Stilistika

Pemakaian Kata Ganti (dhamîr) Kata ganti atau dalam bahasa Arab disebut dhamir adalah sebuah komponen kaidah bahasa Arab yang tidak dapat dilepaskan terhadap penafsiran Al-Qur'an, karena Al-Qur'an diturunkan menggunakan bahasa Arab, sehingga penguasaan akan komponen kata ganti atau dhamir tersebut amatlah penting bagi pemahaman suatu ayat Al-Qur'an. Allah SWT dalam pemilihan dan penggunaan setiap kata di dalam Al-Qur'an memiliki maksud dan tujuan tertentu. Dengan begitu pembahasan kali ini akan lebih menyingkap apa yang dimaksud oleh Allah SWT dalam memilih atau menggunakan kata ganti dhamir dalam ayat-ayat Al-Qur'an.

Апстракт. У раду ћемо најпре покушати да укажемо на то да су елементи разговорног функционалног стила све присутнији у нашим штампаним медијима, а затим ћемо на основу конкретних примера преузетих из српских штампаних медија, пре свега недељника " Недељник " и дневног листа " Политика " , показати уз помоћ којих језичких средстава разговорни језик продире у новинарство. Појаву ћемо пратити на свим језичким нивоима, а посебну пажњу ћемо усмерити ка лексичком, синтаксичком и семантичком плану. Намера рада је да покаже у којој мери употреба разговорног стила доприноси колоквијализацији и ваулгаризацији новинског израза, неутрализује функционалностилске разлике, оличене у специфичностима сваког појединачног стила у нашем језику, док у самом новинарству брише разлике између појединих новинарских жанрова (информативних, аналитичких и белетристичких), као и између " жуте " штампе и оне која то није. Значајна последица јесте и то што новински језик, који би требало да представља добру праксу и узор за учење језичког стандарда, на овај начин брише границе између српског језичког стандарда и супстандардног језика и доприноси смањењу језичке компетенције читалаца. Кључне речи: српски језик, функционални стилови, разговорни стил, штампани медији, новинарски жанрови. Увод Функционално-стилска разуђеност било ког језика па и српског ни у ком случају не подразумева строгу и непремостиву границу између појединачних функционалних стилова, па ће се тако у готово сваком од њих, у већој или мањој мери, поред доминантних карактеристика наћи и елементи других стилова. Ова функционално-стилска поливалентност (Јовановић 2010, 283), под којом се и подразумева присуство особина различитих функционалних стилова, нарочито је евидентна у новинарству, за које до данашњег дана у теоријској литератури не постоји јединствено мишљење да ли је у питању засебан, аутономан стил, или је оно само подстил у оквиру ширег публицистичког стила. Ми се овом приликом нећемо бавити терминолошким питањима, али ћемо у наставку рада употребљавати термин " новинарски стил ". У новинарском стилу се како због медијске тако и због жанровске издиференцираности јавља читав низ специфичних карактеристика, које су присутне на свим језичким нивоима, пре свега на морфолошком, лексичком и синтаксичком. Имајући ово у виду, тешко је прихватити став да је новинарство синоним за једноставан стил, како се у литератури понекад наводи. У њему се, у зависности од новинарског жанра – фактографског, аналитичког или белетристичког 1 dragana.veljkovic@filfak.ni.ac.rs

Puisi merupakan karya sastra yang indah pengungkapannya. Puisi selalu menghadirkankan diksi yang indah sebagai simbol keunikan dan menggugah hati untuk terhanyut dalam makna dari puisi tersebut. Senada dengan itu, Waluyo (2003:1) menyatakan bahwa puisi adalah karya sastra dengan bahasa yang dipadatkan, dipersingkat, dan diberi irama dengan bunyi yang padu dan pemilihan kata-kata kias (imajinatif). Dunia sangat mengenal puisi bahkan puisilah yang menjadi sastra tertulis yang paling awal ditulis oleh manusia sehingga wajar pada zaman sekarang puisi sangat semerbak dan membumi. Dengan demikian, patutlah puisi dikaji dari berbagai teori, metode, pendekatan, dan strategi untuk mengungkapkan makna yang terkandung di dalamnya. Adapun teori atau pendekatan yang akan diterapkan dalam tulisan ini adalah teori atau pendekatan analisis stilistika yang dewasa ini merupakan salah satu teori sastra yang dimanfaatkan dalam bidang kritik sastra di Indonesia. Stilistika memiliki hal-hal mendasar untuk dijadikan sebagai studi stilistik dalam konteks kajian sastra yang bisa dihubungkan dengan kegiatan penelitian sastra, kritik sastra, dan apresiasi sastra. Aminuddin (1997:64) menegaskan bahwa sesuai dengan terdapatnya kata stilistik, studi tersebut ditinjau dari sasaran dan penjelasan yang dibuahkan hanya berpusat pada aspek gayanya. Meskipun kajian yang dilakukan hanya berfokus pada aspek gaya, patut disadari bahwa aspek gaya secara esensial berkaitan dengan wujud pemaparan karya sastra sebagai bentuk penyampaian gagasan pengarangnya. Deskripsi yang dibuahkan mempunyai peranan sangat penting dalam upaya memahami karya sastra secara keseluruhan. Selain itu, perlu diketahui bahwa bahasa sastra bukan sekadar referensial yang mengacu pada hal tertentu melainkan

Ses ve söylem arasındaki dizimsel ili kinin incelendi i "Üç Gencin Kalbi"; kesitlere ayrıldı ında söylemsel ve anlatısal düzeyler üzerinden göstergebilimin yanı sıra ona kar ıt olan deyi bilimin yineleme, önceleme, kar ıtlık ilkelerinin verileriyle bir arada okunmaya uygun bulunan, üç bölükten olu an, dı öyküsel anlatıcıyla kurgulanan bir iirdir. kinci Yeni içinde Ece Ayhan'ın iir anlayı ını yansıtır. Dilbilimsel göstergeler ve i aretleyicilerin iirde; sentagmatik düzeyde anlamı sabitledi i, paradigmatik olarak ise anlamı kapattı ı görülür. iirdeki göstergelerin yüzeysel ve derin okumaları yapılır. kisi de dilbilim kökenli olan ve birbirine kar ıt olarak ortaya çıkan bu kuramlarla çözümlemeye uygun bulunan bu iir çözümlemesi alı ılmı kalıpları yıkar. Kar ıtlık ve ko utluk ili kilerine dayandırılan zıt iki kuramla yakla ılan bu iirde; biçim-içerik ve yapı-tema arasında alı ılmamı ili kiler kurulması, gemici (Ö1), o lan (Ö2) ve air (Ö3) özneleriyle anlatılır. Bu çalı mada Roland Barthes'ın yakla ımından hareketle göstergebilimsel, Geoffrey Leech'in teorisinden yola çıkılarak deyi bilimsel iir çözümlemesi yapılacaktır.

Saya malu setelah selesai membaca tiga artikel yang menjadi bahan tugas mata kuliah Stilistika. Ketiga artikel itu, yaitu: “Saya dan Bahasa” karya Seno Gumira Adjidarma, “Matinya Bahasa Sunda” karya Acep Iwan Saidi, dan “Bahasa Sunda Kini” karya Fatimah Djajasudarma. Ketiganya menyoalkan perihal bahasa.

This study observed the form and mechanism of power of the New Order in Wiji Thukul’s poem to discover theoretical and factual novelty. This study applied sociology of literature as an approach to gain a strengthening basis about the relationship between Wiji Thukul’s poem and social context during the New Order. The theory of Power by Michel Foucault was used to overview and highlight the form and mechanism of power of The New Order, so that the model of the analysis was analytical descriptive. The object of this study was the antology of Wiji Thukul’s poem Nyanyian Akar Rumput. Based on the analysis, there found that the New Order was an authoritative, repressive, and oppressive government. His power performed through the relation of power and dominant discourse that were spread and legitimated through power networking established by the New Order. This characteristics of power had made Wiji Thukul consistently sacrificed and struggled to conduct a resistance by media of poe...

Polazeći od značajnog mesta koje su u stvaralačkom procesu određeni teoretičari postmodernizma davali nostalgiji i melanholiji, rad istražuje pre svega mogućnost, a zatim i funkciju lirsko-melanholičnog izraza u romanima "Objava broja 49" Tomasa Pinčona i "Fama o biciklistima" Svetislava Basare. Kroz parodičnu samoreferencijalnost postmodernističkog jezika koja preispituje ljudsko postojanje u postmodernim okolnostima, promaljaju se lirski fragmenti čiji poetski jezik referiše na narative iz književnih epoha koji su mogli da budu neparodični izraz nadahnute autentičnosti. Nedostatak literature na temu lirsko-melanholičnog izraza u postmodernističkoj prozi svedoči o njegovoj skrajnutosti, koja nije neočekivana imajući u vidu da parodično dekonstruisanje realističkog predstavljanja, što postmodernistička književnost u samoj svojoj biti radi, ostavlja nevelik prostor za poetiku melanholičnog i lirskog. Iz tog razloga ovaj rad postavlja pitanje otkuda u samoreferencijalnim, parodičnim romanima kao što su Objava i Fama jedna sasvim pokretačka tuga i suze glavne junakinje Objave Edipe Mas pred umetničkom slikom ili melanholija u pisanim tragovima srednjevekovnog kralja Karla Ružnog i kapetana Kvinsdejla u Fami. Lirsko-melanholični izraz, iako na prvi pogled neprimetan u svojoj rasutosti, može da se čita kao vid suprotstavljenog narativa samoreferencijalnosti, i kao takav predstavlja veoma važan i nedovoljno istražen element postmodernističkog jezika. Rad će na primeru ova dva romana pokazati da se lirsko i melanholično u postmodernističkom romanu javljaju, često jetko i sa srdžbom očajnika, kao opomena o nestajanju duhovnosti iz vrednosnog sistema savremenog pojedinca.
Ključne reči: postmodernizam, roman, nostalgija, melanholija, lirsko.

Резиме: У раду се издвајају и описују карактеристичне језичко-стилске особине драмскога текста Мачор у чизмама Игора Бојовића. С обзиром на то да је реч о делу (тексту/комаду) које је настало преобликовањем бајке Ш. Пероа " Мачак у чизмама " , уз инкорпорирање својстава других књижевних врста и померање ка реалистичном окружењу савремених збивања, која се манифестују у језику и стилу, његова лингвостилистичка интерпретација пружиће низ релевантних закључака о језику и стилу и допринети његовом бољем разумевању. Анализа је усмерена на различите поступке онеобичавања на свим језичким нивоима — фонолошком, морфолошком, синтаксичком и лексичком, укључујући и поступке везане за писани израз језика. Све издвојене језичке јединице осветљене су како на плану стилематичности (плану језичког оформљења стилема), тако и на плану стилогености (плану функционалне вредно-сти стилема, тј. књижевноуметничких разлога њихове употребе). 12 Кључне речи: драма, језичко преобликовање бајке, језичко-стилска анализа, Игор Бојовић.

Sastra merupakan suatu karya tulis yang merupakan imajinasi dari pengarang yang memiliki bentuk bermacam-macam seperti puisi, cerpen, novel, naskah drama, dan lain-lain. Dalam penulisan karya sastra, penggunaan bahasa sangatlah penting dalam menyampaikan isi cerita terlebih lagi agar cerita yang dibawakan memiliki nilai estetis. Di sini peran majas sangat diperlukan. Tujuan penelitian ini yaitu menganalisis majas dalam novel “Muhammad Sang Penggenggam Hujan” karya Tasaro GK. Metode penelitian yang digunakan yaitu metode deskriptif kualitatif. Pendekatan yang digunakan yaitu pendekatan stilistika dan termasuk dalam penelitian pustaka. Hasil yang didapat penelitian ini yaitu terdapat 15 majas dalam novel ini meliputi majas asosiasi, metafora, personifikasi, alegori, simbolik, sinekdok, antitesis, paradoks, hiperbola, litotes, sinisme, sarkasme, repetisi, tautologi, dan retorika. Tujuan penggunaan majas ini untuk menciptakan sebuah atmosfir dan alur dalam cerita yang semakin beragam dan tidak monoton sehingga pembaca tidak cepat bosan ketika membacanya.
Kata kunci: stilistika, majas, novel, gaya bahasa, linguistik

Televisi adalah salah satu media terbaik saat ini yang dapat menghubungkan tujuan-tujuan dari
para produsernya dengan kebutuhan konsumen. Tayangan televisi sangat penting sehingga
konsumen dapat dengan mudah mendapatkan hal-hal baru melalui tayangan televisi seperti
iklan. Iklan menjadi sangat penting ketika produser ingin menawarkan produk atau jasa.
Hal ini dapat dengan mudah dicapai dengan membuat iklan di televisi untuk mendapatkan
perhatian pembeli yang potensial. Tujuan utamanya adalah untuk menyampaikan pesan
iklan tersebut dengan menarik yang dikemas untuk menjaring konsumen. Hal-hal yang harus
dipertimbangkan dalam memilih strategi adalah relevansi akan produk itu sendiri, pesaing dan
target pasar juga harus jelas. Iklan harus memerhatikan aspek iklan, yaitu stilistika. Dalam
mendapatkan keunikan gaya, produsen dapat menggunakan penggunaan strategi bahasa seperti
slogan, pemilihan karakter yang menarik, pemilihan strategi yang tepat dan juga menggunakan
elemen iklan lainnya. Pemilihan strategi iklan akan menentukan penyampaian gaya bahasa
pesan melalui bentuk kreativitas untuk mendapatkan respons konsumen yang lebih baik.

This article discusses the news relating to the electability of Indonesian President Joko Widodo in the 2019 Presidential Election published in online media. It aims to reveal the style of discourse in media construction about electability reporting on Joko Widodo in MetrotvNews.com. It employs Critical Discourse Analysis of Fairclough which involves analysis of text dimensions and discourse practice. For uncovering and discovering the style of media discourse, the stylistical theory of Ali Imron Al-Mufruf is used. The source of data is the online media in the form of news that reports about Joko Widodo electability in 2019 presidential election. Data analysis is done by referential method to other related reports at MetrotvNews.com. The result shows the discourse style of parallelism used by metrotvnews.com in reporting the electability of Indonesian President Joko Widodo with different time and word but showing a similarity in discourse.

This study observed the form and mechanism of power of the New Order in Wiji Thukul's poem to discover theoretical and factual novelty. This study applied sociology of literature as an approach to gain a strengthening basis about the relationship between Wiji Thukul's poem and social context during the New Order. The theory of Power by Michel Foucault was used to overview and highlight the form and mechanism of power of The New Order, so that the model of the analysis was analytical descriptive. The object of this study was the antology of Wiji Thukul's poem Nyanyian Akar Rumput. Based on the analysis, there found that the New Order was an authoritative, repressive, and oppressive government. His power performed through the relation of power and dominant discourse that were spread and legitimated through power networking established by the New Order. This characteristics of power had made Wiji Thukul consistently sacrificed and struggled to conduct a resistance by media of poem. From this study, there could be concluded that Wiji Thukul's poem was fully loaded with intense and dominant sociological outlook.

Si tratta di una bibliografia ragionata basata sulla selezione e sull'affinamento dei titoli bibliografici (schedati in 53 voci, pp. 93-193) dedicati allo stile, alla lingua e alle teorie linguistiche di Leon Battista Alberti. Nel saggio introduttivo («Introduzione», pp. 9-78) si illustrano le linee guida della critica albertiana (1. «Filologia e linguistica») e si evidenziano singoli aspetti privilegiati dalla ricerca, dai fenomeni fonomorfologici e sintattici a quelli lessicali, che caratterizzano le opere letterarie e i trattati tecnici dello scrittore bilingue (2. «Il bilinguismo», 3. «L'Alberti volgare», 5. «L'Alberti e il latino»), dando rilievo alle teorie linguistiche dell'umanista e al suo impegno a favore del volgare (4. «L'Alberti per il volgare»). Inoltre si aggiungono delle osservazioni sul lessico e sullo stile di alcune opere albertiane (fra le altre, «Ecatonfilea», «Libri de familia», «De re aedificatoria»). Il volume è corredato dai repertori, quattro indici linguistici (pp. 223-313), di termini e di fenomeni e volgari e latini, esaminati, interpretati o soltanto segnalati nei saggi schedati ma anche nei testi citati nel percorso introduttivo. Se l'attualità dell'approccio linguistico all'opera dell'Alberti muove dal suo peculiare bilinguismo, entro il contesto più generale del rapporto fra latino e volgare nel Quattrocento, questo lavoro e le ricerche qui prese in esame si proiettano naturalmente sullo sfondo della critica all'Alberti scrittore e teorico, impegnata nell'edizione e nell'interpretazione dei suoi testi.

This article discusses the news relating to the electability of Indonesian
President Joko Widodo in the 2019 Presidential Election published in online media. It aims to reveal the style of discourse in media construction about electability reporting on Joko Widodo in MetrotvNews.com. It employs Critical Discourse Analysis
of Fairclough which involves analysis of text dimensions and discourse practice. For uncovering and discovering the style of media discourse, the stylistic theory of Ali Imron Al-Mufruf is used. The source of data is the online media in the form of news that reports about Joko Widodo electability in 2019 presidential election. Data analysis is done by referential method to other related reports at MetrotvNews.com. The result shows the discourse style of parallelism used by metrotvnews.com in reporting the electability of Indonesian President Joko Widodo with different time and word but showing a similarity in discourse.

Televisi adalah salah satu media terbaik saat ini yang dapat menghubungkan tujuan-tujuan dari para produsernya dengan kebutuhan konsumen. Tayangan televisi sangat penting sehingga konsumen dapat dengan mudah mendapatkan hal-hal baru melalui tayangan televisi seperti iklan. Iklan menjadi sangat penting ketika produser ingin menawarkan produk atau jasa. Hal ini dapat dengan mudah dicapai dengan membuat iklan di televisi untuk mendapatkan perhatian pembeli yang potensial. Tujuan utamanya adalah untuk menyampaikan pesan iklan tersebut dengan menarik yang dikemas untuk menjaring konsumen. Hal-hal yang harus dipertimbangkan dalam memilih strategi adalah relevansi akan produk itu sendiri, pesaing dan target pasar juga harus jelas. Iklan harus memerhatikan aspek iklan, yaitu stilistika. Dalam mendapatkan keunikan gaya, produsen dapat menggunakan penggunaan strategi bahasa seperti slogan, pemilihan karakter yang menarik, pemilihan strategi yang tepat dan juga menggunakan elemen iklan lainnya...

The subject of the report are phraseological units, proverbs and sayings used in conversation. They are related to the aesthetic subjective norm. A number of speech rules reveal the opposite. According to phraseology, Bulgarians feel dissatisfied with empty, needless, missing or insulting words. The reason is that 203 phraseological items have a negative connotation and rating. The aesthetic negative assessment can be measured with the help of two parameters-plus and minus on the assessment scale. Idioms almost always express additional emotions which, in phraseological terms, are accompanied by stylistic notes like dialectical, slang, or literary; disapprovingly, slightingly, ironically, roughly, vulgar and mockingly. This theme interweaves with current problems-how our mental pictures for good (my own) and for evil (stranger, outsider) are reflected in language and in speech.
Keywords: aesthetic communication norm, negative valuation, phraseological units, sense of proportion, relevance

У раду се анализира досадашњи развој научне мисли о административном функционалном стилу српског језика као и недовољна испитаност овог функционалног стила у србистичкој литератури. Коришћене су релевантне лингвистичке енциклопедије, речници, граматике и студије које су биле доступне. У раду се такође даје критички осврт на досадашњу (не)испитаност административног функционалног стила. Циљ писања овог рада јесте долазак до научних чињеница и закључака које би показале степен испитаности административног функционалног стила и утицати на даља истраживања овог функционалног стила српског језика. Недовољно истражен и недовољно тумачен административни функционални стил захтева даља и дубља истраживања с обзиром на то да је његова важност велика у писаној и усменој комуникацији.