Poszukiwanie rozwiązania sceno-widowni dającego możliwie szerokie możliwości aranżacyjne, było domeną lat 60 i 70-tych XX wieku. W owym czasie powstało najwięcej projektów i realizacji scenicznych, w których możliwe były do zaaranżowania... more
Poszukiwanie rozwiązania sceno-widowni dającego możliwie szerokie możliwości aranżacyjne, było domeną lat 60 i 70-tych XX wieku. W owym czasie powstało najwięcej projektów i realizacji scenicznych, w których możliwe były do zaaranżowania podstawowe relacje terenów gry i obserwacji, zatem barokowy włoski, otwarty i arenowy. Tendencja ta na przełomie wieków zanikła, nastąpił natomiast renesans sceny włoskiej w różnych odmianach, z zasady o niezmiennej formie, czasem z niewielkimi możliwościami transformacji na linii opera – koncert – teatr dramatyczny. Wszystkie te rozwiązania generowały ogromne koszty poprzez konieczność zastosowania niestandardowych urządzeń technicznych, również znacząco podrażających eksploatację. W 1996/1997 roku w Londynie otwarto zrekonstruowany szekspirowski teatr „Globe”. Obiekt ten niewątpliwie dał początek odrodzonej wizji współczesnego teatru dramatycznego. Forma przestrzenna, nawiązująca do starożytności, z pozoru nie wydaje się mobilna inscenizacyjnie. J...
Сажетак: Премда су многи истраживачи Пирота доводили у питање постојање старије богомоље, несумњиво је да је пре Пазарске цркве, која је изграђена у првој половини XIX века, постојала једна старија црква у њеној непосредној близини.... more
Сажетак: Премда су многи истраживачи Пирота доводили у питање постојање старије богомоље, несумњиво је да је пре Пазарске цркве, која је изграђена у првој половини XIX века, постојала једна старија црква у њеној непосредној близини. Претпоставља се да ова црква није била великих димензија, међутим, четири сачуване иконе из XVIII века, од којих су две престоне, сведоче о конструкцији преграде и указују на богатство и сложеност програмског решења украшавања и осликавања иконостаса. Једна од сачуваних престоних икона је представа Христовог рођења и јасно је датована у 1794. годину, о чему сведочи приложнички натпис, а преостале три су препознате као дело исте групе зографа на основу стилских одлика, ликовног израза, функције и идентичних димензија икона. Подстицано од стране Цркве и међу верницима приложништво је било један од начина на који су се богатиле црквене ризнице и опремали ентеријери. У крајевима који су били под османском влашћу овакав вид истицања имао је за циљ да нагласи и истакне важност zebictijana@gmail.com
В статье обсуждается одежда как "знак пола" в Англии конца 16 века. Делается попытка соединить вместе две параллельные дискуссии, ведущиеся в контексте исследования "войны памфлетов" у театроведов и теоретиков литературы. С одной стороны,... more
В статье обсуждается одежда как "знак пола" в Англии конца 16 века. Делается попытка соединить вместе две параллельные дискуссии, ведущиеся в контексте исследования "войны памфлетов" у театроведов и теоретиков литературы. С одной стороны, рассматривается мотив переодевания на елизаветинской сцене (кросс-дрессинг) с точки зрения опасений радикальных протестантов по поводу "феминизации мужчины", подвижности границ пола и легкого превращения актера-юноши в женщину путем надевания костюма, имитации ее жестов и манер. С другой стороны, исследуются нападки в тех же трактатах на художественный вымысел и традиция "защиты поэзии". Объединяет две темы вопрос, который ставят создатели памфлетов: может ли привлекательная оболочка смешаться с сутью и ухудшить человеческую душу или же одежду можно спокойно надевать и снимать, объединив цели наслаждения и преподнесения морального урока. В конце статьи делается попытка понять причины популярности исследований кросс-дрессинга в 21 веке, а также рассматривается ряд современных фотографических "костюмных проектов" о 16 веке на стыке вымысла и истории.
This article deals with costume as 'gender signs' in Elizabethan England and brings together two parallel research trends that deal with 'pamphlet wars' in theater studies and literary theory. On the one hand, this article looks at cross-dressing in Elizabethan theater and the fears about 'effeminization', mutability of gender boundaries and transformation of a man into a woman by putting on her dresses and imitating manners. On the other hand, attacks and defenses of poetry (poesy) are researched in some detail. These two subjects are then united by the question that is posed in the pamphlets: can an attractive form or a pleasant appearance get mixed with the core and soil reader's/viewer's soul or can we put it on and off like a dress without fear, bringing together the aims of delight and moral lesson? This text also looks at the motives behind contemporary outburst of research on cross-dressing and several 'costume projects' in photography that deal with the 16th- century and unite fiction and historical research.
