Phisical anthropology

Arheološkim istraživanjima koja su sprovedena na  lokalitetu Jerenin grad u selu Brangović tokom 2012. godine, konstatovana je grobnica u kojoj je pronađen osteološki materijal četiri individue. Cilj ovog istraživanja bila je interpretacija stanja zatečenog u grobnici i stvaranje šire slike o sahranjenim individuama. Pored korišćene arheološke dokumentacije sa iskopavanja, odrađene su i brojne analize. U okviru antropoloških merenja utvrđena je polna pripadnost, starost i procenjena visina individua. Osteološki materijal bio je podvrgnut x-ray spektometriji. U radu su dati preliminarni zaključci o srodničkim odnosima individua, njihovom poreklu, kvalitetu života kao i mogućim uzrocima smrti.

The collective grave of the Vucedol culture signed as »grave 3/1985« with skeletons of eight persons, represents the most important burial of this culture on the eponimic site in East Croatia, with several indications of human sacrifice. Anthropological and radiological analysis were performed on crania remains of the individuals, specifically on the skulls of one male and seven females. Nondestructive methods embraced craniometrical analysis, analysis of cranial non-metric traits and multivariate distance analysis, with a help of radiological methods, to detect every distinct anatomical characteristic of the skulls. All methods used in this work tried to present similarities and a possible homogeneity of the analysed individuals.

The part of collective monograph summarizes data on physical anthropology of Jews by modern authors and those since the 19th century. The variability of the sizes and other traits of the head, face and body as well as genetics of the ancient and modern representatives of the ethnic group is analyzed. Anthropological reconstruction of the image of ancient inhabitants also describes. One of the major obstacles in understanding the biological components of ethnogenesis in this territory is the fact that the Near East served as the main corridor between Africa and Eurasia. The gene pool of European Jews is a mosaic of Middle Eastern, Caucasian, European and Semitic genes, which reinforced the former discussing opinions about the origin of this group.

El sitio arqueológico Nueva Esperanza está ubicado en el área del Bajo Lempa, Usulután, El Salvador, el mismo se encuentra cubierto completamente por las cenizas volcánicas de Ilopango, por lo que corresponde al Período Preclásico Tardío o Clásico Temprano. Por el momento, dicho sitio se considera como un pueblo que se dedicaba a la producción de sal. Hasta esta fecha se encontraron cuatro entierros prehispánicos en relativo buen estado de conservación. Uno de los entierros presenta a un niño entre 9 y 12 años en posición fetal, dos de los otros entierros están en posición sentada con piernas cruzadas, pertenecientes a dos adultos entre 18 y 35 años, la cual es una posición altamente conocida en los individuos encontrados en la Tumba 5 de la pirámide de la Luna, Teotihuacan, México y los Montículos A y B de Kaminaljuyu, Guatemala. Esta ponencia presentará  los datos del patrón funerario y de los restos óseos encontrados en Nueva Esperanza y se realizará una comparación regional al respecto.

О становништву Тимакум Минуса најбоље сведоче римске некрополе, које се простиру северно и западно од локалитета Кулине на коме се налази фортификација. Простор који заузимају ограничен је на северу коритом исушеног Ропинског потока, на истоку римским путем дуж западног бедема утврђења, на југу цивилним насељем и Зубановим потоком, а на западу, највероватније, врхом брда Слог. На прилично стрмој западној падини овог брда и у његовом подножју, заштитним ископавањима 1994–1996. године, истражен је део касноантичке некрополе из друге половине IV и прве половине V века, као и раносредњовековне некрополе из периода IX–X века. Откривено је укупно 140 гробова, као и три зидане гробнице. Заштитна ископавања ове некрополе настављена су 2013–2014. године, приликом којих је истражено још 49 касноантичких и раносредњовековних гробова. Осим потврде ранијих резултата истраживања, најновијим ископавањима је констатован старији хоризонт средњевековне некрополе, који се на основу гробних прилога може датовати у период VII–IX века. Овом времену припада и занимљива сахрана жене у гробу G. 159.
Женска особа, старости 40–45 године, сахрањена је у опруженом положају на леђима са рукама опруженим поред тела у слободно укопаној гробној раци, оријентисаној запад-исток, са мањом девијацијом ка југу. Покојница је сахрањена са накитом, шест бронзаних наушница-карика неуобичајеног типа са 4 овалне јагоде, ниском перлица од стаклене пасте и бронзаним прстеном са плочастом овалном главом са урезаном представом орла на десној руци. Овај накит се може генерално датовати у IX век. У пределу карлице откривени су остаци гвозденог ножа, који је највероватније био закачен за појас.
Најзанимљивије је откриће животињског скелета западно од главе покојнице. Животиња је положена у гроб у савијеном лежећем положају, тако да је њена глава прислоњена уз леву страну главе покојнице, док се реп налазио дуж десне стране и десног рамена. Археозоолошка анализа је показала да се ради о одраслој јединки лисице. Полагање целе лисице у гроб и њен положај у односу на покојницу упућују на постојање посебног односа између њих, који је можда симболичке природе. Испод скелета животиње откривен је гробни прилог – мали, глеђосани крчаг-ојнохое, који се датује у време од средине IV до VI века, највероватније секундарно употребљен.
Гроб G. 159 сведочи о континуитету сахрањивања на некрополи Слог у касноантичком и раносредњовековном периоду, као и о преживљавању паганских погребних обичаја међу хришћанским становништвом Равне.