Dr Anđelka Kolarević

New age. Emocije su neodvojive od zivog bica koji ih oseca,u istoj meri u kome je nase bice neodvojivo od od zivotne situacije u kojoj se oseca dato osecanje. Emocije su reakcija na vaznost iste situacije i njihovom pojavom,javlja se promisljanje koje ce nam pomoci da se adaptiramo. Tako,da ako se jave neprijatna osecanja mi cemo se pripremiti za prezivljavanje , a ako se jave prijatna osecanja bicemo svesni da imamo kvalitetniji zivot. Ja to obicno i jednostavno shvatam da svaka emocija nesto hoce, nesto porucuje.Na primer, strah nam govori da se pripremimo za opasnost,ali promisljanjem utvrdjujemo da li je realan , ili iracionalan ,Ako je realan,pokrenucemo sve fizioloske i psiholoske kapacitete da prezivimo.Ako je iracionalan , onda nam je potrebna paznja..aha..znaci ajde to da istrazimo..ili briga..ok..pasivna emocija..trazi drugog..ajde da se aktiviram da nadjem izlaz..ili tuga zbog gubitka vazne osobe ,u prvom trenutku nas pasivizira..cuva energiju..ali kada postane nepodnosljiva pocinjemo zaista da prihvatamo egzistencijalnu datost...i tako svaka emocija koja nam je data,ima svoj smisao u kreiranju jedinog nam zivo. Naravno,da nam treba emocionalna pismenost da bi ih prepoznali. Naravno da postoje problemi u pripisivanju znacenja bilo koje emocije. Ono,sto je mene pocelo da zabrinjava,to je ,sto mi se cini da ceo pokret new aginga, zanemaruje adaptivnu ulogu emocija..da nam salje poruku:samo pozitivno mislite i sve ce biti ok.To nije prirodno. Zar da budemo anestezirani..da situacija promice, a da mi ne uticemo onom divnom energijom koja se javlja kao reakcija i na prijatne i neprijatne emocije. Promisljanje je ok, i neodvojiv je proces u kruznoj emocionalnoj reakciji na promenu u nasem svetu , nama ..drugima.Ali ako ne promislimo i ne naucimo da nosimo svaku emociju kao dar,postajemo automati.. Ono sto je vazno je ,da naucimo da emocije nisu jednakost nasem ponasanju, da treba da izaberemo, ne emociju ,nego ponasanje koje ce se najbolje adaptirati odredjenoj situaciji.Ako budemo o svemu lepo mislili,postajemo anestezirani..a selo nek gori.... Dr Anđelka Kolarević