Location via proxy:   [ UP ]  
[Report a bug]   [Manage cookies]                
Пређи на садржај

1990

Уреди везе
Извор: Wikipedija
Миленијум: 2. миленијум
Вјекови: 19. вијек – 20. вијек – 21. вијек
Деценија: 1960-е  1970-е  1980-е  – 1990-е –  2000-е  2010-е  2020-е
Године: 1987 1988 1989 – 1990 – 1991 1992 1993
1990. по календарима
Грегоријански 1990. (MCMXC)
Аб урбе цондита 2743.
Исламски 1410–1411.
Ирански 1368–1369.
Хебрејски 5750–5751.
Бизантски 7498–7499.
Коптски 1706–1707.
Хинду календари
• Викрам Самват 2045–2046.
• Схака Самват 1912–1913.
• Кали Yуга 5091–5092.
Кинески
• Континуално 4626–4627.
• 60 година Yанг Метал Коњ
(од кинеске Нг.)
Холоценски календар 11990.
п • р • у
Подробније: Календарска ера

Година 1990 (MCMXC) била је редовна година која почиње у понедјељак (линк показује календар).

Година првих вишестраначких избора у Југославији од 1945. и почетак институционалног разиласка њених народа и република.

1990:
1 • 2 • 3 • 4 • 5 • 6 • 7 • 8 • 9 • 10 • 11 • 12
Рођења • Смрти

Догађаји

[уреди | уреди извор]

Јануар/Сијечањ

[уреди | уреди извор]
"Антин динар" имао је врло сличан дизајн као овај из 1984
  • 1. 1. - Почетак програма реформи савезног премијера Анте Марковића - деноминирана је југославенска валута - динар тако да је 10.000 динара постало 1 нови динар, а грађани су први пута након другог свјетског рата могли слободно куповати страну валуту у банкама, по курсу 7 динара за марку. Омогућене стране инвестиције, цене и плате замрзнуте на шест месеци, али и предвиђено затварање нерентабилних фирми.
  • 1. 1. - "Антин динар" стартује новчаницама од 50 и 200 динара ("споменици", → галерија под 1990. у темама).
  • 1. 1. - Нови Закон о унутрашњим пословима у СР Хрватској: опћински СУП-ови постају станице јавне сигурности у оквиру 17 већих СУП-ова.
  • 1. 1. - У Пољској стартује Балцероwицзев план, шок терапија за транзицију из планске социјалистичке у тржишну капиталистичку економију (знатан пад БДП 1990-91, затим опоравак); земља се истог дана повлачи из Варшавског пакта.
  • 1. 1. - Прва епизода Мр. Беан-а.
  • 3. 1. - Америчка инвазија на Панаму: Мануел Нориега се предао америчкој војсци.
  • 4. 1. - Суккурска железничка несрећа: путнички воз ударио у теретни код села Санги у Пакистану, 307 мртвих.
  • 6. 1. - У Новој Пазови одржана оснивачка скупштина Српске народне обнове, настале из Друштва Светог Саве - залажу се за Краља, Дражу и максималистичке границе.
  • 7. 1. - СФРЈ: телевизија преноси православну божићну литургију.
  • 7. 1. - Криви торањ у Пизи је први пут после 800 година свог постојања затворен за туристе ради рестаурације.
  • 8. 1. - Привремена румунска влада даје право свим грађанима да поседују пасош и да слободно путују у четири суседне земље.
  • 12 - 19. 1. - Погром у Бакуу, у контексту рата за Нагорно-Карабах: прогон и протеривање Јермена из главног азербејџанског града.
  • 15. 1. - Демонстранти упадају у седиште расформираног Штазија како би спречили уништавање докумената.
  • 16. 1. - Вођство СК Словеније захтева да се СКЈ трансформише у лабаву коалицију републичких партија.
  • 19. 1. - "Борба": адмирал Петар Шимић, лидер СКЈ у армији, изјављује да се армија неће повући од идеје комунизма, али ће поштовати вољу већине на конгресу.
  • 20. 1. - "Црни јануар" у Бакуу, Азербејџанска ССР - совјетска војска улази у град, погинуло преко 100 цивила.
  • 20. 1. - Почињу сукоби између индијске војске и сепаратиста у Кашмиру.
  • 20 - 22. 1. - Четрнаести конгрес СКЈ, ванредни и последњи - главна тема увођење плурализма у Југославији.
  • 20. 1. - Неки словеначки делегати на XIV конгресу захтевали да се одмах усвоји Декларација о подршци мултипартизму и слободним изборима, али тврда линија изгласала да се прво продискутује у комитету.
  • 21. 1. - Бурна расправа на конгресу СКЈ: СК Словеније, који је под притиском долазећих вишестраначких избора у априлу, прети да ће напустити конгрес ако не буду изгласани либерални предлози.
† СКЈ
  • 22/23. 1. - Распад СФРЈ: XIV конгрес СКЈ изгласао укидање политичког монопола Партије и подршку вишепартијском систему; пошто неки други предлози нису изгласани (сарадња са Европом, људска права, федерални систем), делегација СК Словеније иза поноћи одлучила напустити конгрес; неколико сати касније слиједит ће је делегација СК Хрватске - де фацто се распада Савез комуниста Југославије.
  • 23. 1. - Оснивачки конгрес Српског слободарског покрета у Батајници, данас се сматра Првим отаџбинским конгресом Српске радикалне странке.
  • 23. 1. - Мање окупљање Албанаца у Приштини.
  • 24. 1. - 2. 2. - Демонстрацијама 40.000 студената у Приштини почињу немири на Косову - тражи се укидање ванредног стања, прекид судског процеса Азему Власију и слободни избори; долази до оружаних сукоба са жртвама (нарочито у Подујеву).
  • 26. 1. - Барикаде и пуцњава на милицију у Пећи и Титовој Митровици, протести и у Подујеву, Сувој Реци, Вучитрну.
  • 26. 1. - Пуштен и трећи агрегат ХЕ Вишеград (укупна снага 315 МW).
  • 26. 1. - Олуја на Бурнсов дан убила око 100 људи у северозападној Европи.
  • 27. 1. - Тањуг: 4 мртвих у Ораховцу, један у Пећи, демонстрације и у Сувој Реци и Гњилану.
  • 27. 1. - У Загребу демонстрира 10.000 студената због инфлације и опадања животног стандарда (НYТ).
  • 31. 1. - Студенти Београдског универзитета од поноћи пред Скупштином СФРЈ окупљени под паролама »Не дамо Косово!«, »Идемо на Косово!«, »Хоћемо оружје!«, траже оставке савезних власти. Још пет погинулих на Косову (Ораховац, Подујево, Липљан и др.). I у Црној Гори демонстрације за повратак реда у покрајини.
  • 31. 1. - Савезно председништво наредило "специјалне мере", како би окончало насиље на Косову.
  • 31. 1. - У Москви је отворен амерички ресторан „брзе хране“ „Мекдоналдс“.
  • јануар - Инфлација у СФРЈ 41,5% (пад са преко 2000 у децембру).

Фебруар/Вељача

[уреди | уреди извор]
  • 1. 2. - Демонстративни излазак тенкова ЈНА на улице у неколико косовских градова (до сада око 30 погинулих у нередима), сутрадан послато још 2.000 српских милиционера.
  • 2. 2. - У обраћању парламенту, јужноафрички председник Ф. W. де Клерк најављује радикалне реформе за окончање апартхеида.
  • 3. 2. - Демократска странка У Београду основана/обновљена Демократска странка, први председник Драгољуб Мићуновић.
  • 4. 2. - Конференција СК Словеније: одваја се од СКЈ, мења име у Странка социјалдемократске обнове (ЗКС-СДП), не траже отцепљење већ конфедерацију. Истог дана повучено 50 словеначких припадника Здруженог одреда милиције савезног СУП-а на Косову.
  • 4. 2. - Митинг Срба у Карловцу.
  • 5. 2. - Председник председништва Србије Слободан Милошевић оптужује Словенију и Хрватску за "подршку терору" на Косову, каже да би стотине хиљада Срба могле кренути на Косово.
  • 5. 2. - У Републичком секретаријату за правосуђе СРХ регистрирано осам странака - обнова вишестраначја у Хрватској.
Бивша Манделина ћелија на острву Роббен
"Обитељски портрет"
  • 20. 2. - Председништво СФРЈ дало наређење ЈНА да угуши немире на Косову. Стотине Срба у остатку Србије се уписује у добровољце за заштиту Срба на Косову[2].
  • 20. 2. - Велики митинг у Скопљу на коме се тражи крај "етноцида" Македонаца у Бугарској - југословенске и бугарске власти се расправљају о њиховом третману и постојању[3].
  • 21. 2. - Поново уведен полицијски час на Косову, експлозија у згради поште у Пећи.
  • 21. 2. - У Паризу приказан филм Никита.
  • 22. 2. - Извршно веће Словеније доноси противмере привредној блокади Србије. Услед српске блокаде од децембра, Словенија је ускратила 15% уплате у савезни буџет.
  • 24. 2. - У Литванској ССР се одржавају први вишестраначки избори у СССР: 91 од 135 мандата добијају кандидати подржани од Сąјūдиса, покрета за независност.
  • 24 - 25. 2. - Први опћи сабор ХДЗ-а ("НДХ није била само пука квислиншка творба...").
  • 25. 2. - У Бриселу убијен косовски активиста Енвер Хадри.
  • 26. 2. - Поново отворена Београдска берза ("Југословенско тржиште капитала").
  • 26. 2. - Никарагва: Виолета Цхаморро неочекивано победила председника Даниела Ортегу (положај преузима 25. 4., остаје до 1997, Ортега се враћа 2007).
  • 28. 2. - 10. 3. - Светско првенство у рукомету одржано у Чехословачкој: Шведска 1, Југославија 4.
  • фебруар - Инфлација у СФРЈ 8,4%.

Март/Ожујак

[уреди | уреди извор]
  • 1. 3. - Издате новчанице од 100 динара (дјевојка са марамом) и 500 динара (одрастао младић).
  • 2. 3. - Приказан филм "Лов на Црвени октобар".
  • 4. 3. - На Петровој Гори одржан митинг Срба из Хрватске на којем се претило хрватском руководству.
  • 6. 3. - Последњи званични лет Лоцкхеед СР-71 Блацкбирд, прелетела преко САД за 1 сат и осам минута.
  • 8. 3. - Одлуком Скупштине Словеније избрисан придев »социјалистичка« из назива ове републике.
  • 8. 3. - У Београду излази први број енигматског листа "Хупер" (до децембра 2008.).
  • 9. 3. - Монголска демократска револуција: генерални секретар ЦК Монголске народне партије Џамбин Батменх даје оставку заједно са политбироом - избори у јулу.
  • 10. 3. - Хаићански председник Проспер Аврил напушта земљу под притиском демонстрација, привремени председници су генерал Хéрард Абрахам, затим врховна суткиња Ертха Пасцал-Троуиллот (до 1991).
  • 11. 3. - Литванија Литвански парламент доноси Акт о обнови државе Литваније. Москва ово оцењује нелегалним, Литванија крајем јуна суспендује одлуку.
  • 11. 3. - Укинут полицијски час на Косову.
  • 12. 3. - Совјетски војници започињу повлачење из Мађарске.
  • 12. 3. - Заклетву положио Патрицио Аyлwин, први демократски изабрани председник Чилеа од 1970.
  • 14. 3. - Оснивачки сабор Српског покрета обнове - уједињени Српски слободарски покрет Војислава Шешеља и фракција СНО Вука Драшковића (њих двојица се разилазе после пар месеци).
  • 15. 3. - Михаил Горбачов изабран на новостворени положај Председника Совјетског Савеза, након измене устава у смеру јаког председника; КПСС губи монопол на власт.
  • 15. 3. - Фернандо Цоллор де Мелло постао председник Бразила, први демократски изабран од 1961; одмах покреће план за сузбијање инфлације, прозван Плано Цоллор (председник до 1992).
  • 16. 3. - Споразум Југославије са ММФ: 18-месечни станд-бy кредит вредности до 600 милиона долара за подршку реструктурацији.
  • 18. 3. - Предизборни скуп ХДЗ у Бенковцу, наводни покушај атентата на Туђмана.
  • 18. 3. - Први и последњи слободни избори у ДДР - 48% посланика добила Алијанса за Немачку, на челу са источним огранком ЦДУ, Лотхар де Маизиèре нови премијер од априла до уједињења у октобру.
  • 18. 3. - Из бостонског музеја Исабелла Стеwарт Гарднер украдене умјетнине вриједне 500 милиона долара.
  • 20. 3. - "Црни март": етнички сукоби између Румуна и Мађара у Тâргу Муреșу, шесторо мртвих.
  • 21. 3. -  Намибија независна од јужноафричке власти. Први председник је лидер СWАПО-а Сам Нујома (до 2005).
  • 22. 3. - Афера око наводног тровања албанске деце на Косову, следе нове албанске демонстрације и напади на Србе (међународни панел лекара није нашао доказе отрова ни епидемије, помиње се "масовна хистерија").
  • 22. 3. - У Бриселу убијен Гералд Булл, канадско-амерички инжењер дугометне артиљерије који је радио за Садама Хусеина.
  • 23. 3. - Приказан филм Преттy Wоман.
  • 23, 24. 3. - У ноћном клубу "Нана" на београдском Сењаку убијен Андрија Лаконић - отварају се питања о сарадњи криминалаца, СУП-ова и СДБ.[4]
  • 24. 3. - ЈНА опет на косовским улицама, Србија преузима директну контролу над тамошњом милицијом.
  • 24. 3. - Ислам Каримов председник Узбечке ССР (од 1991. независног Узбекистана, до смрти 2016).
  • 25. 3. - Пожар у нелиценцираном њујоршком клубу Хаппy Ланд, 87 мртвих.
  • 25. 3. и 8. 4. - Први демократски избори у Мађарској од 1948 - побеђује конзервативни Демократски форум, бивши комунисти четврти.
  • 26. 3. - На састанку "координације" (највиши српски руководиоци) оцењено да процес распада Југославије изгледа незаустављиво, да је конфедерација неприхватљива, те да се Босна и Херцеговина не може одржати као држава.
  • 26. 3. - 62. додјела Осцара: најбољи филм је Дривинг Мисс Даисy, укупно четири награде од девет номинација; најбољи страни филм је Цинема Парадисо.
  • 28. 3. - Студио Б покренуо ТВ канал, али власти га убрзо забрањују.
  • 28. 3. - Приказан филм Цyрано де Бергерац.
  • 29. 3. - Отворена Љубљанска борза.
  • 30. 3. - Пленарна седница ЦК СКЈ нема кворум за заседање (нису дошли Словенци, ни већина из Хрватске и Македоније, Босанци напустили састанак).
  • 30. 3. - Премијера играног филма о Нинџама корњачама, у продукцији Неw Лине Цинема, који је постао најкомерцијалнији независно продуцирани филм до тада са зарадом од преко 100 милијуна $ у америчким кинима.
  • 30. 3. - Након првих слободних избора 18. 3., Естонска ССР проглашава совјетску власт нелегалном од 1940.
  • 31. 3. - Предузеће Липа Холдинг у Словенији издало нову "валуту", липу - нека предузећа је примају као помоћно платно средство.
  • 31. 3. - "Друга битка код Трафалгара" - масовне демонстрације у Лондону против Комуналног пореза (прозваног полл-таx - "главарина") претвориле се у нереде са стотинама повређених.

Април/Травањ

[уреди | уреди извор]
  • април - ? У Београду, у близини 30-так основних школа, постављени лежећи полицајци.
  • 1. 4. - У Енглеској и Велсу уведен непопуларни Комунални порез.
  • 3. 4. - Припадници Здруженог одреда милиције из Хрватске у саставу ССУП-а повлаче се са Косова.
  • 3. 4. - Бугарска комунистичка партија мења име у Бугарска социјалистичка партија.
  • 6. 4. - Обавеза за источне Европљане, ван пословног путовања или пакет аранжмана, да купе динара у вредности $200 на улазу у Југославију.
  • 7. 4. - Пожар на фериботу МС Сцандинавиан Стар између Норвешке и Данске, 159 мртвих.
  • 8. 4. (Цвјетница) - Велики предизборни митинг ХДЗ у Загребу.
Тwин Пеакс
Избори за Сабор СРХ Избори за Сабор СРХ
Избори за Сабор СРХ
Избори за Вијећа опћина
  • 13. 4. - Совјетска влада признала кривицу за Катињски масакр.
  • 14. 4. - Горбачов уводи блокаду горива и друге робе Литванији - ови су раније прекинули доставу горива совјетским јединицама.
  • април - Туристи траже гљиву смрчак у околини села Прељубовићи на Романији због наводних афродизијачких својстава[5].
  • 16. 4. - Републички СУП Србије преузима све послове јавне и државне безбедности на Косову.
  • 18. 4. - Председништво СФРЈ укинуло ванредно стање на Косову, уведено у фебруару 1989, и амнестирало 108 политичких затвореника.
  • 22. 4. и 6 - 7. 5. - Грб СР Хрватске Избори у Хрватској за три вијећа Сабора: убједљива победа ХДЗ-а - са 42% гласова добивају 205 (58%) заступника; странка се залаже за конфедерацију независних држава и уклањање Срба са утјецајних положаја (помиње се и референдум о границама БиХ у случају распада СФРЈ[6]).
  • 24. 4. - Азем Власи ослобођен оптужби за изазивање штрајкова и протеста претходне године, ослобођено и осталих 14 лица којима је суђено заједно с њим (био ухапшен у марту 1989).
  • 24. 4. - Нурсултан Назарбајев председник Казашке ССР (од 1991. независног Казахстана).
Свемирски телескоп Хуббле постављен у свемиру

Мај/Свибањ

[уреди | уреди извор]
Пјесма Еуровизије 1990. у Загребу
Борисав Јовић (2009)
Фрањо Туђман, први предсједник РХ (1990-99)
  • 28. 5. - Борисав Јовић испред Председништва СФРЈ представио план од 13 тачака, "хитне мере за заштиту територијалног и политичког интегритета земље".
  • 29. 5. - Борис Јељцин долази на чело Врховног совјета Руске СФСР.
  • 29. 5. - Конгресмен Том Лантос и бивши конгресмен Јое ДиоГуарди посетили Ђаковицу, Лантос подржава Косово републику - затим посећују Албанију као први амерички званичници у тој земљи.
  • 29. 5. - Потписан споразум о оснивању Европске банке за обнову и развој.
  • 30. 5. - Конституиран Сабор у Хрватској, власт преузима Хрватска демократска заједница. Фрањо Туђман изабран за предсједника Предсједништва СР Хрватске, Стјепан Месић за премијера, Жарко Домљан за предсједника Сабора. Од 1991. до 2001. тај дан се службено обиљежавао као празник - Дан државности. Туђман се залаже за суверену хрватску државу у конфедерацији југословенских република.
  • 30. 5. - Европска заједница жели ближе везе са Југославијом, предлаже 1,08 милијарди долара зајмова за пет година, две трећине за саобраћај[8].
  • 30. 5. - Јак земљотрес у Румунији, осетио се и суседним земљама.
  • 30. 5. - У Вашингтону почиње самит Буш-Горбачов.
  • 31. 5. - Упадом националиста прекинута представа "Свети Сава" у ЈДП.

Јун/Јуни/Липањ

[уреди | уреди извор]
  • 1. 6. - Блокирани прелази на грчко-југословенској граници - протест Македонаца на третман од стране грчких власти (још већа блокада 16. 6.).
  • 1. 6. - Издата новчаница од 50 динара (дјечак).
  • 1. 6. - САД и СССР потписују уговор о престанку производње хемијског оружја и уништењу залиха.
  • 1. 6. - Приказан филм Тотал Рецалл.
  • 1 - 3. 6. - У Куала Лумпуру одржан први самит Групе 15 земаља у развоју, међу којима је и Југославија.
  • 3. 6. - Пријатељска утакмица Југославија-Низоземска у Загребу - извиждана химна "Хеј Славени".
  • 4. 6. - Нереди у граду Ош, у Киргиској ССР, између Киргиза и Узбека.
  • 7. 6. - Митрополит лењинградски изабран за патријарха московског Алексија II (до 2008).
  • 8. 6. - Нови хрватски делегати у Већу република и покрајина Савезне скупштине, међу којима и осам из ХДЗ, чиме скупштина први пут од 1945. постаје вишестраначка (Словенија задржала старе делегате)[9].
  • 8 - 9. 6. - Први слободни избори у Чехословачкој од 1946, релативну већину осваја Грађански форум.
  • 8. 6. - 8. 7. - Светско првенство у фудбалу 1990. се одржава у Италији; Западна Немачка осваја трећу титулу.
  • 9. 6. - Моника Селеш (16) освојила Роланд Гаррос (Френцх Опен) победом над Стеффи Граф - прва Моникина Гранд Слам титула. Горан Иванишевић на истом турниру изненадио елиминисавши Бориса Бекера.
  • 10. 6. - Туча западнонемачких и југословенских навијача у Милану.
  • 10. 6. - Бритисх Аирwаyс Флигхт 5390: након што је отпао прозорски панел у кокпиту, пилот замало исисан из авиона.
  • 10. 6. и 17. 6. - Вишестраначки избори у Бугарској, релативна већина за Бугарску социјалистичку партију, бивше комунисте.
  • 11. 6. - Шриланкански грађански рат: Тамилски тигрови масакрирали најмање 600 ненаоружаних полицајаца.
  • 12. 6. - Декларација о државном суверенитету Руске Федерације (касније Дан Русије).
  • 12. 6. - Локални избори у Алжиру, први демократски од 1962: већину општина и провинција осваја Фронт исламског спаса.
  • 13. 6. - Први протестни митинг опозиције у Београду - тражи се заказивање вишестраначких избора и да нови устав донесе нова скупштина. Интервенција полиције у Таковској улици, испред зграде Телевизије, лакше повређени Драгољуб Мићуновић и Борислав Пекић и још неколико десетина окупљених, због чега се прекида учешће у округлом столу и тражи оставка министра Радмила Богдановића (протестни митинг 27. јуна).
  • 14. 6. - Минериада: рудари у Букурешту растурили шаторско насеље протестујућих студената и демолирали редакције неких листова и средишта опозиционих странака. Европска заједница каже да ће Румунији бити ускраћена помоћ.
  • јун - Војислав Шешељ се разишао са СПО, оснива Српски четнички покрет.
  • јун - Немачка даје зајам од пет милијарди марака Совјетском Савезу.[10]
  • јун? - Првак Југославије у фудбалу Црвена звезда, у куп УЕФА иду Динамо и Партизан.
  • јун - Ј. К. Роwлинг почиње писати Харрy Поттер анд тхе Пхилосопхер'с Стоне (објављен 1997).
  • јун? - Предраг Ј. Марковић победник "Квискотеке"[11].
  • 19. 6. - Шенгенски споразум из 1985. допуњен Шенгенском конвенцијом: укидање унутрашњих контрола на граници и политика заједничких виза - Шенгенски простор установљен 1995.
  • 21. 6. - Сељаци накратко блокирали аутопутеве код Београда, траже 26 центи за килограм пшенице, уместо 17 колико је одредила савезна влада (на чикашкој берзи је 15)[12].
  • 21. 6. - Светска банка објавила 292 милиона долара зајмова за модернизацију и одржавање путева у СФРЈ.
  • 21. 6. - Манџил-рудбарски земљотрес на северозападу Ирана, процењено 35.000–50.000 жртава.
  • 21. 6. - Симултана декларација два немачка парламента признаје границу са Пољском.
  • 22. и 29. 6. - Први вишестраначки избори икад у Монголији, побеђује владајућа Монголска народна револуционарна партија.
  • 23. 6. - Молдавска ССР прогласила сувереност.
  • 24. 6. - Заређене прве англиканске свештенице у УК.
  • 25. 6. - Слободан Милошевић се обраћа скупштини: расписан референдум о редоследу избора и доношења устава; залаже се за федерацију и јачу централну владу; у случају конфедерације, границе република морају бити промењене[13].
  • 25. 6. - Словенија најављује нови устав као "суверене државе" а не "федералне јединице", изјављује председник Кучан.
  • 26. 6. - Власти Србије затвориле Скупштину Косова.
  • 26. 6. - Мађарски парламент гласао за повлачење из Варшавског пакта до краја 1991.
  • 27. 6. - Оснивање заједнице опћина Сјеверне Далмације и Лике (Книн, Обровац, Бенковац, Доњи Лапац, Грачац, Титова Кореница).
  • 28. 6. - Телевизија Политика почиње с емитовањем у Београду, прва телевизија ван РТВ Београд.
  • 29. 6. - По одлуци Сабора, Радиотелевизија Загреб постаје Хрватска радиотелевизија.
  • 29. 6. - Анте Марковић у обраћању скупштини предлаже приватизацију државне индустрије и позива на бржу политичку реформу.
  • 29. 6. - Откривена јама Јазовка у Жумберку, са остацима жртава из 1945.
  • 30. 6. - Четвртфинале Светског првенства: Југославија изгубила 3:2 на пенале од Аргентине, каснијих вицешампиона.
  • 30. 6. - Литванија је, под притиском Москве и Вашингтона, суспендовала одлуку о независности на шест месеци.
  • 30. 6. - 7. 7. - 37. Пулски филмски фестивал, посљедњи југославенски: Велика златна арена за филм "Глуви барут"[14].

Јул/Јули/Српањ

[уреди | уреди извор]
  • 1. 7. - Уједињење Њемачке: ступа на снагу монетарна унија и интеграција господарстава двије Њемачке, напуштена унутарња њемачка граница (данас дио Еуропског зеленог појаса).
  • 1 - 2. 7. - Референдум у Србији: прво донети нови устав па онда одржати вишестраначке изборе.
  • 2. 7. - Скупштина Словеније усвојила Декларацију о пуној суверености Републике Словеније (првенство републичког устава и закона над савезним).
  • 2. 7. - Албански делегати Скупштине САП Косова испред зграде скупштине донели Уставну декларацију којом су Косово прогласили републиком у саставу Југославије.
  • 2. 7. - Хиљаде Албанаца упале у западне амбасаде у Тирани, у августу пуштени у Италију.
  • 2. 7. - Стампедо у пешачком тунелу код Мецце, 1.426 погинулих.
  • 2 - 13. 7. - XXVIII конгрес КПСС - последњи. Борис Јељцин напустио партију након што нису прихваћени његови либерални предлози.
  • 3. 7. - Писмо книнске милиције савезном секретару Грачанину: не желе нове ознаке ни назив "редарство". Министар Бољковац долази у посјету два дана касније, дочекан митингом.[15]
  • 4. 7. - Јован Рашковић на митингу у Дрвару (прва употреба поздрава са три прста ? ).
  • 4. 7. - Група 24 богате земље ће проширити помоћ источној Европи, уз Пољску и Мађарску, добиће је и Источна Немачка, Чехословачка, Југославија и Бугарска[16].
  • 5. 7. - Скупштина СР Србије распушта Скупштину и Извршно веће САП Косова, смењени уредници и директори новина и РТВ станица на албанском (фактички крај аутономије). Албанци ступају у масовни штрајк 9. 7..
  • 6. 7. - Телохранитељи сомалског председника Сиада Барреа убили 65 демонстраната током фудбалског меча.
  • 6. 7. - Бугарски председник Петар Младенов поднео оставку.
  • 8. 7. - Западна Њемачка побједом од 1-0 над Аргентином освојила Свјетско ногометно првенство.
  • 8. 7. - Миса и церемонија помирења у Кочевском Рогу, у Словенији.
  • 11. 7. - Мирни протести у Приштини, Председништво СФРЈ подржало мере Србије на Косову.
  • 12. 7. - У Сарајеву основана СДС БиХ, председник странке Радован Караџић.
  • 12 - 22. 7. - Светско првенство у кошарци за жене одржано у Малезији: САД 1, Југославија 2.
  • 13. 7. - Приказан филм Гхост, најуноснији ове године.
  • 14. 7. - Основана Лига социјалдемократа Војводине.
  • 15. 7. - Основан ДСХВ, прва странка Хрвата у Војводини након увођења вишестраначја у Војводини за вријеме СФРЈ.
  • 15. 7. - Вук Драшковић у "Српској речи": у случају конфедерације, Србији треба да припадне оно што је унела у Краљевину Југославију, плус територије где су Срби били у већини 6. априла 1941.; без аутономије за Косово.
  • 14 - 16. 7. - Састанак Горбачов - Кохл у Москви и Ставропољу - Горбачов пристаје да уједињена Немачка буде у НАТО, совјетска војска ће се повући из Немачке за 3-4 године, цена накнадно утврђена на 20 милијарди марака[10].
  • 16. 7. - Лузонски земљотрес на Филипинима, преко 1.600 мртвих.
  • 16/17. 7. - Савез комуниста Србије и Социјалистички савез радног народа Србије се у уједињују у Социјалистичку партију Србије на челу са Слободаном Милошевићем (владајућа партија до 2000/01).
  • 21. 7. - Одржан концерт Тхе Wалл – Ливе ин Берлин.
Шаховница
  • 25. 7. - Хрватски Сабор усваја Амандмане LXIV. до LXXV. на Устав СР Хрватске. Брише се "Социјалистичка" из назива, мјењају се државни симболи (»шаховница«) и називи дужносника[17].
  • 25. 7. - У Србу одржан сабор Срба, "устанак без оружја", на којем је усвојена Декларација о суверености и аутономији српског народа и основано Српско национално вијеће као орган Срба у Хрватској; Туђман сматра да се тиме жели Хрватска претворити у Косово и изнудити војна интервенција[18].
  • 25. 7. - Анкета наручена од савезне владе тврди да 79% Југословена подржава њену политику, 24% је за федерацију, 21% за конфедерацију и 7% за распад земље[19]. Инфлација у овом месецу је скочила на 2,2%[20].
  • 26. 7. - Закон о оснутку Хрватске извјештајне новинске агенције – ХИНА-е
  • 27. 7. - Муслиманска група Јамаат ал Муслимеен покушава државни удар на Тринидад и Тобагу, страдало најмање 26 људи.
  • 27. 7. - Белоруска ССР проглашава сувереност.
  • 28. 7. - Алберто Фујимори постаје председник Перуа (до 2000).
  • 29. 7. - Председник СИВ-а Анте Марковић на митингу на Козари објављује оснивање странке, Савеза реформских снага Југославије.
  • 30. 7. - Посланик Иан Гоw је последњи британски политичар убијен од ИРА-е.
  • 31. 7. - Тједник "Данас" објављује транскрипт тајног разговора Туђман-Рашковић, компромитујући по овог другог - радикалнији Милан Бабић преузима превласт у СДС од јесени[21].
  • 31. 7. - Штрајк упозорења југословенске металске индустрије - Бритисх Стеел препоручује да се затвори осам од 12 предузећа те гране и отпусти 50 од 110 хиљада запослених[22].

Август/Аугуст/Коловоз

[уреди | уреди извор]
  • 1. 8. - У Венецији одржан први састанак Пентагоналне иницијативе (Југославија, Италија, Мађарска, Аустрија и Чехословачка) - за политичку и економску сарадњу у циљу стабилности на континенту (од 1992. Средњоеуропска иницијатива).
  • 1. 8. - Жељу Желев постаје први некомунистички председник Бугарске (до 1997).
Ирак са Кувајтом као 19. мухафазом
Храм Св. Климента Охридског
  • 12. 8. - У Скопљу је освећен Храм Св. Климента Охридског, саборна црква тада непризнате МПЦ.
  • 12. 8. - Избијају сукоби између Xхоси и Зулуа у Јужној Африци, има око 500 страдалих.
  • 13. 8. - Борисав Јовић, председник Председништва СФРЈ, примио делегацију из Книна која га је информисала о »угрожености Срба у Хрватској«.
  • 14. 8. - Хрватски председник Туђман упозорава општине које буду учествовале у референдуму да ће остати без финансијске помоћи.
  • 14. 8. - Словеначка влада изјављује да ће смањити број регрута за ЈНА, само 15% може служити ван републике.
Проглашене српске аутономне области

Септембар/Рујан

[уреди | уреди извор]
  • 1. 9. - Издата новчаница од 10 динара (дјевојчица).
  • 2. 9. - Придњестровље проглашава независност од Молдове (не признаје га ниједна чланица УН); у новембру долази до првих сукоба (→ Рат у Придњестровљу).
  • 3. 9. - Генерални штрајк Албанаца на Косову. Мисија Међународне Хелсиншке федерације за људска права протерана 5. септембра.
  • 5. и 9. 9. - Шриланканска војска убила 342 цивила у два масакра.
  • 7. 9. - На тајном састанку у Качанику делегати распуштене Скупштине Косова донели Устав Републике Косово (тзв. Качанички устав, проглашен 13. 9.) - Србија то сматра нелегалним, најављује кривично гоњење.
  • 7. 9. - Основана Антитерористичка јединица Лучко.
  • 9. 9. - Митинг СПО код Новог Пазара, изјава Вука Драшковића о остајању "и без руке и без [туђег] барјака", сукоб милиције и муслиманских демонстраната.
  • 9. 9. - Први либеријски грађански рат: побуњенички командант Принце Јохнсон ухватио председника Самуела Доеа и убио га након снимљеног мучења.
  • 10. 9. - Папа посветио Базилику Мајке Божје Краљице мира у Yамоуссоукру, највећу цркву на свијету.
  • 11. 9. - Афера "Фочатранс", сукоб између Срба и Муслимана у Фочи. Срби демонстрирали у граду након што је из локалне аутобуске компаније, чији је директор Муслиман, отпуштено стотинак Срба - влада БиХ распустила градску владу и забранила окупљања[24].
  • 11. 9. - Председник Георге Х. W. Бусх помиње у обраћању Конгресу циљ новог светског поретка, као нове ере мира и хармоније, али се о томе касније углавном говори у смислу теорије завере.
  • 12. 9. - Митинг опозиције у Београду: "последње упозорење" да се организују слободни избори, иначе бојкот.
  • 12. 9. - Потписан Уговор о коначном решењу у односу на Немачку ("Уговор Два плус Четири").
  • 13. 9. - Оружани окршај у Подујеву током потраге за нелегалним оружјем, погинула два Албанца.
  • 14. 9. - Формални почетак Пројекта људског генома (завршетак проглашен 2003).
  • 15. 9. - Масовни скуп у Великој Кладуши, Фикрет Абдић улази у СДА.
  • септембар - Осн. Муслиманска бошњачка организација (Адил Зулфикарпашић), одвојена од СДА.
  • септембар - Хрватска влада наредила разоружање резервне милиције у општинама насељеним Србима.
  • 16. 9. - Хрватски специјалци блокирали приступе Јасеновцу.
  • 18. 9. - Шешељеви четници ометају промоцију Реформиста у београдском Дому омладине, књижевник Мирко Ковач погођен фотоапаратом у главу.
  • 18. 9. - Олимпијске игре 1996 додељене Атланти - јак кандидат била и Атина, Београд испао у првом кругу гласања.
  • 19. 9. - ФК Црвена Звезда играла 1:1 са ФК Грасхопером у Београду (почетак тријумфалног Купа шампиона 1990-91.).
  • 20. 9. - Јужноосетска аутономна област прогласила одвајање од Грузије.
  • 22. 9. - У Сремским Карловцима централно обележавање 300-годишњице велике Сеобе Срба под Арсенијем Чарнојевићем.
  • 24. 9. - "Борба" није изашла први пут за 45 године због дугова (од априла су под покровитељством Савезне скупштине, што их чини јединим југословенским новинама).
  • 24. 9. - Источна Немачка напушта Варшавски пакт, Национална народна армија је расформирана дан пре уједињења.[25]
  • 26. 9. - Упадом навијача на терен прекинута утакмица Хајдук-Партизан, запаљена југословенска застава.
  • 27 - 30. 9. - Масовна окупљања Срба на Банији. Интервенција снага МУП Хрватске и хапшење 360 људи у Петрињи (специјалци конфискују оружје и муницију из милицијских станица и складишта ТО у општинама насељеним Србима). Срби траже заштиту у војној касарни.
  • 28. 9. - Србија добила нови Устав. Покрајине губе атрибуте државности и постају облик територијалне аутономије; нека овлашћења федерације наведена као републичка. Такође донесен нови изборни закон за вишестраначке изборе, заказане у децембру.
  • 28. 9. - Амандмани на словеначки устав истичу мирнодопску команду над тамошњом Територијалном одбраном.
  • 28. 9. - Срби однели оружје из полицијске станице у Глини, сукоб са полицијом у Петрињи.
  • 29. 9. - Митинг СПО у Косовом Пољу, који присталице СПС желе растурити (каменице на Вука).
  • 29. 9. - Доњи Лапац, Глина, Двор на Уни и Обровац - Срби узимају оружје из полицијских станица, сукоб са полицијом у Двору[26], по један упуцани с обе стране (?).
  • 30. 9. - Увече, блокаде на путевима и пругама око Книна, 2. 10. прекинут саобраћај према Сплиту и Задру ("анонимна група" тражи пуштање притворених Срба).
  • септембар - Инфлација у СФРЈ скочила на 7% (са мање од 1% у претходна два месеца) због већих плата и цена енергије.
  • септембар-октобар - Рам Ратх Yатра ("Рамино ходочашће кочијама"): индијска партија Бхаратиyа Јаната организује велики марш за обнову/подизање Раминог храма у Ајодији - одговор на план индијске владе да се 27% државних послова резервише за ниже касте.

Октобар/Листопад

[уреди | уреди извор]
Реунификација Њемачке
Старе и нове државе Њемачке
  • 1. 10. - Српско национално вијеће прогласило на основу плебисцита аутономију Срба у Хрватској.
  • 1. 10. - Влада Србије тражи од савезних власти да "заштити Србе од репресије" у Хрватској; митинзи у Србији и Црној Гори - испред Скупштине говоре Вук Драшковић (ако Милошевић "неће да се стара о Србима", "опозиција ће одговорити на објаву рата од стране усташких власти Србима у Хрватској") и Војислав Шешељ.
  • 1. 10. - Почиње Руандански грађански рат између Руанданског патриотског фронта и председника Хабyаримане.
  • 2. 10. - Ванредно заседање савезног председништва - без договора за решење конфликта у Хрватској, одбачени словеначки амандмани о команди над Територијалном одбраном (ТО).
  • 2. 10. - Хрватска објављује повлачење специјалне полиције из српских градова и амнестију за оне који врате украдено оружје, пуштање ухапшених.
  • 2. 10. - Вук Драшковић објављује да СПО прекида предизборне активности - али у опозицији је неслагање око евентуалног бојкота.
  • 2. 10. - Приликом слетања на аеродром Гуангзхоу Баиyун, отмичар отео контроле и ударио у два авиона, укупно 128 мртвих.
Европска заједница 1990-95.
  • 3. 10. - Њемачка Реунификација Њемачке; Њемачка Демократска Република (Источна) се распушта; намјесто 14 округа је обновљено пет држава, које се прикључују Савезној Републици Њемачкој (Западној, сада јединственој); град Берлин је уједињен и означен за главни град.
  • 4. 10. - Почиње повлачење хрватских специјалних полицијских снага из српских крајева - напетост попушта, али железнички саобраћај према мору и даље прекинут.
  • 4. 10. - Заступник Сабора Иван Бобетко гађао колегу Тањгу из СДС актовком, након што је овај рекао да је хрватска власт усташоидна.
  • 4. 10. - Војна полиција ЈНА ушла у, већ испражњени, штаб словеначке Територијалне обране - по наређењу савезног председништва након што је председник Кучан поставио новог команданта ТО.
  • 6. 10. - Објављен пројекат конфедералног модела југословенске заједнице, који су председништва Хрватске и Словеније 3. октобра доставила Председништву СФРЈ: савез независних држава са заједничким тржиштем.
  • 7. 10. - Србија прекинула разговоре са савезном владом о Косову, јер су се два њена члана састајала са албанским представницима.
  • 8. 10. - Прва интифада: нереди код Куполе на стијени, убијено 17 Палестинаца.
  • 8. 10. - У Њујорку почиње пети и последњи меч између Каспарова и Карпова, контроверза око тога што Каспаров игра под (старом) руском тробојком.
  • 10. 10. - СССР и Немачка потписали уговор о повлачењу совјетских војника из Немачке (380.000 војника и 220.000 чланова породице).
  • 10. 10. - Девојчица Наyирах "сведочи" да су ирачки војници у Кувајту вадили бебе из инкубатора и остављали их да умру - испоставља се као неистина.
Споменик бану Јосипу Јелачићу
Мессетурм у Франкфурту, највиша зграда Европе до 1997.
  • октобар - У Франкфурту отворен небодер Мессетурм, највиша зграда у Европи до 1997 (63 спрата, 257 м).
  • 16. 10. - На Трг бана Јелачића у Загребу, ранији Трг Републике, враћен споменик бану, уклоњен 1947 - сада окренут ка југу.
  • 17. 10. - Хрватска ногометна репрезентација играла са САД у Загребу.
  • 17. 10. - На сињском аеродрому основана прва постројба будућег Хрватског ратног зракопловства.
  • 17. 10. - На ТВ Београд прочитан говор савезног председника Јовића о југословенској кризи, након што је скупштина одложила обраћање за два дана; јучерашњи састанак Председништва и републичких лидера о новом уређењу није дао резултата[29].
  • 17. 10. - На усенет-у формирана база података Интернет Мовие Датабасе (од 1993. на WWW).
  • 18. 10. - Извештај Натионал Интеллигенце Цоунцил-а, под покровитељством ЦИА: "Југославија ће престати да функционише као федерална држава у року од годину дана....распад ће пратити озбиљни локални сукоби".
  • 19. 10. - Стјепан Месић потврђен у Савезној скупштини за члана Председништва, и његовог потпредседника, након што је Србија одустала од блокаде.
  • 19. 10. - Приказан филм Данцес wитх Wолвес.
  • 23. 10. - Скупштина Србије доноси Уредбу о увођењу пореза и такси на робу из Словеније и Хрватске.
  • 23. 10. - Прва емисија програма Yутел, на другом програму ТВ Сарајево.
  • 24 - 25. 10. - Састанак министара балканских земаља у Тирани.
  • 25. 10. - Албански писац Исмаил Кадаре затражио азил у Француској.
  • 25. 10. - Казашка ССР прогласила сувереност.
  • 25. 10. - Евандер Холyфиелд победио Бустера Доугласа у Невади, неоспорни шампион до 1992.
  • 27. 10. - Штампан први број недељника "Време".
  • 27. 10. - Аскар Акајев постао председник Киргистана (до збацивања 2005).
  • 27. 10. - Сапармурат Нијазов председник Туркменистана (до смрти 2006).
  • 28. 10. - Први вишестраначки избори у Грузији: убедљива победа коалиције Округли сто - Слободна Грузија на челу са Звијадом Гамсахурдијом (на челу земље до збацивања 1991/92).
  • крајем октобра - Амандман америчког Конгреса: без зајмова или кредита из САД за Југославију, осим ако се не ради о републици која је спровела слободне изборе и која није укључена у систематско кршење људских права (у вези са косовском ситуацијом).
  • 30. 10. - Маргарет Тхатцхер у парламенту каже Но, но, но Делорсовим плановима у вези Европског парламента, Комисије и Савета министара. Заменик премијер Геоффреy Хоwе подноси оставку два дана касније.

Новембар/Студени

[уреди | уреди извор]
  • 4. 11. - Границе СФРЈ затворене за совјетске грађане (износили доларе из земље).
  • 5. 11. - У Ракитју устројена полицијска јединица за специјалне задатке, каснија 1. бригада ЗНГ - "Тигрови".
  • 5. 11. - Израелски рабин и политичар Меир Кахане убијен у Њујорку, први случај исламистичког екстремизма у САД.
  • 6. 11. - Наwаз Схариф премијер Пакистана (1990-93, 1997-99, 2013-17).
  • 8. 11. - Реконструкција хрватске владе: Фрањо Грегурић потпредсједник за економију умјесто Мате Бабића (био за спорију приватизацију), Фране Винко Голем вањски послови умјесто Здравка Мршића (одлази на чело Агенције за реструктурирање) итд. Законом се у Хрватској ТО ставља под републичку контролу.
  • 9. 11. - Нови устав Краљевине Непал установио вишестраначје и уставну монархију, што је врхунац народног покрета.
  • 9. 11. - Чехословачка агенција јавља да тамошње девојке продају као бело робље у Југославији[30].
  • 11. 11. и 25. 11. - Грб СР Македоније Вишестраначки избори у Македонији - релативна већина за ВМРО-ДПМНЕ (38 посланичких места), Савез комуниста Македоније-Партија демократског преображаја 31, Савез реформских снага тек четврти.
  • 12. 11. - Тим Бернерс-Лее написао формалнији предлог за Wорлд Wиде Wеб, до Божића има први wеб броwсер, WорлдWидеWеб, и први wеб сервер.
  • 12. 11. - Збачен краљ Лесотоа Мосхоесхое II, наслеђује га син Летсие III (Мосхоесхое се враћа 1995-96).
  • 13 - 14. 11. - Масакр у Арамоани на Новом Зеланду, приликом кога житељ приморског места Арамоана убија 13 суседа и полицајца у најгорем масовном крвопролићу у историји земље.
  • 14. 11. - Владајућа коалиција ДЕМОС у Словенији предлаже референдум о отцепљењу, јер се словеначко-хрватски предлог о конфедерацији споро разматра.
  • 14. 11. - Немачка и Пољска потписале уговор којим је потврђена граница на Одри и Ниси.
  • 14. 11. - Избацивање сквотера из берлинске улице Маинзер, највећа полицијска операција у граду од рата.
  • 15. 11. - Председнички кандидат Војислав Шешељ пуштен из затвора (од 2. 10. у два наврата служио казне због прекршаја јавног реда и мира).
  • 15. 11. - Анте Марковић осуђује владе Словеније, Хрватске и Србије због кршења савезних закона и одупирања реформама - ТВ Београд није преносила говор[31].
  • 16. 11. - Приказан филм Хоме Алоне.
Локални избори у БиХ 1990.
Јохн Мајор

Децембар/Просинац

[уреди | уреди извор]
Патријарх Павле
Алија Изетбеговић
  • 20. 12. - Према договору националних странака у БиХ: председник Алија Изетбеговић (СДА, 1990-98. и 2000.), премијер Јуре Пеливан (ХДЗ, до 1992.), председник Скупштине Момчило Крајишник (СДС, до 1992.).
  • 20. 12. - Савезна влада забранила банкама да продају девизе, из земље се не може изнети више од 1000 марака; девизне резерве су пале на 8,2 милијарде долара са 9,5 милијарди у октобру[32]. Динар више није конвертибилан, банке више не исплаћују девизну штедњу, инфлација 120%[33]. Републике су потрошиле 16 милијарди долара више него што је предвиђено Марковићевом антиинфлационом политиком[34] (за плате 3,7 милијарде више[35]).
  • 20. 12. - Шеф совјетске дипломатије Едуард Шеварнадзе, кључна личност совјетских реформи које су довеле до окончања "хладног рата", поднео оставку упозоривши Парламент на опасност успостављања диктаторског поретка у земљи.
Застава Хрватске
  • 21. 12. - Закон о грбу, застави и химни Републике Хрватске, те застави и ленти Предсједника Републике Хрватске.
  • Штампа објављује да је чехословачким авионом допремљена велика количина оружја за потребе Хрватске.
  • 21. 12. - Јак земљотрес у северној Грчкој, штета и у Ђевђелији.
  • 21. 12. - Ланчани судар са преко 100 возила на поледици и магли код Сремске Митровице, двоје погинулих.
  • 22. 12. - Хрватски сабор доноси Устав Републике Хрватске темељем кога предсједником с новим, проширеним, овластима постаје Фрањо Туђман. По Уставу, Хрватска је држава Хрвата и других народности који у њој живе. Истиче се право на отцепљење.
  • 22. 12. - Проглашена САО Крајина и донет Статут.
  • 22. 12. - Окончан труст УН за Федеративне Државе Микронезије и Маршалове Отоке.
  • 23. 12. - Референдум о независности у Словенији, 86% је "за". Савезно председништво и Савезно веће скупштине (без словеначких делегата) су раније оценили референдум као противуставан.
  • 25. 12. - Тим Бернерс-Лее и Роберт Цаиллиау остварили прву везу између ХТТП клијента и сервера преко интернета.
  • 26. 12. - Скупштина Словеније прогласила самосталност те републике и овластила владу да, уколико се у року од шест месеци не постигне споразум о преуређењу Југославије, прогласи независност Словеније.
Амфилохије
  • 28. 12. - "Монетарни удар": Србија узима, без знања Народне банке Југославије, динарску противвредност од 1,4 милијарде долара из примарне емисије за плате, пензије и сл.
  • 28. 12. - Савезна влада најављује девалвацију динара и ограничење јавне потрошње и плата за 1991.
  • 30. 12. - Амфилохије Радовић устоличен за митрополита црногорско-приморског (до 2020).
  • 30. 12. - Каспаров одбранио у Лиону титулу светског шампиона, победио је Карпова са 12½ према 11½.

Кроз годину

[уреди | уреди извор]
  • Демографија СФРЈ: процењује се да је ове године достигнут врхунац становништва: 23.657.623 (на попису следеће године, под "каотичним" околностима, регистровано је 23.528.230).
  • Почетак рада ХЕ Пирот (80 МW).
  • Југославију током године посетило 9 милиона странаца, од чега 40% Немаца, зарађено 2,7 милијарди долара, преко 80% у Хрватској[36] (2,7 долара из 1990. једнако 5,03 долара из 2017. према ЦПИ Инфлатион Цалцулатор).
  • Увођење вишестраначја у неким земљама Африке: Бенин, Заир, Габон, Зеленортска Острва, Р. Конго, Мозамбик, Нигер, Камерун, Замбија.
  • Емиграција Јевреја из СССР: 228.400 ове године, од чега 183.400 одлази у Израел (дају су различите цифре).

1990. у темама

[уреди | уреди извор]
  • 50 динара (споменик)
    50 динара (споменик)
  • 200 динара
    200 динара
  • 100 динара
    100 динара
  • 50 динара (дечак)
    50 динара (дечак)
  • 10 динара ("чрвена")
    10 динара ("чрвена")
  • 500 динара
    500 динара
  • 1000 динара
    1000 динара
  • Нека возила уведена 1990:

Рођења

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: :Категорија:Рођени 1990.

Јануар/Сијечањ – Јун/Липањ

[уреди | уреди извор]

Јул/Српањ – Децембар/Просинац

[уреди | уреди извор]

Смрти

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: :Категорија:Умрли 1990.

Јануар/Сијечањ

[уреди | уреди извор]

Фебруар/Вељача

[уреди | уреди извор]

Март/Ожујак

[уреди | уреди извор]

Април/Травањ

[уреди | уреди извор]

Мај/Свибањ

[уреди | уреди извор]

Јун/Липањ

[уреди | уреди извор]

Јул/Јули/Српањ

[уреди | уреди извор]

Август/Аугуст/Коловоз

[уреди | уреди извор]

Септембар/Рујан

[уреди | уреди извор]

Октобар/Листопад

[уреди | уреди извор]

Новембар/Студени

[уреди | уреди извор]

Децембар/Просинац

[уреди | уреди извор]

Кроз годину

[уреди | уреди извор]

Дани сећања

[уреди | уреди извор]

Нобелове награде

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]

Повезано

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ↑ Амандмани LIV до ЛXИлИ на Устав Социјалистичке Републике Хрватске. народне-новине.нн.хр
  2. ↑ Yугославиа сендс танкс, троопс то стрифе-торн провинце. упи.цом Арцхивес Феб. 20, 1990
  3. ↑ Софиа, Белграде цласх овер Мацедониан qуестион. упи.цом Арцхивес Марцх 6, 1990
  4. ↑ "Борба", 17. окт. 1990, стр. 5
  5. ↑ Мусхроом саид то ресторе сеxуал проwесс. упи.цом Арцхивес Април 14, 1990
  6. ↑ Еволутион ин Еуропе; Вицторy Сеен фор Натионалистс ин Yугослав Републиц, Тхе Неw Yорк Тимес Публисхед: Април 26, 1990
  7. ↑ Yугослав цоммунистс дивидед. упи.цом Арцхивес Маy 26, 1990
  8. ↑ Yугославиа'с Цроатиа тапс натионалистс ас леадерс. упи.цом Арцхивес Маy 30, 1990
  9. ↑ Yугославиа'с фирст мулти-партy Парлиамент ин 45 yеарс. упи.цом Арцхивес Јуне 8, 1990
  10. ↑ 10,0 10,1 Киенингер, Степхан Монеy фор Мосцоw: Тхе Wест анд тхе Qуестионоф Финанциал Ассистанце фор Микхаил Горбацхев
  11. ↑ Предраг Марковић, победник "Квискотеке".... yугопапир.блогспот.цом
  12. ↑ Фармерс блоцк роадс демандинг хигхер wхеат прице. упи.цом Арцхивес Јуне 21, 1990
  13. ↑ Сербиан пресидент ат оддс wитх отхер Yугослав републицс. упи.цом Арцхивес Јуне 25, 1990
  14. ↑ 37. Пулски филмски фестивал Архивирано 2017-04-23 на Wаyбацк Мацхине-у. архив.пулафилмфестивал.хр
  15. ↑ Секула-Гибач, Вучур. Служба унутарњих послова и полицајци српске националности на побуном захваћеном подручју у Сјеверној Далмацији, Лици и на Бановини 1990. године. хрцак.срце.хр
  16. ↑ Wест еxтендс аид то Еаст блоц -- еxцепт Совиетс. упи.цом Арцхивес Јулy 4, 1990
  17. ↑ Одлука о проглашењу Амандмана LXIV. до LXXV. на Устав Социјалистичке Републике Хрватске. народне-новине.нн.хр
  18. ↑ Сербс децларе аутономy wитхин Цроатиа. упи.цом Арцхивес Јулy 25, 1990
  19. ↑ Полл: приме министер хас популар суппорт. упи.цом Арцхивес Јулy 25, 1990
  20. ↑ Yугославиа инфлатион рате рисес то 2.2 перцент ин Јулy. упи.цом Арцхивес Ауг. 6, 1990
  21. ↑ Нина Цасперсен (30 Јануарy 2010). Цонтестед Натионалисм: Серб Елите Ривалрy ин Цроатиа анд Босниа ин тхе 1990с. Бергхахн Боокс. стр. 52–. ИСБН 978-1-84545-791-4. 
  22. ↑ Yугослав метал wоркерс стаге оне-хоур wарнинг стрике. упи.цом Арцхивес Јулy 31, 1990
  23. ↑ Yугославиа: Теам оф тхе '90с. упи.цом Арцхивес Ауг. 20, 1990
  24. ↑ Фоур хурт ин Yугославиа етхниц унрест. упи.цом Арцхивес Септ. 11, 1990
  25. ↑ Тхе ГДР ин тхе Wарсаw Пацт. пхп.исн.етхз.цх
  26. ↑ Сербс бреак инто полице статионс. упи.цом Арцхивес Септ. 29, 1990
  27. ↑ Хунгариан оффициалс имплицатед ин Цроатиа армс деал. упи.цом
  28. ↑ Парлиамент рејецтс фуртхер пробе оф Цроатиан армс деал. упи.цом
  29. ↑ Пресиденцy фаилс то агрее он цонститутионал реформс. упи.цом Арцхивес Оцт. 17, 1990
  30. ↑ Цзецх wомен сент ас wхите славес то Yугославиа. упи.цом Арцхивес Нов. 9, 1990
  31. ↑ Марковиц wарнс републицс агаинст ундермининг реформс. упи.цом Арцхивес
  32. ↑ Yугославиа рестрицтс фореигн цурренцy wитхдраwалс. упи.цом Арцхивес Дец. 20, 1990
  33. ↑ Феудс Црипплинг Yугослав Ецономy, Неw Yорк Тимес, Април 20, 1991
  34. ↑ Yугославиа вице пресидент цастс цлоуд он леадерсхип меетинг. упи.цом Арцхивес Дец. 27, 1990
  35. ↑ Yугослав говернмент wарнс оф лооминг цатастропхе. упи.цом Арцхивес Дец. 28, 1990
  36. ↑ Стрифе Црипплес Yугославиа'с Биг Тоурист Индустрy, Неw Yорк Тимес, Јуне 6, 1991
  37. ↑ Еxплоре Yугославиа ЛП Албум фром 1990 он Дисцогс. дисцогс.цом (приступ. 25. 7. 2016.)

Вањске везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=1990&oldid=42228365”