Дунав у Србији путовање кроз техничке музеје Београд 2018 Издавач Музеј науке и технике - Београд Изложба Дунав у Србији – путовање кроз техничке музеје организована је поводом Пете конференције Европске мреже речних музеја одржане у Београду, у Музеју науке и технике, од 25. до 28. септембра 2018. године. За издавача Рифат Куленовић Аутор концепта изложбе Гордана Каровић, Музеј науке и технике Уредницe Јелена Јовановић Симић Зорица Циврић Аутори Гордана Каровић, Музеј науке и технике Илија Галоња, Јавно водопривредно предузеће „Воде Војводине“ – Музеј вода „Никола Мирков“ Ненад Лукић, Музеј науке и технике Дарко Младеновић, Музеј ваздухопловства – Београд Снежана Тошева, Музеј науке и технике Филип Форкапић, Музеј Војводине – Музејски комплекс Кулпин Зорица Циврић, Музеј науке и технике Саша Шепец, Музеј науке и технике Јавно предузеће „Пошта Србије“ – група аутора Дунав у Србији – путовање кроз техничке музеје – каталог изложбе Аутори Гордана Каровић, Музеј науке и технике Илија Галоња, Јавно водопривредно предузеће „Воде Војводине“ – Музеј вода „Никола Мирков“ Ненад Лукић, Музеј науке и технике Дарко Младеновић, Музеј ваздухопловства – Београд Снежана Тошева, Музеј науке и технике Филип Форкапић, Музеј Војводине – Музејски комплекс Кулпин Зорица Циврић, Музеј науке и технике Саша Шепец, Музеј науке и технике Јавно предузеће „Пошта Србије“ – група аутора Рецензенти Др Милан Гулић Проф. др Бранислав Ђорђевић Мр Саша Михајлов Проф. др Владимир Стевановић Проф. др Владета Чолић Лектура KAUKAI Фотографије експоната Милош Јуришић Грaфички дизajн Иван Станић Штaмпa Birograf Tирaж 350 Макете бродова израдио је Ђорђе Латовљевић Конзервација Јован Божиновић, Музеј науке и технике Владимир Булатовић Ружица Васић Зоран Левић, Музеј науке и технике Драган Огар, Музеј Војводине Ана Олајош, Музеј Војводине Зоран Пекић Наташа Скрињак-Цветковић Дизајн изложбе BORN Организација и односи с јавношћу Иван Станић Техничка реализација Тотал градња д.о.о. ISBN 978-86-82977-64-3 Реализација изложбе финансирана је средствима Министарства културе и информисања Републике Србије. Фотографије публиковане у каталогу, осим када је другачије назначено, из фондова су музеја – учесника изложбе. За фотографије и макете бродова које су овом приликом уступиле поједине установе и приватна лица, Музеј науке и технике се срдачно захваљује. На техничкој подршци у реализацији изложбе и конференције захваљујемо се предузећу Dekadas d.o.o. из Београда. САДРЖАЈ 5 Реч уредница 7 Гордана Каровић : Подводни трагови античке пловидбе и градње 13 Гордана Каровић : На повратку из Цариграда 1867. године: дочек кнеза Михаила Обреновића у Турну Северину 21 Гордана Каровић : Делиград, први пароброд Кнежевине Србије 31 Гордана Каровић : Први пароброди Првог краљевског српског повлашћеног бродарског друштва 37 Гордана Каровић : Регулација пловног пута кроз Ђердап – градитељски подвиг 19. века 53 Гордана Каровић : Ђердапски пилоти – лоцови 59 Саша Шепец : Михаило Петровић Алас: математичар на Дунаву 89 Гордана Каровић : Брод Таково се враћа у отаџбину 101 Гордана Каровић : Трагом једне музејске фотографије: официр са монитора Бодрог 109 Гордана Каровић : У част хероина Првог светског рата: бродови Касија Милетић, Дарја Александровна и Катарина Харлеј 127 Гордана Каровић : Капетан и књижевник Младен Ст. Ђуричић (1889–1987) 139 Гордана Каровић : Путнички пароброд Александар I – неколико слика из живота брода 151 Филип Форкапић : Дунав као винска река – виноградарство у Фрушкогорској области Срема 159 Филип Форкапић : Фабрике пoљoприврeдних машина на обалама Дунава 167 Зорица Циврић : Термоелектране на Дунaву нa подручју Београда 185 Гордана Каровић : Остаци немачке флоте потопљене у Прахову 195 Дарко Младеновић : Авионски мотори са дна Дунава 201 Гордана Каровић : Пионири пловидбе потискивањем на Дунаву 219 Ненад Лукић : Прва ватрогасна чета на води 223 Снежана Тошева : Индустријски град на обали Дунава – почеци обликовања и изградње београдског теретног пристаништа 241 Илија М. Галоња : Када су се рибе мрестиле у крошњи – одбрана од великих вода реке Дунав у Војводини 1965. године 251 Филип Форкапић : Хидрoтeхнички и мeлиoрaциoни рaдoви на Дунаву значајни за пољопривреду – Вeлики бaчки кaнaл и Кaнaл Дунaв–Tисa–Дунaв 257 Зорица Циврић : Остварење инжењерског сна: изградња хидроцентрале у Ђердапском сектору 287 Занимљива филателија: Дунав на поштанским маркама 295 Списак експоната Дунав је по дужини другa рeкa у Eврoпи, али у Србији, у коју улази код Бездана на северозападу, а напушта је на ушћу Тимока, на југоистоку, Дунав je најдужа река. У Србији је најшири, најужи и најдубљи. На овдашњим обалама Дунава поникле су технолошки најнапредније културе праисторијског света, културе Лепенског вира и Винче. Овде је снага Велике реке искоришћена за изградњу хидроенергетског система који је шездесетих година прошлог века био један од најкомплекснијих система своје врсте у свету. О живoту људи нa Дунaву и сa Дунaвoм, као и о догађајима које река памти нa свом тoку крoз Србиjу, постоје бројна сведочанства, а многа од њих чувају се у техничким музејима. Са жељом да их представи домаћој и страној јавности, Музеј науке и технике, домаћин овогодишње конференције Европске мреже речних музеја (5th Conference of European Network of River-Museums) приредио је изложбу „Дунав у Србији – путовање кроз техничке музеје“. Позиву за учешће на изложби одазвали су се Музej вaздухoплoвства – Београд, Јавно водопривредно предузеће „Воде Војводине“ – Музеј вода „Никола Мирков“, Mузej Вojвoдинe – Музејски комплекс Кулпин и Јавно предузеће „Пошта Србије“. Аутори изложбе и каталога су кустоси, истраживачи историје пловидбе, науке, инжењерства, градитељства, ваздухопловства, привреде, пољопривреде, рибарства и живота на Дунаву и уз Дунав. Представили су нам значајне, узбудљиве, занимљиве, познате али и непознате догађаје, чији су јунаци били владари, капетани, бродари и пилоти, градитељи и инжењери, научници, војници, обични људи, као и сам Дунав. ДУНАВ У СРБИЈИ Реч уредница 5 Гордана Каровић Подводни трагови античке пловидбе и градње Дунав кроз Србију протиче у дужини од 588 km.1 Од праисторије до модерних времена његове обале и воде биле су сведоци разноврсних културних процеса и значајних историјских збивања. Постоје велике могућности за подводна археолошка истраживања, али и поред тога и упркос светским трендовима, у Републици Србији подводна баштина још увек није препозната као културни потенцијал. Локације археолошких и историјских налазишта у кориту Дунава нису довољно познате, што онемогућава рад на њиховој правној и физичкој заштити. То је нужно довело до „препуштања“ подводних налазишта неконтролисаним активностима предузећа која изводе хидрограђевинске радове или се баве експлоатацијом шљунка и песка из речног корита. Резултат таквог односа према овом важном сегменту културне баштине представља и занемарљиво мали број предмета који се налазе и излажу у музејима, а и тада су то најчешће случајни налази, отргнути из њиховог оригиналног контекста, што онемогућава њихову адекватну интерпретацију и валоризацију. У Збирци речног бродарства налази се известан број добро очуваних, типолошки и хронолошки разноврсних експоната из дунавског корита, који се овом приликом први пут излажу и представљају јавности. Најстарији међу њима је римска опека са почетка другог века нове ере, са остатака Трајановог моста који се данас налазе у акумулационом језеру формираном изградњом хидроелектрана „Ђердап 1“ и „Ђердап 2“. 2 Најдужи икада саграђени антички мост, подигнут између 103. и 105. године, сматран је једним од чуда тадашњег света. Дело је Аполодора из Дамаска, пројектанта 1 Дужи ток Дунава кроз своју државну територију има само Румунија. 2 Антички мост је био подигнут на km 929+700 дунавског тока, 2 km низводно од данашњег села Костол са десне обале реке која припада Србији и данашњег румунског града Турну Северинa са леве обале реке. Гвоздена рановизантијска сидра извађена из Дунава код Рама ДУНАВ У СРБИЈИ Трајанов мост 7 ДУНАВ У СРБИЈИ и градитеља најрепрезентативнијих и најсмелијих војних и јавних грађевина из Трајановог и Хадријановог времена. Укупна дужина моста, између монументалних капија које су фланкирале обе стране моста и биле украшене бронзаним скулптурама израђеним највероватније у природној величини, износила је 1.158 m. Осовинско растојање од 54 метра, између сваког од 20 зиданих стубова у кориту реке, било је премошћено дрвеном конструкцијом. Врхунски инжењери мостоградње сматрају да би изградња оваквог моста и данас представљала велики изазов. Подводна археолошка истраживања остатака моста са којих потиче опека која се чува у Збирци, вршена су у периоду од 2003. до 2005. године.3 8 Реконструкција Трајановог моста инжењера Едгара Дипереа (Еdgar Dupereux) из 1907. године (Dumitru Tudor, Les ponts Romains du Bas-Danube. Bucаrest: Editura Academiei Republicii socialiste România, 1974) 3 Димензије опеке су 40х40х6 cm. Трајанов мост је споменик културе од изузетног значаја за Републику Србију. Руководилац пројекта Републичког завода за заштиту споменика културе Београд „Подводна археолошка истраживања остатака Трајановог моста“ била је Гордана Каровић. Gordana Karović, Dragan Mihajlović, Dejan Vučković, „Trajans bridge over the Danube. The current results of underwater archaeological research“, in Proceedings of the 13th Annual Meeting of the European Association of Archaeologists, Session: Underwater Archaeology, eds. Irena Radić Rossi, Andrej Gaspari, Andrzej Pydyn (Zagreb: Hrvatsko arheološko društvo, 2008), 281-289. Остаци дрвених конструкција у структури стуба моста у кориту реке (фотограф: Ђорђе Ковјанић) Драгоцене и ретке експонате представљају три рановизантијска гвоздена сидра. Са локације која се налази неколико стотина метара низводно од села Рам, из корита Дунава их је током прве деценије 21. века извадио један пловни багер заједно са шљунком.4 Због непознатих услова налаза, сидра је само на основу типолошких карактеристика могуће оквирно датовати у крај 5. и 6. век.5 То је време несигурног живота које је на дунавској граници настало после хунског освајања средином 5. века и пропасти Западног римског царства 476. године, време испуњено сукобима између Источноримског царства и племена која су се на овој територији смењивала током наредних векова. Али то је истовремено и период владавине цара Јустинијана (527-565) када је на Дунаву обновљен и изграђен већи број римских утврђења, међу којима је и Ледерата у чијој су непосредној близини откривена рановизантијска сидра. Не улазећи у питање постојања континуитета између римске и византијске флоте, око кога још увек није постигнут консензус, наводимо само следеће: спис Notitia Dignitatum, настао око 400. године, у коме је приказан распоред војних снага на границама царства, не помиње флоту као војну јединицу, 4 На основу усмене информације, са ове локације је извађено десетак сидара истог типа. Музејски примерци су различите висине: 121, 135 и 140 cm, распон крака им је између 78-80 cm, а пречник алке 21-22 cm. Тежина сидара 28, 31,5 и 32,5 kg. 5 На помоћи у датовању сидара захваљујем се проф. др Џемалу Пулаку (Cemal Pulak), директору Наутичког археолошког програма Одељења за антропологију тексашког универзитета А&М, САД. ДУНАВ У СРБИЈИ Рановизантијска сидра 9 већ наводи само постојање патролних чамаца на Дунаву. То су била брза, мобилна пловила мањих димензија, са погоном на весла.6 На основу опсежне анализе античких извора, Константин Зукерман износи мишљење да је чувени ратни брод византијске флоте - дромон, у овом раном периоду још увек био једноставно пловило истог типа као и чамци које је римска војска користила на Дунаву у време касног царства.7 Да ли су гвоздена сидра извађена из Дунава код Рама припадала опреми рановизантијских дромона који су, услед неког непознатог догађаја, завршили на дну Дунава, за сада је отворено питање, али и отворена могућност. А како материјални остаци овог типа пловила до сада још нису откривени, постоји озбиљан разлог да се запитамо да ли су багери заувек уништили једно подводно археолошко налазиште од изузетног значаја за историју византијске пловидбе и бродоградње? Ово такође представља и озбиљан разлог за забринутост јер пловни багери код Рама, као и на другим локацијама у Србији, и даље раде несметано и без икакве контроле. У Збирци се чува још неколико сидара подигнутих са дна Дунава, од којих је посебно занимљиво гвоздено двокрако сидро са дрвеном пречком и неколико метара ланца. Година израде – 1831, урезана је у проширеном доњем делу његовог тела квадратног пресека. Приликом вађења сопственог сидра извадила га је посада речног гурача Карловац на сидришту Прахово, на око 100 метара од обале. ДУНАВ У СРБИЈИ Висина сидра износи 2.430 cm, размак између крајњих тачака крака 1.650 cm, а дужина дрвене пречке 2.500 cm. 10 6 Енгл. cutter или bark, грч. βάρκα или лат. barca. Constantin Zuckerman, „On the Byzantine Dromon (with aspecial regard to De cerim. II, 44-45)“, Revue des Etudes Byzantines 73 (Paris: Institut Français d’Etudes Byzantines, 2015), 58, 61-62. 7 Исто, 90-91. Гвоздено сидро са дрвеном пречком израђено 1831. године, из Дунава код Прахова Karović, Gordana, Dragan Mihajlović and Dejan Vučković. „Trajans bridge over the Danube. The current results of underwater archaeological research“. In Proceedings of the 13th Annual Meeting of the European Association of Archaeologists, Session: Underwater Archaeology, edited by Irena Radić Rossi, Andrej Gaspari and Andrzej Pydyn, 281-289. Zagreb: Hrvatsko arheološko društvo, 2008. Tudor, Dumitru. Les ponts Romains du Bas-Danube. Bucаrest: Editura Academiei Republicii socialiste România, 1974. Zuckerman, Constantin. „On the Byzantine Dromon (with aspecial regard to De cerim. II, 44-45)“. Revue des Etudes Byzantines, 73 (2015): 57–98. ДУНАВ У СРБИЈИ Литература 11