ovog ugovora unosi osnovna sredtva u svoju evidenciju, a ustupalac racunara na osnovu iostog ugovora isknjizava 100 racuna iz svoje evidencije.
17 OBJASNITE POLITIKU BILANSIRANJA NEMATERIJALNIH SREDSTAVA
Prema statistickom shvatanju nematrijalna sredstva nemaju vrednost pa je njihovo bilansiranje kao pozicije aktive neopravdano.Sa dinamickog shavtanja nematerijalna sredstva predstavljau troskove koji nisu rashod perioda u kome su nastali,nego rsahod niza obracunskih perioda kojim se I dodeljuju.Klasifikuje sa aspekta povezanosti sa preduzecem,trzisnosti I nacina sticanja.Sa aspekta povezanosti imamo nemterijalna ulaganja koja su povezana sa preduzecem I ona koja to nisu.Klasifikacija prema trzisnosti deli nemterijalne vrednsoti na one koja nemaju nkakvu vrednsot I one koje mogu imati prometnu vrednost.Prema nacinu sticanja razlikuje se stecene kupovinom I smaostalno stvorene nematerijanlne vrednosti.
Primer nepise da treba Preduzece je odlucilo da iz sopstvenih izvora sredstava kupi licencirani integralni racunovodstveno-poslovni informacioni sistem. Vrednost ovog programa sa trajnom licencom je 1.500 eura u dinarkoj protivvrednosti po fakturi dobavljaca. Preduzece A kupac I preduzece B prodavac su zakljucili ugovor o kupovini licence ovog programa I time regulisali medjusobna prava I obaveze. Ovo ulaganje se vodi poslovnim knjigama odvojeno od fizickih osnovnih sredstava u evidenciji nematerijalnih ulaganja. Dobavljac je nakon instaliranja programa u potpunosti isplacen sa tekuceg racuna po prijemu fakture. Ovo ulaganje se vidi u BS u aktivi,
18 OBJASNITE POLITIKU BILANSIRANJA MATERIJALNIH SREDSTAVA
Matrijalna sredstva obuhvataju:zemljiste,gradjevinske objekte,tehnicka postrojenja I masine,ostala postrojenja alati I poslovni inventar,ulaganja u izgradnju I avansi po tom osnovu.Za bilansiranje nematerijalnih ulaganja odlucujuce ja da li se ona upotrebom habaju ili ostaju nepromenjena.U prvom sli\ucaju treba poznavati pravila odmeravnje vrednosti dobara u momentu aktiviranja I poznavati pravila za utvrdjivanje iznosa upotrebo nastalog smanjenja vrednosti.
19. NA PRIMERU POKAZATI I OBJASNITI BILANSIRANJE OTPISA OSNOVNIH SREDSTAVA.
Najcesce primenjivani metod knjigovodstvenog otpisa osnovnih sredsva je linearan metod Ili proporcionalan.
Preduzece poseduje racunar cija je vrednost 100.000 din. Vek trajanja procenjen je na 5 godina, te mu je onda godisnja stopa amortizacije 20%. Godisnji iznos amortizacije je 20.000 dinara I knjizi se kao ispravka vrednosti osnovnog sredstva. Po isteku od 5 godina nabavna vrednost ovog racunara I ispravka vrednosti imace isti iznos, sto znaci da je osnovno sredstvo u potpunosti otpisano.
r.br
Broj konta
Opis
Duguje
Potrazuje
1
5400
Troskovi amrtizacije
20.000
0239
Ispravka vrednosti osn.
20.000
20. OBJASNITI POLITIKU BILNASIRANJE OTPISA OSNOVNIH SREDSTAVA VAN FUNKCIJE.
Obustavljene invsticije I osnovna sredstva koja se ne mogu vise koristiti ili je njihovo koriscenje postal ekonomski nerentabilno predstavljaju kategoriju osnovvnih sredstava van funkcije.Drzanje ovih sredstava izaziva troskove koji opterecuju proizvode u cujem stvaranju ne ucestvuju I time izazivaju direktno smanjenje ukupnog finansijskog rezultata. Otpisivanje osnovnih sredstava koja su van funkcije je u skladu sa zahtevom vlasnika da bi se ocuvao intgritet osnovnioh sredstava. Osnovica za amortizaciju se ne moze samnjivati,a amortizacija se obracunava na sva osnovna sredstva,bez obzira da li se koriste ili ne.
21.OBJASNITI POLITIKU BILANSIRANJA FINANSIJSKIH ULAGANJA.
Finansijska ulaganja predstavljaju ulaganje srdstava preduzeca u tudje preduzece.Pravo iskazivanje novacnih investicija pod ovom bilansnom pozicijom podrazumeva da su sredstav ulozena u dugorocni poslovni poduhvat sto znaci da na dan bilansa ne postoji ni namera ni mogucnost njihovog pretvaranja u likvidna sredstva.U sasvtav finansijskih ulaganja ulaze tri bilansne pozicije:ucesce,ostale hartije od vrednosti I dugorocni zajmovi.Pod ucesce se podrazumevaju ulozi koji sluze dugorocnom poslovanju preduzeca, i mora da postoji namera ucesca.
Hartije od vrednosti su takodje namenjene dugorocno poslovanju preduzeca,ali berz namere ucesca u drugim preduzecima.
U poziciji zajmovi obuhvataju se sva dugorocna potrazivanja od drugih preduzeca koja poticu na ugovorima o zasnovanim novcanim pozajnicama,koja se ukamacuju sa fiksnom stopom.
22.OBJASNITI POLITIKU BILANSIRANJA OBRTNIH SREDSTAVA.
Obrtna sredstva su ona cija se vrednost reprodukuje u jednom poslovnom ciklusu,I ciji je koeficijent obrta veci od 1.Osnova za vrednovanje obrtne imovine je nabavna vrednost koja predstavlja gornju granicu vrednovanja obrtne imovine.Procenjivanje vrednosti obrtne imovine zahteva postovanje nacela impariteta koji podrazumeva iskazivanje gubitka bez obzira da li su realizovani ili ne,a nerealizovani dobici po osnovu rasta cena ne smeju se uzeti u obzir. Gubici po osnovu razlicitih rizika obavezno se uzimaju u obzi,sto odgovara nacelu opreznosti I podrazumeva da se izmedju dve moguce vrednosti na dan bilansa za procenjivanje uvek bira niza.
23.BILANSIRANJE ZALIHA.
Zalihe predstavljaju znacajni deo ukupnih polsovnih sredstava preduzeca I vezuju za sebe veliki deo novcanih ulaganja.One predstavljaju sponu izmedju nabavne,proizvodne I finansijske funkcije u preduzecu.Procenjuju se po metodi pojedinih procena I metodi grupnih procena.Metoda pojedinacnog procenjivanja podrazumeva da je svako dobro predmet procene I korsiti se samo ako firma lageruje svoju robu.Zalihe se najcesce obarcunavaju po metodi grupnog procenjivanja I to tako sto se predmeti sabiraju u manje-vise homogene grupe koje se procenjuju kao celine.Metode zasnovane na pretpostavljenom redosldu trosenja zaliha,polaze od toga da se samo za poterbe obracuna troskova pretpostavlja redosled trosenja zaliha I on ne mora da se poklapa sa onim u praksi.Tu postoje cetiri metode :fifo-gde potorsnja odgovara redosledu nabavke,lifo-prvo se trose zalihe koje su prve nabavljene,hifo-prvo se trose njaskuplje nabavke I lofo-prvo se trose najjeftinije nabavke.
24.OBJASNITI BILANSIRANJE KRATKOROCNIH POTRAZIVANJA IZ POSLOVANJA.
Potrazivanja koja poticuiz isporuka I usluga predstavljaju rezultat polsovne aktivnosti I nazivaju se potrazivanja iz poslovanja.Ona su neposredno pred fazom pretvaranja u likvidan sredstva.njihova dalja konverzija je promena oblika aktive.Ne postoji jedinstvena klasifikacija I rasclanjivanje potrazivanja u bilansu vec postoje razliciti kriterijmi na osnovu kojih se prave razlicite kalsifikacije potrazivanja.Potrazivanja mogu da se dele prema roku dospeca,premanacinu nastanka I prema bonitetu.Nacelima urednog knjigovodstva odgovara shvatanje da potrazivnaje nastaje u ternutku prihvatanja robe I faktre od strane kupca,sto predstavlja osnovu za knjizenje prihoda od prodaje I potrazivanja.
25.BILANSIRANJE HARTIJA OD VREDNOSTI.
Hartije od vrednosti cine sve vrste hartija od vrednosti koje po svojim karakteristikama nemaju mesta u oviru pozicije finansijska ulaganja.Kratkkotrocne hartije od vrednsoti imaju rok dospeca kraci od jedne godine.Kratkorocne HOV koje je preduzece kupilo spadaju u likvidan sredstva kao I gotovina.Efikasno upravljanje gotovinom podrazumeva balansiranje izmedju dva osnovna kriterijuma,likvidnosti I rentabilnosti.Balansiranje se svodi na to da svaki suficit gotovine utice na smanjenje rentabilonosti,a svaki gotrovine ugrpzava likvidnsot.U sastavu ove bilansne pozicije nalaze se sve hartije koje nemaju mesta u okviru pozicije finansijska ulaganja.
26.BILANSIRANJE NOVCANIH SREDSTAVA.
Uobicajeno je da se novcana sredstav bilansiraju po nominalnim vrednostima posto se sve druge vrednosti izrazavaju njima.Kako se ova sredstav jedniom delom nalaze kod bankara ona predstavljaju neku vrstu potrazivvanja.Novcana sredstva jesu potrazivanja od drzave njihovog prvog eminenta.Kod svih pozicija bilnsne aktive postoji odredjen stepen rizicnosti sa kojim se uobicajeno mora racunati u procesu bilaniranja.Rizicnost se razlicito manifestije prema karakteru srdstava,I svojstvena je svakom obliku sredstava u bilansnoj aktivi.
30.NAVEDITE I OBJASNITE POKAZATELJE LIKVIDNOSTI.
Likvidnost predstavlja sposobnost preduzeca da u kratkom roku izmiri dospele obaveza.Pokazatelji likvidnosti su:koeficijent trenutne likvidnosti-stavlja u odnos novcana sredstva I kartkorocne obaveza,koeficijent ubrazne likvidnosti stavlja u odnos zbir novcanih sredstava I potrazivanja I kratkorocne obaveze,koeficijent tekuce likvidnsoti pokazuje odnos izmedju obrtnih sredstava I kratkorocnih obaveza I koeficijent finansijske stabilnosti pokazuje odnos osnovnih sredstava I zbira sopstvenog kapitala I dugorocnih obaveza.Koeficijen ubrzane likvidnosti treba da bude minimlano 1 sto znaci da kratkorocne obaveze ne smeju da budu vece od zbira iznosa novcanih sredstava I potrazivanja.Koeficijnt tekuce likvidnosti treba da bude veci od 2 sto znaci da obrtna sredstva moraju biti dvostruko veca od kratkorocnih obaveza.Koeficijen finansijske stabilnosti mora biti manji od 1,jer se iz dela dugorocnih izvora mora finansirati deo obrtnih sredstava.
31.NAVEDITE I OBJASNITE POKAZATELJE ZADUZENOSTI.
Pokazatelji zaduzenosti prduzeca formiraju se na osnovu bilansa stanja I pokazuju koliko je sredstava finansirano iz vlastitog kapitala,a koliko iz pozajmljenog.Pokazatelji:koeficijent zaduzenosti,koeficijent sopstvenog finansiranja,koeficijent finansiranja,pokrice troskova kamata,rigorozni stepen pokrica,opsti stepen pokrica. Kada se razmatra pokrice troskova kamata ,razmatra se koliko puta su kamate pokrivene ostvarenim iznosom oporezive dobiti.Ako je to pokrice vece,zaduzenost je manja I obrnuto.Opsti I rigorozni stepen pokrice racunaju se na osnovu bilansa stanja,I kod njih se razmatra pokrice osnovnih sredstava sopstevnim kapitalom,odnosnopokrice sopstevnim kapitalom uvecano za dugorocne obaveze.Stepen opsteg pokrica mora biti veci od 1 jer deo dugorocnih obaveza,zbog drzavanja likvidnosti,mora biti iskoriscena za finansiranje kratkotrajne imovine.
32.NAVEDITE I OBJASNITE POKAZATELJE AKTIVNOSTI.
Pokazatelje aktivnosti definisemo kao koficijente obrtaa racunjau se na osnovu odnosa prometa I prosecnog stanja.oni upucuju na brzinu cirkulacije imovine u poslovnom procesu.Pokazatelji:koeficijent obrta ukupne imovine,koeficijent obrta obrtnih sredstava,koeficijent obrta potrazivanja,trajanje naplate potrazivanja u danima.Moze se racunati koeficijent obrta ukupnih zaliha sirovina I mateijala I koeficijent obrta pojedinih vrsta zaliha.Isto tako je moguce racunati koeficijente obrta potrazivanjaza svakog pojedinog kupca.Sa apekta sigurnosti I sa aspekta uspesnosti bolje je da je koeficijent obrta sto veci broj odnosno,da je vreme vezivanja ukupne I pojedinih vrsta imovine sto vece.
33.NAVEDITE I OBJASNITE POKAZATELJE EKONOMICNOSTI.
Pokazatelji ekonomicnosti mere odnos prihoda I rashoda I pokazuju koliko se prihoda ostvari po jedinici rashoda.Ti pokazatelji se racunaju na osnovu podataka iz blansa uspeha.i oni su:ekonomicnost ukupnog poslovanja,ekonomicnost prodaje,ekonomicnost finansiranja.Osim ovi h pokazatelja potebno je racunati I analiticke pokzatelje ekonomicnosti.Na taj nacin moze se sagledati uticaj parcijalnih ekonomicnosti na ukupnu ekonomicnost poslovanja.Koeficijen ekonomicnosti treba da bude sto je moguce veci broj.
34.NAVEDITE I OBJASNITE POKAZATELJE RENTABILNOSTI.
Rentabilonost je princip da se ostvari sto veci profit uz optimalno ulaganje sredstava,a pokazateljis e racunaju na sonovu podataka iz bilnansa stanja I bilansa uspeha.Poakzatelji su:neto rantabilnost imovine,bruto rentabilnost imovine,rentabilonost sopstevnog kapitala.Pri utvrdjivanju rentabilnosti imovine razlikuju se neto I bruto rentabilnost.Njihova razlika upucuje na relativno poresko opterecenje u odnosu na ukupnu imovinu.Uk okntekstu pokazatelja rentabilonsti racuna se I rentabilnost sopstevnog kapitala koja je I najznacajnija.
35.NAVEDITE I OBJASNITE POKAZATELJE SIGURNOSTI FINANSIJSKIH PLASMANA.
Poakzatelji sigurnsoti finansijskih plasmana govore o uspesnosti ulaganjau akcije privrednih subjekata.Za njihovo izracunavanje potebni su podaci iz finansijskih izvestaja,podaci o akcijama,posebno o broju akcija I njihovoj trzisnoj vrednsoti.Pokazatelji su:dobit po akciji,dividend poa kciji,odnos ispalte dividend,odnos cene I dobiti po akciji,ukupna rentabilnost akcije,dividendna rentabilnost akcije.Razlikuju se ukupna I dividendna rentabilnost akcije.Tu je bitno da sopstveni capital nije iskazan po knjigovodstevnoj vec po trzisnoj vrednosti.U brojiocu tih pokazatelja se nalazi dobit a u imeniocu je trzisna vrednost akcije.
36.OBJASNITI ZADATI PRIMRA IZRACUNAVANJA NEKIH ANALITICKIH POKAZATELJA FINANSIJSKOG KAPACITETA PREDUZECA.
Koliko sam ja shvatila on ce dati BS I BU a mi treba da izanaliziramo na osnovu sledecih pokazatelja I damo ocenu, tako da je bitno kako se racunaju pokazatelji I koje su uobicajne vrednosti tih pokazatelja kako bi mi mogli da da kayemo da li preduyece dobro stoji u tom delu ili ne
Ovde se iz podata u BS I BU posmatraju sledeci pokazatelji finansijskog kapaciteta
Pokazatelj likvidnosti (podaci su u BS)
brojilac
imenilac
parametar
Koef. trenutne likvidnosti
Novčana sredstva
Kratkorocne obaveze
Oko 0,1
Koef. ubrzane likvidnosti
Novčana sredstva+ potrazivanja
Kratkorocne obaveze
Minimum 1
Koef. tekuće likvidnosti
Obrtna sredstva
Kratkorocne obavaveze
Veći od 2
Koef. Finansijske stabilnosti
Osnovna sredstva
Sopstveni capital + dugoročne obaveze
Manji od 1
Pokazatelj zaduženosti (podavi su u BS i BU)
brojilac
imenilac
parametar
Pokazatelj zaduženosti BS
Ukupne obaveze
Ukupna sredstva
Manji od 0,5
Koef.sopstvenog finasiranja BS
Sopstveni kapital
Ukupna sredstva
Nema parameter.
Koef.finasiranja BS
Ukupne obaveze
Sopstveni kapital
Nema parameter. Rizik je veći ako je veće učešće poyajmljenih izvora
Pokriće troškova kamata BU
Oporeziva dobit
kamate
Nema parameter pokazuje koliko iz dobiti može da se finasira kamata
Rigorozni stepen pokrića BS
Sopstveni kapital
Osnovna sredstva
Veći od 1
Opšti stepen pokrića BS
Sopstveni capital+dugoročne obaveze
Osnovna sredstva
Uvek veći od 1
Pokazatelj aktivnosti
brojilac
imenilac
parametar
Koef. Obrta ukupneimovine BU/BS
Ukupni prihod
Ukupna imovina
Nema parameter bolje što veći
Koef. Obrta obrtnih sredstava BU/BS
Ukupni prihod
Obrtna sredstva
Bolje što veći
Koef. Obrta potraživanja BU/BS
Prihod od prodaje
Potraživanja
Bolje što veći
Trajanje naplate potraživanja u danima BS
Br.dana u godini (365)
Koef.obrta potraživanja
Bolje što manji
Pokazatelj ekonomičnosti BU
brojilac
imenilac
parametar
Ekonomišnost uk. poslovanja
Ukupni prihodi
Ukupni rashodi
Veći od 1,a bolje što veći
Ekonomišnost prodaje
Prihodi od prodaje
Rashodi od prodaje
Veći od 1,a bolje što veći
Ekonomičnost finasiranja
Finansijski prihodi
Finanisjki rashodi
Veći od 1,a bolje što veći
Pokazatelj rentabilnosti
brojilac
imenilac
parametar
Neto rentabilnost imovine BU/BS
Neto dobit+kamate
Ukupna imovina
Nema parametra. Gleda se u odnosu na predhodne periode I grupaciju
Bruto rentabilnost imovine BU/BS
Dobit pre poreza+kamate
Ukupna imovina
Nema parametra. Gleda se u odnosu na predhodne periode I grupaciju
Rentabilnost sopstven. Kapitala BU/BS
Neto dobit
Sopstveni kapital
Nema parameter
Pokazatelj sigurnosti finansijskih
brojilac
imenilac
parametar
Dobit po akciji (EPS)
Neto dobit
Broj akcija
Nema parameter pokayuje kolika je dobit po akciji
Dividenda po akciji (DPS)
Deo dobit za dividende
Broj akcija
Nema parameter
Odnos naplate dividendi (DPR)
Dividenda po akciji (DPS)
Dobit po akciji (EPS)
Nema parameter
Odnos cene I dobiti po akciji (P/E)
Tržišna cena akcija (PPS)
Dobit po akciji (EPS)
Nema parameter
Ukupna rentabilnost akcija
Dobit po akciji (EPS)
Tržišna cena akcije (PPS)
Nema parameter
Dividendna rentabinost akcija
Dividenda po akciji
Tržišna cena akcije (PPS)
Nema parameter
37. MRS 1 – Prezentacija finansijskih izveštaja
Cilj MRS 1 je da propiše osnovu za prezentaciju finansijskih izveštaja opšte namene, kako bi oni bili uporedivi: kako sa izveštajima istog entiteta iz ranijih perioda, tako i sa izveštajima drugih entiteta.
Svrha finansijskih izveštaja je da pruže informacije o finansijskoj poziciji, finansijskom uspehu i tokovima gotovine, koje će biti od koristi širem krugu korisnika u donošenju ekonomskih odluka.
Prema MRS 1 FI opšte namene su: Bilans stanja, Bilans uspeha, Izveštaj o promenama na kapitalu, Izveštaj o tokovima gotovine i Napomene. Svi drugi izveštaji menadžmenta ne podležu MSFI.
MRS 1 važi za sve vrste preduzeća uključujući banke i osiguravajuća društva.
45. MRS 2 – Zalihe
Cilj MRS 2 je propisavanje načina računovodstvenog obuhvatanja zaliha. Osnovno pitanje je određivanje iznosa izdataka koje treba priznati kao sredstvo i voditi u evidencijama do priznavanja povezanih prihoda.
Delokrug – primenjuje se na sve zalihe osim na: radove u toku, u okviru ugovora o izgradnji, finansijske instrumente i biološka sredstva koja se odnose na poljoprivredne delatnosti i poljoprivredne proizvode.
Zalihe se odmeravaju po nižoj od sledeće dve vrednosti – nabavnoj vrednosti/ceni koštanja ili neto ostvarivoj vrednosti. Nabavna vrednost/cena koštanja obuhvata sve troškove nabavke, troškove konverzije i druge troškove nastale u procesu dovođenja zaliha na sadašnju lokaciju i u sadašnje stanje.
Nabavna vrednost/cena koštanja zaliha, osim u slučaju stavki zaliha koje nisu međusobno zamenjive, utvrđuje se primenom FIFO metoda (prvi ulaz – prvi izlaz) ili metoda ponderisanog prosečnog troška.
46. MRS 7 – Izveštaj o tokovima gotovine
Informacije o tokovima gotovine entiteta korisne su u pružanju osnove korisnicima finansijskih izveštaja za procenjivanje sposobnosti entiteta da generiše gotovinu i gotovinske ekvivalente, i potrebe entiteta da koristi te tokove gotovine. Cilj MRS 7 je da obezbedi dostavljanje informacija o istorijskim promenama u gotovini i ekvivalentima gotovine, putem Izveštaja o tokovima gotovine, koji tokove gotovine određenog perioda klasifikuje kao tokove gotovine iz: Poslovnih aktivnosti, Investicionih aktivnosti i Aktivnosti finansiranja.
Delokrug – entitet priprema Izveštaj o tokovima gotovine u skladu sa zahtevima ovog standarda, i prezentuje ga kao sastavni deo svojih finansijskih izveštaja za svaki period za koji se finansijski izveštaji prezentuju.
47. MRS 8 – Računovodstvene politike, promene računovodstvenih procena i greške
Cilj ovog standarda je da propiše kriterijume za izbor i promenu računovodstvenih politika, kao i za obelodanjivanje promena računovodstvenih politika, računovodstvenih procena i korekcije grešaka. Želi se poboljšati relevantnost i pouzdanost finansijskih izveštaja entiteta i njihova uporedivost sa onima iz prethodnog perioda, kao i sa finansijskim izveštajima drugih entiteta.
Promena računovodstvene procene je korigovanje knjigovodstvene vrednosti sredstva ili obaveze ili iznosa periodičnog trošenja sredstva, koje proizilazi iz procene sadašnjeg stanja, i povezanih očekivanih budućih koristi i obaveza. Promene računovodstvenih procena proizilaze iz novih informacija ili novih događaja.
Greška iz prethodnog perioda se ispravlja retrospektivnim prepravljanjem podataka izuzev ako je neizvodljivo utvrditi bilo efekte koji se odnose na određeni period ili kumulativni efekat greške.
48. MRS 10 – Događaji posle datuma bilansa stanja
Cilj ovog standarda je propisivanje: slučajeva u kojim entitet treba da koriguje svoje FI po osnovu događaja posle izveštajnog perioda, obelodanjivanje informacija koje entitet vrši o datumu kada su FI odobreni za objavljivanje i o događajima nastalim nakon izveštajnog perioda.
Događaji posle izveštajnog perioda su povoljni ili nepovoljni događaji koji nastaju između kraja izveštajnog perioda i datuma kada su FI odobreni za objavljivanje.
Mogu se klasifikovati u 2 vrste događaja:
Korektivni događaji – pružaju dokaz o okolnostima koje su postojale na kraju izveštajnog perioda
Nekorektivni događaji – ukazuju na okolnosti koje su nastale posle izveštajnog perioda .
49. MRS 11 – Ugovori o izgradnji
Cilj MRS 11 je da propiše računovodstveno evidentiranje prihoda i troškova koji se odnose na ugovore o izgradnji. Osnovno pitanje je alokacija ugovornog prihoda i ugovornih troškova na obračunske periode u kojima se obavlja izgradnja.
Prihod obuhvata: početni iznos prihoda dogovoren ugovorom i varijacije ugovorenog rada, i finansijske stimulacije u meri u kojoj je verovatno da će rezultirati prihodom i kada ih je moguće pouzdano meriti.
Troškovi obuhvataju: troškove koji se direktno odnose na ugovor, troškove koji su pripisani ugovornim aktivnostima i mogu se alocirati datom ugovoru i drugi troškovi za koje se kupac posebno tereti.
Kada se ishod ugovora o izgradnji može pouzdano proceniti, prihodi i troškovi se priznaju u zavisnosti od stepena izvršenja ugovora na kraju izveštajnog perioda.
Kada se ishod ugovora o izgradnji ne može pouzdano proceniti: prihod se priznaje samo za one nastale troškove za koje je verovatno da će se nadoknaditi i troškovi se priznaju u periodu u kom su nastali.
51. MRS 16 – Nekretnine, postrojenja i oprema
Cilj ovog standarda je da propiše računovodstveno obuhvatanje nekretnina, postrojenja i opreme.
Osnovna pitanja računovodstvenog obuhvatanja NPO su: priznavanje sredstava, utvrđivanje njihovih knjigovodstvenih vrednosti, troškovi amortizacije i gubici usled umanjenja vrednosti.
Stavka NPO se priznaje kao sredstvo ako i samo ako: je verovatno da će se buduće ekonomske koristi povezane sa tim sredstvom prilivati u entitet i ako se nabavna vrednost/cena koštanja može pouzdano odmeriti.
NPO koji ispunjavaju uslove da budu priznati kao sredstvo, početno se vrednuju po svojoj nabavnoj vrednosti/ceni koštanja. Odmeravanje nakon početnog priznavanja može biti po:
Modelu nabavne vrednosti
Modelu revalorizacije.
Entitet izabranu računovodstvenu politiku primenjuje na celu grupu NPO.
52. MRS 17 – Lizing
Cilj ovog Standarda je da propiše odgovarajuće računovodstvene politike i obelodanjivanja kod davaoca lizinga i korisnika lizinga koji će se primenjivati u vezi sa finansijskim i operativnim lizingom.
Lizing je sporazum po kome davalac lizinga prenosi na korisnika lizinga pravo korišćenja sredstava za dogovoreni vremenski period u zamenu za plaćanje ili niz plaćanja.
Korisnici lizinga u finansijskim izveštajima priznaju finansijski lizing kao sredstvo i obavezu u svojim bilansima stanja (početno priznavanje), dok minimalna plaćanja lizinga treba podeliti između finansijskog troška i smanjenja neizmirene obaveze (naknadno odmeravanje) .
Davaoci lizinga priznaju sredstva pod finansijskim lizingom u svojim izveštajima i prezentuju ih kao potraživanje u iznosu jednakom neto investiranju u lizing (inicijalno priznavanje). Naknadno odmeravanje podrazumeba priznavanje finansijskog prihoda.
53. MRS 18 – Prihodi
Prihod se u Okviru za pripremu i prezentaciju FI definiše kao bruto priliv ekonomskih koristi tokom obračunskog perioda u obliku priliva ili povećanja sredstava ili smanjenja obaveza, koji nastaje iz redovnih aktivnosti entiteta, a ima za rezultat porast kapitala koji ne predstavlja korist po osnovu doprinosa učesnika u kapitalu. Prihod uključuje samo bruto priliv ekonomskih koristi koje je entitet primio ili potražuje.
Cilj Standarda je da propiše računovodstveni postupak za prihode, a primenjuje se u računovodstvenom obuhvatu prihoda koji nastaju iz transakcija: prodaja robe, pružanje usluga i korišćenja sredstava entiteta od strane drugih, čime se ostvaruju kamate, tantijeme i dividende.
Prihod treba da se odmerava po fer vrednosti primljenih ili potraživanih naknada.
54. MRS 19 – Primanja zaposlenih
Cilj ovog standarda je propisivanje načina računovodstva i obelodanjivanja primanja zaposlenih. Ovim standardom se zahteva od entiteta da prizna:
Obavezu – kada je zaposleni pružao usluge u zamenu za primanja koja će mu biti isplaćena,
Rashod – kada entitet troši ekonomske koristi nastale iz usluga koje je zaposleni pružio u zamenu za primanja.
Ovaj Standard poslodavac treba da primenjuje u računovodstvu za sva primanja zaposlenih, osim onih za koje se primenjuje IFRS 2 – Plaćanja akcijama.
Primanja zaposlenih uključuju:
kratkoročna primanja zaposlenih (zarade, plate i doprinosi za socijalno osiguranje, plaćen godišnji odmor i bolovanje, nemonetarna primanja i sl.),
primanja zaposlenih po prestanku zaposlenja,
ostala dugoročna primanja zaposlenih (dozvoljeno plaćeno odsustvo, jubilarna primanja),
otpremnine.
55. MRS 20 - Računovodstveno obuhvatanje državnih davanja
Ovaj standard se primenjuje za računovodstveno obuhvatanje i obelodanjivanje državnih davanja i za obelodanjivanje drugih oblika državne pomoći.
Državna davanja se ne priznaju sve dok ne postoji opravdana uverenost: da će se entitet pridržavati uslova povezanih sa davanjima i da će davanje biti primljeno.
Državno davanje koje se prima kao nadoknada za nastale rashode ili u svrhu pružanja direktne finansijske podrške entitetu se priznaje u bilansu uspeha u kojem se prima.
Državna davanja povezana sa sredstvima iskazuju se kao odloženi prihod po osnovu davanja ili oduzimanjem iznosa davanja prilikom izračunavanja knjigovodstvene vrednosti sredstva.
Iz definicije državnih davanja su isključeni izvesni oblici državne pomoći za koje se ne može pouzdano odmeriti vrednost, kao i transakcije sa državom koje se ne mogu razlikovati od uobičajenih poslovnih transakcija entiteta (besplatni tehnički saveti, besplatni marketinški saveti i obezbeđenje garancija).
56. MRS 21 – Efekti promena deviznih kurseva
Cilj je da se propiše način uključivanja transakcija u stranoj valuti i inostranih poslovanja u FI entiteta i prevođenja FI u valutu za prezentaciju. Glavna pitanja su: koji devizni kurs koristiti i kako iskazati efekte promene deviznih kurseva. Transakcija u stranoj valuti se kod početnog priznavanja evidentira u funkcionalnoj valuti tako što se primenjuje promptni devizni kurs na datum transakcije.
Na kraju svakog izveštajnog perioda: monetarne stavke u stranoj valuti se prevode korišćenjem zaključnog kursa, nemonetarne stavke merene po istorijskom trošku u stranoj valuti, prevode se korišćenjem kursa na datum transakcije i nemonetarne stavke koje se odmeravaju po fer vrednosti u stranoj valuti, prevode se korišćenjem kursa na datum kada je fer vrednost određena.
Kursne razlike nastale po osnovu izmirenja monetarnih stavki ili kod prevođenja tih stavki po kursevima različitim od onih po kojima je vršeno prevođenje priznaju se u dobitku ili gubitku perioda u kom su nastali.
57. MRS 23 – Troškovi pozajmljivanja
Troškovi pozajmljivanja koji su direktno pripisivi sticanju, izgradnji ili proizvodnji sredstva koje se kvalifikuje čine deo nabavne vrednosti/cene koštanja tog sredstva (kapitalizuju se). Drugi troškovi pozajmljivanja se priznaju kao rashod. Troškovi pozajmljivanja su kamata i drugi troškovi koje entitet ima u vezi sa pozajmljivanjem sredstava.
Entitet treba da započne kapitalizaciju troškova pozajmljivanja, kao deo nabavne vrednosti sredstva koje se kvalifikuje, na datum početka kapitalizacije, a prestaje sa kapitalizacijom kada su završene sve aktivnosti neophodne da bi se sredstva koja se kvalifikuju pripremila za planiranu upotrebu ili prodaju.
Entitet obelodanjuje: kapitalizovani iznos troškova pozajmljivanja u toku perioda i stopu kapitalizacije.
58. MRS 24 – Obelodanjivanje povezanih strana
Cilj ovog Standarda je da obezbedi da FI entiteta sadrže obelodanjivanja koja su neophodna da bi se skrenula pažnja na mogućnost, da je na finansijsku poziciju i dobitak ili gubitak možda uticalo postojanje povezanih strana, kao i transakcije i postojanja neizmirenih salda sa njima. Na rezultat i finansijsku poziciju može uticati odnos sa povezanom stranom, čak i ako ne postoje transakcije sa povezanom stranom. Odnosi između matičnih i zavisnih entiteta se obelodanjuju bez obzira da li je bilo transakcija između ovih povezanih strana.
59. MRS 27 - Konsolidovani i pojedinačni finansijski izveštaji
Ovaj Standard se primenjuje pri sastavljanju i prezentaciji konsolidovanih FI za grupu entiteta pod kontrolom matičnog entiteta.
Matični entitet ne mora da sastavlja konsolidovane FI ako i samo ako je i sam zavisni entitet koji je u vlasništvu nekog drugog entiteta, ako se dužničkim ili instrumentima kapitala matičnog entiteta ne trguje na javnom tržištu, krajnji matični entitet sastavlja konsolidovane FI dostupne za javnu upotrebu u skladu sa MSFI.
FI matičnog entiteta i njegovih zavisnih entiteta koji se koriste pri sastavljanju konsolidovanih FI treba da se sastave na isti datum izveštavanja.
Konsolidovane FI treba sastavljati korišćenjem jednoobraznih računovodstvenih politika za slične transakcije.
60. MRS 28 – Investicije u pridružene entitete
Ovaj standard se primenjuje na računovodstveno obuhvatanje investicija u pridružene entitete.
Investicija u pridruženi entitet se računovodstveno obuhvata primenom metoda udela osim kada:
- postoje dokazi da je stečena i drži se isključivo sa radi otuđenja u roku od 12 meseci od datuma sticanja,
- se primenjuje izuzetak koji dozvoljava matičnom entitetu koji takođe ima investiciju u pridruženi entitet, da ne sastavlja konsolidovane FI.
Investitor prekida da koristi metod udela od datuma kada prestane da ima značajan uticaj nad pridruženim entitetom.
Posle gubitka značajnog uticaja, investitor odmerava po fer vrednosti svaku investiciju koju investitor zadržava kod prethodno pridruženog entiteta.
70. MRS 26 – Računovodstvo i izveštavanje planova penzijskih primanja
Standard se primenjuje u FI planova penzijskih primanja tamo gde se takvi izveštaji sastavljaju.
Bavi se računovodstvenim izveštavanjem od strane plana svim učesnicima posmatranim kao grupa, ne bavi se pružanjem izveštaja pojedinačnim učesnicima o njihovim pravima na penzije.
Komplementaran je sa MRS 19.
Mogu biti planovi definisanih doprinosa ili planovi definisanih primanja.
Sadašnja vrednost očekivanih plaćanja prema planu penzijskih primanja, može se izračunati i prezentovati u FI primenom: tekućeg nivoa zarada ,projektovanog nivoa zarada, do vremena penzionisanja učesnika.
U mnogim zemljama, aktuarske procene se pribavljaju svake tri godine, ne češće.
Investicije (ulaganja sredstava) u planove penzijskih primanja treba knjižiti po fer vrednosti.
U slučaju utrživih hartija od vrednosti, fer vrednost je tržišna vrednost.
16