- Vladimir Vukomanović Rastegorac (Kraljevo, 1986) graduated at the Faculty of Philology in Belgrade, department for Se... moreVladimir Vukomanović Rastegorac (Kraljevo, 1986) graduated at the Faculty of Philology in Belgrade, department for Serbian language and literature. He received the “Vladan Nedić” award (2006) from the Department for the Serbian Literature and South Slavic Literature for his essay Prophecies in Epic Poetry, and the “Petar Đukanović” award (2009) from the Department for the Serbian Language with South Slavic Languages for his work Speech of the Village Otroci. He was a beneficiary of the Young Tallents Fund (2009/10) and of the Fund for Development of Scientific and Artistic Youth (2010/11, 2011/12) of the Ministry of Education, Science and Technological Development. Since December 2017 he has been a assistant professor at the Teacher Education Faculty, University of Belgrade, in the field of Teaching Methodologies of Serbian Language and Literature. He has participated in several conferences in the country and abroad. He edited the selection of the young Serbian prose Crackings (Službeni glasnik, 2012). He published books of poetry: The Persistence of Memory (2005; “Matic’s scarf” prize for the best book of the poet up to thirty years), Cana (2013) and (Takk) (2015). Along with Jana Rastegorac, he is the author of the poem for children A Fairy Tale about Death (2016).edit
Суочење с губитком блиских бића дете доводи у позицију да неизбежно сагледа феномен смрти – и когнитивно, и афективно. Кад се овакви случајеви догоде, књижевни текст може да буде од помоћи одраслима и деци да успоставе канал за разговор.... more
Суочење с губитком блиских бића дете доводи у позицију да неизбежно сагледа феномен смрти – и когнитивно, и афективно. Кад се овакви случајеви догоде, књижевни текст може да буде од помоћи одраслима и деци да успоставе канал за разговор. Будући да је основана претпостaвка како се с децом лакше може дискутовати о смрти животиње него људског бића циљеви овог рада су: 1) да систематизује и анализира критеријуме за избор књижевних текстова који могу да послуже у ове сврхе, 2) да пружи списак песама за децу и младе које тематизују смрт животиње, 3) да пружи смернице за њихово тумачење, у којем подједнако значајну улогу имају питања која се тичу осећања, чињеница, ставова и веровања поводом смрти. Кад се овај комплекс чинилаца дискусијом обухвати, верујемо, отвара се простор за емпатију према онима који се суочавају са својом или туђом смрћу, као и за дубље разумевање сопствених и туђих емоција, посебно међу члановима заједнице коју с дететом чине његови родитељи, васпитачи/учитељи и вршњаци. // Faced with the loss of those close to him, a child must inevitably observe the phenomenon of death – both cognitively and affectively. When this happens, literary text can help adults and children establish a conversation channel. Being that it is a well-founded assumption that it is easier to discuss with children the death of an animal than a human being, the aim of this paper is to: 1) systematize and analyze the criteria for the selection of literary works which can serve this purpose; 2) provide a list of poems for children and youth with the the me of the death of an animal; 3) provide guide lines for their interpretation, which gives an equally important role to the questions pertaining feelings, facts, attitudes, and belief regarding death. In this paper, the pathways for conversation with children have been outlined and they branch out in different directions and encompass multiple domains – from the affective to cognitive, from textual to empirical, and they have the potential to open the space for empathy to ward those facing their own or someone else’s death, as well as the deeper understanding of one own’s emotions and those of others, especially among the members of the community consisting of the child and his parents, kindergarten or school teachers, and peers.
Research Interests:
Полазећи од теоријских поставки које наглашавају важност дечје игре и активног учешћа детета у усвајању знања, циљ овог текста је двојак: а) да пружи преглед књижевнотеоријских термина у првом циклусу образовања и систематично предложи... more
Полазећи од теоријских поставки које наглашавају важност дечје игре и активног учешћа детета у усвајању знања, циљ овог текста је двојак: а) да пружи преглед књижевнотеоријских термина у првом циклусу образовања и систематично предложи захтеве којима се може испитивати и подстицати њихово усвајање код ученика; б) да понуди модел интегрисања књижевнотеоријских садржаја и форме игре. Додатну вредност оваквог приступа и предложених игара представља њихов холистички карактер: он отвара простор за укључивање развоја моторичких, ликовних, музичких и других способности детета, као и за интеграцију с другим развојним и образовним областима. Њихова примена омогућила би да се рад на усвајању терминологије реализује на адекватан начин с обзиром на когнитивне и социо-емоционалне карактеристике детета-кроз терминолошке (књижевнотеоријске) игре.
Research Interests:
Стваралаштво Дејана Алексића намењено деци већ донекле представља део канона и сагледано је у критици из различитих углова. До сада је, међутим, изостало темељније бављење језиком његових дела, а истодобно недостају и текстови који му... more
Стваралаштво Дејана Алексића намењено деци већ донекле представља део канона и сагледано је у критици из различитих углова. До сада је, међутим, изостало темељније бављење језиком његових дела, а истодобно недостају и текстови који му приступају из методичког угла. Овај рад настаје на пресеку та два поља и његов циљ је да:1) пружи систематичан поглед на индивидуалне неологизме у Алексићевом песништву, а потом да на темељу тога 2) донесе примере језичких (лексичких) игара које би биле подстакнуте читањем његових песама. Ексцерпирани примери посведочили су присуство разноврсних индивидуалних неологизама у Алексићевом опусу: док морфолошки неологизми захватају више граматичких категорија, и то баш оних које бивају обухваћене аналошким процесима у говору деце, творбени неологизми захватају различите значењске кругове, демонстрирајући стваралачки потенцијал језика на занимљив, духовит и уметнички упечатљив начин. Управо са тог места, овај рад нуди неколико могућих методички обликованих игара које су применљиве у васпитно-образовном контексту, а које за сврху имају афирмацију стваралачког приступа језику код предшколске (и школске) деце. // Dejan Aleksić's creative work for children is already part of the canon and has been critically examined from various perspectives. However, there is a lack of more in-depth exploration of the language in his works, and simultaneously, there is a shortage of texts approaching it from a methodological angle. This paper emerges at the intersection of these two fields, aiming to: 1) provide a systematic view of individual neologisms in Aleksić's poetry, and then 2) offer examples of linguistic (lexical) games inspired by reading his poems. Excerpted examples attest to the presence of diverse individual neologisms in Aleksić's opus: while morphological neologisms encompass multiple grammatical categories, precisely those covered by analogous processes in children's speech, neologisms formed by derivation or compounding processes cover different semantic circles, demonstrating the creative potential of language in an interesting, humorous, and artistically striking manner. From this standpoint, this paper presents several possible methodologically shaped games applicable in the educational context, aiming to affirm a creative approach to language in preschool (and school) children.
Research Interests:
Konceptualizacija smrti kod dece započinje u ranom detinjstvu, ali potreba za razgovorom o njoj nije osvešćena na ravni vaspitno-obrazovne strategije. Studenti Fakulteta za obrazovanje učitelja i vaspitača u Beogradu u vezi s tim su... more
Konceptualizacija smrti kod dece započinje u ranom detinjstvu, ali potreba za razgovorom o njoj nije osvešćena na ravni vaspitno-obrazovne strategije. Studenti Fakulteta za obrazovanje učitelja i vaspitača u Beogradu u vezi s tim su pokazali zapitanost nad sledećim situacijama: 1. kako detetu odgovoriti na pitanje šta je smrt; 2. kako reagovati kad dete pokazuje promene u ponašanju povodom smrti kućnog ljubimca, 3. da li i kako tumačiti tekst u čijem je fokusu član porodice koji je preminuo detetu iz grupe, 4. da li i kako razgovarati s decom o smrti u slučaju kad se dođe na zamenu u grupu u kojoj je preminuo vaspitač. Tim povodom, anketiranjem su prikupljena mišljenja vaspitača (n=132), a potom smo kvalitativnom analizom odgovora došli do sistematizacije postojećih strategija i formulisali preporuke za dalji rad. Odgovori vaspitača pokazuju da oni poznaju raznovrsne strategije kad je reč o razgovoru s decom na temu smrti, da često deci daju jasne odgovore u vezi s njom, da poznaju pojedine mehanizme utehe u kriznim situacijama, da prepoznaju važnost verbalizacije emocija i da poseduju svest o različitim faktorima koje treba imati u vidu. Napredak na ovom polju mogao bi pak da se sastoji u nezaobilaženju teme smrti, izbegavanju metaforičnih odgovora i promišljanju o kvalitetu sećanja na preminulog. // The conceptualization of death in children begins in early childhood. However, the need to discuss it is not systematically recognized as part of the educational strategy. Students from the Faculty of Education in Belgrade expressed concerns regarding the following situations: 1) how to respond to the question of what death is; 2) weather and how to react when a child shows behavioral changes due to the death of a pet; 3) whether and how to interpret a text focusing on a relative who has passed away for a child in the group; 4) whether and how to talk to children about death when joining a group in which the educator has passed away. In this regard, opinions of educators (n = 132) were gathered through surveys, and then, by qualitative analysis of responses, existing strategies were systematized and recommendations for further work were formulated. The responses of educators indicate that they are familiar with various strategies when it comes to talking with children about death. They often provide clear answers to children regarding this topic and are knowledgeable about certain comfort mechanisms in crisis situations. They recognize the importance of verbalizing emotions and possess an awareness of different factors that should be taken into consideration. On the other hand, progress in this field could involve not avoiding the topic of death, refraining from metaphorical responses, and reflecting on the quality of memories of the deceased.
Research Interests:
Иако ниједна песничка књига Горана Коруновића није била ускраћена за рецепцију критичара, рецепцијско поље Црвене планете остало је уско без обзира на то што је језички и стилски изазовна за тумачење. У овом раду се зато са... more
Иако ниједна песничка књига Горана Коруновића није била ускраћена за рецепцију критичара, рецепцијско поље Црвене планете остало је уско без обзира на то што је језички и стилски изазовна за тумачење. У овом раду се зато са лингвостилистичког становишта указује на могуће узроке њеног отежаног пријема, који се тиче посредовања несводивог индивидуалног искуства наратора. Употреба гротеске и персонификације у Коруновићевој књизи указује на конвенционалност граница у нашем свакодневном искуству, док присуство разноврсних контрадикција, које дисторзирају уобичајену логику и потенцирају индивидуалну асоцијативност, доприноси сложености текста и отвара простор за уписивање значења. Тако Црвена планета постаје амбивалентно дијалогична: она позива читаоца на коконструисање смисла, али (намерном) неодређеношћу истодобно урушава могућност сигурног разумевања – апотеоза субјективности доноси немогућност прозирног језичког облика и представља увод у несигурно читање онога што је никад до краја растумачиво.
Research Interests:
У овом раду се са лингвoстилистичког становишта анализирају доминантне синтаксичке одлике песничке књиге Црвена планета Горана Коруновића. Анализа текста показала је да се у прозним фрагментима једноставност реченице остварује кроз... more
У овом раду се са лингвoстилистичког становишта анализирају доминантне синтаксичке одлике песничке књиге Црвена планета Горана Коруновића. Анализа текста показала је да се у прозним фрагментима једноставност реченице остварује кроз употребу одређених врста реченица по значењу, остварених напоредних односа унутар комуникативних реченица, коришћених зависних реченица и предикацијске актуализације; такође, из прозног текста су изостале обимније синтагме, реченични кондензатори и за рецепцију захтевне интерполације и инверзије реченичних конституената. У стихованом делу Црвене планете долази до благе промене синтаксичког састава: појављују се захтевније реченичне конструкције, умрежавања више зависних клауза, а по изузетку се јављају глаголски кондензатори, апозитиви и сложеније синтагме. Поменути аспекти синтаксичког обликовања у тесној су вези са семантичким слојем текста: они сугеришу непосредност нараторовог говора, осећај емоционалне дистанце и перцептивне ограничености у сусрету с новим и другачијим светом. Додатно, на уједначеној преовлађујућој синтаксичкој подлози изведена су суптилна одступања од ње, која посредују квалитет нараторове свести, процесуалност збивања којима присуствује и која се унутар њега одвијају. Све наведено показује умешно и књижевноуметнички релевантно обликовање света Црвене планете, једног од најупечатљивијих дела савремене српске књижевности.
Research Interests:
Psychological studies have indicated that children begin to think about death early on and have prompted the consideration of the possible inclusion of death education in their curriculum. In alignment with this, the Faculty of Education... more
Psychological studies have indicated that children begin to think about death early on and have prompted the consideration of the possible inclusion of death education in their curriculum. In alignment with this, the Faculty of Education in Belgrade initiated a course titled Methodical Approach to the Topic of Death in Poetry for Children and YA, which was successfully conducted on three occasions. A brief description of this course is provided in the first part of this work. Specifically, this course lasts for one semester and is an elective course chosen by fourth-year students specializing in teaching and education. The goal of the course is to prepare students for: 1) Selecting appropriate poetic texts containing the theme of death for work with children/students. 2) Analysing selected texts and methodically shaping that analysis. In the course realization, particular emphasis has been placed on establishing and maintaining effective communication channels between the instructor and students, the dialogical nature of teaching, and the multidimensionality of assessments. The text then focuses on the research conducted within the framework of the aforementioned course, aiming to describe: 1) the motivation of students in choosing the course, and 2) students' expectations regarding its content. Furthermore, considering the importance of tailoring material presentation, the following aspects were explored among course participants: 3) conceptualization of death; 4) experiences related to death; 5) opinions on discussing death with children; 6) familiarity with literary texts for children that address the theme of death.
Research Interests:
Уводна реч гостујућих уредника // Нина Јоксимовић: Чула, речи и значење: утицај морфолошких и семантичких одлика речи на дефинисање њиховог значења // Марија Воркапић: Настајање сложеница – игролики приступ творби речи // Тамара Шегрт:... more
Уводна реч гостујућих уредника // Нина Јоксимовић: Чула, речи и значење: утицај морфолошких и семантичких одлика речи на дефинисање њиховог значења // Марија Воркапић: Настајање сложеница – игролики приступ творби речи // Тамара Шегрт: Структура наративног исказа код деце предшколског узраста // Николина Којевић: Дечји наративи на основу различитих медија – упоредни приступ // Тамара Морина: Математичке компетенције као предуслов претчиталачких вежби у раду са децом предшколског узраста // Александра Петровић: Утицај препознавања логотипа на развој читалачких способности код предшколске деце – методички аспект // Тања Томић: Плес писања као истраживање доживљаја књижевног текста // Јелена Момчиловић: Допринос стратегије читања са испитивањем хоризонта очекивања на раном узрасту – један пројекат // Данијела Бабић: Формирање и испитивање читалачког искуства детета предшколског узраста на примеру бајке „Црвенкапа“ // Марија Ставретовић: Родна перспектива разумевања књижевних дела код предшколске деце – одјеци патријархата у савременом добу // Слађана Живковић: Поезија за децу као повод за разговор о смрти – мишљења васпитача, учитеља и родитеља // „Новогодишња ноћ” – драмски текст студената завршне године на дар деци из вртића вежбаонице
Research Interests:
Коме треба методички курс о смрти у поезији за децу и младе – мотивација студената за одабир курса, њихови концепти и искуства... / Who Needs a Methodological Course about Death in the Poetry for Children and YA? Students’ Motivation for This Course, Their Concepts, and Experiences Related to Deathmore
Психолошке студије указале су на то да деца рано почињу да мисле о смрти и подстакле промишљање концепта могућег образовања о смрти. Отуда је и на Учитељском факултету у Београду покренут курс Методички приступ теми смрти у поезији за... more
Психолошке студије указале су на то да деца рано почињу да мисле о смрти и подстакле промишљање концепта могућег образовања о смрти. Отуда је и на Учитељском факултету у Београду покренут курс Методички приступ теми смрти у поезији за децу и младе, чији кратак опис доноси први део овог рада. Текст се потом усмерава на истраживање које је изведено у оквиру поменутог курса, а његов циљ био је да опише: 1) мотивацију студената за избор курса и 2) очекивања студената у вези с његовим садржајем. Такође, будући да је за начин презентовања грађе важно коме се обраћамо, испитали смо код полазника курса: 3) концептуализацију смрти; 4) искуства у вези са смрћу; 5) мишљење о разговору с децом на тему смрти; 6) познавање књижевних текстова за децу који тематизују смрт. За прикупљање података коришћене су метода вербалних и визуелних асоцијација и анкетни упитник. Анализа је показала да: 1) студенте на избор курса највише мотивише назив предмета; 2) студенте занимају дечји однос према смрти, начин тематизације смрти у дечјој литератури, као и разумевање феномена смрти уопште; 3) код студената преовлађују елементи метафизичког концепта смрти; 4) највећи број студената има у искуству смрт члана породице, пријатеља или кућног љубимца; 5) студенти верују да у разговору о смрти с децом треба узети у обзир њихов узраст, искуства сусрета са смрћу, интересовања и когнитивну зрелост; 6) студенти више познају прозне него песничке текстове за децу који тематизују смрт.
Research Interests:
Предмет овог излагања биће комплет уџбеника посвећен новој концепцији уџбеничког приступања језичким темама (Српски језик за други, трећи и четврти разред основне школе), одобрен од Министарства просвете, науке и технолошког развоја Р.... more
Предмет овог излагања биће комплет уџбеника посвећен новој концепцији уџбеничког приступања језичким темама (Српски језик за други, трећи и четврти разред основне школе), одобрен од Министарства просвете, науке и технолошког развоја Р. Србије. У раду се разматрају методички и лингвистички аспекти те нове концепције. Уџбеници конструктивистички приступају учењу – стимулишу процесе формирања значења, повезивања знања, активног учешћа ученика кроз решавање проблемских ситуација (Пешић 1998; Woolfolk, Hughes and Walkup 2008; Лазаревић 2001 и др.) – а написани су у форми авантуристичке приче приповедане кроз дијалоге ликова. С једне стране овог разматрања биће анализа мотивационих елемената текста, а са друге расветљавање путева разумевања, сазнања и доживљавања језичких механизама. У фокусу излагања биће специфичности нове концепције у функцији подстицања даровитих ученика. Утемељење овог дела анализе налазиће се у студијама проучавалаца даровитости (Стругар 1988; Драшковић 1998; Јовановић 2012; Маринковић 2018; Поповић, Лазовић, Милосављевић 2016. и др.). Сами уџбеници конципирани су тако да воде читаоца до сазнања о језику кроз контекст, подстичући његову критичку/читалачку писменост и интересовања. Ликови су конструисани тако да афирмишу основне одлике даровите деце, али и да од читаоца смело захтевају поштовање различитости, а подстичу креативност и имагинацију. Уџбеници уједињују садржаје различитих домена искуства и знања ученика на смисаоном плану, подстичући интердисциплинаран и интегрисан приступ садржајима и дивергентно мишљење у решавању проблемских ситуација. / This paper examines the methodological and linguistic aspects of the new concept of Serbian Language schoolbooks written in the form of adventure stories told through dialogues. On the one hand this examination will analyse the motivational elements of the text, and on the other hand the elucidation of the ways linguistic mechanisms are comprehended, perceived and experienced. The subject of this research will be the set of schoolbooks dedicated to the linguistic themes covered in the 2nd, 3rd, and 4th grade of elementary school (approved by the Ministry of Education, Science and Technological Development of the Republic of Serbia). The schoolbooks approach the learning process in a constructive manner – stimulating the formation of meaning, interconnectivity of knowledge, active participation via situational problem-solving tasks (Pešić 1998; Woolfolk, Hughes and Walkup 2008; Lazarević 2001 et al.). The focus of this deliberation will be the specificity of the new concept and the possibilities to encourage students that are more talented. Foundations of this part of the analysis can be found in the works of those who studied giftedness (Strugar 1988; Drašković 1998; Jovanović 2012; Marinković 2018; Popović, Lazović, Milosavljević 2016. et al.). The schoolbook helps the reader to understand the language through context, by encouraging their critical/reader’s literacy and interests. It can improve the social climate in class. The characters were constructed in such a way to affirm the fundamental qualities of talented children, spark creativity and imagination, and to boldly demand from the reader to respect diversity. The schoolbook unites the content from different areas of students’ experience and knowledge with a meaningful plan to encourage the interdisciplinary and integrated approach to the content and the divergent views in problem solving situations.
Research Interests:
Иако представља почетак историје српске поезије за децу, предзмајевско песништво до данас није добило системски опис стилског репертоара, а нису озбиљније сагледане ни могућности његовог укључења у васпитно-образовну праксу. Стога је циљ... more
Иако представља почетак историје српске поезије за децу, предзмајевско песништво до данас није добило системски опис стилског репертоара, а нису озбиљније сагледане ни могућности његовог укључења у васпитно-образовну праксу. Стога је циљ овог текста да: 1) пружи детаљан опис дистрибуције метафоре у песништву за децу предзмајевског периода, 2) укаже на идеолошке аспекте њене употребе, 3) оцрта потенцијалне методичке импликације спроведене анализе. Овакав опис представљао би поуздану референтну тачку за проматрање промена у употреби метафоре у канонском низу српске поезије за децу. С друге стране, представљена анализа могла би да отвори пут за даља промишљања актуализације предзмајевских стихова у предшколском и школском контексту. / Although it represents the historical beginning of children’s poetry in Serbia, poetry from the period before Jovan Jovanović Zmaj to this day has not had a systemic description of its stylistic repertoire. In addition, the possibilities of its inclusion in the educational practice have not been seriously considered. Therefore, the aim of this text was threefold: firstly, to give a detailed description of distribution of metaphor in the poetry for children from the period before Jovan Jovanović Zmaj, secondly, to point out the ideological aspects of its use, and, thirdly, to outline the methodical implications of the conducted analysis. The analysis showed firstly, that metaphors in the poetry before Jovan Jovanović Zmaj were significantly limited in its themes and predominantly conventional, secondly, that the metaphorical speech was markedly determined by Christian framework, historical situation and Romanticism, and, thirdly, that the methodical possibilities related to the poetry from the period before Jovan Jovanović Zmaj are based on the experiential grounding of metaphors and their conventionality, and that a stringent selection of its verses is necessary if they are to be included in the (pre)school context.
Research Interests:
U prvom delu rada analiziraju se jezičke odlike govora dece u zbirkama Garavi sokak i Plavi čuperak Miroslava Antića. Analiza pokazuje da se dečji glas uspešno simulira na više jezičkih ravni – upotrebom bazičnog leksičkog korpusa,... more
U prvom delu rada analiziraju se jezičke odlike govora dece u zbirkama Garavi sokak i Plavi čuperak Miroslava Antića. Analiza pokazuje da se dečji glas uspešno simulira na više jezičkih ravni – upotrebom bazičnog leksičkog korpusa, poređenjima utemeljenim u fundamentalnom životnom iskustvu, kao i prozirnim rečeničnim strukturama. Ispostavlja se, takođe, da su dečji glasovi u ovim dvema zbirkama različiti: dok je govor dece u Plavom čuperku univerzalniji, dečji glas Garavog sokaka ukorenjen je u konkretnoj društvenoj stvarnosti (tome npr. doprinosi upotreba naziva realnih mesta); uz to, govor junaka Garavog sokaka ostavlja jači utisak neposrednosti, što pesnik postiže parcelacijom iskaza, upotrebom dijalektizama i kolokvijalnih oblika reči, korišćenjem rečci, uzvika, zaklinjanja i vokativa, tipičnih razvojnih grešaka kod dece na morfo-leksičkom i sintaksičkom nivou, kao i primerima jezičke igre. U Antićevoj simulaciji dečjeg govora se, ipak, ponegde mogu konstatovati i potencijalne naprsline: upotreba infinitiva i glomaznih rečenica, paradoksa i složenije metaforike, koji nisu bliski dečjem izrazu. Otuda se u drugom delu teksta pokreće pitanje dečje literature kao autentičnijeg prisustva dečjeg glasa u književnosti i, na ograničenom korpusu, skiciraju moguće odlike dečjeg književnog stvaralaštva: skokovito i dinamično pripovedanje, nedovoljno motivisani prelazi i krhke uzročno-posledične veze među događajima; simpraktičnost i performativnost, dijalogičnost i multimedijalnost, ritmičnost i ludizam dečjih jezičkih – potencijalno i književnih – tvorevina.
Research Interests:
U srpskoj poeziji za decu i mlade malo je ko naglašavao patriotsko osmišljenje smrti kao Branko Ćopić i Mira Alečković. U njihovim stihovima junaci po pravilu ginu odani ideji i u borbi za otadžbinu, a potom opstaju u sećanju preživelih... more
U srpskoj poeziji za decu i mlade malo je ko naglašavao patriotsko osmišljenje smrti kao Branko Ćopić i Mira Alečković. U njihovim stihovima junaci po pravilu ginu odani ideji i u borbi za otadžbinu, a potom opstaju u sećanju preživelih saboraca i srodnika. Prisutne su, ipak, i primetne razlike, pa je to razlog da se dela ova dva pesnika sagledaju komparativno. Ovaj rad ima za cilj da tematizaciju smrti u pesništvu za decu pomenutih autora analizira sa četiri odabrana aspekta: 1) odabir umirućeg subjekta, 2) predstave umrlog tela, 3) predstave smrti i posmrtnog trajanja i 4) način osmišljenja smrti.
Research Interests:
У овом тексту се најпре скицира контекст настајања зборника радова посвећених методици развоја говора који је приредио Вук Милатовић, као и контекст настајања његових ауторских текстова који припадају овој области. Потом се у краткој... more
У овом тексту се најпре скицира контекст настајања зборника
радова посвећених методици развоја говора који је приредио Вук Милатовић, као и контекст настајања његових ауторских текстова који припадају овој области. Потом се у краткој анализи показује на који начин Милатовић постулира основе савремене методике развоја говора као аутономне и интердисциплинарне науке. У завршном делу текста се оцртавају могуће перспективе ове научне дисциплине, засноване на милатовићевским темељима: од прецизног дефинисања предмета проучавања, терминологије и методологије, преко извођења методичких импликација из лингвистичке и психолингвистичке грађе до, коначно, осмишљавања конкретне реализације садржаја из методике развоја говора у васпитно-образовном контексту.
радова посвећених методици развоја говора који је приредио Вук Милатовић, као и контекст настајања његових ауторских текстова који припадају овој области. Потом се у краткој анализи показује на који начин Милатовић постулира основе савремене методике развоја говора као аутономне и интердисциплинарне науке. У завршном делу текста се оцртавају могуће перспективе ове научне дисциплине, засноване на милатовићевским темељима: од прецизног дефинисања предмета проучавања, терминологије и методологије, преко извођења методичких импликација из лингвистичке и психолингвистичке грађе до, коначно, осмишљавања конкретне реализације садржаја из методике развоја говора у васпитно-образовном контексту.
Research Interests:
Поједине студије недвосмислено су указале на везе раног развоја метајезичке свести с каснијим успехом деце приликом усвајања писмености, као и с њиховом интеграцијом у друштво. Ипак, у контексту методике развоја говора многострукост... more
Поједине студије недвосмислено су указале на везе раног развоја метајезичке свести с каснијим успехом деце приликом усвајања писмености, као и с њиховом интеграцијом у друштво. Ипак, у контексту методике развоја говора многострукост аспеката метајезичке свести до сада није темељније сагледана. Овај рад покушава да попуни ту празнину и покаже један могући приступ развоју метајезичке свести и метајезичке функције говора код деце. Циљ текста је двојак: а) да пружи систематичан преглед захтева којима се може испитивати и подстицати метајезичка свест код деце и б) да представи модел укрштања метајезичких задатака с традиционалним формама игре, како би се рад на развоју метајезичке свести у предшколској установи реализовао на адекватан начин с обзиром на когнитивне и социоемоционалне карактеристике детета-кроз метајезичке игре. Кључне речи: метајезичка свест, језичка игра, метајезичка игра, методика развоја говора.
Research Interests:
Укупно трећа по реду, а прва и једина Коруновићева песничка књига објављена у песничкој едицији Caché, Црвена планета тематизује искуство одласка са овог света и упознавања једног по много чему другачијег. Осим тога што је поетички... more
Укупно трећа по реду, а прва и једина Коруновићева песничка књига објављена у песничкој едицији Caché, Црвена планета тематизује искуство одласка са овог света и упознавања једног по много чему другачијег. Осим тога што је поетички самосвојна и тематски провокативна, Коруновићева књига се, између осталог, не може једнозначно жанровски одредити јер се у њој глас остварује у два лика: прозном и стихованом. Црвена планета се, наиме, састоји из двадесет два прозна фрагмента и једне песме, која раздваја претпоследњу и последњу прозну целину. Та песма, која носи наслов „гап“ и која се може разумети као смисаоно средиште целог рукописа, предмет је анализе у овом тексту.
Research Interests:
Полазећи од промишљања постструктуралистичког приступа курикулуму, концептуализације детета и терминолошких недоумица, потом проматрајући карактеристике и недоумице у вези са применом пројектног приступа у предшколском васпитању и местом... more
Полазећи од промишљања постструктуралистичког приступа курикулуму, концептуализације детета и терминолошких недоумица, потом проматрајући карактеристике и недоумице у вези са применом пројектног приступа у предшколском васпитању и местом развоја говора у њему, текст указује на кључне промене у предшколском систему у Републици Србији. Анализа на поменутим нивоима показаће основне врлине и евентуалне недостатке програма у покушају да конструктивно учествује у његовој успешнијој примени и конкретизацији. /
The focus of this text is set on the concept of educational work that was presented within the recently adopted Fundamentals of the preschool curriculum ‘The years of ascension’ (2018). The emphasis is put on the analysis of theoretical foundations, terminology, educational tendencies, and the question of the initial education of preschool teachers in Serbia.
This recently adopted curriculum is based on the contemporary curricular theories, theoretical principles of the pedagogical and developmental psychology, sociology, anthropology, and other disciplines. The concept of childhood, and mainly of the child, is based on the sociocultural theories and poststructuralism. Even though this approach can be seen as modern in the context of educational work in Serbia, the curriculum seems to lack a stronger demonstration of the scope and limitations of foundations that are based on poststructuralism, as well as the socio-political conditionality that supports the designation of these foundations. In this respect, even the framework that this programme is based on (the UN and the EU documents) is not supported with the critical insight into the particularity of the national framework it was created for.
The significant part of the curriculum is dedicated to the representation of socio-cultural conceptions of childhood. The children are seen as the ‘the playful beings’ and the game as their natural relationship with the world. The project approach and the complex definition of the concept of child’s wellbeing are the core of ‘The years of ascension’. The important characteristic of the new curriculum is the introduction of a large number of new terms that can be regarded as an update and a starting point for new approaches to the problem. The possible drawbacks of the mentioned viewpoints pertain to: 1) the insufficiently specified awareness that the idea of the child represented in the curriculum is only one of many possible ideas, (2) the contradicting definition of the idea of wellbeing (with the accent on the problem with defining the correlation between safety and flexibility in educational work), (3) the possible doubts regarding the usage of certain terms (we studied the idea of authenticity, as well as the strong opposition to spontaneity in co-construction of knowledge in the process of planning the learning situations).
The presence of binary simplifications in the curriculum carries with itself a possibility that every attempt to reassess and relativize the values of opposing elements can easily be marked as regressive (evеn if it is not), if one element has a positive value and the other one has a negative value (which is often the case in the curriculum).
Little significance given to the proper preparation of pre-school teachers is regarded as a serious problem. Moving the focus away from the concrete knowledge and professional care for the developmental aspects of child’s character could easily be interpreted as the abandonment of these concepts rather than their perception in a new light – the light of decomposition and co-construction of knowledge. The newly adopted concept of foundations suggests that the competence of preschool teachers will expand and include a series of pedagogical and psychological skills and knowledge at the expense of the foundation of their competence in those sciences that form the basis of development areas (that should be encouraged with children). In contrast to this attitude, we should not forget that the academic knowledge of preschool teachers, as well as their own inquisitiveness and their willingness to learn and to explore, represents the foundation for the creative approach to preschool educational practice that aspire to timely answer the children’s inquisitiveness and to encourage their interest in better understanding of themselves and the world around them. The long-term intention of preschool education should be to develop the need for education as the integral part of both the children’s and the teachers’ characters, and keeping up with these directions (speaking competence, early literacy, etc) would increase if the key aspect of children’s character development would be operationalised and defined with standards.
The focus of this text is set on the concept of educational work that was presented within the recently adopted Fundamentals of the preschool curriculum ‘The years of ascension’ (2018). The emphasis is put on the analysis of theoretical foundations, terminology, educational tendencies, and the question of the initial education of preschool teachers in Serbia.
This recently adopted curriculum is based on the contemporary curricular theories, theoretical principles of the pedagogical and developmental psychology, sociology, anthropology, and other disciplines. The concept of childhood, and mainly of the child, is based on the sociocultural theories and poststructuralism. Even though this approach can be seen as modern in the context of educational work in Serbia, the curriculum seems to lack a stronger demonstration of the scope and limitations of foundations that are based on poststructuralism, as well as the socio-political conditionality that supports the designation of these foundations. In this respect, even the framework that this programme is based on (the UN and the EU documents) is not supported with the critical insight into the particularity of the national framework it was created for.
The significant part of the curriculum is dedicated to the representation of socio-cultural conceptions of childhood. The children are seen as the ‘the playful beings’ and the game as their natural relationship with the world. The project approach and the complex definition of the concept of child’s wellbeing are the core of ‘The years of ascension’. The important characteristic of the new curriculum is the introduction of a large number of new terms that can be regarded as an update and a starting point for new approaches to the problem. The possible drawbacks of the mentioned viewpoints pertain to: 1) the insufficiently specified awareness that the idea of the child represented in the curriculum is only one of many possible ideas, (2) the contradicting definition of the idea of wellbeing (with the accent on the problem with defining the correlation between safety and flexibility in educational work), (3) the possible doubts regarding the usage of certain terms (we studied the idea of authenticity, as well as the strong opposition to spontaneity in co-construction of knowledge in the process of planning the learning situations).
The presence of binary simplifications in the curriculum carries with itself a possibility that every attempt to reassess and relativize the values of opposing elements can easily be marked as regressive (evеn if it is not), if one element has a positive value and the other one has a negative value (which is often the case in the curriculum).
Little significance given to the proper preparation of pre-school teachers is regarded as a serious problem. Moving the focus away from the concrete knowledge and professional care for the developmental aspects of child’s character could easily be interpreted as the abandonment of these concepts rather than their perception in a new light – the light of decomposition and co-construction of knowledge. The newly adopted concept of foundations suggests that the competence of preschool teachers will expand and include a series of pedagogical and psychological skills and knowledge at the expense of the foundation of their competence in those sciences that form the basis of development areas (that should be encouraged with children). In contrast to this attitude, we should not forget that the academic knowledge of preschool teachers, as well as their own inquisitiveness and their willingness to learn and to explore, represents the foundation for the creative approach to preschool educational practice that aspire to timely answer the children’s inquisitiveness and to encourage their interest in better understanding of themselves and the world around them. The long-term intention of preschool education should be to develop the need for education as the integral part of both the children’s and the teachers’ characters, and keeping up with these directions (speaking competence, early literacy, etc) would increase if the key aspect of children’s character development would be operationalised and defined with standards.
Research Interests:
Representations of death in Serbian poetry for children and young adults have not been researched systematically to this day. The goal of this paper, therefore, is to point out the initial positions taken up during the forming of these... more
Representations of death in Serbian poetry for children and young adults have not been researched systematically to this day. The goal of this paper, therefore, is to point out the initial positions taken up during the forming of these representations, through the analysis of verses by Jovan Sundečić and by Đorđe Rajković. In brief, both poets view death as something that has power over man, the main difference being that Sundečić constructs the theme of death within a Christian framework without using humor, while Rajković abandons the framework of Christianity and assigns a significant role to humor in his writing about death.
Представления о смерти в сербской поэзии для детей и подростков до сих пор подробно не исследовались. В связи с этим цель настоящей работы — систематизировать ис-ходные проявления этих идей в стихотворениях Иоанна Сундечича и Джордже Райковича. У обоих поэтов смерть показана одинаково: как нечто, имеющее власть над человеком. При этом, однако, Сундечич оформляет высказывания о смерти согласно христианскому пониманию и без тени юмора, а Райкович, обращаясь к этой теме, выходит за рамки христианства и уделяет значительное место юмору.
Представления о смерти в сербской поэзии для детей и подростков до сих пор подробно не исследовались. В связи с этим цель настоящей работы — систематизировать ис-ходные проявления этих идей в стихотворениях Иоанна Сундечича и Джордже Райковича. У обоих поэтов смерть показана одинаково: как нечто, имеющее власть над человеком. При этом, однако, Сундечич оформляет высказывания о смерти согласно христианскому пониманию и без тени юмора, а Райкович, обращаясь к этой теме, выходит за рамки христианства и уделяет значительное место юмору.
Research Interests:
Odrasli s decom nerado razgovaraju o smrti, najčešće to opravdavajući složenošću ovog fenomena i pojavama koje ga prate. Psihološke studije pak pokazuju da deca o smrti počinju da razmišljaju već u predškolskom periodu, i ukazuju na... more
Odrasli s decom nerado razgovaraju o smrti, najčešće to opravdavajući složenošću ovog fenomena i pojavama koje ga prate. Psihološke studije pak pokazuju da deca o smrti počinju da razmišljaju već u predškolskom periodu, i ukazuju na negativne posledice izbegavanja razgovora o ovoj temi. U pokušaju da s decom otvorimo mogućnost dijaloga o umiranju kroz tumačenje poezije, istražićemo kako se fenomen smrti oblikuje u poeziji za decu i mlade Miroslava Antića. Akcenat će biti na predstavama ljudske smrti u Šašavoj knjizi i Garavom sokaku, a posebno će biti posmatrani sledeći aspekti: 1) pozicija i identitet lirskog subjekta, 2) osećajnost koja prati govor o smrti, 3) predstave grobljanskog prostora, 4) predstave umrlog tela i postmortalnog trajanja, 5) osmišljenje smrti, 6) jezičko-stilski as-pekt oblikovanja govora o smrti.
Ključne reči: poezija za decu i mlade, obrazovanje o smrti, Šašava knjiga, Garavi sokak, Miroslav Antić.
In an attempt to open up the possibility of starting a conversation about dying with children through the interpretation of poetry, the paper focuses on the way the phenomenon of death is depicted in Miroslav Antićs poetry for children and young adults. It emphasizes the considerable disparity between the notions of death in Šašava knjiga (Silly Book) and Garavi sokak (Sooty Souk). In the former, death is approached through an extatic experience of contemplation and is thus marked by optimism and an intensity of experience, proclaiming a faith in a body woven from light, and immortality. The latter, on the other hand, views death from the perspective of a member of the marginalized Roma community, so a much larger emphasis is placed on the wide range of emotions related to death. Here, the dead body is discussed much more openly, while any meaning death might have is derived from the fact that it provides an escape from the hardships of this world. These disparate notions of death differ in their linguistic realization as well: whereas Besmrtna pesma (Immortal Poem), which contains the credo of Silly Book, employs seductive sayings and paradoxes in its treatment of death, the heroes of Sooty Souk speak of death in much more direct terms. All of this speaks in favour of using these books as a starting point for a fruitful and complicated conversation about death with children and young adults, as well as a discussion of the artistic treatment of such a topic.
Key words: poetry for children and young people, education about death, Šašava knjiga (Silly Book), Garavi sokak (Sooty Souk), Miroslav Antić.
Ključne reči: poezija za decu i mlade, obrazovanje o smrti, Šašava knjiga, Garavi sokak, Miroslav Antić.
In an attempt to open up the possibility of starting a conversation about dying with children through the interpretation of poetry, the paper focuses on the way the phenomenon of death is depicted in Miroslav Antićs poetry for children and young adults. It emphasizes the considerable disparity between the notions of death in Šašava knjiga (Silly Book) and Garavi sokak (Sooty Souk). In the former, death is approached through an extatic experience of contemplation and is thus marked by optimism and an intensity of experience, proclaiming a faith in a body woven from light, and immortality. The latter, on the other hand, views death from the perspective of a member of the marginalized Roma community, so a much larger emphasis is placed on the wide range of emotions related to death. Here, the dead body is discussed much more openly, while any meaning death might have is derived from the fact that it provides an escape from the hardships of this world. These disparate notions of death differ in their linguistic realization as well: whereas Besmrtna pesma (Immortal Poem), which contains the credo of Silly Book, employs seductive sayings and paradoxes in its treatment of death, the heroes of Sooty Souk speak of death in much more direct terms. All of this speaks in favour of using these books as a starting point for a fruitful and complicated conversation about death with children and young adults, as well as a discussion of the artistic treatment of such a topic.
Key words: poetry for children and young people, education about death, Šašava knjiga (Silly Book), Garavi sokak (Sooty Souk), Miroslav Antić.
Research Interests:
Predgovor izboru pesama o smrti za decu i mlade. O knjizi su rekli: Knjiga Vladimira Vukomanovića Rastegorca je zanimljiv pedagoški i književnokritički prilog tanatologiji ‒ društvenonaučnoj misli o smrti. Pisac knjige je prišao nužnoj... more
Predgovor izboru pesama o smrti za decu i mlade.
O knjizi su rekli:
Knjiga Vladimira Vukomanovića Rastegorca je zanimljiv pedagoški i književnokritički prilog tanatologiji ‒ društvenonaučnoj misli o smrti. Pisac knjige je prišao nužnoj i potrebnoj demistifikaciji smrti kod najmlađih pouzdanim izborom različitog književnog suočavanja sa vlastitom smrću i sa smrću najbližih. Analitički odmerena piščeva uvodna studija može biti podsticajna kod promišljanjа novih pedagoških pristupa u prevazilaženju tajnovitog ćutanja odraslih o smrti pred decom.
dr Todor Kuljić, sociolog
Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet
Tema smrti mi je najizazovnija tema u pogledu savjetovanja, psihoterapije i uopšteno psihologije. Vrlo česta tema u različitim književnim djelima, nezaobilazna kroz istoriju i u kategoriji egzistencijalnog straha. Ima li tema i misli koje nas više uznemiravaju od onih koje se tiču smrti? A tek kada o tome trebamo razgovarati sa djecom? Rijetki su oni koji znaju ispravan put i prava objašnjenja. Oduševljava me kad vidim da se kolege iz drugih struka bave ovom temom i daju doprinos u skladu sa svojim znanjima. (…) Zapravo, priča o smrti je priča o životu.
Nela Marinković, msr. psihologije
Univerzitet u Banjaluci, Filozofski fakultet
Ako ti jave: umro sam Vladimira Vukomanovića Rastegorca jedinstvena je knjiga ne samo na području Srbije nego i šire regije. Riječ je izboru pjesama o smrti u srpskom pjesništvu za djecu i mlade, počevši od prve pjesničke zbirke za djecu objavljene na srpskom jeziku, autora Jovana Sundečića, pa do poezije suvremenih pjesnika poput Branka Stevanovića. U nizu imena čije je pjesništvo uvršteno u ovu knjigu – ujedinjeno zajedničkom tematskom odrednicom čovjekove smrti kao najtragičnijeg, ujedno i najintrigantnijeg fenomena ljudskoga društva i života uopće – nalaze se imena i dobro poznatih klasika poput Jovana Jovanovića Zmaja, Desanke Maksimović, Branka Ćopića, Dušana Radovića, Duška Trifunovića, Miroslava Antića, Ljubivoja Ršumovića i drugih. Dodatna je vrijednost Vukomanovićeve knjige i njezino uvodno poglavlje u kojem autor na vrlo detaljan i suveren, a ujedno pitak i razumljiv način, iznosi „tradiciju jednoga tabua“ – tematizira odnos prema smrti u kontekstu odgojno-obrazovnog sustava, šire znanstvene zajednice te, osobito, u kontekstu doživljavanja fenomena smrti s gledišta djeteta samoga, pri čemu uvažava rezultate relevantnih psihologijskih, filozofskih i antropoloških istraživanja. Uvažavajući svu kompleksnost fenomena smrti, osobito s gledišta njegova približavanja mladim (dječjim) recipijentima, ovaj izbor i pripadajuća uvodna studija potvrđuju kako je i o najzahtjevnijim temama moguće/potrebno govoriti razložno i iskreno, i to u onim životnim razdobljima koja su krhka, a ujedno formativno najvažnija – u djetinjstvu i mladosti. Osim što će ponuditi dobre smjernice roditeljima i nastavnicima, Vukomanovićeva knjiga ujedno pokazuje da poezija za djecu prerasta okvire isključivo radosnih i lagodnih tema, kako se to ponekad, pogrešno, pretpostavlja.
Andrijana Kos Lajtman, književna kritičarka
Sveučilište u Zagrebu, Učiteljski fakultet
O knjizi su rekli:
Knjiga Vladimira Vukomanovića Rastegorca je zanimljiv pedagoški i književnokritički prilog tanatologiji ‒ društvenonaučnoj misli o smrti. Pisac knjige je prišao nužnoj i potrebnoj demistifikaciji smrti kod najmlađih pouzdanim izborom različitog književnog suočavanja sa vlastitom smrću i sa smrću najbližih. Analitički odmerena piščeva uvodna studija može biti podsticajna kod promišljanjа novih pedagoških pristupa u prevazilaženju tajnovitog ćutanja odraslih o smrti pred decom.
dr Todor Kuljić, sociolog
Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet
Tema smrti mi je najizazovnija tema u pogledu savjetovanja, psihoterapije i uopšteno psihologije. Vrlo česta tema u različitim književnim djelima, nezaobilazna kroz istoriju i u kategoriji egzistencijalnog straha. Ima li tema i misli koje nas više uznemiravaju od onih koje se tiču smrti? A tek kada o tome trebamo razgovarati sa djecom? Rijetki su oni koji znaju ispravan put i prava objašnjenja. Oduševljava me kad vidim da se kolege iz drugih struka bave ovom temom i daju doprinos u skladu sa svojim znanjima. (…) Zapravo, priča o smrti je priča o životu.
Nela Marinković, msr. psihologije
Univerzitet u Banjaluci, Filozofski fakultet
Ako ti jave: umro sam Vladimira Vukomanovića Rastegorca jedinstvena je knjiga ne samo na području Srbije nego i šire regije. Riječ je izboru pjesama o smrti u srpskom pjesništvu za djecu i mlade, počevši od prve pjesničke zbirke za djecu objavljene na srpskom jeziku, autora Jovana Sundečića, pa do poezije suvremenih pjesnika poput Branka Stevanovića. U nizu imena čije je pjesništvo uvršteno u ovu knjigu – ujedinjeno zajedničkom tematskom odrednicom čovjekove smrti kao najtragičnijeg, ujedno i najintrigantnijeg fenomena ljudskoga društva i života uopće – nalaze se imena i dobro poznatih klasika poput Jovana Jovanovića Zmaja, Desanke Maksimović, Branka Ćopića, Dušana Radovića, Duška Trifunovića, Miroslava Antića, Ljubivoja Ršumovića i drugih. Dodatna je vrijednost Vukomanovićeve knjige i njezino uvodno poglavlje u kojem autor na vrlo detaljan i suveren, a ujedno pitak i razumljiv način, iznosi „tradiciju jednoga tabua“ – tematizira odnos prema smrti u kontekstu odgojno-obrazovnog sustava, šire znanstvene zajednice te, osobito, u kontekstu doživljavanja fenomena smrti s gledišta djeteta samoga, pri čemu uvažava rezultate relevantnih psihologijskih, filozofskih i antropoloških istraživanja. Uvažavajući svu kompleksnost fenomena smrti, osobito s gledišta njegova približavanja mladim (dječjim) recipijentima, ovaj izbor i pripadajuća uvodna studija potvrđuju kako je i o najzahtjevnijim temama moguće/potrebno govoriti razložno i iskreno, i to u onim životnim razdobljima koja su krhka, a ujedno formativno najvažnija – u djetinjstvu i mladosti. Osim što će ponuditi dobre smjernice roditeljima i nastavnicima, Vukomanovićeva knjiga ujedno pokazuje da poezija za djecu prerasta okvire isključivo radosnih i lagodnih tema, kako se to ponekad, pogrešno, pretpostavlja.
Andrijana Kos Lajtman, književna kritičarka
Sveučilište u Zagrebu, Učiteljski fakultet
Research Interests:
Psychological and anthropological studies offer evidence that children think about death regardless of the place and time in which they live. Though nobody knows precisely when the children's conceptualization of death finishes, it can be... more
Psychological and anthropological studies offer evidence that children think about death regardless of the place and time in which they live. Though nobody knows precisely when the children's conceptualization of death finishes, it can be assumed that the adoption of the sub-concepts about death begins at a preschool stage and ends around the age of 12 at the latest. The conceptualization, however, does not depend solely on the children's age: it is related to their cognitive development, (un)experienced death of a close person, and many other factors. This fact indicates that, as far as discussing death with children is concerned, one should not create an image of a homogenous group, but rather of many recepients who may respond differently to this kind of discussion. From a socio-historical perspective, avoiding conversations about death with children, which is quite common in the modern society, is determined mainly by social and cultural factors. Despite Philippe Aries' claim that in the West, and up to the 18th century, the room of a dying person could not be imagined without children, today, family members supress their grief for the deceased in front of the children. The reason for making death a taboo may lie in the socially imposed obligation to contribute to collective happiness which must not be compromised at any cost. Therefore, it should be born in mind that overlooking the topic of death is not an ideologically innocent act either: especially if it occurs at school, which can be rightly considered as an ideological apparatus of the state. The silence surrounding the topic of death in schools can be stopped by using the literary works which deal with this issue. This theme can be covered in the Serbian language and literature classes, and the second part of the paper offers the solutions how this can be accomplished...
Research Interests:
Поезија за децу предзмајевског периода данас не заузима важно место у историјама дечје књижевности, антологијама песништва за децу и наставним програмима за први циклус образовања. Овај рад показује како би ревитализацији предзмајевске... more
Поезија за децу предзмајевског периода данас не заузима важно место у историјама дечје књижевности, антологијама песништва за децу и наставним програмима за први циклус образовања. Овај рад показује како би ревитализацији предзмајевске поезије могла да послужи експлицитније исказана дидактичност, која је једна од њених најуочљивијих одлика. Пружајући систематичан попис често коришћених језичких и стилских средстава која битно учествују у преношењу поруке читаоцу, он упућује на то да препознавање ових средстава има далекосежни значај: ако би се тумачење ових песама реализовало у оквиру наставног процеса, оно би, између осталог, омогућило рано освешћење идеолошких аспеката написаног и истовремено буђење критичког односа према њему. // Children’s poetry of the pre-Zmaj period does not occupy an important place today in the histories of children’s literature, anthologies of children’s poetry and primary school curricula. This paper illustrates that a more explicit didacticity of the pre-Zmaj poetry could help its revitalization and therefore analyzes the linguistic and stylistic means which are used to send a message to the reader (among them stylistically neutral means but also some stylistic operations and certain stylistic principles). The aim of this analysis is the identification of mechanisms which contribute to the educational value of the text and open up the doors of the educational process. The result of the inclusion of such directed interpretation in the classroom should be early awareness of ideological aspects of the written text and the awakening of a more critical relationship towards it.
Research Interests:
This article focuses on the presence of the concept of dissimilitude in the selection of literary texts for children prescribed by the syllabi in Croatia and Serbia. The comparative analysis is based on providing a list of texts for the... more
This article focuses on the presence of the concept of dissimilitude in the selection of literary texts for children prescribed by the syllabi in Croatia and Serbia. The comparative analysis is based on providing a list of texts for the first cycle of education in the two syllabi through a concept-based (transcending the text) observation of dissimilitude, as well as a content-based (text-inherent) analysis of the presence of dissimilitude in these texts in its broadest sense. In the literary texts prescribed by the Republic of Croatia and the Republic of Serbia, the field of dissimilitude thematization can largely be attributed to the nature of the literary work itself, rather than the curricular or concept-based education policy behind the current syllabi. The paper presents results of the analyses of the two syllabi that are conceptually quite different. The aim of this paper is to compare educational strategies for teaching literature in two countries – Croatia and Serbia – by analysing the presence of dissimilitude in a selection of literary texts.
Први део рада указује на потребу за образовањем о смрти (death education) у раном школовању – за то се дају аргументи са психолошког, социоисторијског и библиотерапијског аспекта. Реално стање ствари, међутим, показује да такво образовање... more
Први део рада указује на потребу за образовањем о смрти (death education) у раном школовању – за то се дају аргументи са психолошког, социоисторијског и библиотерапијског аспекта. Реално стање ствари, међутим, показује да такво образовање није лако замислити, некмоли спровести у оквиру садашњег школског курикулума: чак и кад би постојао простор који би се њему уступио, не постоји кадар компетентан да такав предмет спроведе у дело. Ипак, то не значи да треба одустати од образовања о смрти унутар већ постојећих предмета. Отуда други део текста нуди један могући приступ овој теми на часовима српског језика и књижевности кроз интерпретацију поезије за децу у чијем је средишту мотив смрти. На темељу интердисциплинарних проматрања феномена смрти, указаћемо на аспекте разговора који се на часу могу укључити у интерпретацију књижев-ног текста и тако с ученицима дискутовати о теми која у данашњем образовању има статус табуа. /// The first part of the paper emphasises the need for education about death (death education) in early formal education, for which the author provides arguments from the psychological, sociological and biblio-therapeutic perspectives. The reality, however, shows that the education about death cannot be created easily, let alone implemented, within the current school curriculum: there is no empty slot in the curriculum that could be filled with it, nor are there teachers in Serbia competent enough to carry out the burden of such education. Still, if there is no room for a complete course, we should not give up on the idea of introducing partial education on the topic of death within the existing individual school subjects. Therefore, in the second part of the paper, we offer one possible approach to this topic in the Serbian language and literature classes through the interpretation of poetry for children with the motive of death in its center. Based on the interdisciplinary observation of the phenomenon of death, we will point out the aspects of discussion on this topic that can be involved in the interpretation of literary texts inside the classroom – this could also be helpful in discussing with pupils the topic that has the status of a taboo in modern education.
Research Interests:
Cilj teksta je da pokaže frekvenciju najčešćih imenica zastupljenih u predzmajevskoj poeziji za decu, kao i da ponudi njeno tumačenje. Ono će ukazati na to kako se na nivou frekvencije leksema ogledaju: 1) širi istorijsko-politički... more
Cilj teksta je da pokaže frekvenciju najčešćih imenica zastupljenih u predzmajevskoj poeziji za decu, kao i da ponudi njeno tumačenje. Ono će ukazati na to kako se na nivou frekvencije leksema ogledaju: 1) širi istorijsko-politički kontekst; 2) književno-istorijska kretanja u srpskoj literaturi; 3) istorijski posredovana figura implicitnog čitaoca. /// Давая обзор наиболее часто используемых существительных в поэзии для детей предзмаевского периода, а также список используемых имен собственных, текст проливает свет на то, как формируется доминирующее пространство предзмаевской поэзии. С одной стороны имеется универсальное и, в определенной степени, внеисторическое пространство лирики (которое отражается в частом присутствии лексем, означающих части тела, членов семьи и т.п.), а с другой стороны имеется пространство, обусловленное: 1) более широким историческим контекстом сохранения национальной идентичности, которая, помимо всего прочего, основана на исповедании православной веры (и, следовательно, в этих стихах часто используется лексема Бог, а также библейские имена и имена святых); 2) литературно-историческими тенденциями, в рамках которых возникает предзмаевская поэзия (имена собственные в функции реминисценций античности и Возрождения, как эхо классицизма, или имена, которые связаны с устной традицией, как след романтизма); 3) просветительским и романтическим взглядом на ребенка (на что указывает, например, частое использование лексем, обозначающих животных в ключе басни, или использование лексем, которые обрисовывают моральную чистоту ребенка).
Research Interests:
Research Interests:
Предмет рада су системски опис и анализа језичких и стилских одлика поезије за децу предзмајевског периода. Корпус сачињавају текстови у распону од прве песме (и књиге) за децу – Мелодије к пролећу (1765) Захарије Орфелина – до покретања... more
Предмет рада су системски опис и анализа језичких и стилских одлика поезије за децу предзмајевског периода. Корпус сачињавају текстови у распону од прве песме (и књиге) за децу – Мелодије к пролећу (1765) Захарије Орфелина – до покретања Змајевог листа Невен (1880). У корпус су ушле књиге песама, циклуси и, у изузетним случајевима, појединачне песме из поменутог периода. Ексцерпирани текстови писани су на рускословенском, славеносрпском, вуковском и српском народном језику. Референтне тачке истраживања су неколике: 1. писани језик проматраног периода, 2. (језичко-)стилске карактеристике књижевноисторијских праваца којима припадају дати аутори и 3. језички захтеви који чине песму (не)примереном песништву за децу, а који (могу да) долазе од свести аутора о имплицитном читаоцу.
Кроз анализу одабраног материјала на нивоу графије и фонетике, морфологије, творбе речи, као и на лексичком, синтаксичком и стилском плану, покушали смо да покажемо у којој су мери и на које начине на поезију за децу предзмајевског периода утицали разноврсни фактори: 1. прилике у српском књижевном језику, 2. књижевно-историјске прилике, 3. тематска усмереност текста и његово жанровско обликовање, 4. свест о психо-интелектуалним могућностима реципијента. Такође, покушали смо да опишемо језичке црте и стилска средства помоћу којих се остварује дидактичност поезије за децу у назначеном периоду, као и да њене одлике сагледамо узевши у обзир даљи развој српске поезије за децу. /// The aim of this work is a systematic description and analysis of the linguistic and stylistic features of poetry for children in the period before Jovan Jovanovic Zmaj. The corpus of this research consisted of poetry books, sets of poems and, by exception, single poems created between 1765; when the first Serbian poem for children – A Melody for The Spring by Zaharije Orfelin – was published, and 1880; in which year Neven was founded, a well-known children’s magazine edited by the famous Serbian poet J.J. Zmaj. The selected material was written in Russo-Slavonic, Slavonic-Serbian, Vukian, and the Serbian folk language. The reference points of our exploration were: 1. written language in the period before J.J. Zmaj, 2. stylistic features of contemporary literary movements of the time, and 3. linguistic demands which make a poem adequate or inadequate for children’s poetry as well as linguistic features which may or may not appear as a result of the author’s awareness of the nature of their implied reader.
Through description and analysis of the phonological and morphological features, word building, lexical, syntactical and stylistic forms of poems, we tried to show ways in which children’s poetry had been influenced by various factors: 1. circumstances in the Serbian literary language, 2. circumstances in Serbian literature, 3. it’s own main themes as well as it’s own genres’, and 4. the author’s awareness of the psycho-intellectual ability of their implied reader. We also tried to describe the linguistic and stylistic characteristics which made these poems highly didactic, as to comprehend their features in light of the further development of Serbian poetry for children.
Кроз анализу одабраног материјала на нивоу графије и фонетике, морфологије, творбе речи, као и на лексичком, синтаксичком и стилском плану, покушали смо да покажемо у којој су мери и на које начине на поезију за децу предзмајевског периода утицали разноврсни фактори: 1. прилике у српском књижевном језику, 2. књижевно-историјске прилике, 3. тематска усмереност текста и његово жанровско обликовање, 4. свест о психо-интелектуалним могућностима реципијента. Такође, покушали смо да опишемо језичке црте и стилска средства помоћу којих се остварује дидактичност поезије за децу у назначеном периоду, као и да њене одлике сагледамо узевши у обзир даљи развој српске поезије за децу. /// The aim of this work is a systematic description and analysis of the linguistic and stylistic features of poetry for children in the period before Jovan Jovanovic Zmaj. The corpus of this research consisted of poetry books, sets of poems and, by exception, single poems created between 1765; when the first Serbian poem for children – A Melody for The Spring by Zaharije Orfelin – was published, and 1880; in which year Neven was founded, a well-known children’s magazine edited by the famous Serbian poet J.J. Zmaj. The selected material was written in Russo-Slavonic, Slavonic-Serbian, Vukian, and the Serbian folk language. The reference points of our exploration were: 1. written language in the period before J.J. Zmaj, 2. stylistic features of contemporary literary movements of the time, and 3. linguistic demands which make a poem adequate or inadequate for children’s poetry as well as linguistic features which may or may not appear as a result of the author’s awareness of the nature of their implied reader.
Through description and analysis of the phonological and morphological features, word building, lexical, syntactical and stylistic forms of poems, we tried to show ways in which children’s poetry had been influenced by various factors: 1. circumstances in the Serbian literary language, 2. circumstances in Serbian literature, 3. it’s own main themes as well as it’s own genres’, and 4. the author’s awareness of the psycho-intellectual ability of their implied reader. We also tried to describe the linguistic and stylistic characteristics which made these poems highly didactic, as to comprehend their features in light of the further development of Serbian poetry for children.
Research Interests:
У овом тексту разматраћемо могућности за осмишљавање лексичких вежби у раду на сложеницама. Полазећи од природе проматраног језичког садржаја, покушаћемо да расветлимо одређене граматичке, али и методичке критеријуме за одабир примера.... more
У овом тексту разматраћемо могућности за осмишљавање лексичких вежби у раду на сложеницама. Полазећи од природе проматраног језичког садржаја, покушаћемо да расветлимо одређене граматичке, али и методичке критеријуме за одабир примера. Примарни циљ текста је да се понуди одговарајући корпус примера, који ће представљати полазиште наставницима и васпитачима за обликовање различитих типова језичких вежби рада на сложеницама. Други важан циљ овог рада је систематизација тих лексичких вежби, зависно од приступа језичкој грађи, с једне стране, и природе језичких примера, механизама њихове творбе, те њихових семантичких компоненти, с друге стране. Полазиште за избор примера чиниће релевантна лингвистичка литература, а систематизација вежби биће вођена анализом садржаја присутних у уџбеницима за основну школу. /// In this text we will discuss the potential for creating lexical exercises that could be used for the analysis, formation and meaning comprehension of compound words. Starting from the nature of the observed linguistic content we will try to distinguish certain grammatical and methodical criteria for selection of the examples. The primary goal of this text is to offer the corresponding corpus of examples which would represent the starting point that elementary school and pre-school teachers would use to shape the various types of linguistic exercises they could use while teaching compound words. Another important goal of this paper is the systematization of these lexical exercises, which, on the one hand, depends on the approach to linguistic material, and on the other hand, on the nature of the linguistic examples, their word formation mechanisms and their semantic components. The starting point for the selection of the examples will be the relevant linguistic literature, while the analysis of the content that can be found in elementary school books will serve as the guidance for the exercise systematisation.
Research Interests:
U radu se razmatraju mogućnosti za osmišljavanje jezičkih igara na predškolskom uzrastu, pomoću kojih deca usvajaju određeni tvorbeni model u srpskom jeziku, a potom ga stvaralački primenjuju. Polazeći od gramatičkih sadržaja (od... more
U radu se razmatraju mogućnosti za osmišljavanje jezičkih igara na predškolskom uzrastu, pomoću kojih deca usvajaju određeni tvorbeni model u srpskom jeziku, a potom ga stvaralački primenjuju. Polazeći od gramatičkih sadržaja (od pažljivog odabira primera i kriterijuma za taj odabir), ukazaćemo na mogućnosti rada na stvaranju složenica. Cilj teksta je da se rasvetle mogući tokovi metodičkog oblikovanja jezičkih igara kroz usvajanje pravila, njihovu normativnu primenu i jezičko stvaralaštvo dece. Razvijanjem ustaljenih spojeva i stvaranjem novih, dolazeći igrom do humora, deca prihvataju određeni tvorbeni model i stvaraju potencijalne reči, čime se pravila spontano učvršćuju, a podstiče kreativan odnos prema jeziku.
In this paper, we are discussing the possibilities of creating the linguistic games through which the children in preschool education could learn a certain word-building model of Serbian language, and then apply it creatively. Starting from the grammatical contents, which implies careful selection of both examples and the criteria for making these examples, we will explicate the possibilities of making compound words. The aim of this paper is to explain potential ways of the methodical shaping of language games through the adoption of rules, their normative application and language creativity of children. With the breaking of certain normative language rules, through game and humour, the children, while adopting the word formation model, create neologisms, which results in the spontaneous strengthening of the adopted rules, and the stimulation of childrenʼs creative relation towards the language.
In this paper, we are discussing the possibilities of creating the linguistic games through which the children in preschool education could learn a certain word-building model of Serbian language, and then apply it creatively. Starting from the grammatical contents, which implies careful selection of both examples and the criteria for making these examples, we will explicate the possibilities of making compound words. The aim of this paper is to explain potential ways of the methodical shaping of language games through the adoption of rules, their normative application and language creativity of children. With the breaking of certain normative language rules, through game and humour, the children, while adopting the word formation model, create neologisms, which results in the spontaneous strengthening of the adopted rules, and the stimulation of childrenʼs creative relation towards the language.
Research Interests:
Conversation with the topic of death and interpretation of the cartoon are marginalized of the curricula and teaching praxis in lower grades of the Primary school. In the first part of the text, there are arguments why conversation about... more
Conversation with the topic of death and interpretation of the cartoon are marginalized of the curricula and teaching praxis in lower grades of the Primary school. In the first part of the text, there are arguments why conversation about both of them is very important in the first cycle of education, whereas the second part of the paper is focused the analysis of the cartoon. It is Подожди, пожалуй (Wait, please) by Jelizaveta Skvorcova, which in the focus has the image of Death, and with careful composing of elements of the story and the way it is told, strong artistic synthesis is achieved. This synthesis allows, apart from the dialogue about death, deeper conversation about the ways of moulding the cartoon and functions of its verbal, visual and audio elements. /// Разговор на тему смрти и тумачење цртаног филма налазе се на маргинама наставних програма и наставне праксе у млађим разредима основне школе. У првом делу текста дају се аргументи зашто је разговор и о једном и о другом ванредно важан (и) у пр-вом циклусу образовања, док се други део рада усмерава на анализу конкретног дела. Реч је о цртаном филму Подожди, пожалуй (Сачекај, молим те) Јелизавете Скворцове, који у свом фокусу има лик Смрти, а пажљивим компоновањем елемената, у чврстој спрези онога што се прича и онога како се прича, постиже снажну уметничку синтезу. Та синтеза омогућава, осим дијалога о смрти, дубљи разговор о начинима обликовања цртаног филма и о функцији његових вербалних, визуелних и аудитивних елемената.
Research Interests:
Tekst opisuje, analizira i poredi sintaksički sloj Zmajevog i Ćopićevog pesništva za decu u onom delu opusa koji obuhvata neizometrične stihovne strukture. U prvom delu teksta ispitujemo kvantitativni odnos stiha i komunikativne odnosno... more
Tekst opisuje, analizira i poredi sintaksički sloj Zmajevog i Ćopićevog pesništva za decu u onom delu opusa koji obuhvata neizometrične stihovne strukture. U prvom delu teksta ispitujemo kvantitativni odnos stiha i komunikativne odnosno predikatske rečenice, te dajemo osvrt na raspodelu karakterističnih formi. U drugom i trećem analiziramo izdvajanje određenih sintaksičkih konstituenata i razilaženje stihovnih i sintaksičkih struktura. /// The paper aims at describing and analysing, as well as comparing, the syntax of Zmaj’s and Ćopić’s children’s poetry with non-isometric verse forms. Firstly we examine the quantitative relationship of verse on the one hand and sentence and clause on the other, as well as providing an overview of the distribution of characteristic forms. Then we analyse the separation and parsing of the syntactic constituents, and the collision between the verse structure and the syntactic structure.
Research Interests:
The paper discusses from the linguistic and stylistic point of view the techniques of the expressive syntax in Sibir by Vladimir Kecmanović. The analysis of the corpus indicated the fact that the dominant syntactic and stylistic technique... more
The paper discusses from the linguistic and stylistic point of view the techniques of the expressive syntax in Sibir by Vladimir Kecmanović. The analysis of the corpus indicated the fact that the dominant syntactic and stylistic technique is (versatile) sentence parcellation, that the stylistic ellipsis is rarely present, while the normative expressions are more presented comparing to his previous novel Top je bio vreo. The presence of the sentence disintegration is justified in narrative perspective, but the non-existence of the more intensive qualitative and quantitative variation questions its value within the novel. However, the possibility of the interpretation depending on the open narrative perspective and unreliability of the narrator (the possibility of the presentation of the monotony of the narrator’s dull mind and lack of the strict unities in the novel may be a signal of the so called vague hallucination), indicates the adequate syntactic and stylistic formation in this novel by Kecmanović.
У тексту се с лингвостилистичког становишта анализирају поступци реченичне парцелације и присуство елиптичних и номинативних исказа у најновијем роману Владимира Кецмановића. Оправданост поступака експресивне синтаксе биће сагледана кроз анализу њихове везе с изабраним наративним моделом и тематско-мотивским планом романа, али и с обзиром на роман Топ је био врео, који се користи сличном, но не и потпуно истом приповедном техником.
У тексту се с лингвостилистичког становишта анализирају поступци реченичне парцелације и присуство елиптичних и номинативних исказа у најновијем роману Владимира Кецмановића. Оправданост поступака експресивне синтаксе биће сагледана кроз анализу њихове везе с изабраним наративним моделом и тематско-мотивским планом романа, али и с обзиром на роман Топ је био врео, који се користи сличном, но не и потпуно истом приповедном техником.
Research Interests:
На више је начина Мелиса Ивана В. Лалића привлачила пажњу критичара. У текстовима који су јој посвећени говорило се о жанровском одређењу ове песничке целине, интегративним факторима који делују унутар ње и, нарочито, њеној вези с „Десет... more
На више је начина Мелиса Ивана В. Лалића привлачила пажњу критичара. У текстовима који су јој посвећени говорило се о жанровском одређењу ове песничке целине, интегративним факторима који делују унутар ње и, нарочито, њеној вези с „Десет сонета нерођеној кћери“. Такође, осветљени су њено формално обликовање и начини фигурације, у којима повлашћено место заузимају говор о сонетној форми, те лирском апострофату и апострофанту, а пажња је посвећена и питању њених тежишних тематских тачака, услед којих је Мелиса одређивана као поема о љубави, метаморфози и(ли) језику. Може ли се, међутим, Мелиса посматрати као мит о једној пожељној метаморфози самог језика? Ако може, које би биле последице остварења такве метаморфозе по језик саме песме?
Research Interests:
Текст о Настасијевићевој приповеци „Запис о даровима моје рођаке Марије“, која свакако спада међу најпознатије и најтумаченије његове прозе. Ипак, и после многих текстова о њој дозвољавам себи да проговорим о ономе што, заправо, мене... more
Текст о Настасијевићевој приповеци „Запис о даровима моје рођаке Марије“, која свакако спада међу најпознатије и најтумаченије његове прозе. Ипак, и после многих текстова о њој дозвољавам себи да проговорим о ономе што, заправо, мене највише дотиче у овом тексту, потребу за говорењем највише оправдавајући дубоким доживљајем приповедачеве и Маријине драме. А у средишту те драме препознајем тада и данас и – чини (ми) се – увек актуалну причу о жељи и страсти, о (не)могућностима њиховог превазилажења и преображења. Управо стога учинило ми се да би било занимљиво у његовом тумачењу користити се основним теоријским поставкама (лакановски интониране) психоанализе, што се у овом контексту може чинити саморазумљивим, али и синергијске антропологије засноване на православној аскетској традицији, где потреба за актуализацијом другог теоријског модела црпи своју утемељеност у чињеници да „[у] аскетским делима настаје филигранска дијалектика и аналитика људских страсти, укључујући (...) праћење механизама њиховог настанка и развоја, проналажење начина да се делује на њих, и њиховог искорењивања“. Ова два модела, разуме се, нити су у потпуности сагласна нити комплементарна, али је извесно да постоје поједина проблемска поклапања и тај увид можда може да објасни како се призвук „лакановских“ идеја у овој причи налази још и пре појаве познатог текста о стадијуму огледала.
Research Interests:
Tekst razmatra pojedine aspekte u mladoj srpskoj priči koja je objavljena u izboru pod nazivom Pucanja, pre svega tematizaciju tela i smrti.
Research Interests:
Beleške o recepciji izbora iz mlade srpske proze pod nazivom Pucanja i pokušaj njene kontekstualizacije.
Research Interests:
Predgovor izboru iz mlade srpske proze Pucanja. Autori izabranih priča su: Srđan Srdić, Nemanja Raičević, Ivan Antić, Lana Bastašić, Isidora Veselinović, Branko Ćurčić, Danijel Čehranov, Dragoslava Barzut, Jana Rastegorac, Sanja... more
Predgovor izboru iz mlade srpske proze Pucanja.
Autori izabranih priča su: Srđan Srdić, Nemanja Raičević, Ivan Antić, Lana Bastašić, Isidora Veselinović, Branko Ćurčić, Danijel Čehranov, Dragoslava Barzut, Jana Rastegorac, Sanja Srećković, Mihajlo Arsenijević, Dragić Cvjetinović. /// Pucanja naglašavaju unutrašnji poriv za uspostavljanjem kontakta sa drugim, ali i onesposobljenost za to, jednako kao i potresnost smrti bliskog, koja je usko vezana uz pitanje tog poriva. Svakako, nije reč o tome da oni nisu ranije tematizovani, ali jeste da su na autentičan način aktualizovani sada, u kontekstu u kome je plač za čovekom već počeo da se oseća kao (suviše) patetičan čin. Uprkos "racionalnim" razlozima, očigledno je da pitanje (prestanka) postojanja nije mogućno ostaviti po strani i, u tom smislu, moglo bi se govoriti o kretanju ka jednom dubljem humanizmu, o ponovnom pokušaju da se, uz sve razlike koje smo uočili, uz svu (ne)mogućnost saznanja i delanja, postigne bliskost.
Autori izabranih priča su: Srđan Srdić, Nemanja Raičević, Ivan Antić, Lana Bastašić, Isidora Veselinović, Branko Ćurčić, Danijel Čehranov, Dragoslava Barzut, Jana Rastegorac, Sanja Srećković, Mihajlo Arsenijević, Dragić Cvjetinović. /// Pucanja naglašavaju unutrašnji poriv za uspostavljanjem kontakta sa drugim, ali i onesposobljenost za to, jednako kao i potresnost smrti bliskog, koja je usko vezana uz pitanje tog poriva. Svakako, nije reč o tome da oni nisu ranije tematizovani, ali jeste da su na autentičan način aktualizovani sada, u kontekstu u kome je plač za čovekom već počeo da se oseća kao (suviše) patetičan čin. Uprkos "racionalnim" razlozima, očigledno je da pitanje (prestanka) postojanja nije mogućno ostaviti po strani i, u tom smislu, moglo bi se govoriti o kretanju ka jednom dubljem humanizmu, o ponovnom pokušaju da se, uz sve razlike koje smo uočili, uz svu (ne)mogućnost saznanja i delanja, postigne bliskost.
Research Interests:
Trying to explain the causes of presence of some aesthetical forms in the Indo-European linguistics, author shows the nature of connections of Pythagorean objectivist theory of beauty with the form of language system (that involves its... more
Trying to explain the causes of presence of some aesthetical forms in the Indo-European linguistics, author shows the nature of connections of Pythagorean objectivist theory of beauty with the form of language system (that involves its equilibrium, symmetry and proportionality), displays connections of Plato's functionalist theory of beauty with the principle of language economy, and points to the traces of Hegel's evolutionary form of progression of Spirit.
Research Interests:
У светлу хјумовски интониране Кантове теорије сазнања, текст указује на игралачку природу индоевропске филологије, као и (лингвистичке) науке уопште. Будући да се одређене метафизичке поставке у индоевропској филологији подразумевају, те... more
У светлу хјумовски интониране Кантове теорије сазнања, текст указује на игралачку природу индоевропске филологије, као и (лингвистичке) науке уопште. Будући да се одређене метафизичке поставке у индоевропској филологији подразумевају, те да она себе утемељује у смислу нпр. могућношћу објективног досезања знања, а да та поставка у овим оквирима није одржива, посебна пажња биће посвећена метафизичким последицама њеног друкчијег сагледања. Ако је икако могућно са сигурношћу ближе одредити смисао (индоевропске) филологије, онда би то одређење упућивало на чињеницу да смисао не може бити у достизању ма каквог конкретног објективног знања, већ само у креативнијем испољењу људске суштине. /// Relying upon the fundamental concepts of Kant’s theory of knowledge, author points to the gaming character of IE. linguistics, as the (linguistic) science generally. Existence of certain metaphysical claims that are imposed in IE. linguistics and by which it founds itself (for example, possibility of reaching of objective knowledge) is not longer sustainable in this condition, so the special attention is devoted to the metaphysical aftereffects of this, different view at the nature of (linguistic) science and its goal. If something can be said about its purport, it is the following: its purport surely cannot be reaching of some concrete, objective noetic target, but to be a reacher expression of creative human essence.
Research Interests:
У тексту се проматрају основне особености фонолошког система говора села Отрока, које се налази између Краљева и Врњачке Бање. Кроз анализу говора представникâ три генерације скицирају се правци померања тог система ка фонолошком систему... more
У тексту се проматрају основне особености фонолошког система говора села Отрока, које се налази између Краљева и Врњачке Бање. Кроз анализу говора представникâ три генерације скицирају се правци померања тог система ка фонолошком систему стандардног језика. Како се насеље налази на подручју које је Душан Јовић означио као трећу зону трстеничког говора, за коју каже да поседује у многим правцима изграђене индивидуалне карактеристике, различите у односу на остале две зоне, његова монографија је полазиште за даље спецификовање и уочавање диференцијалних црта међу њима. Иако су присутне разлике условљене просторном одељеношћу у најширем смислу (попут прекомерно отвореног/затвореног изговора вокала /о/ и /е/, те присуства/одсуства африкате /s/), дијалекатски материјал показује важност међугенерацијских говорних разлика, у којима се можда и јасније уочава прелаз ка стандардном језику. /// В тексте рассматриваются особенности фонологической системы устной речи в деревне Отроки, расположенной между городом Кралево и курортом Врнячка баня. Анализом устной речи представителей трех поколений ее жителей намечены преобразования речи в сторону фонологической системы нормативного языка. По словам Душана Иовича, область, которой принадлежит эта деревня, входит в третью речевую зону города Трстеник – которая в большей степени отличается от остальных двух; именно поэтому, монография этого автора представляет точку отчета для дальнейших зарисовок дифференциальных характеристик данных речевых зон. Хотя данные отличия и обусловлены территориальной обособленностью, в самом широком смысле слова, однако содержание диалекта отражает значение различий в речи разных поколений, которые, возможно, более четко отражают переход к нормативному языку.
Research Interests:
Istorijski pregled u vezi sa participima u srpskom jeziku.
Research Interests:
Research Interests:
Research Interests:
Research Interests:
Research Interests:
Research Interests:
Research Interests:
Research Interests:
Research Interests:
Research Interests:
Research Interests:
Research Interests:
Research Interests:
Research Interests:
Research Interests:
Research Interests:
Можда у Недељковићевом песништву нема наглашених усхићења и тешких речи, али има дубоке борбе. Њу наговештава већ сам наслов збирке Отет предео-јер у отимању увек има насиља, одузимања и присвајања, тежње да се промене и наново исцртају... more
Можда у Недељковићевом песништву нема наглашених усхићења и тешких речи, али има дубоке борбе. Њу наговештава већ сам наслов збирке Отет предео-јер у отимању увек има насиља, одузимања и присвајања, тежње да се промене и наново исцртају границе. Овде су то границе међу световима који граде основну и вишеструко варирану поетску напетост. На једној страни су светлост и мелем у призорима свакодневицепохвала повучености, реплике које се измењују у љубавној дијади и кругу породице. Другим речима: стишана сакрализација наизглед обичног живота. Све те слике обасјавају милост постојања и доводе до спознаје да оно што нам делује обично поседује и једну узвишену димензију; до ње допире само око довољно снажно да пробије густину времена, да се задржи на детаљима и упорно откључава смисао целине. Копно унутарње пуноће отима се с муком од мора баналности, болести и зла. Предео смисла нагризају сиве фигуре опортунизма, телевизијски шамани који проповедају напредак и правду, граја нерођених ђака чије су родитеље однеле године рата. Природа на тренутке спашава поглед; загледаност у језик враћа веру у поезију. Ипак, нарушено здравље и пандемија, стрепња и сусрет са лименим ковчезима-сви они чине да моћ речи избледи. Срце се од шока чува мимикријом, тако што се прави да не постоји, измешта и сведочи колико мора. Измештање је тек донекле успешно: поверење у живот, у откривење присности и лакоће, опстаје и кад се цео човек види као рана уз коју је привијен завој коже. Зачудо, тако се каткад појачава песимизам: иако нада опстаје, чини се како је само питање тренутка када ће и она бити сломљена. У Отетом пределу уживаће читаоци којима је блиско песништво разговорне синтаксе, густог мисаоног и животног искуства, поезија у којој се огледа и препознаје. Ангажованост је примирена у изразу и јасна у значењу, а меланхолија пуна потенцијала, перфеката и инфинитива. Њима се излази из садашњости у оно што би могло да буде, у оно што више није и што би требало бити. Говор освежених базичних метафора, каткад обогаћен благом иронијом, позива на читалачку надоградњу. Уз то, активира искуство у тумачењу смисла разноврсних интертекстуалних веза, у распону од грчких митолошких прича и Аристотела до хришћанског предања и Зебалда. Посебну раван чини огледање визуелног и вербалног: у дијалогу са ликовним ремек-делима песма често полази од детаља који продубљује или пак са уметничком сликом упоређује опажене призоре и емоције. Тако се још једном наглашавају особеност перцепције и важност стрпљења, осетљивост за лепоту и способност да се застане пред оним што се види. Да се и онда кад смо уморни, топли и све нас боли отме, и за себе сачува, понеки предео заноса и вере.
Research Interests:
Research Interests:
Research Interests:
Research Interests:
Research Interests:
Research Interests:
Research Interests:
Research Interests:
Research Interests:
Sara Majstorović, Srebrne šume, Matica srpska, Novi Sad, 2021. Kosta Kosovac, Džemperi za kamenje, SKZ, Beograd, 2021. Marija Vujošević, Igra makazama, Treći Trg, Beograd, 2021. Milica Rosić, Zadnji pogled u retrovizor, NB Vladislav... more
Sara Majstorović, Srebrne šume, Matica srpska, Novi Sad, 2021.
Kosta Kosovac, Džemperi za kamenje, SKZ, Beograd, 2021.
Marija Vujošević, Igra makazama, Treći Trg, Beograd, 2021.
Milica Rosić, Zadnji pogled u retrovizor, NB Vladislav Petković DIS, Čačak, 2021.
Jelena Marinkov, Karantin u paklu, Književna radionica Rašić, Beograd, 2021.
Ognjen Aksentijević, Rezervat odbeglih ptica, Treći Trg, Beograd, 2021.
Šimon Cubota, Osam sekundi dvorišta, No rules, Beograd, 2021.
Kosta Kosovac, Džemperi za kamenje, SKZ, Beograd, 2021.
Marija Vujošević, Igra makazama, Treći Trg, Beograd, 2021.
Milica Rosić, Zadnji pogled u retrovizor, NB Vladislav Petković DIS, Čačak, 2021.
Jelena Marinkov, Karantin u paklu, Književna radionica Rašić, Beograd, 2021.
Ognjen Aksentijević, Rezervat odbeglih ptica, Treći Trg, Beograd, 2021.
Šimon Cubota, Osam sekundi dvorišta, No rules, Beograd, 2021.
