Адолф Фредерик од Шведске
Адолф Фредерик | |
---|---|
Портрет Адолфа Фредерика | |
Краљ Шведске | |
Владавина | 25. март 1751. - 12. фебруар 1771. |
Крунидба | 16. новембар 1751. |
Претходник | Фредерик I |
Насљедник | Густав III |
Владавина | . |
Супруге | Лоуиса Улрика од Прусије |
Дјеца | Густав III Карл XIII Фредерик Адолф Софиа Албертина |
Династија | Холстеин-Готторп |
Отац | Цхристиан Аугуст од Сцхлесwиг-Холстеин-Готторфа |
Мајка | Албертина Фредерика од Баден-Дурлацха |
Рођење | 14. мај 1710. Дворац Готторф, Сцхлесwиг (Грофовија Сцхлесwиг) |
Смрт | 12. фебруар 1771. Стоцкхолм |
Вјера | лутеран |
Адолф Фредерик рођен као Адолф Фриедрицх (Сцхлесwиг, 14. мај 1710. - Стоцкхолм, 12. фебруар 1771.), био је Шведски краљ од 1751. до своје смрти - 1771. [1]
Фредерик је био први шведски монарх из њемачке династије Холстеин-Готторп.
Биографија
[уреди | уреди извор]Фредерик је рођен као син војводе Цхристиана Аугуста од Сцхлесwиг-Холстеин-Готторфа (1673. - 1726.) и Албертине Фредерике од Баден-Дурлацха.[1]
Још док је Адолф Фредерик столовао као бискуп Лüбецка (1727. - 1750.), паралелно је управљао и Грофовијом Холстеин-Киел у раздобљу 1739. - 1745. у име тадашњег малољетног војводе - Карла Петера Улрицха (каснијег руског цара Петра III).[1] Тадашња фракција шведског парламента - Хат, изабрала је 1743. Адолфа Фредерика за насљедника шведског трона. Његов избор осигуравала је и руска царица Елизабета, као побједница у Руско -шведском рату вођеном од 1741. до 1743. Она је наиме пријетила да ће у противном анектирати Финску и источне дијелове Шведске, због свега тога је Адолф Фредерик - 1751. изабран за шведског монарха након смрти Фредерика I.[1]
За његове владавине права моћ била је концентрирана у рукама парламента (Риксдага), због тог се Адолф Фредерик чак два пута настојао ослободити његове контроле. У свом првом покушају 1756. умало је изгубио пријестоље, иако му је помагала утјецајна супруга - Лоуиса Улрика, сестра пруског краља Фридрика II..[1] Успио је тек у свом другом покушају (1768. - 1769.) уз помоћ сина, пријестолонасљедника Густава III тад је успио из парламента истјерати готово све проруске симпатизере. Али се и та побједа ускоро претворила у Пирову, јер је побједничка партија - Хат, врло брзо заборавила на обећање да ће изгласати повећање краљевских овласти.[1]
Извори
[уреди | уреди извор]Вањске везе
[уреди | уреди извор]Претходник: | Краљ Шведске | Насљедник: |
Фредерик I | Густав III |