Ishrana trudnica i dojilja

Visoko zdravstveno –sanitarna škola strukovnih studija “VISAN” Beograd Predmet: Ishrana i dijatetika SEMINARSKI RAD Tema: Ishrana trudnica i dojilja Student: Andrea Nađfeješ (8-II/2017) Mentor: Kristina Vojvodić 2017. Beograd Sadržaj 1. Uvod 1 2. Plan pravilne ishrane u toku trudnoće 2 2.1 Potreba za energijom 2 2.2 Proteini u trudnoći 2 2.3 Fe u trudnoći 3 2.4. Kalcijum u trudnoći 4 2.5. Vitamini u trudnoći 5 3. Dojenje 6 3.1. Kalcijum za dojilje 7 4. Alkohol u toku dojenja 8 5. Konzumiranje cigareta u toku dojenja 8 6. Kofein tokom dojenja 9 7. Zaključak 10 8. Literatura 11  Uvod Ishrana trudnica je veoma važna ,kako i za samu trudnicu,tako i za razvoj ploda koje nosi u sebi.Ishrana treba da bude prvenstveno zdrava i raznolika,takođe i umerena. Zato što, za zdravlje trudnice i normalan razvoj ploda, nije bitna količina hrane,nego njen kvalitet. Zdrava i pravilna ishrana u trudnoći zahtevaju posebnu pažnju i dobar plan.Od početka trudnoće neophodno je posebnu pažnju posvetiti konzumiranju proteina,kalcijuma,gvožđa,cinka,folne kiseline i joda i unosu količine tečnosti(vode) .Nutritivne potrebe zavise od životne dobi,telesne mase,konstitucije ,ali i fizičke aktivnosti i zdravlja trudnice.Ishrana trudnica se pojačava po nedeljama i mesecima. Takođe pravilna i kvalitetna ishrana treba da se nastavi posle porođaja,odnosno kada počne dojenje bebe. Plan pravilne ishrane u toku trudnoće 2.1 Potreba za energijom Energetski zahtevi rastu do 12% tokom trudnoće,to je zbog povećanja telesne težine majke ,takođe dolazi do porasta I ubrzanja bazalnog metabolizma od 10-15%. Preporučeni unos energije za trudnice je sledeći: U prvom trimestru nema potrebe za dodatnom energijom Drugi trimester je 1400kJ ili 340 kalorija Treći trimester iznosi veći unos energije 1900kJ ili 452 kalorije Potreba za viškom energije, može biti zadovoljena odabirom jednog serviranja vise iz svih 5 skupova namirnica. Pri odabiru namirnica, važno je napomenuti da bi se trebale odabirati namirnice veće nutritivne gustoće jer su potrebe za nutrijentima u trudnoći veće nego potrebe za energijom kada žene nisu trudne(celovite žitarice, leguminoze, tamnozeleno povrće, citrusi, nemasno mleko i mlečni proizvodi, nemasno crveno meso, meso peradi, riba, jaja). 2.2 Proteini u trudnoći Proteini su izgrađeni od aminokiselina. Telo može sintetisati neke aminokiseline, dok neophodne aminokiseline unosimo putem hrane. Proteini su neophodni za izgradnju i popravku tkiva,za sintetizaciju hormona,enzima,antitela i za mnoge druge telesne fukcije.Odgovarajući unos energije,zajedno sa adekvatnim unosom proteina u ishrani je potreban da bi omogućilo aminokiselinama i proteinima,da izvršavaju svoje funkcije.Zahtevi proteina povećavaju se u trudnoći,kako bi se podržala sinteza maeteričnog tkiva i fetalnog rasta,prvenstveno u trećem tromesečju.Čini se da postoji metabolička adaptacija u trudnoći,koja povećava efikasnost sinteze proteina od početka trudnoće. (Duggleby and Jackson 2002.) Potrebe za proteinima tokom trudnoće su povećane kako bi se omogućila pravilna sinteza majčinog tkiva, ali i tkiva ploda. Potrebe za proteinima se povećavaju samim napredovanjem trudnoće, a maksimum dostižu tokom trećeg tromesečja. Preporucena količina belančevina u trudnoći iznosi do 60g dnevno (sto je više za 10-15g kod žene koja nije u drugom stanju). Glavni izvori ovih nutrijenata su sledeći: meso,mleko,jaja i sir,ovi sastojci istovremeno obezbedjuju kalcijum,gvozdje i vitamin iz grupe B-komplexa. Tokom drugog I treceg trimestra (od 4.-9. meseca trudnoce) preporučuje se dodatna količina od 300kcl. Adekvatan unos proteina do 20.nedelje trudnoće,značajan je za razvoj ploda. Redukcija unosa proteina tokom trudnoće, dovodi do manjeg broja sintetiziranih stanica u tkivu ploda, a time i do manjeg sveukupnog broja stanica prilikom samog rođenja, pa i oštećenja mozga. Posebnu brigu o unosu proteina trebaju voditi trudnice koje su na vegetarijanskoj ili veganskoj ishrani. 2.3 Fe u trudnoći Gvožđe je prisutno u hemoglobinu,kao nosilac kiseonika u krvi, jetri,misićima,ostalim tkivima i mnoštvo ćelijskih enzima.Preko 60% Fe se nalazi u hemoglobinu a oko 25% u skladištu feritnog gvožđa,uglavnom u jetri (McPhail 2002). Postoje 2 tipa Fe u ishrani,to su hemijsko gvožđe i ne hemijsko gvožđe. Hemijsko gvožđe koje se nalazi u mesu,peradi i ribi se apsorbuje od 20% do 30%. Gvožđe koje nije hemijsko,iz ne životinjskih izvora kao što su biljna ishrana,utvrđivanje gvožđa u hrani je manje biološki dostupno I njegova apsorpcija iznosi 5% ili manje. Apsorpcija zavisi od fizioloških zahteva,statusa gvožđa svakog pojedinca i dijetetskog sastava. Fe u trudnoći treba da osigura rast fetusa i da pojača volumen krvi majke. Preporučeni unos gvožđa u trudnoći iznosi 27mg dnevno. Vitamin C pomaže pri apsorbovanju Fe ,takođe sprečava prerano prsnuće ovojnice ploda. Dobri izvori gvožđa su: crveno meso, džigerica, žitarice, riba (skuša, sardine), jaja, pasulj, integralni ili crni hleb, lisnato zeleno povrće, suve kajsije, suve šljive, borovnice, kopriva (kapi), cvekla, spanać, kakao utiču na povećanje nivoa gvožđa. Kopriva sadrži gvožđe, bakar i vitamin C, ali i mangan koji stimuliše oslobađanje gvožđa iz depoa. Faktori rizika u toku trudnoće i dojenja ,može doći do njegovog deficita i to ukljčuje sledeće: Ispražnjeno skladište gvožđa pre i tokom trudnoće Post-partumna anemija Post-partumno krvarenje Vegeterijanska ishrana Hronična upotreba aspirina-što rezultira gastrointenstinalnim lezijma Mali udeo faktora koji povećavaju apsorbciju Fe – naročito vitamin C Visok udeo faktora koji smanju apsorpciju Nedostatak Fe u trudnoći dovodi do poremećene funkcije crvenih krvnih zrnaca,umora,bledila,loše koncentracije i povećanog rizika od infekcija i izgleda da je uobičajeno u trudnoći. 2.4. Kalcijum u trudnoći Fetalni zahtevi za Ca su značajni,ali ih u velikoj meri ispunjava materinska povećana apsorpcija kalcijuma,promet i zadržavanje u ranoj trudnoći.Materijalna koštana masa se smanjuje u trudnoći bez obzira na stanje Ca majke.Većina Ca se prenosi na fetus tokom trećeg tromesečja. (Institute of Medicine 1997). Preporučeni unos Ca za trudnice i dojilje: RDI za trudnice i dojilje u starosnoj dobi od 19 I više godina iznosi 1000mg dnevno,što važi i za žene koje nisu trudne RDI za trudnice i dojilje od 14-18 godina 1300 mg dnevno RDI za adolescentne trudnice iznosi povećan zahtev,zato što i njihove same kosti rastu (NHMRC 2006). Praktičan savet Trudnice i dojilje,treba da jedu najmanje 3 porcije hrane bogate Ca,kao što su mleko,sir i jogurt da bi se obezbedio adekvatan unos Ca. Ovo je posebno važno tokom dojenja. Žene koje izbegavaju mlečne proizvode,moraju održavati adekvatne količine uzimanja hrane,da bi na neki način unosili Ca kroz npr: konzerviranu ribu sa kosti,orasi,zeleno lisnato povrće,suho voće,žitarice… Prehrambeni izvori Ca su pozeljan dodatak ishrani,međutim dodatak Ca je potreban ako unos kalcijuma iz same ishrane nije adekvatan Odgovarajući unos kalcijuma može biti zaštita od hipertenzivnih poremećaja tokom trudnoće. 2.5. Vitamini u trudnoći Vitamin A je uključen u viziju,reprodukciju,ekspresiju gena,emrionalni razvoj,rast,imunološku funkciju,integritet epitelija i preuređevinjanje kostiju. Status vitamin A je pozitivno koreliran sa rođenjem težine,obima glave,dužinu I trudnoću. Glavni izvor ovog vitamina je retinol u životinjskim proizvodima kao što su riba,žumance,mleko,drugi mlečni poizvodi. Vitamin D glavna funkcija ovog vitamin je održavanje serumskih koncentracija kalcijuma i fosfora.Optimizira zdravlje kostiju. Ovaj vitamin se sintetizuje u koži,zbog čega ishrana zavisi od izloženosti na Suncu. Žene koje su redovno izložene sunčevoj svetlosti,mnogo su manje zavisne od ishrane bogate ovim vitaminom.Izvor ovog vitamina se nalazi u masnoj ribi: jegulja,skuša,u ribljem ulju,jetri i jajima. Vitamin K uključen je u normalnu koagulaciju krvi. Sintetizuje se u crevima,uz malo unosa u ishranu. Dobri izvori ovog vitamina su zeleno lisnato povrće,sojino i kanolsko ulje,margarin. Dojenje Par dana nakon porođaja ishrana treba da bude lagana, tečna i kašasta i da se sastoji od kiselo mlečnih proizvoda, voća,povrća u vidu sokova, čorbica, kompota, pirea.Nakon druge nedelje žena moze da jede običnu mešovitu hranu. Povećati unos tečnosti, naročito vode, koja je izuzetno bitna za sve procese u organizmu, popijte bar 8 čaša dnevno, a od ostale tečnosti uključite ceđene sokove, nikako veštačke , čorbice, blage čajeve. Od čajeva se preporučuju kim, anis ,komorač, kupina, šipak...Čajevi će ublažiti probleme sa grčevima, a pospešuju i proizvodnju mleka. Iz ishrane u potpunosti isključiti alkohol, kafu, cigarete, gazirane napitke, zeleni i crni čaj, slatkiše, suhomesnate proizvode, majonez , kečap i ostale prerađevine koje sadrže puno aditiva i konzervanasa, koji takođe dospevaju u mleko. Namirnice koje mogu da izazovu grčeve kod beba i alergije i koje bi trebalo izbaciti u prvih par meseci su pasulj, grašak, sočivo, soja, bob, boranija, kupus, brokoli, karfiol, citrusi, jezgrasto voće, masna i začinjena hrana. Namirnice koje su preporučuju su pirinač, proso, kinoa, heljda, ovas, raž, jogurt, mladi sir, kiselo mleko, piletina, riba, jaja, krompir, šargarepa, tikvice, paprika, paradajz, jabuka, kruška, breskve… Materijalno skladište masti predstavlja značajan izvor energije pri dojenju. Gubitak težine pri samom dojenju,zbog mobilizacije telesne masti,prijavljen je u većini populaciji žena. Dobro hranjene žene su izgubile oko 800 g mesečno,tokom prvih 6 meseci dojenja,neuhranjenje žene su gubile oko 100 g mesečno (Butte and Hopkinson 1998). Prosečna dodatna energija za dojilje iznosi 2000do 2100 kJ ili 476 do 500 kalorija dnevno. Vrednost od 2000kJ predstavlja dnevnu punu energiju za dojenje tokom prvih šest meseci.Proizvodnja mleka 780ml dnevno,sadržaj mlečne energije je 2,7kJ. u drugom šestomesečnom period dojenja proizvodnja mleka je oko 600 ml dnevno,međutim energetski zahtevi ostaju isti jer su telesne masti smanjene I nisu dostupne kao izvor energije. Kalcijum za dojilje Žena koja doji,prenosi približno 260mg dvevno kalcijuma do majčinog mleka(Goulding 2002). Glavni izvori kalcijuma za žene koje doje su sledeće namirnice: mleko oko 38%,sir oko 11%,hleb oko 6%,ostali mlečni proizvodi 5 %,bezalkoholna pica oko 6%,povrće 5 %. Hrana se veoma razlikuje u količini kalcijuma,npr mleko ima visok sazdržj kalcijuma u sebi. Određena hrana jakog mirisa (luk, brokoli, kupus, karfiol, začini ili pasulj) može da mleko učini neprijatnim i da kod pojedinih beba izazove uznemirenost. Ako dođe do toga, napravite pauzu u uzimanju te hrane. - Neke bebe ne tolerišu proteine kravljeg mleka, a majci koja doji je potreban kalcijum. Nemlečni izvori kalcijuma su: brokoli, kupus, sok od narandže, žitarice, bundeva, losos. Poslednja istraživanja su pokazala da kalcijum i druge komponente iz mlečnih proizvoda potiskuju hormone koji potpomažu nagomilavanje masti. Alkohol u toku dojenja Rezultati ograničenog istraživanja o uticaju alkohola tokom dojenja,dosledno pokazaju smanjenje laktacijskih preformansi.Količina i kvalitet mleka mogu biti kompromitovani I reflex izlivanja mleka se smanjuje ako majka pije alcohol redovno ili u velikoj meri. (Liston 1998) Smanjenje kvaliteta mleka može se desiti kroz metaboličke efekte velikog unosa alkohola,kao što je inhibicija sinteze proteina,fluktuacije u nivoima glukoze,promena lipidnog metabolizma I smanjenim unosom i apsorpcijom i metabolizam vitamina. The Institute of Medicine (1991) zaključio je da višak od 0,5g alcohola na kilogram telesne težine majke,može biti štetan za bebu,potencijalno zbog smanjenja zapremine mleka. Žene koje konzumiraju umereno pa sve do velikih količina alkohola,imaju veći nivo alkohola u mleku nego u krvi. Konzumiranje cigareta u toku dojenja Nekoliko studija pokazuje da pušenje cigareta tokom dojenja,smanjuje volume mlečne masti,majčinog mleka. (Matheson and Rivrud 1989; Vio et al 1991) Takođe, dovodi i do sporijeg dobijanja telesne mase kod bebe. Nikotin je prisutan oko 1,5-3 puta vise u majčinom mleku nego u samoj krvnoj plazmi majke. Toliko je koncetrovanije u mleku,nego u krvi. Praktičan savet Žene ne smeju pušiti ako su trudne ili dojilje Ako žena dojilja nastavi da puši,dim se treba minimizirati i ne treba da puši pre dojenja I tokom dojenja. Ne sme se pušiti u prisutvo deteta,nego spolja. Žene koje prestaju ili smanjuju pušenje,mogu se obratiti stručnoj pomoći koja je vezana za ishranu . Da se obrate nutricionisti ili dijetetkinji u povećanom unosu energije I povećanju telesne mase. Ako žena odabere da puši tokom trudnoće, za njih je posebno važno jesti raznovrsnu hranljivu hranu, uključujući i preporučeni broj porcija od četiri glavne grupe hrane i da prate smernicu za hranu i ishranu Kofein tokom dojenja Kofein je blagi stimulant centralnog nervnog sistema,prisutan je u pićima,čokoladi,kao kafa,čaj,energetska pica… Kofein se prenosi u majčino mleko i luči se iz njega.Veliko koefeinsko opterećenje u majčinom mleku može dovesti do lošeg spavanja i razdražljivosti,povremeno i povećana aktivnost creva. (American Academy of Pediatrics 2001). Praktičan savet Trudnice i dojilje treba da ograniče konzumaciju kofeina na oko 300mg devno. Imajte na umu da je 300mg kofeina pirbližno ekvivalentan jednoj,produženoj crnoj kafi ili 6 šoljica insant kafe,ili 6 šoljica čaja. Žene koje doje treba da imaju na umu,da koefin može dovesti do razdražljivosti I neispavanosti dojenčadi. Zaključak Organizam žene je prilagođen biološkom zadatku da se u njemu začinje, razvija i raste plod. Zbog zdravlja majke i njenog deteta mora se posvetiti velika pažnja planiranju pravilne ishrane u trudnoći i laktaciji. Međutim, savremeni način života, stres, problemi sa kojima se svakodnevno susrećemo, sve duže radno vreme, nedostatak materijalnih sredstava dovodi do toga da je teško ispoštovati zahteve za redovnim i zdravim obrocima. U trudnoći i laktaciji mnogo više pažnje treba posvetiti pravilnoj ishrani obzirom na to da zdravlje deteta zavisi od zdravlja majke. Trudnoća i laktacija su posebna stanja svake žene, koja su praćena različitim fiziološkim promenama. U toku laktacije proizvodi se kako se to danas popularno naziva ”proizvod snova” a to je majčino mleko. Dostupno je svima na rođenju i utiče na zdravlje i život bebe, ali i kasnije na dug i zdrav životni vek. U cilju prevencije zdravlja i zdravog načina ishrane u toku trudnoće i laktacije , neophodno je uključiti tim lekara i nutricionista koji bi efikasno planirali ishranu u ova dva iako slična ipak razlita perioda u životu žene. Literatura Ministry of Health. 2006. Food and Nutrition Guidelines for Healthy Pregnant and Breastfeeding Women: A background paper. Wellington: Ministary of Health Ishrana u trudnoći. 2017; Available from: http://zena.blic.rs/porodica/ishrana-u-trudnoci-najzdravije-namirnice-za-buduce-mame/pmfr52w. Alterov, A. Pravilna ishrana porodilja i dojilja. 2017; Available from: http://mogujatosama.rs/pravilna-ishrana-porodilja-i-dojilja-rec-nutricioniste-7368. Haas, A.V. Prehrana u trudnoći. 2003. Krstarica. Ishrana trudnica. 2017; Available from: https://www.krstarica.com/zdravlje/ishrana/sta-trudnice-ne-bi-trebalo-da-jedu/. Mihajlović, V. Gvožđe u krvi. 2011; Available from: https://vesnamihajlovicblog.wordpress.com/2011/12/02/kako-poboljsati-gvozdje-zeljezo-u-krvi-deset-nacina-kako-da-ojacate-imunitet/. Nikolić, M., Ishrana tokom životnog ciklusa. Vuković V. , P.J., Značaj pravilne ishrane tokom trudnoće. 13 3