Дунав у Србији путовање кроз техничке музеје Београд 2018 Издавач Музеј науке и технике - Београд Изложба Дунав у Србији – путовање кроз техничке музеје организована је поводом Пете конференције Европске мреже речних музеја одржане у Београду, у Музеју науке и технике, од 25. до 28. септембра 2018. године. За издавача Рифат Куленовић Аутор концепта изложбе Гордана Каровић, Музеј науке и технике Уредницe Јелена Јовановић Симић Зорица Циврић Аутори Гордана Каровић, Музеј науке и технике Илија Галоња, Јавно водопривредно предузеће „Воде Војводине“ – Музеј вода „Никола Мирков“ Ненад Лукић, Музеј науке и технике Дарко Младеновић, Музеј ваздухопловства – Београд Снежана Тошева, Музеј науке и технике Филип Форкапић, Музеј Војводине – Музејски комплекс Кулпин Зорица Циврић, Музеј науке и технике Саша Шепец, Музеј науке и технике Јавно предузеће „Пошта Србије“ – група аутора Дунав у Србији – путовање кроз техничке музеје – каталог изложбе Аутори Гордана Каровић, Музеј науке и технике Илија Галоња, Јавно водопривредно предузеће „Воде Војводине“ – Музеј вода „Никола Мирков“ Ненад Лукић, Музеј науке и технике Дарко Младеновић, Музеј ваздухопловства – Београд Снежана Тошева, Музеј науке и технике Филип Форкапић, Музеј Војводине – Музејски комплекс Кулпин Зорица Циврић, Музеј науке и технике Саша Шепец, Музеј науке и технике Јавно предузеће „Пошта Србије“ – група аутора Рецензенти Др Милан Гулић Проф. др Бранислав Ђорђевић Мр Саша Михајлов Проф. др Владимир Стевановић Проф. др Владета Чолић Лектура KAUKAI Фотографије експоната Милош Јуришић Грaфички дизajн Иван Станић Штaмпa Birograf Tирaж 350 Макете бродова израдио је Ђорђе Латовљевић Конзервација Јован Божиновић, Музеј науке и технике Владимир Булатовић Ружица Васић Зоран Левић, Музеј науке и технике Драган Огар, Музеј Војводине Ана Олајош, Музеј Војводине Зоран Пекић Наташа Скрињак-Цветковић Дизајн изложбе BORN Организација и односи с јавношћу Иван Станић Техничка реализација Тотал градња д.о.о. ISBN 978-86-82977-64-3 Реализација изложбе финансирана је средствима Министарства културе и информисања Републике Србије. Фотографије публиковане у каталогу, осим када је другачије назначено, из фондова су музеја – учесника изложбе. За фотографије и макете бродова које су овом приликом уступиле поједине установе и приватна лица, Музеј науке и технике се срдачно захваљује. На техничкој подршци у реализацији изложбе и конференције захваљујемо се предузећу Dekadas d.o.o. из Београда. САДРЖАЈ 5 Реч уредница 7 Гордана Каровић : Подводни трагови античке пловидбе и градње 13 Гордана Каровић : На повратку из Цариграда 1867. године: дочек кнеза Михаила Обреновића у Турну Северину 21 Гордана Каровић : Делиград, први пароброд Кнежевине Србије 31 Гордана Каровић : Први пароброди Првог краљевског српског повлашћеног бродарског друштва 37 Гордана Каровић : Регулација пловног пута кроз Ђердап – градитељски подвиг 19. века 53 Гордана Каровић : Ђердапски пилоти – лоцови 59 Саша Шепец : Михаило Петровић Алас: математичар на Дунаву 89 Гордана Каровић : Брод Таково се враћа у отаџбину 101 Гордана Каровић : Трагом једне музејске фотографије: официр са монитора Бодрог 109 Гордана Каровић : У част хероина Првог светског рата: бродови Касија Милетић, Дарја Александровна и Катарина Харлеј 127 Гордана Каровић : Капетан и књижевник Младен Ст. Ђуричић (1889–1987) 139 Гордана Каровић : Путнички пароброд Александар I – неколико слика из живота брода 151 Филип Форкапић : Дунав као винска река – виноградарство у Фрушкогорској области Срема 159 Филип Форкапић : Фабрике пoљoприврeдних машина на обалама Дунава 167 Зорица Циврић : Термоелектране на Дунaву нa подручју Београда 185 Гордана Каровић : Остаци немачке флоте потопљене у Прахову 195 Дарко Младеновић : Авионски мотори са дна Дунава 201 Гордана Каровић : Пионири пловидбе потискивањем на Дунаву 219 Ненад Лукић : Прва ватрогасна чета на води 223 Снежана Тошева : Индустријски град на обали Дунава – почеци обликовања и изградње београдског теретног пристаништа 241 Илија М. Галоња : Када су се рибе мрестиле у крошњи – одбрана од великих вода реке Дунав у Војводини 1965. године 251 Филип Форкапић : Хидрoтeхнички и мeлиoрaциoни рaдoви на Дунаву значајни за пољопривреду – Вeлики бaчки кaнaл и Кaнaл Дунaв–Tисa–Дунaв 257 Зорица Циврић : Остварење инжењерског сна: изградња хидроцентрале у Ђердапском сектору 287 Занимљива филателија: Дунав на поштанским маркама 295 Списак експоната Дунав је по дужини другa рeкa у Eврoпи, али у Србији, у коју улази код Бездана на северозападу, а напушта је на ушћу Тимока, на југоистоку, Дунав je најдужа река. У Србији је најшири, најужи и најдубљи. На овдашњим обалама Дунава поникле су технолошки најнапредније културе праисторијског света, културе Лепенског вира и Винче. Овде је снага Велике реке искоришћена за изградњу хидроенергетског система који је шездесетих година прошлог века био један од најкомплекснијих система своје врсте у свету. О живoту људи нa Дунaву и сa Дунaвoм, као и о догађајима које река памти нa свом тoку крoз Србиjу, постоје бројна сведочанства, а многа од њих чувају се у техничким музејима. Са жељом да их представи домаћој и страној јавности, Музеј науке и технике, домаћин овогодишње конференције Европске мреже речних музеја (5th Conference of European Network of River-Museums) приредио је изложбу „Дунав у Србији – путовање кроз техничке музеје“. Позиву за учешће на изложби одазвали су се Музej вaздухoплoвства – Београд, Јавно водопривредно предузеће „Воде Војводине“ – Музеј вода „Никола Мирков“, Mузej Вojвoдинe – Музејски комплекс Кулпин и Јавно предузеће „Пошта Србије“. Аутори изложбе и каталога су кустоси, истраживачи историје пловидбе, науке, инжењерства, градитељства, ваздухопловства, привреде, пољопривреде, рибарства и живота на Дунаву и уз Дунав. Представили су нам значајне, узбудљиве, занимљиве, познате али и непознате догађаје, чији су јунаци били владари, капетани, бродари и пилоти, градитељи и инжењери, научници, војници, обични људи, као и сам Дунав. ДУНАВ У СРБИЈИ Реч уредница 5 30 ДУНАВ У СРБИЈИ Гордана Каровић На иницијативу министра народне привреде Косте Таушановића, 1 професора Велике школе инжењера Косте Главинића и савамалских трговаца на челу са Димитријем Ћирковићем, у Београду је 25. августа 1891. године основано Прво краљевско српско повлашћено бродарско друштво. 2 Претходно је, 6. априла 1890. године, усвојен Закон о повластицама Српском бродарском друштву. Затим је Оснивачки одбор, на челу са председником Михаилом Павловићем и потпредседником Димитријем Ћирковићем, 21. марта 1891. године припремио „Правила Српског бродарског друштва“ која је одобрио министар народне привреде. Правилима је, између осталог, дефинисано да ће „за одржавање уредне пловидбе, друштво држати потребан број бродова, шлепова и других пловних објеката“.3 Зато се одмах по оснивању Друштва кренуло у њихову набавку. Први брод који је Друштво наручило била је Мачва. Изграђена је у Италији, у машинској радионици Николе Одера, у месту Сестри Поненте (Sestri Ponente) код Ђенове, као брод за превоз путника и поште са хитнијом робом, а по потреби и за тегљење дрварица и шлепова. На свој далеки пут ка Србији кренула је 7. јуна 1893. године под заповедништвом капетана Димитрија Форовића. Пловидба преко неколико мора, а затим и 1.170 km узводно Дунавом, трајала је готово месец и по дана. У савско пристаниште у Београду Мачва је упловила 20. јула 1893. године у 19 часова. Како би се проверило да ли перформансе брода задовољавају услове предвиђене уговором, обављена су одговарајућа испитивања. Прво су у пловидби Дунавом од Београда до Градишта и натраг обављене пробе брзине, а затим у Ђердапу и пробе вучне снаге брода. Као представник Министарства народне привреде, свим пробама присуствовао је Хаим Давичо. У његовом исцрпном извештају 1 Коста Таушановић је био министар народне привреде од 13. маја 1890. до 3. октобра 1891. године. За то време основао је Српско бродарско друштво, Класну лутрију и покушао да оснује кланицу. 2 Скраћено Српско бродарско друштво или СБД. 3 Архив Србије (АС), Министарство народне привреде 1895, МНП-П, Пф V, 76/95. Пароброд Мачва Српског бродарског друштва ДУНАВ У СРБИЈИ Први бродови Првог краљевског српског повлашћеног бродарског друштва 31 ДУНАВ У СРБИЈИ 32 поред осталог стоји да је „брзина [брода] низ воду била 24,56 километара, а брзина уз воду била је 16,84 километара“. Веома задовољан, Давичо је додао и следеће: „Брзина лађе, ако се употреби сва машинска снага, може се још врло знатно повећати, о чему смо се уверили кад смо 1. августа престигли и далеко за собом оставили лађе аустро-угарског дунавског и угарског паробродарског друштва“.4 Пошто је Мачва задовољила све услове предвиђене уговором, званично је предата Српском бродарском друштву. Освећење и крштење брода обављено је 15. августа 1893. године у присуству министра народне привреде, италијанског посланика у Београду и многобројних гостију и грађана.5 Већ сутрадан, 16. августа, Мачва је кренула на своју прву званичну пловидбу. Важне путнике, краља Александра Обреновића, који је кренуо у обилазак крајева Србије у којима до тада још није био, и његову свиту и министре, дочекали су на пристаништу бродови Мачва и Делиград окићени грбовима, великим и малим заставама, тропским биљем и зеленилом. Димитрије Ћирковић, члан управног одбора Српског бродарског друштва, на Мачви је „поздравио Краља у име одбора, изјављујући радост што је славом увенчани Краљ Србије први путник њен“. Краљ је изразио посебно задовољство „што се могао на српском пароброду кренути на свој пут по милој Му Србији“. Свечано испраћени, Мачва и Делиград запловили су из Београда у 8.30, а приспели у Забрежје у 10.30 часова. На Делиграду су пошли председник београдске општине сa одборницима, чланови Дунавског кола јахача „Кнез Михаило“ и још доста Београђана да испрате краља до Обреновца. На Мачви је свирала војна музика Дунавске дивизије, на Делиграду коњичка војна музика, а све док бродови у узводној пловидби Савом нису прошли београдски железнички мост, са Делиграда и београдске тврђаве пуцали су топови.6 Током овог путовања на Мачви краљ је уписао 300, а министри 100 акција по 100 динара Српског бродарског друштва.7 Само неколико дана пре освећења Мачве, 9. августа 1893. године, краљ Александар Обреновић је одобрио решење Народне Скупштине којим су Српском бродарском друштву уступљени државни пароброд Делиград 4 Ibid. 5 АС, МНП-П 1893, Пф XII, 12/93; Милош Савин, „Београдско пристаниште у XIX столећу“, Годишњак града Београда XIV (1967), 137. 6 Српске новине 1893, бр. 182, 962. 7 АС, МНП-П 1897, Пф XXIV, 2/97. и његови шлепови, процењени на 60.000 динара. Вредност ове државне имовине плаћена је у акцијама СБД-а. Истог дана, 1. октобра 1893. године, када је преузело Делиград „са његовим шлеповима и осталим лађеним и станичним прибором“, Српско бродарско друштво је започело своју редовну пловидбу.8 У новембру месецу те исте 1893. године, у београдско савско пристаниште упловио је и тегљач Београд, поручен и изграђен за Српско бродарско друштво у радионици браће Саксенберг у Рослави на Елби, у Немачкој.9 Једно поетично сећање на пловидбу овим бродом до Будимпеште, у лето 1894. године, оставио је професор Иван Ђаја, син капетана поморске и речне пловидбе Божидара Ђаје: „...Оне године кад сам завршио основну школу, повео је отац своју породицу са собом на пут у Будимпешту. Заповедао је тада новим бродом Београд, најјачим и најлепшим реморкером на Дунаву. Вукући десетак великих шлепова препуних жита, плода нашега тла, измицали смо споро уз широку реку, од сванућа до ноћи дугих летњих дана. Другога дана остависмо за собом Фрушку Гору. Потом су се пет дана одвијале обале 8 Српске новине 1893, бр. 178, 937; АС, МНП-П 1893, Пф XII, 12/93; Савин, „Пароброд ‘Делиград’“, 349. 9 Архив Музеја науке и технике, Збирка речног бродарства, Српско бродарско друштво, Извештај о раду у 1899. години, 21. ДУНАВ У СРБИЈИ Мачва, први брод Српског бродарског друштва 33 ДУНАВ У СРБИЈИ бескрајних бачких, сремских и мађарских равница. Богатство њихово изливало се на обале пунећи хамбаре шлепова, које су реморкери у низовима извлачили једни за другим. Сретали смо сваки час дереглије у тој мери препуне воћем да је изгледало као да саме хрпе, на којима седе људи, плове Дунавом. Једнога дана стадосмо у мађарској варошици Дунафелдвару, да би се брод и шлепови снабдели храном. Донеше тада на брод, између осталог, пуне велике котарице зрелих, румених, миришљавих, медених кајсија, од чијег је пекмеза сутрадан цео брод мирисао. ... На будимској станици наш је Београд био привезан уз кеј ниже самог великог висећег моста, поноса мађарске Престонице. Свет се окупљао на обали и посматрао најлепши брод на Дунаву, на коме се лепршала српска застава...“.10 34 После Мачве, Делиграда који је откупљен од државе, и Београда, следећи пароброд који је Српско бродарско друштво набавило био је Стиг, први тегљач на вијак СБД-а који је почео са радом крајем августа 1895. године. Исте године Делиград је прерађен у модеран путнички пароброд. Свој пловни парк Друштво је 1898. године повећало за три брода: новоизграђени тегљач Таково и путнички пароброд Цар Никола II пуштени су у саобраћај крајем октобра и били су намењени првенствено ђердапској линији, а путнички пароброд Морава, ех Vaskapu, Мађарског регулационог ђердапског друштва из Оршаве, за саобраћај на локалној путничкој линији Београд–Земун. У фебруару 1902. године од Дунавског паробродског друштва купљен је готово 32 године стар пароброд Drencova, преправљен и преименован у Шумадија. Флота је затим обновљена тек 1909. године када су од лондонске општине купљена два брода која су вршила локалну пловидбу по Темзи: парни тегљач Неретва, ех Boydell, и парни путнички брод Вардар, ех Purcell. Године 1912. за СБД је изграђен велики, луксузни пароброд који је понео име Србија, а следеће, 1913. године, од бечке Компаније за регулацију Дунава купљен је мањи половни тегљач Vindobona коме је дато име Крајина. Са ових 12 бродова и 53 теретњака Српско бродарско друштво дочекало је Први светски рат. 10 Иван Ђаја, „Откриће света (Успомене) I”, Зборник Матице српске за књижевност и језик XVIII-1 (Београд: САНУ, 1970), 175-176. Извори Архив Музеја науке и технике, Збирка речног бродарства Архив Србије, фонд Министарство народне привреде – Одељење за трговину, радиност и саобраћај Литература ДУНАВ У СРБИЈИ Ђаја, Иван. „Откриће света (Успомене) I“. У Зборник Матице српске за књижевност и језик XVIII-1. Београд: САНУ, 1970, 146–185. „Путовање његовог величанства краља.“ Српске новине , 182 (1893): 962. Савин, Милош. „Београдско пристаниште у XIX столећу“. Годишњак града Београда XIV (1967): 127-140. Савин, Милош. „Пароброд ‘Делиград’“. Годишњак града Београда IX-X (1962-1963) (1963): 311–360. Службени део. Српске новине, 178 (1893): 937. Акција вредности 100 динара Српског бродарског друштва, 1895. година 35