Оттаwа

Оттаwа
Канадски парламент у Оттаwи Канадски парламент у Оттаwи
Застава
Гесло: Адванце Оттаwа/Оттаwа ен авант
Координате: 45°25′Н 75°41′W
Држава	Канада
Провинција	Онтарио
Власт
- Градоначелник	Ларрy О'Бриен
Површина
- Укупна	278,64 км²
Становништво (2006.)
- Град	812.129
- Густоћа	305.4 км2
- Подручје утјецаја	1.168.788
Временска зона	УТЦ-5 (УТЦ-5)
- Љето (ДСТ)	УТЦ-4 (УТЦ-4)
Поштански број	К0А, К1А-К4Ц
Позивни број	613
Службена страница www.оттаwа.ца
Карта
Положај у Оттаwе у Онтарију Положај у Оттаwе у Онтарију

Ово је главно значење појма Оттаwа. За друга значења, в. Оттаwа (разврставање).

Оттаwа (енглески изговор: [ˈɒтəwə], француски изговор: [ɔтаˈwа]) је главни град Канаде. Град се налази у јужном дијелу провинције Онтарио, на ријеци Оттаwи (Оутаоуаис) која твори природну границу између Онтарија и Qуéбеца. На другој страни ријеке налази се сусједни град Гатинеау. Ова два града, заједно са околним опћинама, чине Регију националне пријестолнице (Натионал Цапитал Регион или Рéгион де ла цапитале натионале). Иако опћинама у овој регији управљају различите локалне власти, савезним подручјима унутар регије управља Комисија националне пријестолнице (Натионал Цапитал Цоммиссион или Цоммиссион де ла цапитале натионале).

Град Оттаwа је двојезично подручје, гдје су службени језици енглески и француски. Матерински језик 63 % становништва је енглески, док француским као материнским језиком говори 15 % становништва. Оба ова језика широко су кориштена. У 2006. години имала је 812.129 становника у градском подручју, а 1.168.788 на ширем метрополитанском подручју. Оттаwа је по величини четврти канадски град, те други град у Онтарију.

Господарство канадског главног града темељи се на два сектора: пословима везаним за савезне агенције и савезну владу, те сектору високотехнолошке индустрије. Оттаwа је један од најзначајнијих канадских градова према БДП-у и приходима по запосленима, те први град у држави према удјелу високообразованих особа у градском становништву.

Повијест

Слика Бyтоwна и канала Ридеау из 1845. године

Подручје данашње Оттаwе изворно су насељавали Оттаwа Индијанци. Према повијесним доказима алгонквински народи насељавали су подручје ријеке Оттаwе гдје су живјели као друштво ловаца и сакупљача. Рани еуропски истраживачи су ријечним путем истраживали ова нова подручја у потрази за пролазом према Индији и Азији, као и у потрази за драгоцјеним металима и другим добрима. Ти ријечни путеви преко ријеке Оттаwе (Оутаоуаис) и Саинт Лаwренце користили су се за допрему добара, поглавито крзна, у Еуропу преко Монтрéала и града Qуéбеца.

Први насељеник у овом подручју био је Пхилемон Wригхт из Массацхусеттса, који је овдје са својом обитељи и радницима дошао 7. ожујка 1800. како би се бавио пољопривредом на сјеверној обали ријеке Оттаwе код водопада Цхаудиèре. Зато што уроди нису били довољно успјешни за одржавање ове заједнице, Wригхт је почео бавити сјечом стабала које је ријечним путем слао до Монтрéала и Qуéбеца. Његова прва стабла су у град Qуéбец стигла 1806. године.

Због велике примјене дрвета америчког боровца у бродоградњи и израдњи намјештаја, у овом подручју које је било богато тим дрветом брзо се развила дрвна индустрија. Ово је до 1812., замијенивши трговину крзном, постала најважнија господарска активност на овом подручју, а Оттаwа важно средиште те активности у Сјеверној Америци.

Након британско-америчког рата 1812., овдје је смјештена војска и њихове обитељи. Влада је почела потицати насељавање у ово подручје, због чега се идућих неколико година доселио велики број Ираца у ове крајеве. Заједно с Франкоканађанима из Qуéбеца, ове двије скупине су сачињавале највећи дио радника на каналу Ридеау који је додатно потакнуо трговину дрветом и економски развио ово подручје.

Изградњу канала водио је британски пуковник Јохн Бy, који је завршио пројект 1832., након чега је значајно порастао број становника у овом подручју. Каналом је створена сигурна веза између Монтрéала и Кингстона на језеру Онтарио. За вријеме изградње, пуковник Бy је поставио војне бараке на оном што је данас Парлиамент Хилл или Цоллине ду Парлемент чиме је основан Бyтоwн, тј. данашња Оттаwа.

Канал је подијелио мјесто на два дијела: горњи град гдје се налазе зграде парламента, те доњи град који је био пренапучено монтажно насеље у којем су често владале епидемије болести, као што је избијање колере 1832. и тифуса 1847. године. Бyтоwн је преименован у Оттаwу 1855. када добива и статус града.

Главни град Канаде

Поглед на зграду парламента из 1920. године.

Дана 31. просинца 1857., краљица Викторија је као главни град Провинције Канаде (данашњи Онтарио и Qуéбец) изабрала Оттаwу. Иако је данас Оттаwа четврти по величини град у Канади, у то вријеме била је мало насеље која је знатно била удаљена од великих канадских градова као Qуéбец и Монтрéал на истоку, те Кингстон и Торонто на западу.

Постоји више разлога зашто су краљичини савјетници као главни град предложили Оттаwу: као прво, ово је било једино значајније насеље на граници западне и источне Канаде (Онтарио и Qуéбец), чиме је био прихватљив компромис за британску и француску заједницу које су живјеле у колонији; други разлог је била удаљеност овог града од америчке границе и изолираност густим шумама, што је било врло важно у то вријеме недуго након рата са САД-ом; као треће, влада је овдје посједовала велики дио привлачног земљишта код ријеке Оттаwе. Предност Оттаwе била је лакша обрана од могућих напада, те прометна веза ријеком Оттаwом и каналом Ридеау са истоком и западом колоније. Због мале величине града нису биле изгледне побуне становништва и напади на владине зграде, као што је то био случај са осталим пријестолницама Канаде. Ријечна мрежа града омогућавала је везу Кингстона и Монтрéала без додира с тада опасном канадско-америчком границом.

Споменик ратним жртвама

Након Првог свјетског рата, због неодржавања дрвених грађевина је велики дио главног града био у расулу. Изворна главна зграда парламента уништена је у пожару 1916. године. За обнову и изградњу пријестолнице задужен је француски урбани дизајнер Јацqуес Грéбер. Јацqуес Грéбер је дао изградити зелени појас пријестолнице (Греенбелт или Цеинтуре де вердуре) те многе остале пројекте у Регији националне пријестолнице. Горњи и доњи дом парламента пресељени су за то вријеме у зграду данашњег Канадског природословног музеја. Средишња зграда новог парламента (Центре Блоцк или Éдифице ду центре) завршена је 1922. године. Торањ мира на згради постао је нови симбол града.

Парада за Дан побједе у Еуропи, 1945. године

Дана 5. рујна 1945., недуго након завршетка Другог свјетског рата, овдје се одвијао инцидент за којег многи сматрају да је означио почетак Хладног рата. Совјетски криптограф Игор Гузенко прибјегао је из совјетског велепосланства са стотињак докумената. Испрва је канадска полиција одбила преузети ове документе, будуће да је СССР још увијек био савезник Канаде и Велике Британије. Кад су напосљетку ипак преузели документе, нађени су докази о великој совјетској шпијунској мрежи у западним земљама, те о изградњи совјетске атомске бомбе.

Прије 1969. Оттаwа је била дио округа Царлетон, да би онда била спојена у регионалну опћину Оттаwа-Царлетон. Године 2001., Оттаwи (350.000 стан.) су управно придружена предграђа Непеан (135.000), Каната (85.000), Глоуцестер (120.000), Роцкцлиффе Парк (2.100), Ваниер (17.000), Цумберланд (55.000), Орлеанс (84.695) и рурална насеља Wест Царлетон (18.000), Осгооде (13.000), Ридеау (18.000) и Гоулбоурн (24.000).

Земљопис

Детаљна карта Оттаwе

Сателитска слика Оттаwе и Гатинеауа

Канал Ридеау зими служи као клизалиште.

Оттаwа се налази на јужној обали ријеке Оттаwе, те садржи и ушћа ријеке Ридеау и канала Ридеау. Најстарији дио града који укључује остатке бившег Бyтоwна познат је под називом „Доњи град“ (Лоwер Тоwн или Бассе-Вилле), а протеже се на подручју између канала и ријека. На западу преко канала налази се „Средњи град“ који је финанцијско и трговачко средиште града. Између Средњег града и ријеке Оттаwе налази се Брдо Парламента (Парлиамент Хилл или Цоллине ду Парлемент) на којем се налазе многе јавне грађевине, законодавно тијело Канаде, те познати Торањ мира. Од 2007., канал Ридеау који се протеже 202 км до Кингстона уврштен је на УНЕСЦО-в попис Свјетске баштине.

Уз главни урбани дио Оттаwе, постоје бројна друга урбана, приградска и рурална подручја унутар града. Ова подручја протежу се источно, западно и јужно од средишта града, те укључују бивше градове Глоуцестер, Непеан и Ваниер, бивше село Роцкцлиффе Парк и насеља Блацкбурн Хамлет (8.527 стан.) и Орлéанс (110.000 стан.). Бројна села и заселци такођер се налазе унутар управног подручја града. Унутар Регије националне пријестолнице налази се још неколико градова који су изван опћинских граница Оттаwе, као Алмонте.

На другој страни ријеке Оттаwе, која је природна граница између Онтарија и Qуéбеца, налази се град Гатинеау, који је исто настао спајањем бивших градова Хулл и Аyлмер с Гатинеауом. Управно гледајући, Оттаwа и Гатинеау су два одвојена града у двије различите провинције, али заједно са још неколико оближњих опћина чине Регију националне пријестолнице, која свеукупно има више од милијун становника. Комисија националне пријестолнице је федерална институција која се брине за савезне посједе у оба града, тј. подручја повијесне и туристичке важности. Око главног урбаног дијела града налази се велики зелени појас којег одржава ова комисија.

Оттаwа је самостално управно подручје које није дио ни једног округа или регионалне опћине. Оттаwа на истоку граничи са уједињеним окрузима Пресцотт и Русселл, на западу са окрузима Ренфреw и Ланарк, на југу са уједињеним окрузима Леедс и Гренвилле и уједињеним окрузима Стормонт, Дундас и Гленгаррy, те на сјеверу с регионалном окружном опћином Лес Цоллинес-де-л'Оутаоуаис и градом Гатинеау.

Клима

Ледена олуја 1998. која је захватила и Оттаwу.

Оттаwа има умјерену континенталну климу (Дфб) с највишом забиљеженом температуром од 37,8 °Ц дана 5. српња 1913., док је најнижа била -38,9 °Ц дана 29. просинца 1933. године. Ово је четврта најнижа забиљежена температура у неком главном граду (послије Улан Батора, Астане и Москве).

Велике промјене темпаратуре погодују одржавању разних активности тијеком године, као што је нпр. Сњежни бал на каналу Ридеау по зими или Дан Канаде на Брду Парламента у српњу. Снијег и лед чести су тијеком цијеле зиме. Занимљиво је да је сијечањ у Оттаwи у просјеку хладнији од сијечња у Москви која се налази пуно сјеверније. Годишње на град падне 235 цм снијега. Највиши снијег забиљежен је 3. и 4. ожујка 1947. кад је пало 73 цм снијега.

Просјечна температура у сијечњу је -10,8 °Ц, иако има дана када пада и испод -30 °Ц. Хладни вјетрови и ледена киша су такођер честа појава. Љета су релативно топла и влажна. Просјечна највиша температура у српњу је 26 °Ц, а учестале су и температуре од око 30 °Ц. Прољећа и јесени знају бити изразито промјењиви. Високе температуре изнад 30 °Ц забиљежене су и у ожујку и у листопаду, а снијег такођер зна падати у свибњу и у листопаду.

Мј.	Сиј.	Вељ.	Ожу.	Тра.	Сви.	Лип.	Срп.	Кол.	Руј.	Лис.	Сту.	Про.	Год.
Највиша просјечна темп. (°Ц)	-6	-4	1	11	18	23	26	24	18	12	4	-3	10
Најнижа просјечна темп. (°Ц)	-14	-12	-6	1	8	12	16	15	9	3	-2	-11	1
Просј. падалине (цм)	5	5	6	6	7	7	8	8	7	7	7	8	87
Извор: Wеатхербасе

Политика

Градска вијећница

Градску власт у Оттаwи чини градско вијеће (Оттаwа Цитy Цоунцил или Цонсеил муниципал д’Оттаwа) које се састоји од 23 вијећника од који сваки представља један дио града, те градоначелника. Чланови вијећа изабиру се на локалним градским изборима. Под дужности градске управе спадају све комуналне услуге, као што су ватрогаство, хитна помоћ, полиција, паркови, цесте и плочници, јавни пријевоз, водоопскрба, канализација, комунални отпад и сл.

Локална политичка ситуација у граду врло је разнолика. Становништво Оттаwе традиционално обично подупире Либералну странку Канаде, иако се само неки дијелови града сматрају либералним упориштима. Највећа либерална упориште у граду су она с већински франкофоним становништвом, као што су Ваниер и средишњи Глоуцестер. Средишња Оттаwа обично гласује за странке јаче лијеве оријентације, те тамо често побјеђује Нова демократска странка. Нека подручја у предграђу често мијењају политичко расположење као што је средишњи Непеан, те франкофони Орлéанс. Центар града обично гласује за лијеве странке, али је становништво многих приградских и руралних подручја више конзервативно расположено. Конзервативна странка посебно је јака у подручјима Wест Царлетон, Гоулбоурн, Ридеау, Осгооде и околним окрузима. Ипак, и у руралним дијеловима постоје изнимке, посебно у франкофоним срединама као Цумберланд гдје је становништво обично либерално расположено.

Становништво

Етничко подријетло	Бр. стан.	Постотак
„Канађани“	227.490	28,4%
Енглези	194.845	24,3%
Ирци	180.525	22,5%
Французи	172.165	21,5%
Шкоти	158.340	19,8%
Нијемци	67.660	8,4%
Талијани	39.230	4,9%
Кинези	34.435	4,3%
Пољаци	25.685	3,2%
Низоземци	22.700	2,8%
Индијанци	21.600	2,7%
Индијци	20.525	2,6%
Либанонци	17.500	2,1%
Африканци	16.000	2,0%

Раст становништва у Оттаwи

Година Бр. стан. 1901. 101.102 1911. 123.417 1921. 152.868 1931. 174.056 1941. 206.367 1951. 246.298

Година Бр. стан. 1961. 358.410 1971. 471.931 1981. 546.850 1991. 678.147 2001. 774.072 2005. 859.704

Према попису из 2006., у Оттаwи живи 812.129 становника., док у цијелом статистичком агломеризацијском подручју Оттаwа-Гатинеау живи 1.130.761 становника.

Грађани Оттаwе рођени у иноземству чине 22,3 % укупног становништва, а највећи дио њих долази из Кине, Либанона, сјеверноисточне Африке, Ирана и Балкана. Припадници видљивих мањинских скупина (становништво које није еуропског подријетла) чини 20,2 % становништва, од чега домородачко канадско становништво чини 1,5%. Највећи удио међу становништвом у овој скупини имају Црнци: 4,9%, Кинези: 3,8%, јужни Азијати: 3,3% и Арапи: 3,0%, а постоје и мањи удјели припадника мијешаних раса и осталих источноазијских скупина.

Језици

Франкофоно становништво у Оттаwи

Оттаwа је дио ширег урбаног подручја које се протеже кроз англофони Онтарио и франкофони Qуéбец, те су службени језици града и енглески и француски. Грађани који матерински језик сматрају енглески чине 62,6%, а француски 14,9 %, док оба ова службена језика материнским сматра 0,85 % грађана. Осталих 21,6 % грађана Оттаwе не сматрају својим материнским језиком један од ова два службена језика у Канади. Најзаступљенији од тих осталих језика су кинески (3,1%), арапски (3,0%), талијански (1,3%) и шпањолски (1,2%).

Што се знања службених језика тиче, 59,9 % грађана зна само енглески, 37,2 % енглески и француски, те 1,6 % само француски. Око 1,3 % грађана не зна ни један од службених језика.

Религија

Према попису из 2001., 79,34 % грађана Оттаwе чине кршћани, од чега 54,16% римокатолици, 21,85% протестанти, те 1,68% православци. Осталих 1,64% припада независним кршћанским црквама као што су Јеховини свједоци и Црква Исуса Криста светаца посљедњих дана. Највеће некршћанске религије у Оттаwи су ислам: 3,97%, јудаизам: 1,09% и будизам: 0,95%. Грађани без религије чине 13,29 % становништва.

Господарство

Трговачки центар 240 Спаркс.

Највише људи у Оттаwи ради у јавном сектору. Око 72 тисуће запослених ради за савезну власт, док је још 12 тисућа запослено у градском јавном сектору. Свеукупно радна мјеста у јавном сектору чине око 20% укупног броја радних мјеста у Оттаwи.

Оттаwа је важно технолошко средиште, гдје се налази више од 800 подузећа и њихових творница, који запошљавају око 48 тисућа особа. Због великог броја ових подузећа, Оттаwа носи надимак „главни град високе технологије“. Већина ових подузећа специјализирана су уа напредна истраживања у бројним техничким подручјима која укључују развој софтвера, еколошке технологије, свемирска истраживања и телекомуникације. Још један врло важан господарски сектор је здравство.

Врло важна градска господарска активност је туризам. Процјењује се да Регију националне пријестолнице годишње посјети око седам милијуна туриста, који потроше око 1300 милијуна долара.

Дневне новине у Оттаwи су Оттаwа Цитизен и Оттаwа Сун које излазе на енглеском, те Ле Дроит које излазе на француском језику. У Оттаwи постоје четири телевизијска канала (три на енглеском и један на француском), те 16 радијских постаја (четрнаест на енглеском и двије на француском).

Промет

Пејзажна аутоцеста уз ријеку Оттаwу

О-Траин

У зрачном промету подручје Оттаwе опслужује Међународна зрачна лука Оттаwа Мацдоналд-Цартиер, те регионалне зрачне луке Гатинеау-Оттаwа и Оттаwа/Царп. Међуградски жељезнички пријевоз обавља се преко ВИА Раила, а влакови долазе и полазе с главног жељезничког колодвора у Оттаwи. Међуградски аутобуси крећу и заустављају се на главном аутобусном колодвору.

Цестовни промет

Главни град Канаде повезан је мрежом аутоцеста од којих су најважније провинцијски аутопут 417 (звана Qуеенсwаy), регионална цеста Оттаwа-Царлетон 174, те аутопут 416 који повезује Оттаwу са осталим аутопутевима серије 400 у Онтарију. Аутопут 417 дио је Трансканадске аутоцесте. Оттаwа је повезана са аутопутевима 5 и 50 у Qуéбецу. Пејзажне цесте у граду су Оттаwа Ривер Паркwаy, Роцкцлиффе Паркwаy и Авиатион Паркwаy.

Ријечни промет

Оттаwа се налази на ушћу три важне ријеке у ријечном промету: ријеке Оттаwе, ријеке Гатинеау и ријеке Ридеау. Ријеке Оттаwа и Гатинеау у прошлости су биле врло важне за пријевоз трупаца, док је Ридеау, као дио система канала Ридеау повезао Велика језера и ријеку Саинт Лаwренце са ријеком Оттаwом.

Јавни пријевоз

За градски јавни пријевоз брине се градско подузеће ОЦ Транспо. Систем градског пријевоза састоји се од четири услуге: редовног аутобусног пријевоза, брзог аутобусног пријевоза који прометује на посебним прометницама, лаке жељезнице познате као О-Траин која прометује у смјеру сјевер-југ, те аутобусне службе за пријевоз особа с посебним потребама, познате као ПараТранспо.

ОЦ Транспо и кебечки Социéтé де транспорт де л'Оутаоуаис (СТО) обоје прометују на линијама између Оттаwе и Гатинеауа. Пријелаз с једног аутобуса на други је могућ без плаћања додатне карте.

Бициклистичке и пјешачке стазе

У граду постоји велика мрежа стаза за вишеструку употрбу, посебно уз ријеке Оттаwа и Ридеау, те канал Ридеау. Због додатних бициклистичких стаза, бицикл је популарно пријевозно средство тијеком цијеле године. У неким улицама у центру града промет је допуштен само бициклима и пјешацима.

Образовање

Свеучилиште у Оттаwи

Два највећа свеучилишта према броју студената су Свеучилиште у Оттаwи и Свеучилиште Царлетон. Такођер у граду постоји неколико мањих високих школа. Алгонqуин Цоллеге је висока школа за примијењене умјетности и технологије, а основан је 1967. године . Доминицан Университy Цоллеге нуди неколико факултета филозофије и теологије. Овај мали факултет има око 160 студената и основан је 1900. године. Саинт Паул Университy је папинско свеучилиште основано 1848. године. Овдје се налазе факултети канонскога права, хуманистичких знаности, филозофије и теологије. На већини факултета предаје се на енглеском и француском језику. Ла Цитé цоллéгиале којег похађа око 10.000 студената је франкофони огранак Алгонqуин Цоллегеа који је основан 1990. године.

Оттаwа је први град у Канади према удјелу високообразованих особа у градском становништву.

Канадску књижницу и архив (Либрарy анд Арцхивес Цанада или Библиотхèqуе ет Арцхивес Цанада) отворио је 1967. премијер Лестер Пеарсон у новој згради.

Култура

Архитектура

Парламентарна књижница

За разлику од Торонта или Монтрéала, Оттаwа нема пуно небодера и високих зграда. Највиша зграда је Плаце де Вилле II (112 м) која је тек мало виша од повијесног Торња мира у зградама парламента. Улице у средишту града дају дојам шаховнице.

Унутрашњост Катедрале Нотре-Даме

Највеће архитектонске занимљивости града налазе се у управној четврти, гдје су зграде изграђене у стилу нове британске готике. На Брду Парламента налази се копмплекс зграда канадског парламента који се састоји од три зграде, док средином доминира Торањ мира од 92 метра висине. На сјеверној страни средишње зграде налази се Парламентарна књижница (Либрарy оф Парлиамент или Библиотхèqуе ду Парлемент). Испред парламента је стољетни пламен (Центенниал Фламе или Фламме ду центенаире) који је упаљен на Нову годину 1966., за стогодишњицу Канадске конфедерације. Стотињак метара од парламента налази се Високи суд Канаде који у овој згради засједа од 1939. године. У овом дијелу града налазе се бројни споменици канадским политичарима. Источно од парламента је кип краљице Елизабете II. на коњу подигнут 1977. године.

Године 1846. посвећена је римокатоличка базилика Катедрала Наше Госпе (Цатхéдрале Нотре-Даме д’Оттаwа) која се налази источно од канала Ридеау. Ово је најстарија црква у граду и сједиште надбискупа. Неоготичка црква грађена је између 1841. и 1865., док је богата унутрашњост уређена између 1876. и 1885. године.

Западно од катедрале налази се Канадска национална галерија. Сјеверно од музеја је мост Алеxандра који води до Гатинеауа, те један мали парк гдје се налази споменик Самуелу де Цхамплаину.

Музеји и казалишта

Национална галерија Канаде

Позната дјела канадске умјетности изложена су у Националној галерији Канаде, заједно с примјерцима еуропске и азијске умјетности. Зграду музеја, познату по стакленим куполама пројектирао је израелско-канадски архитект Моше Сафдие, а отворена је 1988. године. Овдје су изложена дјела познатих умјетника као што су Луцас Цранацх Старији, Ел Грецо, Густав Климт, Пабло Пицассо и Андy Wархол. Испред музеја налази се брончани кип у облику паука зван Маман, дјело француске кипарице Лоуисе Боургеоис. Близу дворца Лауриер у уређеном бившем жељезничком тунелу налази се Музеј сувремене фотографије који садржи 150.000 канадских умјетника.

Од 2005. Канадски ратни музеј налази се у новој згради код ријеке Оттаwе. Зграду су пројектирали Раyмонд Мириyама и Алеx Ранкин, а у пет просторија кронолошки показује ратну прошлост Канаде. Једна од занимљивости је Хитлеров Мерцедес-Бенз 770-Цабриолет. Музеј садржи вјерне приказе ратних бојишта, као што су ровови из Првог свјетског рата.

У сусједном Гатинеауу је Канадски музеј цивилизације (Цанадиан Мусеум оф Цивилизатион или Мусéе цанадиен дес цивилисатионс) који је најпосјећенији канадски музеј. Стална постава укључује теме аутохтоног становништва, еуропских и азијских досељеника, те познатих канадских личности.

Још неки од музеја у Оттаwи су Канадски природословни музеј, Канадски музеј знаности и технологије, те Канадски музеј зракопловства. У згради Банке Канаде налази се Музеј валута који садржи кованице из старе Кине, Грчке, Римског Царства, Бизанта, те сличне занимљивости.

Између улице Елгин и канала Ридеау налази се комплекс зграда Натионал Артс Центре гдје се налази више дворана за концертне и казалишне изведбе. Овдје представе изводе два оркестра и оперна скупина Лyра Оттаwа. Ова зграда отворена је 1969. године. У близини Алгонqуин Цоллегеа налази се казалиште Центрепоинт гдје се изводе мање глазбене и казалишне представе за до 1000 посјетитеља. Дворана је отворена 1988. године.

Догађања

Фестивал тулипана

Славље тијеком Дана Канаде

У Оттаwи се годишње одвије око 60 фестивала и осталих догађања. врло је познат и популаран Фестивал тулипана, који се одвија у свибњу сваке године. За вријеме изгнанства низоземске краљевске обитељи у Канади тијеком Другог свјетског рата, краљица Јулиана родила је кћер Маргриет у Оттаwи. Како се принцеза не би родила у страној земљи, родилиште болнице у Оттаwи привремено је проглашено међународним територијем, те тиме принцеза није рођена на територију неке стране земље и добила је само низоземско држављанство са мајчине стране. као знак захвалности, низоземска је краљевска обитељ 1945. послала Канади 100.000 тулипана. Од тада до данас сваке године у главни град Канаде Низоземска шаље 20.000 тулипана.

Међународни фестивал коморне глазбе који се љети одржава у граду је један од највећих таквих фестивала на свијету. У љети се одржава и Међународни фестивал јазза, којег је 2008. посјетило преко 180.000 посјетитеља. Највећи канадски фестивал блуеса такођер се одвија у Оттаwи. У српњу сваке године диљем града се 11 дана одвијају разни концерти блуеса. Године 2007. овај фестивал је посјетило више од 300.000 људи.

Дан Канаде, највећи национални празник у овој земљи је 1. српња кад се у главном граду земље одвија велики број парада и концерата уз присутност високих канадских политичара. Краљица Елизабета II. присуствовала је слављењу овог празника 1967., 1990., 1992. и 1997. године.

Сњежни бал (Бал де неиге или Wинтерлуде) је фестивал на отвореном који се од 1979. сваке године у вељачи одвија у Гатинеауу и Оттаwи. На смрзнутом каналу Ридеау тад се одвијају бројни концерти и активности на леду. Врло је популарно натјецање у изради скулптура од снијега и леда. Године 2007. овај фестивал је привукао око 1,6 милијуна посјетитеља.

Спорт

Сцотиабанк Плаце, гдје игра момчад Оттаwа Сенаторса

У Оттаwи дјелује НХЛ клуб Оттаwа Сенаторс који игра на Сцотиабанк Плаце који се налази у приградској четврти Каната, те Оттаwа 67'с који игра у Онтаријској хокејашкој лиги. У граду постоји и професионална женска хокејашка момчад Оттаwа Сенаторс (ЦWХЛ). Године 2009., град је угостио свјетско јуниорско првенство у хокеју, а сваке године овдје се одржава Белл Цапитал Цуп. Највећа два свеучилишта у граду, Свеучилиште Царлетон и Свеучилиште у Оттаwи, имају своје властите атлетске удруге зване Царлетон Равенс и Оттаwа Гее-Геес.

Што се канадског ногомета тиче, у Оттаwи је дјеловао клуб Оттаwа Роугх Ридерс. Поновно оживљавање клуба Оттаwа Ренегадес је опет пропао. Овај спорт је игран на стадиону Франк Цлаир. Иначе овдје дјелује неколико полупрофесионалних момчади канадског ногомета, као Оттаwа Јуниор Ридерс, Оттаwа Соонерс и Цумберланд Пантхерс. Најзначајнији ногометни клуб је Оттаwа Фурy који има успјешну мушку и женску екипу.

У граду се још практицирају и утрке коњима, аутоутрке, те сплаварење. Тијеком зиме је могуће клизање и цурлинг на каналу Ридеау. Од рекреативних активности популарна је вожња бициклом и трчање уз ријеке и канал, голф и скијање. Крикет и рагби су такођер популарни.

Збратимљени градови

• Сеул, Јужна Кореја (1997.)
• Пекинг, Кина (1999.)
• Буенос Аирес, Аргентина
• Цатаниа, Сицилија, Италија (2003.)
• Цампобассо, Молисе, Италија

Извори

Библиографија

• Роб МцЛеннан: Оттаwа: Тхе Ункноwн Цитy, Арсенал Пулп Пресс 2007, ИСБН 978-1-55152-232-6.
• Арт Монтагуе: Оттаwа Боок оф Еверyтхинг, МацИнтyре Пурцелл Публисхинг Инц. 2007, ИСБН 978-0-9738063-8-0.
• Јамес Хале: Фроммер'с Оттаwа, Фроммерс 2009, ИСБН 978-0-470-15695-7.

Екстерни линкови

Оттаwа на Wикимедијиној остави

• (en)(fr)Службена страница града Оттаwе
• (en)(fr)(de)Службена туристичка страница Оттаwе